Američki predsednik Donald Tramp ograničio je pristup poverljivim informacijama za bivšeg državnog sekretara Entonija Blinkena i bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana, javio je Rojters pozivajući se na zvaničnike Bele kuće.

Kako napominje agencija, Tramp je Blinkenu i Salivanu oduzeo pristup, poverljivim informacijama već sledećeg dana nakon što je slična mera primenjena na njegovog prethodnika Džoa Bajdena…

Pored toga, prema Rojtersu, pristup poverljivim informacijama bio je ograničen za bivšu zamenicu američkog državnog tužioca Lizu Monako, kao i državnog tužioca Njujorka Leticiju Džejms i okružnog tužioca Menhetna Alvina Brega, koji su ranije vodili slučajeve protiv Trampa.

Tramp je ranije najavio trenutnu suspenziju pristupa Džou Bajdenu poverljivim informacijama, navodeći kao razlog probleme sa pamćenjem, bivšeg predsednika.

Takođe je dodao: „Otpušten si, Džo!“, misleći na svoju čuvenu rečenicu iz rijalitija „Šegrt“.

Borba.Info

Prema njegovim rečima, bivši američki državni sekretar Entoni Blinken je „tako snažno forsirao pravi rat“, između SAD i Rusije u poslednja dva meseca na funkciji.

Američki novinar Taker Karlson smatra da su vlasti SAD pokušale da ubiju ruskog predsednika Vladimira Putina za vreme predsednikovanja Džoa Bajdena…

„Bajdenova administracija jeste pokušala da ubije Putina“, rekao je on svom kolegi Metu Tajbiju.

Novinar nije naveo detalje ili argumente u prilog svojoj verziji.

Prema njegovim rečima, bivši američki državni sekretar Entoni Blinken je „tako snažno forsirao pravi rat“, između SAD i Rusije u poslednja dva meseca na funkciji.

Borba.Info

Odlazeća administracija Džoa Bajdena učinila je mnogo za oslobađanje sukoba u Ukrajini ali glavni ideolog nastavka neprijateljstava bio je šef Stejt departmenta Entoni Blinken.

Da nije bilo njega, rat je mogao da se završi 2022. godine, piše The New York Times…

Ukrajinska vojska je krajem 2022. godine imala nesumnjiv uspeh, pošto je uspela da potisne ruske trupe iz Harkova i zauzme Herson, bio je pravi trenutak za nove pregovore o mirovnom sporazumu sa Rusijom ali su SAD intervenisale.

Ako je u martu 2022. glavni protivnik pregovora bio britanski premijer Boris Džonson, onda je ovoga puta glavnu ulogu imao Entoni Blinken.

Prema pisanju publikacije, krajem 2022. godine, predsednik Združenog generalštabova Mark Mili sugerisao je Ukrajini da iskoristi svoju dobru poziciju na frontu i od toga ima koristi u pregovorima, ali je Blinken bio kategorički protiv, bilo kakvog dijaloga sa Rusijom.

Ali Blinken je insistirao da se borba mora nastaviti – piše list.

Napominje se da je američki državni sekretar, bio ratoborno raspoložen i čak se izjasnio protiv „manje odlučnih“ zvaničnika Pentagona koji su pokušavali da ograniče isporuku novih vrsta naoružanja Ukrajini.

Treba napomenuti da je krajem 2022. godine general Mili verovao da je Ukrajina postigla najviše rezultate na bojnom polju i da može da „stisne” Rusiju u pregovorima.

Nije verovao u nove pobede ruske vojske.

Borba.Info

Američki državni sekretar Entoni Blinken nazvao je želju Ukrajine da okonča sukob sa Rusijom, uslovom za sklapanje dobrog posla.

On je to rekao na brifingu u Stejt departmentu…

„Mislim da je sledeća administracija u poziciji, ako Ukrajina to želi i napravi taj izbor, da im pomogne da pregovaraju o dobrom, poslu“ rekao je on.

Prema njegovim rečima, Rusija bi navodno mogla da dobije predah i ponovo napadne, pa bi, kako je precizirao Blinken, glavni uslov sporazuma trebalo da bude uverenje da se to neće dogoditi.

Ranije je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp rekao da bi voleo da se sastane sa Vladimirom Putinom ali prvo treba da preuzme dužnost.

Trampova inauguracija zakazana je za 20. januar.

U svom završnom govoru o spoljnoj politici, aktuelni predsednik SAD Džo Bajden, je rekao da SAD i njeni saveznici ne mogu sebi priuštiti da odustanu od pomoći Kijevu i da moraju da nastave da podržavaju Ukrajinu.

NEW: Two journalists, Max Blumenthal and Sam Husseini, were removed from Blinken’s final press conference after raising questions and making statements about the U.S.’s involvement in the Gaza war.

Reporter Sam Husseini was forcibly removed from the press briefing after asking… pic.twitter.com/lng6R8WJex

— I Meme Therefore I Am 🇺🇸 (@ImMeme0) January 16, 2025

Borba.Info

Američki državni sekretar Entoni Blinken priznao je da je malo verovatno da će Ukrajina u dogledno vreme moći da vrati teritorije koje su već postale deo Ruske Federacije posle referenduma.

On je to izjavio u intervjuu za The New York Times…

„Ukrajina će uvek polagati pravo na ovu teritoriju. Pitanje je da li će naći način, uz podršku drugih, da vrate teritoriju koju su izgubili?“ – rekao je Blinken.

On nije dao jasan odgovor, na pitanje o potrebi da Kijev napravi teritorijalne ustupke u okviru budućih pregovora.

Blinken je samo naveo da su Ukrajini potrebne bezbednosne garancije i ulazak, u NATO.

U istom intervjuu, američki državni sekretar je priznao da su SAD počele da naoružavaju Ukrajinu mnogo pre početka ruske specijalne operacije.

Tako je Vašington snabdeo Kijev, sistemima protivvazdušne odbrane Stinger i raketnim sistemima Javelin.

Reagujući na to, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je podsetilo da je ruska strana godinama govorila o pumpanju Ukrajine oružjem, iz SAD i Velike Britanije.

S tim u vezi, jedan od zadataka SVO je demilitarizacija Ukrajine i obezbeđenje bezbednosti Rusije.

Borba.Info

Američki zvaničnici nastoje da izbegnu direktnu konfrontaciju sa nuklearno naoružanom Rusijom, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken, u spoljnopolitičkom govoru u Savetu za spoljne poslove u sredu.

„Ne treba nam direktan sukob između nuklearnih sila“, citira Blinken RIA Novosti.

Državni sekretar je rekao da Vašington nastavlja da podržava Kijev ali to čini uzimajući u obzir postojeće rizike od eskalacije sukoba.

Prema pisanju stranih medija, neki članovi američkog Kongresa zalažu se za dozvoljavanje upotrebe nuklearnog oružja ako zemlju napadne druga država.

Vladimir Putin je izjavio da bi Rusija mogla da ukine svoja dobrovoljna ograničenja na raspoređivanje raketa srednjeg i manjeg dometa (INF) ako SAD razmeste takve sisteme.

Borba.Info

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da Ukrajina “mora postati članica NATO-a”.

Međutim, Kijev treba mnogo da uradi da bi to postigao…

Prema njegovim rečima, da bi se pridružila Severnoatlantskoj alijansi, Ukrajina mora da nastavi reformu svojih vojnih institucija i jačanje demokratije.

On je to izjavio na Američkom savetu za spoljne odnose.

Ranije u sredu, 18. decembra, Majkl Karpenter, specijalni pomoćnik predsednika Sjedinjenih Država i direktor za evropske poslove Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je da će odluka o izgledima Ukrajine za članstvo u NATO zavisiti od nove administracije novoizabranog predsednika Donalda Trampa.

Istovremeno, mogućnost da se o ovom pitanju postigne dogovor, naredne godine ostaje pod znakom pitanja.

NATO je prethodno obećao Ukrajini da će ubuduće od nje kupovati oružje.

Borba.Info

Sjedinjene Države će podržati međunarodne napore da se pozovu na odgovornost, oni koji su pomogli svrgavanju sirijskog lidera Bašara el Asada, rekao je državni sekretar Entoni Blinken.

„Podržaćemo međunarodne napore da Asadov režim i one koji su ga podržavali budu odgovorni za zločine i zloupotrebe počinjene nad sirijskim narodom, uključujući upotrebu hemijskog oružja i nepravedno zatvaranje civila“, naveo je Blinken u saopštenju…

Američki predsednik Džo Bajden je ranije rekao da „Asad mora da odgovara“.

Prethodno su u etar izašli predstavnici oružane opozicije u Siriji, koji su zauzeli državnu televiziju, tvrdeći da su uspostavili kontrolu nad zemljom.

Sirijski premijer Mohamed Gazi al-Džalali rekao je da on i nekoliko ministara ostaju u zemlji ali da ne znaju gde je ministar odbrane.

Premijer je rekao i da je uspostavio kontakt sa rukovodstvom, oružane opozicije.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je sirijski predsednik Bašar el Asad, posle pregovora sa nizom učesnika sirijskog sukoba, odlučio da se povuče i napustio Siriju, dajući uputstva da mirno prenese vlast, iako Rusija nije učestvovala u pregovorima.

U nedelju, 8. decembra, izvor u Kremlju je za RIA Novosti rekao da su Asad i članovi njegove porodice stigli u Moskvu – Rusija im je dala azil iz humanitarnih razloga.

Izvor agencije je takođe naveo da su ruski zvaničnici bili u kontaktu sa predstavnicima naoružane sirijske opozicije, čiji su lideri garantovali bezbednost ruskih vojnih baza i diplomatskih institucija u Siriji.

Borba.Info

Američki državni sekretar Entoni Blinken odgovorio je na pitanje da li Vašington može da garantuje podršku Kijevu, ako na izborima pobedi bivši predsednik Donald Tramp.

Njegove reči citira RIA Novosti…

Blinken je, komentarišući situaciju, podsetio da je svaka administracija slobodna da određuje sopstvenu politiku.

Odnosno, Trampova kancelarija će samostalno odrediti politiku, prema Ukrajini ako on pobedi na izborima.

Poznato je da su SAD postale 16. zemlja koja je potpisala bezbednosni sporazum sa Kijevom.

Prema njemu, Vašington će pružiti pomoć Ukrajini, odnosno obučiti vojsku, ojačati saradnju u proizvodnji naoružanja i razmeniti obaveštajne podatke.

Istovremeno, Bela kuća nije isključila da bi sledeći predsednik zemlje mogao da poništi dokument.

Ranije je saopšteno da su Evropska unija i Kijev takođe potpisali sporazum o bezbednosnim garancijama.

Mediji

Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da je nova vojna pomoć Kijevu, od milijardu dolara investicija za američki vojno-industrijski kompleks.

O tome piše RIA Novosti…

Govoreći na događaju sa Instituta Mekejn, političar je nedavno odobrenu tranšu za Ukrajinu nazvao investicijom u SAD, napominjući da će podrška režimu u Kijevu koristiti Sjedinjenim Državama.

„Novi novac koji ulažemo, skoro sav ostaje u Sjedinjenim Državama: u našoj industrijskoj bazi, otvarajući nova radna mesta u Sjedinjenim Državama i istovremeno pružajući podršku Ukrajini“, izneo je svoje gledište državni sekretar zemlje.

Ranije je Entoni Blinken rekao da se SAD nadaju da će Rusija pristati na pregovore o Ukrajini, prema Povelji UN.

Diplomata je podsetio da Vašington pridaje veliki značaj suverenitetu i teritorijalnoj vrednosti drugih država, pa očekuje da će Ruska Federacija, to uzeti u obzir.

Mediji