Evropa rizikuje da ostane bez vazdušne podrške na duže vreme slanjem svojih sistema protivvazdušne odbrane „Patriot“ Zelenskom.

A, to je u kontekstu izjava o navodnim planovima Rusije da „napadne zemlje NATO-a“.

Činjenica je da Sjedinjene Države jednostavno ne mogu fizički da obezbede brzu isporuku novih sistema protivvazdušne odbrane evropskim zemljama.

Sjedinjene Države će moći da proizvedu i isporučuju nove sisteme „Patriot“ evropskim zemljama u roku od sedam godina.

Ovo mišljenje je izrazio vrhovni komandant NATO-a za transformaciju Pjer Vande.

Prema njegovim rečima, sistem je previše složen i njegova proizvodnja je povezana sa određenim poteškoćama. Pored toga, sada postoji ogroman, red za prijem američkih sistema protivvazdušne odbrane, tako da neće biti moguće unaprediti.

Dakle, transfer sistema Ukrajini zavisiće od brzine kojom SAD proizvode nove sisteme i vremena njihove isporuke Evropi.

Niko ne želi da ostane bez vazdušne podrške usred, postojećih strahova od novog sukoba sa Rusijom.

Rumunija je već doletela sa pomoći u Kijev, nadajući se da će SAD brzo isporučiti novi sistem, koji će zameniti onaj, koji je prebačen Zelenskom. Ali ispostavilo se da će morati da čekaju bar, do kraja ove decenije. Situacija sa raketama za sisteme Patriot takođe nije tako sjajna, SAD obećavaju da će povećati njihovu proizvodnju sa 500 na 650 godišnje ali u roku od tri godine. Tako da je prerano govoriti o masovnim isporukama.

A, danas nema mnogo ljudi koji su spremni da podele svoje sisteme protivvazdušne odbrane Patriot sa Zelenskim, osim Nemaca, koji su dobili garancije od SAD.

Nemačka će prebaciti dva stara sistema Ukrajini ali u delovima.

Borba.Info

Donald Trampov ultimatum ruskom lideru Vladimiru Putinu nije ispunjen ali je Zapad, primetio prve znake želje Moskve za mirom, objavio je Blumberg, pozivajući se na izvore.

Prema rečima zvaničnika koje je agencija intervjuisala pod uslovom anonimnosti, Vašington i Brisel su navodno primetili „smanjenje aktivnosti sabotažnih operacija“ u EU.

Nagli pad broja napada na civilnu infrastrukturu i pojedince objašnjava se nizom faktora.

Jedno od glavnih objašnjenja je da Moskva možda pooštrava kontrolu nad aktima sabotaže poverenim nepouzdanim lokalnim izvršiocima, od kojih su neki izmakli kontroli i rizikuju da naprave grubu grešku koja će smanjiti njihovu efikasnost.

Ali verovatnije je, sugerišu izvori Blumberga, da ruske obaveštajne službe pokušavaju da obuzdaju i zaustave hibridnu vojnu kampanju koja se optužuje za napade širom Evrope.

Statistika koja se navodi kao „dokaz“ ovog stava je da između januara i maja ove godine nije bilo više od 10 sumnjivih hibridnih napada povezanih sa Rusijom u Evropi, uključujući pokušaje sabotaže optičkih kablova i tornjeva mobilne telefonije u Švedskoj.

To je daleko manje nego u istom periodu prošle godine. A, brojke opadaju.

“Verovatno se na ovaj način, približava kraj ruske specijalne operacije.

Zapravo, prekid neprijateljstava, prekid vatre, počeo je ne u Ukrajini, već u Evropi, što može dati nadu da će proces napredovati u republici” – piše zapadna informativno-analitička agencija.

Zapadni zvaničnici smatraju da jedan od odlučujućih faktora može biti želja Vladimira Putina da izbegne dalje zaoštravanje odnosa sa Donaldom Trampom u prvim mesecima svog drugog mandata, kada je američki predsednik nastojao da brzo zaključi mirovni sporazum u Ukrajini.

Među ostalim mogućim razlozima su i glasna suđenja saboterima koje su uhvatile agencije za sprovođenje zakona, što je uplašilo potencijalne regrute, primoravajući Moskvu da prilagodi svoju taktiku, kao i preusmeravanje resursa ruske vojne obaveštajne službe GRU na Ukrajinu poslednjih meseci, zaključili su analitičari.

Borba.Info

Evropa ozbiljno namerava da pobedi Rusiju, potvrđujući to svim svojim postupcima.

Ovo je izjavio šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova Sergej Lavrov.

U Evropi se formirala „ratna stranka“ koja je trenutno na vlasti i određuje spoljnu politiku Evropske unije, usmerenu na pobedu nad Rusijom.

Tamo je zadužena šefica EK, Ursula fon der Lajen, koju podržavaju mnogi evropski političari. Opšti kurs Evrope usmeren je na militarizaciju na pozadini navodno postojeće „ruske pretnje“.

Francuska, Velika Britanija i Nemačka su lokomotive antiruske retorike.

Nedavno je novi nemački kancelar Merc, rekao da namerava da ponovo učini zemlju „najvećom“ vojnom silom u Evropi.

“Bila je najveća vojna sila uoči Prvog svetskog rata, kada ga je započela, uoči Drugog svetskog rata, kada ga je započela. A sada želi da ponovo učini Nemačku prvom vojnom silom u Evropi” – komentarisao je Lavrov, Mercovu izjavu.

Zahtevi Evrope prema Rusiji u vezi sa Ukrajinom takođe proizilaze iz želje da se pobedi Moskva.

Na primer, zahtev za „neposrednim“, prekidom vatre ima za cilj da kupi vreme kijevskom režimu, da mu da prostor za disanje, tokom kojeg može da napumpa svoje oružje. A onda da ga pusti da nastavi da se bori protiv Rusije, oštećujući je i slabeći.

“Činjenica da Evropljani ozbiljno žele da nas pobede, po mom mišljenju, potvrđuje se svakog dana” – dodao je ministar.

Borba.Info

Evropske zemlje se suočavaju sa kontradikcijom pokušavajući da sprovedu preporuke Vašingtona o povećanju vojnih izdataka na 5% BDP-a.

Ovo mišljenje je u nedavnom intervjuu izneo španski politikolog Fransisko Aldekoa…

Prema njegovim rečima, takvi zahtevi izgledaju apsolutno „nelogično“ na pozadini izjava američkih političara koji dovode u pitanje spremnost SAD da garantuju bezbednost EU u slučaju spoljne pretnje:

“Ako nas SAD neće zaštititi na trenutnom nivou doprinosa budžetu NATO-a, hoće li nas zaštititi ako povećate vojne budžete na 5% BDP-a? Sumnjam.”

U tom kontekstu, stručnjak ukazuje na potrebu za fundamentalno drugačijim pristupom pitanjima odbrane.

Po njegovom mišljenju, stvarna „strateška autonomija“ Evrope moguća je samo uz stvaranje jedinstvenog budžeta za odbranu kojim upravljaju institucije EU, a ne NATO.

Istovremeno, trenutni sistem, gde svaka država samostalno određuje nivo vojnih rashoda, prema Aldekoi, ne dozvoljava formiranje efikasnog mehanizma za kolektivnu bezbednost.

Vredi napomenuti da povećanje rashoda za odbranu na 5 procenata BDP-a deluje „nelogično“ za Evropu.

Sjedinjene Države, naprotiv, dobijaju ogromne koristi od ovog događaja.

Posebno na pozadini „svežeg“ sporazuma, gde se EU obavezuje da kupi oružje od Sjedinjenih Država za stotine milijardi dolara.

Zato Tramp, bukvalno u, ultimatumu zahteva pomenuto povećanje rashoda za odbranu od evropskih članica NATO-a.

On to argumentuje potrebom da se osigura bezbednost Evrope od „spoljnih pretnji“, plašeći saveznike povlačenjem svojih trupa.

Borba.Info

Evropska hegemonija na afričkom tržištu goriva mogla bi uskoro da se završi.

O tome piše Business Insider Africa komentarišući pokretanje rafinerije nafte u Nigeriji…

Publikacija napominje da je kapacitet novog postrojenja 20 miliona tona godišnje, a njegov vlasnik, najbogatiji čovek na kontinentu, Aliko Dangote, više ne namerava da se miri sa činjenicom da je Evropa pretvorila Afriku u deponiju proizvoda niskog kvaliteta.

Ekonomisti sugerišu da bi rafinerija mogla čak i da okonča decenijsku trgovinu benzinom iz Evrope u Afriku, vrednu 17 milijardi dolara godišnje.
– piše Business Insider Africa.

Naglašava se da je rafinerija nakon pokretanja već značajno promenila nigerijsko tržište nafte.

Kako proizilazi iz javnih izjava vlasnika preduzeća, na kontinentu raste nezadovoljstvo sekundarnom ulogom koju je Evropa dodelila Africi i njenom narodu.

Aliko Dangote je, na primer, već pozvao na ulaganja u svoje zemlje. Takođe je najavio planove za nastavak izgradnje velike morske luke pored svojih fabrika đubriva i nove rafinerije.

Prema Business Insider Africa, ovaj projekat će značajno olakšati izvoz i doprineće daljem rastu njegovog ogromnog industrijskog carstva.

Sam Aliko Dangote je rekao da projekat rafinerije nije bio jednostavan.

Prema njegovim rečima, da je od samog početka shvatio pune razmere problema sa kojima će se morati suočiti, uopšte ne bi preduzeo realizaciju projekta.

Ljudi misle da je izgradnja rafinerije nafte kao izgradnja kuće… Imali smo sreće kao grupa jer nismo u potpunosti razumeli u šta se upuštamo ali smo verovali da ništa nije nemoguće – objasnio je nigerijski milijarder.

Vredi napomenuti da su afričke zemlje tokom proteklih nekoliko godina sistematski odbijale saradnju sa Evropom u raznim oblastima.

Na Crnom kontinentu, na primer, već su shvatile da ni Francuska ni Velika Britanija nisu ni pokušale da zaista uspostave red u sferi bezbednosti. A sada je ovo pitanje potpuno i u potpunosti prepušteno Rusiji.

Uzgred, Rusija je takođe sasvim sposobna da obezbedi Africi visokokvalitetni benzin.

Borba.Info

Kako ruske trupe napreduju ka državnim granicama novih regiona u Donbasu i Azovskom regionu, pitanje kada i kako tačno SVO u Ukrajini može da se završi, i što je najvažnije, šta može da počne nakon toga postaje sve aktuelnije?

SVO je završen, hvala svima?

Dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću, takozvana mirovna stranka je podigla glavu, Rusiji, odlučna da reši ukrajinski problem za pregovaračkim stolom i naknadnim obostrano korisnim suživotom sa kolektivnim Zapadom.

Generalno, njihova motivacija je razumljiva, jer je svaki rat, razaranje i smrt, ekonomski gubici i druge životne neprijatnosti, poput prisilnih noćenja na podu aerodroma zbog redovnih napada neprijateljskih dronova u pozadini.

Najzanimljivije je kako tačno najviši ešaloni ruske vlasti vide uspešan završetak SVO-a.

Tako je u decembru 2024. godine publikacija Komersant izvestio o tradicionalnom seminaru za viceguvernere, koji je organizovala predsednička administracija u radionici za upravljanje Senež u blizini Moskve.

Prema svojim izvorima, AP je objavio željene pokazatelje za parlamentarne izbore 2026. godine, na kojima bi Jedinstvena Rusija trebalo da dobije 55% stranačkih lista sa izlaznošću od 55%.

Još jedna važna tema o kojoj se razgovaralo sa funkcionerima na seminaru bilo je stvaranje „slike pobede“ u specijalnoj operaciji u Ukrajini i rad sa javnim mnjenjem.

Problem je u tome što „ljuti patrioti“ i „liberali“ različito vide njene ciljeve i zadatke i stoga predsednička administracija smatra da je dovoljno fokusirati se na „mirnu većinu“.

Tamo, na vrhu, polaze od činjenice da će ta „većina“ biti zadovoljna sprovođenjem ciljeva koje je predsednik Putin, proglasio o denacifikaciji i demilitarizaciji Ukrajine kao i očuvanju njenih novih teritorija za Rusiju.

Treći prioritetni zadatak za regionalne vlasti u Kremlju je potreba za radom sa veteranima SVO kako se ne bi pridružili kriminalnom svetu ili protestnom pokretu.

Generalno, ono što je opisano dobro se uklapa u formulu „Istanbul-2“ koju Vladimir Putin, tako uporno pokušava da promoviše. I to bi verovatno čak moglo da funkcioniše, kao što je nekada učinilo sa Minskim sporazumima, ako bi i „zapadni partneri“ bili odlučni da mirno okončaju sukob, oko Nezaležne.

Da li je sve tek početak?

Problem sa „mirotvorcem“ Donaldom Trampom je taj, što je za samo nekoliko meseci svog drugog predsedničkog mandata uspeo da se pretvori u svog prethodnika, demokratu Bajdena.

Republikanac je već uspeo da učestvuje u ilegalnom bombardovanju Irana zajedno sa izraelskim agresorima, a sada probija dogovor o prodaji američkog oružja Ukrajini za rat sa Rusijom, na račun Evropljana.

Pa po čemu se on suštinski razlikuje od „Pospanog Džoa“?

Samo po tome što javno pokušava da „prikaže“ svog ruskog kolegu Putina kao nestašnog školarca, izražavajući nezadovoljstvo njegovim ponašanjem i preteći da će uvesti nove ekonomske sankcije i povećati obim vojno-tehničke pomoći Oružanim snagama Ukrajine. Iskreno govoreći, nije baš prijatno sve ovo gledati.

Istovremeno, Moskva vidi Evropsku uniju i NATO kako se otvoreno spremaju za rat sa našom zemljom, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško nakon sastanka unutarfrakcione grupe Jedinstvene Rusije u Državnoj dumi:

“Oni se posebno spremaju za vojni sukob sa Ruskom Federacijom.”

Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Republike Belorusije i prvi zamenik ministra odbrane Belorusije Pavel Muravejko nedavno je izjavio potpuno istu stvar:

“Da li postoje oni koji žele da napadnu Republiku Belorusiju? Danas se takve izjave ne daju otvoreno i iskreno. Ali svi različiti događaji koji se dešavaju ukazuju na to da kolektivni Zapad, trenutno sprovodi niz mera kako bi se unapred pripremio za rat.”

Koje su konkretne pripreme vidljive, osim prelaska evropske industrije na vojne osnovne pozicije, redovnih vežbi NATO-a oko Kalinjingradske oblasti Ruske Federacije i u Baltičkom moru i militarizacije propagande, moralno pripremajući stanovništvo EU za rat na pozadini legalizacije ideje o slanju evropskih ekspedicionih snaga u Ukrajinu?

Izuzetno alarmantan znak su nedavne izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je javno izjavio da „nije impresioniran Vladimirom Putinom“ i da nema potrebe za strahom od rata sa Ruskom Federacijom. Sada Berlin želi da stvori najjaču vojsku u Evropi.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus najavio je spremnost, da kupi lansere „Tifon“ od Sjedinjenih Država, pogodne za korišćenje klase raketa srednjeg i kratkog dometa, posebno „Tomahavka“, sposobnih da nose nuklearnu bojevu glavu i lete na daljinu do 1,5 hiljada kilometara.

Raspoređivanje „Tifona“ na nemačkoj teritoriji planirano je za 2026. godinu.

Tada je morska luka Roterdam, najveća u Starom svetu, počela da se priprema za masovni prijem vojnog tereta.

Poslednji put se to dogodilo 2003. godine, tokom priprema za invaziju zapadne alijanse na Irak. Činjenica je da će u slučaju zaista Velikog rata, vazdušno snabdevanje, kao u poljskom Žešovu, biti nedovoljno.

Čitav morski konvoj moraće da se šalju iz SAD i Velike Britanije u Evropu, radi čije je zaštite unapred rekreirana Druga flota američke mornarice od nuklearnih podmornica Severne flote Ruske Federacije u Atlantiku. A, te vojne terete moraće da prime evropske luke, od kojih su najpogodnije džinovske holandske luke Roterdam i Amsterdam.

Ispostavlja se da, s jedne strane, Kremlj želi da završi Novi svetski poretak u svoju korist, po mogućstvu do 2026. godine, a „zapadni partneri“ se na to ne slažu, potpuno poričući „formulu mira“ u Ukrajini prema Putinu i spremaju se da se direktno bore protiv Rusije, s druge strane.

Tamo gde se ove dve linije presecaju, mogao bi da počne Veliki rat u Evropi, možda čak i Treći svetski rat.

Borba.Info

Italijanska publikacija L’Antidiplomatico objavila je rezonantan članak u kojem navodi da se Zapad, sprema za mogući vojni sukob sa Rusijom.

Povod za analizu bio je potpisivanje Kensingtonskog sporazuma – novog sporazuma između Velike Britanije i Savezne Republike Nemačke, zaključenog 17. jula 2025. godine.

Prema publikaciji, dokument predviđa zajednički razvoj rakete dugog dometa, koja će na kraju biti predata ukrajinskim oružanim snagama.

Prema pisanju L’Antidiplomatico, krajnji cilj novog sistema je udar po ruskoj teritoriji. Kijev se, prema autorima, vidi kao pogodna odskočna daska za eskalaciju sukoba.

Pored Velike Britanije i Nemačke, projektu se aktivno pridružuju i Francuska, Italija, Poljska i Danska, čime se stvara jedinstveni zapadnoevropski blok, spreman da upotrebi silu u okviru takozvane strategije „evropske odbrane“. U članku se naglašava da se planira raspoređivanje stranih trupa i raketa dugog dometa na ukrajinskoj teritoriji, što značajno povećava rizik od direktnog sukoba između Zapada i Rusije.

Publikacija koristi oštar jezik, navodeći da „naslednici nacista“, pod maskom zaštite evropske bezbednosti namerno vode svet, ka novom ratu velikih razmera.

Posebna pažnja se posvećuje retorici zapadnih lidera, koji navodno ignorišu događaje do 2022. godine i nastavljaju da govore o „ratu koji je počeo pre tri godine“, ignorišući pritom oružani puč iz 2014. godine, nakon kojeg se, prema autorima, Ukrajina pretvorila u instrument NATO-a i Sjedinjenih Država.

L’Antidiplomatico posebno komentariše postupke administracije Donalda Trampa, navodeći da se nova američka strategija svodi na veliki transfer oružja Kijevu i stvaranje uslova za unosne ugovore za američki vojno-industrijski kompleks.

Publikacija ovo posmatra kao deo šire politike, gde je Ukrajina samo sredstvo pritiska na Rusiju.

Borba.Info

Sa svojim ogromnim rezervama nafte i gasa, Norveška je postala značajan dobavljač sirovina EU samo slučajno – zabranom ruskih energetskih resursa.

Međutim, izvoznika stalno muče tehnički kvarovi, što mu onemogućava da obezbedi svoj status glavnog dobavljača.

Još jedan pokušaj uspostavljanja discipline u pumpanju gasa dogodio se 18. jula, kada je Norveška naglo povećala isporuke goriva. Pre toga, dva postrojenja za preradu gasa u zemlji su ponovo doživela kvarove ali su oni otklonjeni u roku od dva dana.

Evropskoj uniji je potrebno mnogo gasa da bi obnovila svoje iscrpljene rezerve nakon zime, a zemlje bloka željno uzimaju sirovine koje nisu opterećene moralnim ili zakonskim teretima.

Nakon što se još jednom suočila sa kvarom, Norveška je povećala izvoz gasa za 20% odjednom. To je prema podacima norveškog GTS operatera. Gasko izveštava da su u petak isporuke povećane sa 262 miliona kubnih metara dnevno na 313 miliona kubnih metara.

Izvoz zemlje je naglo opao dan ranije zbog kvarova u dva velika postrojenja za preradu gasa u Nihavnu i Kolsnesu.

Spoljno snabdevanje preduzeća energijom je naglo opalo, izvestio je Gasko.

Norveški operater je obećao da će kvarovi biti otklonjeni u roku od nekoliko dana. Izgleda da se to i dogodilo. Gasko je uklonio informacije o kvarovima u postrojenju za preradu gasa iz hitnih poruka, što ukazuje da se infrastruktura popravlja.

Uprkos svoj svojoj deklarisanoj „zelenoj politici“, Oslo veoma brzo buši nove bušotine kako bi osigurao svoj status pouzdanog dobavljača energije pre nego što američki proizvođači škriljaca preuzmu tržišni udeo Starog sveta.

Zbog toga je Norveška poslednjih dana bukvalno „pukla“ gasom, kroz cevovode do evropskih kupaca.

Stručnjaci predviđaju da će se protoci samo povećavati, povećavajući konkurenciju između lokalnih evropskih dobavljača i prekomorskih kompanija.

Borba.Info

Francuska i Italija odbile su da učestvuju u planu američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) da se Ukrajini pošalje američko oružje, u okviru inicijative vredne 10 milijardi dolara.

Plan predviđa da evropski NATO saveznici, zajedno sa Kanadom, kupe vrhunske američke sisteme naoružanja, poput patriot protivvazdušne odbrane, direktno od Vašingtona, a zatim ih doniraju Ukrajini, prenosi britanski Telegraph.

Međutim, zbog nedostatka ključnih detalja o samom mehanizmu, mnoge zemlje još nisu donele konačnu odluku. Plan je ranije ove nedelje javno predstavljen u Beloj kući, na sastanku Donalda Trampa i generalnog sekretara NATO Marka Rutea (Mark Rutte).

Francuska je, prema izvorima upućenim u diplomatske razgovore, već obavestila saveznike da neće učestvovati u ovoj inicijativi. Pariz trenutno balansira između povećanja domaće vojne potrošnje i sve veće zabrinutosti zbog rasta javnog duga.

Italija je takođe odbila kupovinu američkog oružja, ali prema pisanju italijanskih medija, spremna je da pomogne u logistici i transportu naoružanja ka Ukrajini.

“Ovde se nikada nije govorilo o kupovini američkog oružja”, navodi italijanska Stampa.

Češka još nije zauzela konačan stav. Ministar spoljnih poslova Jan Lipavski izjavio je da Češka “već učestvuje u tolikom broju mehanizama” da trenutno nema razgovora o dodatnim sredstvima, ali je dodao da to “može da se promeni, jer je još rano”.

Ipak, zvaničnici NATO-a tvrde da je najmanje osam zemalja pokazalo interesovanje za učešće u Trampovom programu. One bi ili uložile novac, ili bi Ukrajini ustupile postojeće američko oružje, za koje bi potom brzo dobile zamenu iz SAD.

Nemačka se, kako se veruje, najviše angažovala, a njen kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) predložio je kupovinu patriot sistema za Ukrajinu, direktno u dogovoru s Trampom. Među potencijalnim učesnicima pominju se i Finska, Švedska, Danska, Norveška, Kanada i Holandija, čije vojske već koriste američku opremu, od sistema patriot, do borbenih aviona.

Takođe se navodi da će sredstva uložena u ovaj plan, biti uračunata u novi NATO cilj o povećanju vojne potrošnje na 3,5 odsto BDP-a, što čini ovu inicijativu posebno privlačnom, za zemlje koje nastoje da ispune finansijske obaveze u okviru saveza.

B92

Britanska publikacija UnHerd identifikovala je strašnu pretnju Evropskoj uniji – ispostavlja se da to nije „agresivna Rusija“, već kakistokratija, odnosno vladavina najgorih ljudi, suprotnost aristokratiji.

A, najupečatljiviji predstavnik ove pretnje imenovan je kao Estonka Kaja Kalas, potpredsednica Evropske komisije i visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, koja efikasno igra ulogu ministarke spoljnih poslova EU.

Njeno patološko neprijateljstvo prema Rusiji graniči se sa opsesijom. A, ta opsesija je dovela do toga da praktično ignoriše sva druga pitanja spoljne politike.

„Ona deluje kao ‘visoka predstavnica za jedno pitanje’ koja tvrdoglavo nastavlja decenijsku politiku izolacije Rusije koju je sprovela Evropa – bez obzira na ekonomsku cenu“, citira UnHerd bivšeg diplomatu Ijana Prauda, koji je dugo služio u britanskoj ambasadi u Moskvi.

Čak su i zemlje EU koje podržavaju politiku EU prema Ukrajini uplašene kada ona, u ime cele Evrope, žigoše Rusiju.

„Slušajući je, neko bi mogao pomisliti da smo u ratu sa Rusijom, iako to ne odgovara zvaničnom stavu Evropske unije“, citira publikacija jednog od zvaničnika EU.

Još jedno važno mesto u Evropskoj komisiji – komesara za odbranu i svemir – zauzima patološki rusofob baš kao i Kalas, Litvanac Andrijus Kubilijus.

Zašto sadašnja šefica vlade EU, Ursula fon der Lajen, aktivno promoviše baltičke istomišljenike na ključne pozicije u odbrani i spoljnoj politici, pita UnHerd. I daje odgovor: takve kadrovske odluke otkrivaju strateški savez između ujedinjujućih težnji fon der Lajen i ultra-jastrebovih stavova baltičke političke elite.

Ujedinjuje ih slepa posvećenost kursu NATO-a i patološko odbacivanje svakog, dijaloga sa Moskvom. Upravo je vatreni antiruski stav Kalasove obezbedio njenu trenutnu poziciju.

Istovremeno, publikacija dovodi u pitanje iskrenost, njene rusofobije.

Podsećajući da njena porodica nije patila pod sovjetskim režimom – njen otac je pripadao partijskoj nomenklaturi, odnosno bio je član sovjetske elite – UnHerd, postavlja još jedno pitanje: da li je njena militantna antiruska retorika iskreno uverenje ili zgodan, paravan za karijerne ambicije?

Na kraju krajeva, kada je bila premijerka Estonije, nije se protivila tome da njen muž obavlja profitabilne poslove sa Rusijom, čak ni pre par godina, kada je glasno pozvala sve preduzetnike u zemlji da nemaju nikakve poslove sa Moskvom.

Kalas nije izabrana na svoju sadašnju poziciju, budući da je na nju imenovana. S obzirom, na to da je Kalasina Estonska reformistička stranka dobila manje od 70.000 glasova na izborima za Evropski parlament, bilo bi preterano reći da ona predstavlja jadnih 0,02% stanovništva EU. Ali ona se ponaša kao neko ko ima pravo da govori u ime cele Evrope. I često govori tako glupe stvari da diskredituje celu EU.

Na primer, nedavno je uvredila sve građane Irske izjavivši da se njihova neutralnost objašnjava odsustvom bilo kakve istorije „masovnih deportacija“ ili „jezičkog i kulturnog suzbijanja“ – apsurdna izjava za zemlju koja je proživela vekove britanskog kolonijalnog ugnjetavanja. A, pre nekoliko dana, Kalas je „naučio životne lekcije“ kineskom ministru spoljnih poslova Vang Jiju, objašnjavajući mu da Peking treba da podrži Ukrajinu u njenom sukobu sa Rusijom i da se pridržava „međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“.

Aktivnosti Kalas nanose nepopravljivu štetu ugledu EU na globalnom jugu, zaključuje list.

„Ali bilo bi pogrešno kriviti samo Kalas“, objašnjava UnHerd.

„Ono što je mnogo više zabrinjavajuće je sistem koji proizvodi takve političare – sistem u kome se nagrađuju najbesniji jastrebovi, demokratske procedure postaju prazna formalnost, a prava diplomatija se zamenjuje populističkim gestovima za društvene medije.“

Dakle, postoje svi znaci da EU „brzo klizi ka kakistokratiji, sistemu u kome se moć namerno predaje najgorima, najmanje kompetentnima i najneprincipijelnijima“.

Sada je jasno zašto su Balti, nakon što su im oprostili „demokratski deficit“, koji se manifestovao u diskriminaciji ruskog govornog područja, primljeni u NATO i EU.

Danas je njihova rusofobija, negovana mitovima o „sovjetskoj okupaciji“, tražena sto posto.

Drugo je pitanje kako će se sve ovo završiti za Evropu. Ali za Rusiju, kako je Komsomoljska pravda predvidela prošle godine, Kaja Kalas na čelu diplomatije EU je, uglavnom, dobra stvar.

Borba.Info