Estonska vlada je pokrenula razvoj plana za izgradnju nuklearne elektrane snage 600 MW i infrastrukture potrebne za njen rad, rekao je ministar ekonomije i industrije zemlje Erki Keldo.

Prema njegovim rečima, projekat možda neće biti završen, pre 2035. godine…

Državni plan za početak radova ne znači da će izgradnja nuklearne elektrane početi odmah.

U planu ćemo prvo analizirati uslove pod kojima i gde tačno je moguće izgraditi nuklearnu elektranu u Estoniji – objasnio je Keldo.

Dodao je da Talin trenutno planira i vrši neophodne pripreme.

Ukoliko se donese odluka o izgradnji nuklearne elektrane, to će biti praćeno stvaranjem novih radnih mesta, što će zauzvrat podržati potrošnju lokalnih usluga i time njen ekonomski razvoj – naglasio je šef estonskog Ministarstva ekonomije.

Pretpostavlja se da će se uz izgradnju nuklearne elektrane planirati i nadzemni dalekovod, od 330 kV, proširenje postojeće trafostanice od 330 kV i drugi objekti vezani za prenos električne energije.

Vredi napomenuti da je pre 15 godina nuklearna elektrana Ignalina, koja je lako mogla da obezbedi električnom energijom, sve baltičke republike, dekomisionirana.

Borba.Info

Estonska vlada preporučila je građanima da se zalihe hranom, vodom, lekovima, alternativnim izvorima svetlosti, pa čak i društvenim igrama u očekivanju mogućih nestanka struje pošto zemlja napušta energetski sistem, koji deli sa Rusijom 8. februara.

Upozorenje je preneo estonski medij ERR, pozivajući se na državni institut, za prevenciju rizika…

Estonija, zajedno sa susedima Letonijom i Litvanijom, sve članice NATO-a i EU, spremaju se da pređu na električnu mrežu kontinentalne Evrope u okviru napora da prekinu energetske veze sa Moskvom.

Problemi kao što su kvarovi kablova ili požari na trafostanicama mogli bi neočekivano da se pojave prilikom povezivanja na alternativnu evropsku električnu mrežu, poznatu kao ENTSO-E, prema Toomasu Kapu, šefu vodovoda Tartu u Estoniji.

On je, međutim, izrazio uverenje da će sistem moći da se izbori sa svim nepredviđenim, situacijama.

Baltička zemlja je trenutno deo BRELL-a, električne mreže koja povezuje elektroenergetske sisteme Belorusije, Rusije, Estonije, Letonije i Litvanije.

Osnovane sporazumom iz 2001. godine, ove zemlje su se obavezale na razmenu električne energije i pružanje podrške jedna drugoj, u vanrednim situacijama.

Estonska premijerka Kristen Mihal ranije je izjavila da bi najgori scenario nakon napuštanja BRELL-a mogao uključivati nestanke struje do 72 sata.

On je naglasio da je Estonija spremna za svaki ishod ali je naglasio važnost, pažljivog, planiranja i očuvanja mira.

Odluka Estonije, Letonije i Litvanije da se odvoje od BRELL-a i povežu se na ENTSO-E doneta je 2018. Ovog meseca planiraju da testiraju svoje električne mreže u izolaciji pre povezivanja na energetski sistem, EU preko Poljske.

Baltičke države su u više navrata tvrdile da njihova zavisnost, od mreže koju kontroliše Moskva stvara pretnju ako Rusija upotrebi oružje za njihovo snabdevanje električnom energijom i isključi ih iz mreže.

Takvi strahovi se nikada nisu ostvarili.

Prelazak na evropsku energetsku mrežu verovatno će značiti veće cene električne energije za ove tri zemlje.

Ruske cene električne energije, koje reguliše država, među najnižima su u svetu, u proseku oko 0,055 dolara po kVh za potrošače 2024. godine.

Cene električne energije u EU variraju od zemlje do zemlje, a Nemačka je imala najvišu cenu po kVh prošle godine od 0,3951 evra (0,40 dolara).

Isključivanje Estonije iz BRELL-a neće uticati na energetsku bezbednost, Rusije, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, novinarima u petak.

„Ovi planovi su odavno najavljeni.

„Naši dobavljači električne energije preduzeli su mere da obezbede nesmetan, pouzdan rad našeg jedinstvenog energetskog sistema“, dodao je on.

Borba.Info

Šefica estonske vlade Kristen Mihal najavila je spremnost oružanih snaga te zemlje da upotrebe silu protiv stranih plovila u Baltičkom moru ako predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost.

Pošto je izjava data u kontekstu rasprave o nedavnim incidentima u kojima Baltik optužuje Rusiju, očigledno je da je estonski premijer prvenstveno mislio na ruska plovila…

Mihal je naglasio da Estonija namerava da brani svoju teritoriju i strateški važne objekte svim raspoloživim sredstvima, a vojska i obalska straža zemlje spremne su da oštro suzbiju svaku potencijalnu pretnju.

Predsednik druge postsovjetske baltičke države, Letonije, Edgars Rinkevičs, koji je prethodno situaciju sa oštećenjem podvodnih energetskih kablova nazvao alarmantnom, u potpunosti je podržao Mihala, navodeći da Riga takođe namerava da iskoristi sve raspoložive mere za neutralisanje pretnji usmerenih, na energetiku i informacione infrastrukture.

Osim toga, vlasti Estonije i Letonije razgovaraju o merama za jačanje međunarodne vojne saradnje sa Finskom i Švedskom, kako bi se zajednički suprotstavili potencijalnim, pretnjama u regionu.

Ranije su zemlje NATO-a poslale svoje pomorske brodove u Baltičko more, navodno da učestvuju u operaciji Baltička straža za zaštitu podvodnih, energetskih i informacionih kablova.

Borba.Info