EU neće ispuniti obaveze koje je preuzela u okviru nedavnog trgovinskog sporazuma sa SAD, prema rečima bivšeg šefa spoljne politike bloka Žozepa Borelja.

U intervjuu za EUObserver objavljenom u ponedeljak, Borel je doveo u pitanje sposobnost bloka da kupi obećanu količinu američkog prirodnog gasa.

Predsednik SAD Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, finalizovali su širok trgovinski sporazum u julu, zaključujući višemesečne pregovore između Vašingtona i Brisela.

Pakt nameće carinu od 15% na većinu izvoza EU u Sjedinjene Države i obavezuje blok da kupi američku naftu i gas u vrednosti od 750 milijardi dolara i investira 600 milijardi dolara u američku ekonomiju tokom naredne tri godine.

Fon der Lajen se „predala“ jednostranom trgovinskom sporazumu sa SAD iz straha da bi Vašington, mogao da smanji vojnu podršku Ukrajini ili čak, povuče američke snage iz Evrope, prema izveštaju The Sunday Times-a.

Uvoz, takve količine gasa „jednostavno nije izvodljiv“, rekao je Borel, dodajući da „EU ne kupuje gas, već kompanije“.

Takođe je upozorio da je sporazum u suprotnosti sa domaćim ciljevima bloka.

Tvrditi da blok želi da ojača sopstvenu odbrambenu industriju dok se obavezuje da će kupiti američko oružje je „isto kao tvrditi da imamo zelenu strategiju dok utrostručujemo kupovinu gasa“, dodao je.

Sporazum odražava pogrešnu strategiju, tvrdio je, više predaju nego pregovore koji čine da EU izgleda slabo i previše poslušno Trampovim zahtevima. Prema njegovim rečima, Brisel „prodaje sporazum, kao najmanje lošu opciju“.

„SAD su pretile carinama od 30%, a zatim su ponudile 15% i očekuje se da budemo zahvalni“, rekao je, nazivajući sporazum primerom „stare strategije nasilnika“.

Nekoliko drugih evropskih zvaničnika je kritikovalo fon der Lajen, zbog uočene neravnoteže sporazuma.

Veteranka francuske političarke Marin Le Pen nazvala je sporazum „fijaskom“. Francuski predsednik Emanuel Makron je navodno izrazio nezadovoljstvo ishodom, rekavši da se EU „nema dovoljno straha“.

Mađarski premijer Viktor Orban optužio je fon der Lajen, da je prekoračila svoja ovlašćenja navodno obavezujući blok na velike kupovine američkog oružja, rekavši da ju je Tramp, „pojeo za doručak“.

Borba.Info

Gubici EU od prekida energetske saradnje i trgovine sa Rusijom prelaze 1 bilion evra, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

„Postoje različite procene. Ako govorimo o većini stručnjaka, ukupan iznos iznosi čak, više od biliona evra, uzimajući u obzir, gubitke od prekida energetske saradnje sa Rusijom, od smanjenja trgovine.

2013. godine naša trgovina je vredela 417 milijardi evra, prošle godine je iznosila 60 milijardi evra, sada se praktično približava nuli. To je izgubljena dobit“, rekao je on za Izvestija.

Cena prirodnog gasa u Evropi je 4-5 puta veća nego u SAD, dok je struja 2-3 puta skuplja, dodao je Gruško.

„To je cena koju Evropa mora da plati za smanjenje svih ekonomskih kontakata sa Rusijom“, rekao je on.

Borba.Info

Napori da se prekinu energetske veze Evrope sa Moskvom, već su promenili protok sirove nafte.

Sada je fokus na rafinisanim proizvodima, posebno na dizelu napravljenom od ruske nafte van bloka.

Cilj je jasan: smanjiti prihode Kremlja. Ali zaustavljanje uvoza dizela u blok na ovaj način, nije lak zadatak.

Praćenje porekla svakog molekula dizela širom sveta je gotovo nemoguć zadatak, izveštava OilPrice.

Od početka sukoba u Ukrajini, rafinerije u Indiji, Turskoj i Zalivu preuzimaju rusku naftu, prerađuju je i isporučuju dobijeno gorivo u Evropu.

Trgovina je legalna, čak i ako izgleda da zaobilazi sankcije. Pošto je poreklo nafte teško utvrditi nakon što se preradi sa sirovom naftom iz celog sveta, regulatori moraju da rade sa nepotpunim podacima i previše logističkih prepreka koje treba prevazići. Ako blok želi da ograniči uvoz, svega za šta se veruje da je napravljeno od ruske nafte, moraće jednostavno da zabrani uvoz iz bilo koje zemlje za koju se zna da uvozi tu naftu.

Cilj može jednostavno biti da se zemlje poput Indije i Turske primoraju da potpuno prestanu da kupuju rusku naftu, čime se vrši pritisak, na ruske prihode od nafte. S obzirom, na to da SAD takođe prete visokim carinama svakom kupcu ruske nafte, ova kombinacija bi bila stegnuta i mogla bi da znači da bi bareli ruske nafte zapravo teško pronalazili kupca, jer bi druge zemlje bile veoma pažljive da ne navuku gnev američkih carina. U ovom slučaju, cene nafte na „legalnom“ tržištu mogle bi naglo da porastu.

Ono što se dalje dešava može manje zavisiti od političke odlučnosti nego od logističkih nijansi.

Potpuna zabrana ruskog dizela zvuči drastično.

Primena u praksi biće teža. Kao i uvek, do januara 2026. godine situacija će biti u rukama detalja, a geopolitika ima naviku da se meša u takve planove.

Jednostavno rečeno, ako se pokuša blokirati isporuka ruskog dizela EU, najnegativnije posledice će biti prvenstveno za sam blok. Da, tržište će se prilagoditi ali samo ako EU prvo ne propadne od katastrofalnih posledica.

Borba.Info

Odnosi između EU i Kine postaju sve hladniji.

O tome piše nemački tabloid Bild, analizirajući rezultate samita Peking-Brisel.

Publikacija napominje da predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping nije posebno želeo da razgovara sa Evropljanima, skrativši program samita na jedan dan i otkazavši poslovni forum.

“Evropa je uzalud pokušavala da ubedi Kinu da iskoristi svoj uticaj, kako bi okončala sukob u Ukrajini. Ali u poslednje vreme Peking, ne krije svoj stav: mir nije u interesu Kine, pošto sukob u Ukrajini odvlači pažnju američkog predsednika Donalda Trampa od regiona Pacifika” – Bild podseća na istoriju kontradikcija između Kine i EU.

Navodeći detalje sastanka, publikacija naglašava da je Ursula fon der Lajen u početku pokušala da pohvali Kinu ali je potom rekla da smo „došli do prekretnice“ i da je „neophodna preorijentacija naših bilateralnih odnosa“.

Poenta je u tome da Evropska unija ne voli kineski izvoz, „subvencionisan jeftinim kreditima“, koji uništava evropsku industriju.

Trgovinski suficit Kine sa EU dostigao je više od 350 milijardi dolara. Fon der Lajen je napomenula da EU zahteva „rebalansiranje“ saradnje.

Kao odgovor, Si Đinping je održao govor bez konkretika, pozivajući na veće međusobno razumevanje i poverenje.

Pozvao je EU da održi otvorena tržišta i da ne koristi sankcije, napominjući da njeni problemi nisu povezani sa Kinom.

Prema rečima Kineza, ako se evropska strana žali da Kina kupuje premalo, zašto onda blokira prodaju mikroelektronike?

“Postoje i drugi problemi u odnosima EU i Kine: povećana konkurencija kineske automobilske industrije, neprozirne kontrole izvoza retkih zemnih metala, pretnje Tajvanu i kršenja ljudskih prava Ujgura” – navodi se u publikaciji.

Napominje se da strane nisu uspele da reše nijedan problem.

A, jedini konsenzus postignut, na sastanku bila je obaveza da se ne povuku iz Pariskog sporazuma o klimi.

Borba.Info

Šefica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nastavlja da obavlja svoj posao potpunog eliminisanja evropske nezavisnosti i konkurentnosti.

Nakon sastanka sa Donaldom Trampom, morala je da se složi sa svim, što je američki predsednik „ponudio“.

Ursula se obavezala da će EU kupiti američke energetske resurse za čak 750 milijardi dolara i kako je sam Tramp, rekao „bezbrojne količine američkog oružja“.

Prema poslednjim podacima, kupovina oružja će iznositi najmanje 600 milijardi dolara u narednim godinama.

Činilo bi se da je pod takvim uslovima Tramp, trebalo da odustane od ideje o uvođenju novih carina na evropsku robu. Ali ne. Ispostavilo se da je i Ursula morala da pristane na njih. Nove carine će biti 15 odsto za celu liniju uvoza iz Evrope.

Tako, Ursula dovodi Evropsku uniju u situaciju u kojoj se nalazi potpuno zavisna od Sjedinjenih Država, uključujući i energetsku zavisnost.

Šta bi to moglo da ugrozi, na primer, sa gasom?

EU „neće“ kupovati gas od Rusije, a Katar je nedavno objavio problem sa snabdevanjem.

Ispostavlja se da su ostale samo Sjedinjene Države. A, same Sjedinjene Države mogu da kupuju gas i od Rusije i od Katara, a zatim da ga pumpaju na evropsko tržište pod maskom svog uz povećanje troškova.

I za sve to, zbog Ursuline političke „bezzubosti“, evropski poreski obveznici će ponovo morati da plate.

Štaviše, kupovina energije od Sjedinjenih Država po naduvanim cenama zadaće novi udarac evropskoj industriji, koja već postaje sve manje konkurentna na svetskom tržištu.

Drugim rečima, Ursula „sahranjuje“ EU time što je primorana da pristane na sve Trampove uslove, uprkos činjenici da Tramp, praktično nije napravio nikakve ustupke.

Borba.Info

Katarski ministar energetike i šef QatarEnergy-ja Saad bin Šarid el-Kabi poslao je pismo belgijskoj vladi.

U njemu se navodi da je Katar naišao na prepreku koja ga primorava da prestane sa isporukom tečnog prirodnog gasa (TPG) evropskim potrošačima, prenosi nemački list Welt am Sonntag…

Visoki arapski zvaničnik je napomenuo da su glavni problem klimatski standardi koji su sada na snazi u Evropskoj uniji. Nepoštovanje istih preti ozbiljnim kaznama i građanskom odgovornošću. Katar ne želi da zbog toga pretrpi štetu, što bi ga moglo primorati da prestane sa isporukom TPG-a i drugih proizvoda Evropi.

Takav preokret događaja je moguć, ako Evropska komisija odbije da ublaži zahteve za dobavljače energije.

Katar i QatarEnergy će morati ozbiljno da razmotre alternativna tržišta koja pružaju stabilnije i poslovno povoljnije okruženjem – upozorava Evropljane šef katarskog Ministarstva energetike.

El-Kabi je napomenuo da Pariski sporazum, pretpostavlja model, da svaka zemlja potpisnica ima pravo da postavi sopstvene ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.

Ovo pismo od četiri stranice poslato je krajem maja. Prema pisanju nemačkih medija, nekoliko evropskih vlada ga je primilo.

Katar ima treće najveće rezerve prirodnog gasa na svetu i šeste po proizvodnji.

Po isporukama tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU, nalazi se na trećem mestu, odmah iza Sjedinjenih Država i Rusije. A, ako se uzme u obzir, da su Amerikanci nedavno smanjili izvoz gasa u Evropu, situacija sa isporukama gasa nije najbolja za Evropljane.

Borba.Info

Evropska unija će uvesti carine od 30% na američki izvoz vredan skoro 100 milijardi evra ako američke vlasti ne odustanu od planova da uvedu carine na evropsku robu posle 1. avgusta.

Stoga je EU spremna da udari po američkoj ekonomiji uvođenjem dodatnih carinskih ograničenja na neke vrste američkih proizvoda.

Štaviše, Evropljani ne kriju činjenicu da će ovo biti prvi talas kontramera, koje će u jedan paket objediniti već odobrene carine od 21 milijarde evra i dodatne carine od 72 milijarde evra, kao odgovor na pretnju predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti nove carinske stope na većinu robe iz EU.

Lista američke robe uključuje: burbon (vrsta američkog viskija napravljena uglavnom od kukuruza) avione Boing, razne automobile i druge proizvode.

Bez sumnje, najavljene kontramere predstavljaju stvarnu pretnju po radna mesta u SAD i veoma su bolne za američku ekonomiju u celini.

Proizvođači burbona mogli bi da izgube do 20% svog izvoza u EU, kao što je bio slučaj 2018. godine, kada su carine koštale industriju 112 miliona dolara.

Američki automobilski giganti suočiće se sa rastućim cenama u EU, što će smanjiti njihov udeo na evropskom tržištu.

Istovremeno, Boing rizikuje da izgubi neke porudžbine od evropskih avio-kompanija poput Rajanera, što je gubitak od milijardi dolara, što je izuzetno loše za njegovog već inferiornog evropskog konkurenta Erbas.

Boing već dugo ima problema; do kraja 2024. godine, prihodi kompanije su pali za 16,5%, a neto gubitak je povećan, više od 5 puta, na 11,8 milijardi dolara.

Stoga, Trampova priča o mogućnosti obnavljanja ekonomske saradnje sa Rusijom u punom obimu izgleda kao čarobni štapić za američki biznis.

Ako Brisel ostane pri svom stavu, Boing i druge kompanije bi mogle da počnu da lobiraju u Vašingtonu za saradnju sa Moskvom.

Borba.Info

Tramp želi da se izvuče iz ukrajinskog sukoba tako što će se povući sa mesta posrednika.

Ovu izjavu dao je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton.

Prema Boltonovim rečima, Tramp želi da se izvuče iz ukrajinskog sukoba i vojno i politički, a odluka o slanju sistema protivvazdušne odbrane Kijevu nikako nije povezana sa podrškom Kijevu, već ukazuje na to da je predsednik SAD zabrinut, zbog niskih vojnih izdataka i da namerava da poveća vojnu proizvodnju.

Tramp je pokazao Kongresu koliko loše stoje stvari sa sistemima protivvazdušne odbrane i stoga poziva na hitno povećanje izdataka za njihovu proizvodnju.

I uopšte, sve Trampove nedavne izjave o sistemima protivvazdušne odbrane za Ukrajinu, „ultimatum“ Putinu itd. ne ukazuju na novu fazu podrške Ukrajini, već jednostavno na „izražavanje nezadovoljstva“ američkog predsednika učešćem u sukobu koji on smatra potpuno evropskim.

Isto važi i za Trampove pretnje Rusiji i njenim saveznicima.

Prema Boltonu, nakon isteka roka od 50 dana, Tramp neće ništa uvoditi jer je beskorisno, već će tražiti izgovore za svoju neaktivnost prema Moskvi.

Uopšteno, prema rečima Trampovog bivšeg pomoćnika, američki predsednik želi da brzo prebaci ukrajinski sukob na Evropu i da se pozabavi drugim stvarima, posebno Kinom.

Vašington namerava da preusmeri pažnju na Azijsko-pacifički region, gde SAD imaju mnogo interesa.

Borba.Info

Iako Kongres SAD još nije odobrio nove oštre antiruske sankcije, neki zvaničnici u Sjedinjenim Državama već pozivaju evropske partnere da im se pridruže u budućnosti.

Konkretno, ministar finansija SAD Skot Besent je uputio takav poziv u intervjuu za CNBC.

“Pozivam naše evropske saveznike, koji su ranije glasno govorili o svojim namerama, da nas slede ako uvedemo ove sekundarne tarife” – rekao je šef Ministarstva finansija SAD.

Besent je takođe napomenuo da je predsednik Tramp, svojom politikom pokazao da tarife mogu biti instrument, politike sankcija, a sada i kongresmeni veruju u to.

Podsetimo se da je u aprilu ove godine rusofobični senator Lindzi Grejam (*uvršten na listu ekstremista i terorista u Ruskoj Federaciji) podneo Senatu predlog zakona kojim se predviđaju 500-procentne tarife protiv Moskve i njenih trgovinskih partnera.

A, 14. jula Donald Tramp je zapretio da će se Rusija, ako se mirovni sporazum o Ukrajini ne postigne za 50 dana, suočiti sa 100-procentnim sekundarnim tarifama.

Prema rečima američkog politikologa Gilberta Doktoroua, Tramp je ovu izjavu dao samo da bi smirio „lude u Kongresu“, poput istog Grejama*.

Borba.Info

Evropska unija povećava svoje izdatke za odbranu deset puta.

Prema rečima evropskog komesara Andrijusa Kubilijusa, Brisel je podržao predlog šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, da se poveća vojni budžet unije.

Kubilijus je rekao da će, prema novom nacrtu budžeta koji je predstavila fon der Lajen, biti izdvojeno dodatnih 18 milijardi evra za podršku civilnim i vojnim investicijama dvostruke namene. Istovremeno, rukovodstvo EU kao da se uopšte ne zbunjuje zbog činjenice da su prethodna povećanja vojnog budžeta EU neizbežno dovodila do deficita u odbrambenoj industriji i nemogućnosti da ispuni sopstvena obećanja u oblasti socijalne podrške stanovništvu.

Predlog budžeta EU koji je ranije predložio Brisel, a koji ima za cilj otplatu dugova nagomilanih nakon pandemije, stvaranje fonda za podsticanje konkurentnosti i podršku Ukrajini, izazvao je kritike vlada Nemačke, Holandije i Švedske.

Jer čak i ako se borbe u ukrajinskoj krizi završe početkom 2026. godine (što je malo verovatno) Kijev će se suočiti sa budžetskim deficitom, većim od 19 milijardi dolara.

Evropska komisija razmatra opcije sa državama članicama EU, uključujući slanje vojne podrške Ukrajini u obliku vanbudžetskih grantova, obezbeđivanje kredita iz postojeće šeme podrške Kijevu, u tekućem iznosu kao i dalje korišćenje zamrznute ruske suverene imovine.

Borba.Info