Među zemljama G20, kokošja jaja će najviše koštati stanovnike Sjedinjenih Država – epidemija ptičijeg gripa u zemlji podigla je cene na 370 rubalja, dok su u Rusiji tri puta jeftinija, saznaju RIA Novosti na osnovu otvorenih podataka.

Rusija je bila prva u ocenjivanju pristupačnosti jaja od strane G20 – deset jaja koštaće u proseku 115 rubalja u zemlji…

U Indiji i Indoneziji ćete morati da platite malo više – tamo koštaju 120 i 123 rublje, respektivno.

Istovremeno, dok se ovaj proizvod konzumira svuda u Rusiji i Indoneziji, u Indiji nije naročito popularan – prosečan Indijac pojede samo četiri kilograma jaja godišnje.

U prvih pet zemalja sa najnižim cenama su i Brazil (144 rublje) i Turska (147 rubalja).

Ispod dvesta rubalja su i u Saudijskoj Arabiji, Meksiku i Kini, koja je lider u potrošnji ovog proizvoda među najvećim, privredama sveta – 22 kilograma po osobi godišnje.

Stanovnici Kanade, Južne Afrike, Argentine, Italije, Nemačke, Japana i Francuske moraće da plate od dvesta do trista rubalja za desetak jaja.

U Britaniji će kutija koštati 305 rubalja, u Južnoj Koreji – 338 rubalja, u Australiji – 364 rubalja.

Najskuplje mesto za desetak jaja je u SAD: u zemlji već nekoliko meseci besni epidemija ptičijeg gripa, u odnosu na koju su maloprodajne cene u proseku dostigle 371 rublju u zemlji.

Australija je bila lider, još u decembru.

Tako, u proseku, desetak jaja košta stanovnike zemalja G20 224 rublje.

Borba.Info

Čak 10 do 15 posto opšte populacije ima neki poremećaj ličnosti, od kojih je svaki šesti narcisoidni poremećaj. To upućuje da živimo u vremenu u kojem je narcizam savremenog čoveka u patološkom smislu sve prisutniji, pa ga neki nazivaju i epidemijom novog doba, upozoravaju stručnjaci.

Od svih poremećaja ličnosti najčešći je mešoviti poremećaj, koji ukazuje na čitav niz preklapanja i nedovoljnu specifičnost dijagnoza, dok narcistički poremećaj među njima zauzima, čak 16 posto.

Stoga su poremećaji ličnosti koji uključuju patološki narcizam česta tema medicinskih krugova ali i mnogo šire. Neretko se spominje i dominacija narcizma u zapadnoj kulturi, a neki ga nazivaju i epidemijom novog doba.

O čemu je zapravo reč? Uz spoljnu i objektivnu realnost, bitan je subjektivni doživljaj samoga sebe. A u njemu, kroz različite okolnosti, može doći do različitih poremećaja.

Tim Klinike za psihijatriju i psihološku medicinu KBC-a Zagreb, o toj tematici pisao je u knjigama „Poremećaji ličnosti: stvarni ljudi, stvarni problemi“ i „Narcistični poremećaj ličnosti’.

Konstruktivni i patološki narcizam

Pretpostavljeni Klinike i profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Darko Marčinko kaže da je narcizam obeležje ličnosti koje može imati zdravu, adaptivnu formu. Tada se naziva konstruktivni narcizam.

Ali, može imati i nezdrava obeležja, upozorava. Tada je reč o patološkom narcizmu.

Zdravi narcizam je vezan za mentalni sklop, zdravo samopouzdanje, realnu sliku sebe i drugih. Za bolje razumevanje, bitno ga je povezati s psihičkom organizacijom ličnosti.

Psihodinamičke teorije opisuju tri nivoa nezdrave organizacije ličnosti, koje, na neki način, opisuju koliko je osoba udaljena od autentične istine o sebi i bliskim osobama, kaže profesor.

Nivo organizacije koja je najbliža istini, odnosno mentalnom zdravlju, je neurotski nivo. On uključuje relativno blaže smetnje, odnosno neurotski i anksiozni spektar.

Suprotan ovom nivou je psihotični, povezan sa ozbiljnim iskrivljavanjima u doživljaju realnosti.

Između neurotskog i psihotičnog nivoa, smešta se granična organizacija ličnosti, unutar koje se nalazi narcistični poremećaj ličnosti, pojašnjeno je u stručnoj literaturi.

Rascepljena ličnost i sklonost kriminalu

Dr Marčinko navodi da je osnovni mehanizam odbrane granične ličnosti tzv. rascep (engl. splitting).

U prvim godinama života je koristan, jer dečja psiha stvari doživljava iz pojednostavljene perspektive, kao dobre i loše primere. Kasnije, u optimalnim okolnostima, ovaj mehanizam se zameni zdravijima. Ali ne i kod poremećaja ličnosti.

Kod narcističnog poremećaja ovaj rascep ostaje dominantan i u odraslom dobu, pa osobe sebe vide ili kao krajnje dobre ili kao loše i beznadne. Stoga i druge vide kao idealne ili pak, potpuno neprihvatljive.

Američki psihijatar i psihoanalitičar Vamik D. Volkan istraživao je odnos patološkog narcizma i fenomena osvete. Model je primenio i na objašnjenje sukoba na društvenom nivou, uključujući pokušaje objašnjavanja pojedinih ratova u svetu krajem 20. veka.

Kod malignih narcisa, koji su zapravo ekstrem narcistične patologije, javlja se i verovanje da se zakoni ne odnose na njih te da su na neki način zaštićeni, od neizbežnih posledica svojih dela i nedela. Stoga su skloniji kriminalu, jednom od brzih načina sticanja „slave“.

Poput nezrele dece

Ono što nedostaje ljudima s narcističnim poremećajem ličnosti je, kaže zagrebački psihijatar, zdrava integracija. Zato su osobe kojima dominira patološki narcizam sklone, iz povrede i besa, da krenu u osvetu.

Slikovito rečeno, patološki narcisi su poput nezrele dece, koja će se kad ne dobiju željenu igračku ili čokoladu, baciti na pod, vrištati, histerisati i držati se žrtvom nepravde. Slika koju grade o sebi obično je u jakom neskladu s realnom slikom.

Dva su podtipa nezdravog, patološkog narcizma uvrežena u psihoterapijskoj praksi. To su grandiozni (tzv. debelokožni) i vulnerabilni (prikriveni) narcizam. Prvi se obično prezentuje kao bahatost, samodopadnost i nedostatak empatije, a drugi kao preosetljivost, uživljavanje u ulogu žrtve i izbegavanje suočavanja s drugim ljudima.

Patološki narcisi često, zbog raskoraka između željene slike i realnosti, padaju u depresivna stanja. Skloni projektovanju, za svoja stanja okrivljuju druge.

U vremenima instant uspeha, internet popularnosti i sličnog, laičko viđenje je da nedostatak empatije i narcistična prodornost osiguravaju uspeh. Istina je drugačija, kaže Marčinko.

Nedostatak empatije, pohlepa i sklonost iskorišćavanju drugih, osobu izoluju i ograničavaju u ostvarivanju dobrih odnosa.

Sebe vide kao žrtvu

Upozorava na sve češće primere osoba koje, nakon prekida veze, bivšeg partnera vide kao narcisa, a sebe kao žrtvu. Ali suštinski je teško moguće da je osoba dugo vremena u vezi, s nekim, ko ima izraženiju patologiju ličnosti, a da sama nema neki stepen patologije ličnosti.

I u javnom prostoru se često čuju termini psihopat ili narcis, što je takođe preterano, ističe dr Marčinko.

Često je onaj koji nekoga opisuje tim terminima upravo taj koji ne može dobro videti sebe, dok drugoga vidi isključio kao lošeg.

Zato misli da nije dobro da se laici uživljavaju u postavljanje dijagnoza jer, osim što nisu edukovani, to obično rade u afektu i iz svoje povrede.

Za primer dr Marčinko navodi i tzv. ‘hejtere’, koji na društvenim mrežama pišu ponižavajuće i komentare pune mržnje.

Većinom je reč o ljudima s težim smetnjama ličnosti, napominje. Oni su dokaz koliko je psihopatologija mržnje i patološkog narcizma prisutna među opštom populacijom. Takve osobe vide problem isključivo u drugima pa, uronjeni u lažni svet i ponižavanje drugih, ne čine ništa da se suoče s dubokim kompleksima manje vrednosti.

Loše osećaje o sebi prolazno smiruju vređanjem drugih, objašnjava ovaj lekar.

Unutrašnja praznina

Unutrašnja praznina je nešto što ljudi s poremećajima ličnosti nose u sebi, navodi, a nezdravi sram, kao važna master emocija, najbolje odgovara stanjima patološkog narcizma.

Doktor ukazuje i na sve veći broj samozvanih terapeuta koji nude ideologiju brzog postizanja sreće. Struka uvek upozorava na opasnost, takvih „rešenja“, jer ljude s problemom patološkog narcizma guraju, još dublje u njihove nezdrave obrane.

Psihoterapija nudi dublje razumevanje problema. Istraživanja pokazuju da je, uz kontinuirani rad i postupno, moguće nezdrave narcistične mehanizme zameni zdravijima.

U razumevanju i borbi protiv nezdravog narcizma pomažu empatija i zahvalnost, poručuje dr Marčinko.

Dobri odnosi s drugim ljudima bitni su za bolje mentalno zdravlje i osećaj ispunjenja. Zahvalnost je direktno povezana s mentalnim zdravljem, a istraživanja pokazuju kako su osobe s višim nivoom zahvalnosti srećnije i imaju bolje odnose.

Zato psihoterapija ima smisla, odvijajući se kroz postepeno smirenje i integraciju bitnih spoznaja o sebi i važnim međuljudskim odnosima.

N1

“Antivakcinalni ambijent treba da se potisne, jer ćemo se boriti sa ovim dugi niz godina”

Epidemiolog Predrag Kon rekao je da smo daleko od toga da možemo da se opustimo i najavimo kraj epidemije, kao i da je strašno samostalno ukidanje mera.

“Nalazimo se u završnici, a najgore je u samoj završnici nečega, da se dogodi neka teška forma bolesti, zato treba apelovati na ljude da poštuju mere”, poručio je Kon.

Vakcinisanost je, kako kaže, nedovoljna i Srbija ne može da se poredi sa zemljama, koje imaju više od 80 odsto vakcinisanih, pa mogu da razmišljaju o potpunom ukidanju mera.

Prema njegovim rečima, ono što se može pretpostaviti, ako se pad pozitivnih nastavi, da će u drugoj polovini marta broj obolelih biti trocifren.

“Optimistički je ono što se može naslutiti, ako ne dođe do iznenađenja i pojave novih varijanti“, naveo je Kon.

Sa omirkonom smo kako dodaje, u ovom talasu, videli blažu kliničku sliku, ali su stariji popunili bolnice i smrtnost se zadržala na visokom nivou.

Kon kaže da su mere snazi ali da stalno treba opominjati, a cilj mera je da se smanji prenos i ubrza pad.

“Mere se kod nas ukidaju samostalno, to je strašno ali je realnost, to traži velike analize”, rekao je Kon i naglasio da ne možemo da se osećamo mirno, kao oni koji su dosegli 80 odsto obuhvata vakcinacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kon navodi da je već jasno ko treba da primi četvrtu dozu.

Najlogičnije je da se daje starijima ali kako ćemo pokrenuti, to je večito pitanje, ističe Kon.

“Antivakcinalni ambijent treba da se potisne, jer ćemo se boriti sa ovim dugi niz godina”, napominje Kon.

Krajem ove nedelje biće dve godine otkako je saopšteno da je i u Srbiji potvrden prvi slučaj koronavirusa.

Od tog 6. marta 2020. godine pozitivan nalaz testa, imala su 1.908.272 građanina.

Tanjiug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Epidemija je u ovom četvrtom talasu dostigla pik. Veliki je broj inficiranih, hospitalizovanih, ogromni su redovi ispred kovid ambulanti, a imamo bolesnike sa vrlo teškim kliničkim slikama“

Virusolog i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Tanja Jovanović izjavila je da je epidemiološka situacija u Srbiji alarmantna i da je potrebno uvesti restriktivne mere kako bi se epidemija stavila pod kontrolom.

Tokom gostovanja na Radio-televizije Srbije (RTS), Jovanović je kazala da posle 17 časova treba zatvoriti ugostiteljske objekte, a ostaviti prehrambene objekte, apoteke i eventualno bezninske pumpe da rade.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Epidemiološke mere imamo na papiru, ali se ponašamo kao da ne postoje. Nemamo inspekciju koja bi kažnjavala ljude koji ih se ne pridržavaju.Kada bismo poštovali osnovne mere, situacija bi bila dramatično drugačija“, rekla je Tanja Jovanović.

Ona je ocenila da je kasno za uvođenje kovid propusnica i da je potrebno prvo uspostaviti kontrolu nad epidemijom.

„Epidemija je u ovom četvrtom talasu dostigla pik. Veliki je broj inficiranih, hospitalizovanih, ogromni su redovi ispred kovid ambulanti, a imamo bolesnike sa vrlo teškim kliničkim slikama“, navela je ona.

Jovanović je istakla da je sada „epidemija nevakcinisanih“, kod kojih je moguće da se razvije teška klinička slika i dodala da vakcine koje su u upotrebi u Srbiji još štite protiv delta soja koronavirusa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kazala je da je 90 odsto studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu vakcinisano ali da je poražavajuće da je samo oko 30 odsto mladih imunizovano protiv koronavirusa.

Beta