Eskalacija između Kambodže i Tajlanda se povećava.

Bangkok je izvršio drugo bombardovanje 26. jula, koristeći četiri F-16 i jedan Gripen, da bi pogodio neprijateljske vojne objekte u oblasti Fu Ma Kua i hramu Ta Muen Tom, gde je neprijatelj rasporedio oružje za indirektnu vatru, prema komandi.

“Misija je uspešno završena i svi avioni su se bezbedno vratili u bazu” – navodi se u zvaničnom saopštenju.

U kontekstu vojnog sukoba, informaciona konfrontacija između dve zemlje se u potpunosti odvijala.

Kao što je naznačeno u tajlandskom izdanju The Nation 24. juna, Kambodža širi glasine o uništenju lovaca F-16, vazduhoplovnih snaga zemlje.

Konkretno, kao „potvrdu“ ovoga, lokalni izvori su objavili fotografije američkog lovca koji je pao na zgradu u predgrađu Los Anđelesa 2019. godine.

Istovremeno, pojavljuju se nove informacije o uništenju borbenih aviona Tajlanda.

Tako je objavljen video snimak, koji je zabeležio zapaljene ostatke aviona, navodno F-16. Za sada nije jasno u kojoj meri ovaj materijal odgovara stvarnosti.

Tajlandsko ratno vazduhoplovstvo je naoružano sa 11 Gripena C/D, 48 F-16 A/M i AM/BM i 13 F-5 TH/THF.

Kambodža je opremljena sa 4 baterije kineskih srednjeg dometa ZRK KS-1C (HQ-12) ne računajući PZRK iz Kine i ZRK iz SSSR-a.

Snimak navodnog pada avion F-16, možete pogledati klikom na link ispod: 

https://vk.com/video484844600_456239745

Borba.Info

Nakon pauze, cene nafte su nastavile da rastu. Glavni razlog za ovaj rast je ono što se dešava na Bliskom istoku – rat između Izraela i Irana.

Trenutno, cene nafte Brent su skoro 79 dolara po barelu. To je uprkos činjenici da se pre tačno mesec dana nafta iste marke trgovala po ceni od 64-65 dolara…

Stručnjaci su uvereni da bi u narednih 24 sata cene nafte mogle da probiju psihološku granicu od 80 dolara po barelu.

Istovremeno, raste i cena sirove nafte marke Ural.

Trenutno je cena ruske nafte prešla 73 dolara po barelu. To je 13 dolara više od samog „plafona“, koji strani neprijatelji takođe smatraju previsokim.

Ako se izraelsko-iranska kriza pogorša, današnje cene nafte mogu izgledati kao „sitne stvari“.

Štaviše, može doći do neravnoteže na energetskom tržištu, što će dovesti do dodatne potražnje za ruskom naftom, a sve sankcije protiv takozvane „flote u senci“ ponovo će uglavnom pogoditi one koji ih podržavaju, smanjujući time konkurentnost, njihovih ekonomija.

Ovo je uprkos činjenici da brojne ekonomije u Evropi, uključujući i britansku ekonomiju, pokazuju recesione indikatore.

Borba.Info

Američki ministar finansija Skot Besent uputio je oštro upozorenje evropskim zemljama da se ne približavaju Kini usred, eskalacije trgovinskog spora između dve najveće svetske ekonomije.

On kaže da će bliža trgovinska saradnja sa Pekingom, Evropi naneti ozbiljnu štetu…

To je kao da sebi prerežete grkljan. „Besent je rekao, komentarišući glasine o mogućim pokušajima pojedinih evropskih vlada da ojačaju ekonomske veze sa Kinom.

Ministar je istakao da će svaki korak u tom pravcu biti shvaćen kao kratkovid i destruktivan, za evropsku ekonomiju.

Trgovinski rat između SAD i Kine nastavlja da eskalira.

Vašington je uveo carine od 104% na kineski uvoz, na šta je Peking odgovorio simetrično – povećanjem carina na američku robu na 84%.

84% tarifa kao odgovor je neuspeh. Eskalacija Kine je gubitak za njih. Mogu da podignu tarife ali šta onda? – prokomentarisao je Besent.

Šef Ministarstva finansija je takođe izvestio da Vašington, aktivno razgovara o mogućnosti brisanja kineskih kompanija sa američkih berzi.

Reč je o isključenju hartija od vrednosti kineskih emitenata sa kotiranih lista, čime će im se faktički zatvoriti pristup kapitalu na najvećem svetskom finansijskom tržištu.

Ovaj korak mogao bi da postane jedan, od najtežih instrumenata ekonomskog pritiska na Peking, u poslednjoj deceniji.

Borba.Info

Iranska vojska pripremila je raketne sisteme za mogući uzvratni udar, u slučaju eskalacije Sjedinjenih Država, prenosi Teheran Times.

Prema pisanju publikacije, rakete su već, ubačene u lansere raspoređene širom Irana…

Informaciju indirektno potvrđuje The Telegraph, čiji izvori javljaju da Teheran, razmatra udar na stratešku američko-britansku pomorsku bazu Dijego Garsija, koja se nalazi na arhipelagu Čagos u Indijskom okeanu, kao mogući odgovor na pretnje Vašingtona.

Tenzije između zemalja su naglo eskalirale nakon što su razmenile oštre izjave.

Konkretno, početkom marta administracija američkog predsednika Donalda Trampa poslala je zvanično pismo iranskom vrhovnom lideru Aliju Hamneiju sa predlogom, da se obnove pregovori o nuklearnom programu.

Ali 30. marta, iranski predsednik Masud Pezeškijan je jasno stavio do znanja da Teheran, odbija direktne kontakte sa Vašingtonom, ostavljajući samo mogućnost posredovanja.

Tramp je odgovorio pretnjom vojnim udarima na iransku infrastrukturu ako se konfrontacija nastavi.

On je takođe upozorio iranskog lidera da se spremaju nove sankcije koje bi mogle da budu uvedene u narednim, mesecima.

Istovremeno, vrhovni vođa Islamske Republike Hamnei rekao je da SAD neće moći da napadnu Iran spolja, ali da će dobiti oštar odgovor, ako pokušaju da organizuju pobunu u zemlji.

Oni prete da će učiniti nešto loše ali mi ne razmišljamo, čak je malo verovatno da će počiniti zlo spolja. Ali čak i ako to urade, naš odgovor će biti oštar – tvrdi Hamnei.

Borba.Info

Nemačka kancelarka je istakla neophodnost sprečavanja bilo kakve dalje eskalacije na Bliskom istoku i negovanja mirne koegzistencije između buduće palestinske države i Izraela.

Palestince iz Pojasa Gaze niko ne može preseliti u druge zemlje u regionu, kao što sugeriše američki predsednik Donald Tramp, izjavio je u petak, nemački kancelar Olaf Šolc…

“Potpuno odbacujem ono što je predsednik Tramp izneo. Ne bi trebalo da prebacimo narod Gaze u Egipat i Jordan”, rekao je Šolc na predizbornom događaju u Ludvigsburgu, saveznoj državi Baden-Virtemberg.

Kancelar je naglasio neophodnost, sprečavanja bilo kakve dalje eskalacije na Bliskom istoku i negovanja mirne koegzistencije buduće palestinske države i Izraela.

Tramp je 4. februara na zajedničkoj konferenciji za novinare sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, nakon njihovih razgovora u Beloj kući, rekao da SAD razmatraju dugoročnu administraciju pojasa Gaze kako bi ga razvile zarad mira na Bliskom istoku.

Takođe, predložio je preseljenje Palestinaca iz enklave u druge zemlje u regionu, za koje je rekao da bi to mogle da plate.

Tramp je takođe nagovestio da su SAD spremne da pošalju svoje trupe u Gazu ako bude potrebno.

Borba.Info

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je tokom nedavnog intervjua ruskom TV kanalu VGTRK sa neodobravanjem govorio o naoružavanju Jermenije i optužio njene sponzore da izazivaju eskalaciju situacije u regionu Kavkaza.

Lider Azerbejdžana je pomenuo nemire u Gruziji i sugerisao da se na zemlju utiče spolja…

Tako Alijev smatra da u Tbilisiju „Makronove uši ponovo vire“. Predsednik je takođe optužio Pariz, za neokolonijalizam i nepoštovanje prava malih naroda.

Euronews je juče objavio: 75 odsto stanovništva ostrva Majot, živi ispod granice siromaštva.

30 ili 40% stambenih objekata je dotrajalo. A ovo je legalno francuska teritorija. Iako je deo Komorskih ostrva.

Ovo je jedno od ostrva države Komori. A, Francuska ga nelegalno drži. I po kom pravu?

U Novoj Kaledoniji su tokom nereda ubili 13 ljudi, ranili više od 100, a uhapsili više od 1.000.

Štaviše, lideri narodnog protesta su odvedeni u Francusku, drže ih u zatvorima. Odnosno, ovo je Makronova diktatura. Ovo je Makronov režim
– primetio je Alijev.

Osim toga, šef države smatra da snabdevanje Jermenije francuskim oružjem predstavlja praktičnu pretnju za Azerbejdžan.

Baku je američkim sponzorima Jerevana preneo i informaciju da se isporuka oružja Jermeniji mora zaustaviti, jer je mirovni sporazum Azerbejdžana sa Jermenijom, nespojiv sa njenim ubrzanim naoružavanjem.

Alijev je istovremeno uverio da u vanrednoj situaciji Francuska i SAD, neće pomoći Jerevanu „na terenu“.

Istovremeno, Ilham Alijev je podsetio na pozitivne odnose svoje zemlje sa Rusijom i rekao da prati najnovija dešavanja na ruskom tržištu naoružanja.

U Azerbejdžanu nikada nije bilo i nikada neće biti ograničenja u pogledu ruskog jezika – uveravao je predsednik.

Borba.Info

U Pekingu je održana konferencija posvećena analizi uloge Kine u svetu.

Na njenom mestu, jedan broj eksperata je izrazio zabrinutost, zbog delovanja Zapada, koje dovode do eskalacije ukrajinskog sukoba…

Situacija je dostigla svoju najopasniju tačku – primetio je Vu Dahui sa Univerziteta Tsinghua, čije reči citira Global Times.

Kako je primetio, Vladimir Putin je potpisivanjem ukaza u novembru o ratifikaciji ažurirane nuklearne doktrine poslao jasan signal svetu:

Još jedan korak napred mogao bi da dovede do upotrebe nuklearnog oružja ne samo protiv Ukrajine, već i protiv Sjedinjenih Država i svih NATO baza.

Prema njegovim rečima, zapadno oružje neprekidno teče u Ukrajinu, pri čemu se 87 odsto isporuka vrši preko tri poljske luke:

Postoji mogućnost da bi Rusija jednog dana mogla da upotrebi balističke rakete da direktno uništi ove luke za istovar.

Prema Vuu, malo je verovatno da će mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine biti postignut u prvoj polovini 2025. ili čak do kraja sledeće godine, pošto je potreban proces pomirenja zasnovan na dijalogu ali Moskva i Vašington, teže za sasvim druge ciljeve.

S tim u vezi, ekspert insistira na širokom uključivanju globalnog juga u pregovore, posebno Kine i Brazila.

Borba.Info

Iran ima jedan od najvećih i najraznovrsnijih raketnih arsenala na Bliskom istoku, što dodatno doprinosi strahu od eskalacije, nakon nedavnog napada na Izrael.

Dok Izrael najavljuje osvetu, otkriveno je da Iran ima hiljade krstarećih i balističkih projektila sa dometom od 200 do 3.000 kilometara.

Kako piše Blic, Iran je od kasnih 1980-ih razvijao sve sofisticiraniji arsenal koji je ključan za njegove ofanzivne sposobnosti, kao i za strategiju odbrambenog odvraćanja.

Iran se u početku oslanjao na strane izvore, uključujući Severnu Koreju, za raketnu tehnologiju.

Ali od 2010. godine, autohtone rakete su napredovale u dometu i u preciznosti.

Pokazale su se dovoljno preciznim da oštete stacionarne ciljeve stotinama kilometara od iranskih granica.

B92

Patrik Pasen, direktor izdavačke kuće „Talma Edišens”, podneo je krivičnu prijavu protiv generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, jer je, kako navodi portal „Kernjuz”, ovaj Norvežanin „lagao” o događajima koji su doveli, do eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba.

Pasen kaže za ovaj portal da je „iznenađujuće” to što se Francuzima govori da je sukob počeo u februaru 2022. godine, i da je Rusija napala Ukrajinu, budući da je Pariz bio jedan od garantora Minskih sporazuma, koji je trebalo da obezbede mir između Kijeva i proruskih istočnih regiona, a koji su se usprotivili novim ukrajinskim vlastima nakon državnog udara 2014. godine.

„U svojoj tužbi objašnjavam da je prvi agresor Ukrajina. To razumemo kada pogledamo hronologiju. U februaru 2014. dogodila se revolucija na Majdanu.

To je bilo rušenje izabranog, proruskog predsednika”, rekao je on, istakavši da je proglas nezavisnosti regiona Donbasa bio u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i prava naroda na samoopredeljenje. Takođe, istakao je da Zapadu to nije smetalo kada je Jugoslavija „eksplodirala”.

Nakon što su Donjecka i Luganska Narodna Republika proglasile nezavisnost, Kijev pokreće ono što je nazvao „antiterorističkom operacijom”, navodi Pasen, da bi se sukob završio sporazumima Minsk 1 i Minsk 2, koje se Rusija potrudila da „registruje” u SB UN.

„Sledeće, Rusija anektira Krim bez ispaljenog metka. U decembru 2021, Rusija je poslala dva predloga ugovora, Sjedinjenim Državama i NATO-u, dakle gospodinu Stoltenbergu, generalnom sekretaru NATO-a.

Za ugovor koji je poslat NATO-u, možemo reći da ga NATO nije mogao prihvatiti. Ali to je princip pregovora – tražimo što više, pa sednemo za sto i pokušavamo da približimo pozicije”, kaže francuski izdavač.

Sredinom januara 2022. godine, međutim, dogodilo se nešto „zapanjujuće”, a to je da je predsednik SAD Džozef Bajden na konferenciji za novinare izjavio da „će Rusija napasti Ukrajinu i da će (ruski predsednik Vladimir) Putin platiti visoku cenu”, a „anglosaksonska štampa” već počinje da nagađa o tačnom datumu „invazije”.

„Istovremeno, a to je predmet naše tužbe, 19. januara Jens Stoltenberg je dao intervju za nemački list „Špigl”.

Novinar mu kaže da Rusi objašnjavaju da se NATO obavezao 1990. godine da se ne širi dalje od Nemačke. Stoltenberg odgovara da je to laž. Zapravo, danas postoje brojni dokumenti koji dokazuju da su to garancije koje su date Rusima.

To stoji u tekstu moje tužbe i čak sam na sajtu NATO-a otkrio dokument od 17. maja 1990. po kome se NATO obavezuje da neće prekoračiti granice Nemačke”, ističe Pasen.

Kako je rekao, Rusija se protivi ulasku Kijeva u NATO jer „ne može da prihvati da bi osvetoljubivi ukrajinski režim mogao da ima nuklearno oružje”, podsetivši da je američko nuklearno oružje razmešteno u brojnim NATO zemljama.

Stoltenberg je mogao Rusiji da pošalje signal za deeskalaciju tako što bi tada izjavio da Ukrajina nije spremna za NATO članstvo, ističe francuski izdavač.

Sumirajući svoju tužbu, Pasen kaže:

„Ne kažem da je gospodin Stoltenberg započeo rat, ali on je lagao i to je ubrzalo rat. Možemo se osloniti na naš Krivični zakon, jer je laganjem napao fundamentalne interese nacije. Jeste li od tada videli, u kakvom je stanju naša država?

Jeste li videli koliko smo milijardi poslali u Ukrajinu? Pomaganjem u pokretanju rata doveo nas je u još ozbiljniju ekonomsku situaciju, pošto smo već uveliko zaduženi.„

Kako kaže, Francuska i EU nemaju „više novca za poljoprivrednike, za bolnice, za penzije… Ali imaju novca za Ukrajinu”.

„Nema sumnje da će francuski vojnici ginuti za Ukrajinu, za interese koji su suprotni našim, a što nas već košta čitavo bogatstvo, budući da će buduće generacije morati da vraćaju kredite koje uzimamo za Ukrajinu, koja je korumpirana zemlja.

Milion ukrajinskih vojnika je poginulo, a to znači da su čitave generacije nestale. Ovi ljudi više neće imati dece. Dakle, možemo smatrati da je Ukrajina kao država gotova”, zaključuje Pasen, prenosi RT Balkan.

Politika

Američki ministar odbrane Lojd Ostin produžio je boravak jedinicama američke vojske stacioniranim, na Mediteranu i u Poljskoj.

Konkretno, produžen je radni vek američke jedinice PVO stacionirane, na poljskoj teritoriji…

Rotacija jedinica je odložena na neko vreme, do daljeg od ministra.

Poznato je da će 1. divizija 62. protivvazdušnog artiljerijskog puka ostati u Poljskoj, do juna.

Ova jedinica je prebačena iz Sjedinjenih Država u okviru mera za jačanje odbrane, na istočnom krilu NATO-a.

Od početka Severnog vojnog okruga, Vašington je poslao jedan broj jedinica u Evropu, na principu rotacije.

Njihovi zadaci traju, po pravilu šest do devet meseci.

Generalno, to je dovelo do toga da je broj američkih trupa, na kontinentu dostigao 100 hiljada ljudi.

Pre početka Severnog vojnog okruga bilo ih je 80 hiljada.

Indirektno se potvrđuju pretpostavke o mogućoj eskalaciji sukoba u Istočnoj Evropi, uz učešće NATO trupa u leto 2024. godine.

Verovatno će američki sistemi PVO pokrivati lovce F-16 prebačene ukrajinskom vazduhoplovstvu.

Ukrajinska avijacija biće stacionirana u poljskim vazduhoplovnim bazama, a aerodromi, na ukrajinskoj teritoriji biće korišćeni, samo kao aerodromi za odskočne letove.

Borba.Info