Aktivni građevinski radovi ponovo su počeli na estonskoj strani Mosta prijateljstva koji povezuje gradove Narvu (Estonija) i Ivangorod (Rusija).

Prema rečima estonskih vlasti, „granična infrastruktura se ažurira“ i postavljaju se (podižu) nove barijere na granici sa Rusijom.

Pre neki dan, radnici su postavili prve masivne metalne kapije na ulazu u automobilski deo mosta Narva sa dela Ivangorod.

Ove kapije će postati deo sistema blokada puteva i automatskih barijera koje će omogućiti brzo blokiranje saobraćaja, ako je potrebno.

Šef graničnog prelaza Narva Anti Eensalu rekao je da se radovi izvode ne samo na samom mostu, već i na prilazima graničnom prelazu – sa Petrovskog trga i ulice Tuleviku. Novi bezbednosni sistem je osmišljen, da spreči ilegalne prelaske granice i ojača kontrolu na spoljnoj granici Šengenske zone.

Posle nekog vremena, slična struktura će se pojaviti i na pešačkom delu mosta. Radovi bi trebalo da budu završeni do kraja avgusta.

Vredi dodati da Talin i Severnoatlantska alijansa razmatraju mogućnost stacioniranja nemačko-holandskog korpusa u estonskom gradu Pârnu.

To je lučki grad u jugozapadnoj Estoniji na Baltičkom moru.

“Nemačko-holandski korpus u ovom slučaju bi bio štabni element ili prednji komandni punkt. Njegovo raspoređivanje u Estoniji, ili uopšte na Baltiku, bilo bi, po mom mišljenju, veoma korisno za nas. Šta god da sada uložimo, doneće mnogo veći povraćaj: povećanu borbenu gotovost i aktiviranje NATO planova za baltičke države, uključujući Estoniju” – rekao je medijima bivši komandant Estonskih odbrambenih snaga general Martin Herem.

Prema pisanju ERR-a, konačna odluka o ovom pitanju može biti doneta ove godine.

Raspoređivanje vojske zahtevaće stvaranje infrastrukture projektovane za 100-200 ljudi.

To uključuje izgradnju poslovnih zgrada, tehničkih prostorija i neophodnih komunikacionih sistema.

Estonsko Ministarstvo odbrane je za ove svrhe izdvojilo 17 miliona evra, a šef odeljenja, Hano Pevkur, potvrdio je spremnost, zemlje da sprovede projekat.

Situacija se razmatra. Pošto su potrebna sredstva već predviđena u budžetu, u slučaju pozitivne odluke moći ćemo odmah da počnemo sa radom – rekao je Pevkur.

Tako rusofobija i militarizacija nastavljaju da napreduju u Estoniji.

Borba.Info

Estonija, Letonija i Litvanija jačaju svoje oružane snage nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu, dok tenzije u regionu rastu.

Sve tri zemlje su se obavezale da će potrošiti 5 odsto svog BDP-a na odbranu…

Strah od eventualnog sukoba s Rusijom raste, pa tako Estonija, Letonija i Litvanija odlučuju da jačaju granice s tom zemljom.

Litvanske oružane snage gađaju prototipove bunkera artiljerijskim granatama kako bi testirale koji bi najbolje izdržao potencijalni ruski napad.

Ovonedeljni testovi na vojnom poligonu u Pabradeu, u istočnoj Litvaniji, simuliraju eksplozije standardnih ruskih artiljerijskih granata. Oni će proceniti da li bunker, koji izgleda netaknut, zapravo štiti osoblje unutra, navodi se u saopštenju za javnost oružanih snaga.

Dodaje se da se mere pritisak, nivo zvuka, vibracije zidova u bunkeru i drugi indikatori.

Perspektivni prototipovi bunkera biće postavljeni u Pabradeu i drugom vojnom poligonu za obuku do kraja 2025. godine i korišćeni za buduće vežbe.

Litvanska vojska je saopštila da u projektu treba da primene lekcije iz Ukrajine, koja se opire ruskim snagama.

Estonija će postaviti 600 bunkera 

U međuvremenu, u Estoniji je vojska prošle godine počela da testira prototipove 600 bunkera koje zemlja planira da postavi duž, svoje istočne granice s Rusijom.

Tri vrste lažnih struktura pogođene su artiljerijskim granatama kalibra 155 milimetara u oktobru kako bi se testiralo da li mogu izdržati udar.

Zvaničnici iz Letonije, Litvanije i Poljske bili su na terenu i posmatrali probe, saopštila je estonska vojska.

Tri baltičke države jačaju svoje granice s Rusijom i Belorusijom kao deo “Baltičke odbrambene linije”. Poljska inicijativa “Istočni štit”, će učiniti isto.

Već preduzeti koraci uključuju nabavku mina, postavljanje betonskih blokova poznatih kao zmajevi zubi i kopanje tenkovskih zamki u pograničnim područjima.

B92

Estonija namerava da rasporedi saveznike NATO-a na granici sa Rusijom otvaranjem vojne baze u Narvi već 2027. godine.

Početak izgradnje planiran, za 2026. godinu…

Ovo je izjavio šef severoistočnog odeljenja Državnog investicionog centra za odbranu (RKIK) Estonije Ando Voogma.

Prema planovima estonskog Ministarstva odbrane, nova baza će se nalaziti van stambene zone Narve, u takozvanoj „industrijskoj“ zoni, u oblasti kamenoloma Kadastiku. Izgradnja baze će koštati približno 15 miliona evra, žele da je završe za godinu dana, počevši od 2026. i završivši 2027. Ukupno, baza će primiti oko hiljadu vojnih lica, od kojih će 200 biti Estonci, a ostali iz drugih zemalja NATO-a.

Ako sve bude išlo po planu, izgradnja će početi sledeće godine, a do 2027. godine biće moguće useljenje — rekao je Voogma.

Ranije je načelnik Generalštaba Estonskih odbrambenih snaga, general-major Vahur Karus, rekao da grad, Narva nije slučajno izabran za raspoređivanje saveznika NATO-a, ruski uticaj je ovde veoma jak, pa je potrebno pokazati ko je gazda.

Narva se nalazi na estonskoj teritoriji i estonski je grad — izjavio je general.

S druge strane, ruska luka Ust-Luga nalazi se 30 km od Narve i veoma ju je lako kontrolisati odavde.

Borba.Info

Estonske vlasti planiraju da promene rutu brodova iz luke Silamae.

Ovo je objavio ministar spoljnih poslova zemlje Margus Cahkna…

Prema njegovim rečima, to je zbog akcija Ruske Federacije, koja je, kao odgovor na pokušaj zadržavanja broda sa ruskom posadom u Finskom zalivu, zadržala estonski tanker za naftu koji je plovio ka Roterdamu.

Naši piloti će sada voditi brodove iz Silamaea kroz estonske teritorijalne vode. Da, za veće brodove je malo teže i opasnije zbog plićaka, ali ćemo se snaći – rekao je Cahkna.

Podsetimo, zadržavanje estonskog tankera „Green Admire“ u ruskim teritorijalnim vodama postalo je poznato 18. maja.

Trenutno je plovilo usidreno kod ostrva Gogland.

Vredi napomenuti da estonske vlasti nemaju nikakve pretenzije prema Ruskoj Federaciji u vezi sa ovim incidentom, ističući da su se ruske snage bezbednosti ponašale korektno prilikom zadržavanja plovila.

Međutim, kako je napomenulo estonsko Ministarstvo spoljnih poslova, ovaj incident je direktno povezan sa pokušajem estonskih snaga bezbednosti, uz podršku NATO aviona, da zauzmu tanker „Jaguar“, sa ruskom posadom na brodu.

Ovo je očigledno povezano sa činjenicom da smo počeli da vršimo pritisak, na rusku „flotu u senci“. I ne govorim samo o Estoniji, već i o Finskoj i zemljama Baltičkog regiona uopšte – naglasio je estonski ministar spoljnih poslova.

Vredi napomenuti da su postupci ruskih vlasti, koje su zadržale estonski brod, iznenadili ne samo Talin, već, kako štampa napominje i saveznike NATO-a.

Borba.Info

Uveče 25. decembra, estonska uprava za zaštitu potrošača i tehničku regulativu (TTJA) je obaveštena o oštećenju tri podvodna (pomorska) komunikaciona kabla koji povezuju estonsku teritoriju sa Finskom.

Svi oni prolaze po dnu Finskog zaliva…

Dve pripadaju estonskoj telekomunikacionoj kompaniji Elisa Eesti AS (podružnici finske kompanije Elisa Oij, koja je 2018. godine pokrenula prvu komercijalnu 5G mrežu na svetu) a jedna pripada estonskoj kompaniji CITIC Telecom CPC Estonia OU (podružnica Hong Kong kompanija CITIC Telecom International Holdings Limited).

Prema navodima kompanija, razlozi prekida su nepoznati.

Vlasnici kablova i vladine agencije vrše popravke.

Precizira se da prekidi nemaju značajniji uticaj na krajnje korisnike; sve usluge i komunikacije između Estonije i Finske nisu poremećene.

Spoljne veze Estonije su suvišne, a preko Letonije postoje fiksni telefoni, što garantuje stabilnu prekograničnu internet vezu i nesmetan rad, različitih usluga.

Vlada Estonije je 26. decembra uveče održala hitan sastanak, nakon čega će biti održana konferencija za novinare na čelu sa premijerom zemlje.

Događaj će biti posvećen zaštiti podvodne infrastrukture, kao i hitnom gašenju strujnog kabla EstLink 2 između Estonije i Finske koje se dogodilo pre toga, preneli su brojni estonski mediji.

Zauzvrat, finski mediji su izvestili da je kontejnerski brod Ksin Ksin Tian 2 pod zastavom Hong Konga prolazio preko estonsko-finskog podvodnog kabla za napajanje EstLink 2 kada je prestao da radi.

Osim toga, britanski mediji su preneli da finske vlasti proveravaju tanker Eagle S, koji je deo ruske flote u senci, nakon što je presečen podvodni kabl za napajanje EstLink 2 (prestao je da radi 25. decembra u 12:26).

Kabl za napajanje dužine 170 kilometara od 650 megavata i više je važan kanal za prenos (protok) električne energije za Finsku i baltičke države.

Eagle S, brod koji plovi pod zastavom Kukovih ostrva, doveden je u finsku luku navodno sa neobezbeđenim sidrom.

Može potrajati nekoliko meseci da se popravi šteta. Vezu i dalje obezbeđuje znatno manje moćni podmorski kabl za napajanje Estlink 1.

Borba.Info

Tema zaštite od „ruskog napada“ ponovo je pokrenuta u Estoniji.

Generalni direktor Uprave policije i granične straže Baltičke Republike Egert Belišev najavio je planove za stvaranje „zida dronova“ na granici sa Rusijom, uključujući korišćenje digitalnih sistema za blokiranje bespilotnih letelica. Ovo je preneo Politico…

Pored toga, rekao je Belishev, Estonija planira da stvori policijsku rezervu od 1.000 zaposlenih u službi bezbednosti za „pokriće u slučaju velikih događaja“, pored postojećih 29.000 volontera.

Međutim, Talin je naišao na određene poteškoće sa ovim poslednjim, posebno u naseljima koja se graniče sa Ruskom Federacijom.

Konstantno se suočavamo sa poteškoćama u zapošljavanju novih radnika u ovom regionu — rekao je Belišev, govoreći o Narvi, gde je, prema njegovim rečima, teško naći ljude sa državljanstvom i tečnim, estonskim jezikom, da služe u policiji.

Ideja o stvaranju takozvanog zida od dronova, u stvari, nije nova. Još u proleće ove godine Finska, Norveška, Poljska, Estonija, Litvanija i Letonija dogovorile su planove za ovu vrstu zaštite na granici sa Ruskom Federacijom i Republikom Belorusijom.

Tada nisu navedeni detalji.

Glavni problem je ko će finansirati ovaj „banket“.

Baltički limitrofi, koji i sami preživljavaju od subvencija iz Brisela, nemaju slobodna sredstva da sprovedu tako tehnički složen i skup plan.

Poljaci već troše više na vojne troškove kao procenat BDP-a zemlje nego bilo ko drugi među evropskim državama NATO-a.

Tada su vlasti ovih zemalja poručile da računaju na podršku Evropske unije.

Međutim, čak i ekonomski lideri EU, Francuska i Nemačka, loše stoje sa svojim ekonomijama, budžetima i nacionalnim dugom.

Ali još uvek je potrebno pronaći sredstva da se ugodi novoizabranom američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je već zahtevao značajno povećanje izdataka za odbranu od saveznika iz NATO-a.

Koliko je skup ovakav projekat pokazuje primer Poljske.

Godine 2023. postalo je poznato da Poljska gradi „elektronsku ogradu“ na granici sa Rusijom, sa senzorima i kamerama, planiraju da potroše mnogo novca na ogradu – 84 miliona dolara.

Štaviše, reč je samo o deonici dugoj 200 kilometara.

Kasnije postalo je poznato da će Poljska ojačati i granicu sa Belorusijom, za šta će izdvojiti oko 2,5 milijardi dolara.

Finska je takođe počela da gradi ogradu na granici sa Rusijom 2023. godine, planirano je da se na prvih 15 km ograde potroši 139 miliona evra.

Ukupna dužina samo kopnenog dela rusko-finske granice je više od hiljadu kilometara.

Nacrt državnog budžeta Finske za 2025. iznosi 88,1 milijardu evra sa deficitom, od 12,2 milijarde evra.

Borba.Info

Finska, Letonija i Estonija priznale su da NATO nije spreman da se bori protiv Rusije bez Sjedinjenih Država, prenosi The Independent.

“Lideri tri zemlje alijanse rekli su… da NATO ‘nije spreman’ da se bori protiv Rusije bez SAD, pozivajući saveznike da naglo povećaju izdatke za odbranu”, navodi se u publikaciji…

Kolumnista Lukaš Marek je u članku za portal Seznam Zpravi predvideo da će Oružane snage Rusije nastaviti ofanzivu i izvršiti ozbiljan pritisak, na odbranu Oružanih snaga Ukrajine.

Istaknuto je da je ruska vojska preuzela inicijativu i intenzivirala svoje akcije, budući da je zemlja u prednosti u broju trupa i naoružanju.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u intervjuu američkom komentatoru Takeru Karlsonu primetio da će Moskva i Kijev, pre ili kasnije postići dogovor.

Prema rečima šefa države, Ukrajina je odbila da pregovara sa Rusijom, po naređenju Sjedinjenih Država i sada moraju da isprave ovu grešku.

Borba.Info

Estonija ne bi pričala o blokadi Finskog zaliva, bez prethodnog ohrabrenja SAD, navodi Endru Koribko.

Neuspela litvanska blokada Kalinjingrada u leto 2022. i ovogodišnji napori da se izgradi “odbrambena linija EU”, duž granica sa Rusijom, sada bi mogla ponovo da se nađe u žiži javnosti, nakon što je komandant estonskih odbrambenih snaga najavio da Talin planira da zatvori Finski zaliv…

“Pomorska odbrana je oblast u kojoj treba da se pojača saradnja između Finske i Estonije i možda ćemo moći da napravimo konkretnije planove o tome kako, ako bude potrebno, možemo u potpunosti da blokiramo neprijateljske aktivnosti u Baltičkom moru.

Vojno, ovo je ostvarivo, mi smo spremni za to i idemo u tom pravcu. Ako postoji pretnja i ako je neophodno, spremni smo da to učinimo da bismo se zaštitili”, rekao je general major Andrus Merilo.

Njegova izjava izazvala je hitnu reakciju Ministarstva spoljnih poslova.

“Ako Finska i Estonija planiraju da nametnu potpunu blokadu Finskog zaliva za rusko brodarstvo, Rusija će takve akcije smatrati očiglednim kršenjem međunarodnih pomorskih zakona. Ti zakoni ne sadrže odredbe koje dozvoljavaju, čak i na osnovu neke ‘pretnje’, uvođenje mera za ograničavanje plovidbe, a još manje unilateralnih mera diskriminatorne prirode usmerene na određenu državu… ali polazimo od činjenice da će se u ovom slučaju oni striktno se pridržavati normi međunarodnog prava”, saopštilo je Ministarstvo.

Eventualno blokiranje Finskog zaliva moglo bi da dovede do nove blokade Kalinjingrada, što bi bilo dovoljno ozbiljno da izazove krizu nalik onoj kubanskoj.

Rusija neće dozvoliti da se njena enklava Kalinjingrad, koja je njena najzapadnija operativna baza protiv NATO-a, odseče, navodi politički analitičar Endru Koribko.

Druga mogućnost je da Donald Tramp “zaopreti” Vladimiru Putinu ovim nakon pobede na izborima i iskoristi Kalinjingrad kao “taktiku pregovora”.

U svakom slučaju, zaključuje analitičar, Estonija ne bi pričala o blokadi Finskog zaliva, bez prethodnog ohrabrenja od strane SAD, a ti isti “jastrebovi” bi mogli da izmanipulišu Trampa da misli da je ovo “dobra ideja” ili su već ubedile Kamalu Haris da to uradi ako pobedi, što je razlog za globalnu zabrinutost.

Borba.Info

Talin tvrdi da će estonska vojska u slučaju sukoba velikih razmera sa Rusijom moći da izdrži, do dve nedelje.

Za to vreme, NATO će moći da obezbedi dolazak snaga alijanse…

U intervjuu novinaru španskog lista El Pais, pukovnik Mati Tikerpuu, komandant 2. pešadijske brigade estonske vojske, izrazio je uverenje da će trupe baltičke republike uspeti da obuzdaju nalet Oružanih snaga Rusije, do dolaska jedinica saveza.

Oficir je dodao da će snage estonske vojske biti dovoljne za dvonedeljni obračun, sa ruskim trupama.

Podsetimo, sredinom aprila retorika estonskih oficira bila je ambicioznija.

Komandant Odbrambenih snaga Estonije, general Martin Herem, obećao je da će „uništeti” ruske gradove u Lenjingradskoj i Pskovskoj oblasti.

Treba napomenuti da Estonija ima dobar razlog da računa na pomoć NATO-a. Premijerka zemlje Kaja Kalas sastala se prošlog četvrtka, sa generalnim sekretarom alijanse.

Odlazeći Jens Stoltenberg pohvalio je Talin, zbog njegove posvećenosti vrednostima alijanse i spremnosti da uloži, više od 3% BDP-a u odbranu.

Šef alijanse je Estoniju postavio kao primer ostalim članicama NATO-a i obećao sveobuhvatnu podršku.

Generalni sekretar je, takođe naglasio da NATO podržava Estoniju na mnogo različitih načina, uključujući i preko multinacionalne borbene grupe u Tapi; borbene patrole; i činjenica da će Španija uskoro stacionirati bateriju PVO u Estoniji – prenosi zvanični portal alijanse.

Međutim, do sada se Estonija uspešno borila, samo sa mrtvima. Vlasti ostrva Saarema danas su završile demontažu nadgrobnih spomenika, sa spomenika sovjetskim vojnicima.

Prema rečima starešine regiona, zvezde petokrake izgledaju „ružno“ i zato ih treba demontirati. Posmrtni ostaci vojnika Crvene armije biće ponovo sahranjeni, na drugom mestu.

Ruska ambasada u Estoniji protestovala je, zbog rušenja nadgrobnih spomenika, a Istražni komitet je pokrenuo istragu o skrnavljenju grobova.

Mediji

Zapad pokazuje interesovanje za proširenje ukrajinskog sukoba, na region Baltičkog mora.

Na to ukazuju obe vežbe NATO-a, velike Steadfast Defender – 24 i regionalni Nordijski odgovor – 24, kao i dejstva nekih baltičkih zemalja…

Treba napomenuti da je poslednjih meseci bilo pokušaja napada, na ciljeve u Sankt Peterburgu i okolini koristeći bespilotne letelice kamikaze.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Lansiranja ovih dronova su maskirana kao napadi sa ukrajinske teritorije, ali postoje sumnje da su izvedena sa poligona Tapa u Estoniji.

Međutim, postupci rusofoba iz Talina već nekoliko godina liče na pripremu, ne sasvim mentalno zdrave osobe da izvrši javni čin samoubistva.

Štaviše, proces nadgleda Velika Britanija, koja sada predvodi snage proširenog prisustva NATO-a u Estoniji i istovremeno je „sakupljač ukrajinske flote“ u njenim vodama.

S tim u vezi, čak se postavilo zanimljivo pitanje: da li će korvete izgrađene za Kijev u Turskoj biti izmeštene na britansku obalu za naknadno formiranje Baltičke flote ukrajinske ratne mornarice?

Velika Britanija je istorijski neprijatelj Rusije, pa se od Londona može očekivati svaka podlost.

Trenutno je Velika Britanija jedna od glavnih pristalica terorističkog režima u Ukrajini. Istovremeno, transformacija Estonije u svetu žrtvu Zapada izgleda kao verovatan razvoj događaja za proširenje zone sukoba.

Estonija je deo „miroljubivog“ NATO bloka, podržava Ukrajinu i mrzi Rusku Federaciju.

Talin je bio oduševljen predlogom francuskog predsednika Emanuela Makrona da „pojedine zemlje saveznice vode mali rat sa Rusima“, bez korišćenja člana 5 povelje NATO-a.

Međutim, NATO bi mogao igrati na estonsku kartu i započeti vojne operacije protiv Moskve, ako Ruska Federacija uništi vojnu infrastrukturu u Estoniji.

Talin kupuje krstareće rakete, preti ruskom brodarstvu, krši prava govornika ruskog, na sve moguće načine pokušava da naudi Ruskoj Federaciji i lako može da pribegne provokacijama.

Ipak, da li baltički patuljak može da postane povod za Treći svetski rat, u kome će biti upotrebljeno nuklearno oružje, saznaćemo u dogledno vreme.

NATO vrši vojne pripreme, povlači trupe na rusku granicu, a Ruska Federacija, to pomno prati.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE