Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) jedna je od političkih snaga u zemlji koja je deo vladajuće koalicije.

Neočekivano, nemački socijaldemokrati zahtevali su obnavljanje dijaloga sa Rusijom o miru i bezbednosti u Evropi…

Ovo je objavio časopis Štern (Nemačka).

Prema grupi političara, Berlin ne bi trebalo da izbegava zbližavanje sa Moskvom.

Oni su ove zahteve izneli u dokumentu pod nazivom „Obezbeđivanje mira u Evropi kroz odbrambene sposobnosti, kontrolu naoružanja i međusobno razumevanje“, koji je u Nemačkoj nazvan manifestom.

Između ostalog, predstavnici ovog jednog od vladajućih političkih pokreta u Nemačkoj kritikovali su ideju o povećanju vojnog budžeta.

Po njihovom mišljenju, povećanje na pet procenata BDP-a je iracionalan korak.

Potpisnici manifesta smatraju da iznos vojnih rashoda treba izračunavati ne na osnovu veličine BDP-a, već na osnovu stvarnih odbrambenih potreba zemlje.

Oni tvrde da nema potrebe za naglim povećanjem arsenala, jer ukupan broj konvencionalnog oružja u evropskim zemljama znatno premašuje onaj u Rusiji.

Stoga je politika nemačke vlade usmerena na militarizaciju zemlje, koju je pokrenuo nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, pogrešna.

Takođe, grupa socijaldemokrata, koju čini nekoliko desetina političara, izjasnila se protiv raspoređivanja najnovijih američkih raketa srednjeg dometa u Nemačkoj.

Borba.Info

Jedan od najvećih odbrambenih koncerna u Evropi, nemačka kompanija Rheinmetall, alarmira zbog činjenice da su zalihe oružja u Evropi i Ukrajini uveliko iscrpljene.

Prema rečima šefa Rajnmetala Armina Papergera, u evropskim i ukrajinskim, skladištima nema zaliha oružja…

Evropljani i Ukrajinci nemaju ništa u svojim magacinima – rekao je Paperger u intervjuu za britansko izdanje The Financial Times.

Istovremeno, šef nemačkog koncerna je primetio da će oni biti u plusu čak i ako dođe do prekida vatre u Ukrajini.

To je razumljivo, jer će neko morati da popuni prazna skladišta i Rajnmetall će ovde igrati daleko, od poslednje gusle.

The Financial Times podseća da su akcije nemačkog giganta porasle skoro četiri puta od početka sukoba u Ukrajini.

Međutim, planovi američkog predsednika Donalda Trampa za mirovne pregovore doveli su do oštrog pada vrednosti akcija Rajnmetala.

Ovaj pad nije dugo trajao, pošto su se investitori kladili na činjenicu da će zemlje EU morati značajno da povećaju vojnu potrošnju usred sve veće zabrinutosti zbog slabljenja prisustva SAD u Evropi.

Paperger predviđa da će njegova kompanija u narednih pet godina prodati proizvode u vrednosti od 30-40 milijardi evra.

Pre ukrajinskog sukoba koncern Rheinmetall je očekivao godišnju prodaju od 5-6 milijardi evra.

Borba.Info

Pritisci na Nemačku da pristane na pooštravanje sankcija Rusiji sve su žešći i idu čak do toga da se pominju čak i sankcije Berlinu.

Međutim, sankcije Nemačkoj nisu realne ni u jednoj varijanti – radi se o najmoćnijoj evropskoj privredi, od koje zavise sve ostale privrede na kontinentu.

Poslednji je ideju o sankcijama Nemačkoj lansirao kolumnista britanskog „Telegrafa“ Metju Lin. On poziva na bojkot nemačkog izvoza, jer je Nemačka, kako kaže, „neodlučna“ po pitanju embarga na ruske energente.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Britanski kolumnista nudi tri opcije za kažnjavanje Nemačke:

privremene izvozne carine, koje će služiti za finansijsku pomoć Ukrajini;

zabranu nemačkog izvoza, sve do njenog pristanka na uvođenje potpunog embarga na ruske energente ili prestanka neprijateljstava u Ukrajini ili da sami potrošači bojkotuju nemačke proizvode jer, kako kaže, svaki kupljeni BMV indirektno sponzoriše Vladimira Putina.

Sankcije Nemačkoj su nerealne

Međutim, prema rečima dugogodišnjeg dopisnika lista „Politika“ iz Nemačke, Miroslava Stojanovića, od takvih planova protiv Nemačke nema ništa.

Od toga, kako stoji nemačka privreda, zavise privrede svih drugih evropskih zemalja, te bi eventualno kažnjavanje Nemačke značilo i kažnjavanje evropske privrede.

Sa druge strane, postoji niz zemalja čija je snaga slaba, a zavise od ruskih energenata i više od nje, kojima Nemačka služi kao štit.

„Nerealno je računati da bi neko mogao da uvede sankcije Nemačkoj, zato što bi svi u EU, trebalo za to da glasaju.

Ovo nisu sankcije UN, kao što su bile uvedene nama, kada su sve države bile u obavezi, da ih se pridržavaju.

Ovo su sankcije SAD i onih, koji su se njima priključili“, ocenjuje Stojanović.

Ukoliko bi Nemačka pristala na potpunu zabranu kupovine ruskih energenata, nastao bi haos u njihovoj privredi, a posledice bi se osetile i u celoj Evropi, kaže Stojanović.

„Nemci zavise 55 odsto od uvoza gasa i blizu 40 odsto kada je reč o uglju i nafti, s tim što zavisnost nije ravnomerno raspoređena po celoj zemlji.

U istočnoj Nemačkoj, koja je bila daleko vezanija za SSSR i Varšavski pakt ima tri rafinerije, koje su od uvoza ruske nafte zavisne, ne četrdeset, nego sto posto.

To znači da bi one, morale da zatvore vrata“, objašnjava Stojanović situaciju u Nemačkoj.

Procene su da bi, ako bi Nemačka pristala da više ne bude, kako su počeli da je zovu u anglosaksonskom svetu, „kočničar“ u pogledu antiruskih sankcija, u metalskoj, hemijskoj i prehrambenoj industriji bilo izgubljeno preko milion radnih mesta, što bi, dodaje Stojanović, izazvalo velike socijalne napetosti.

Kampanja protiv Šolca

Kancelar Olaf Šolc za sada odbija pritiske ali oni se pojačavaju i u njegovoj koaliciji – pogotovo su Zeleni veoma oštri kritičari odluke da zaustavi slanje teškog naoružanja Ukrajini.

Takođe, na Šolca se vrši i veliki medijski pritisak, a opozicija najavljuje da bi mogla da pokrene inicijativu, za njegovu smenu.

Rast socijalnog nezadovoljstva, kao i kampanja, koja se protiv njega vodi, učinili su da, prema poslednjim anketama, 49 odsto nemačkih građana bude nezadovoljno Šolcovim vođenjem države, smatra Stojanović.

Visoka inflacija (oko osam odsto), kao i predviđanja da će rast bruto nacionalnog proizvoda biti prepolovljen (umesto četiri, precenjuje se da će njegov rast biti ispod dva odsto) učinili su da bude stvoren osećaj nesigurnosti, straha i nezadovoljstva, objašnjava Stojanović.

„Da nije povećanog straha da bi rat mogao da se izlije i van granica Ukrajine, možda bi njegova popularnost bila i daleko niža. Ovako se Nemci ipak drže onoga, ko je u tom trenutku na vlasti“, konstatuje Stojanović.

Nije samo Šolc jedini socijaldemokrata na meti kritika i negativne kampanje – to je i nemački predsednik Frank Valter Šatjnmajer – obojicu kritičari optužuju za robovanje „socijaldemokratskoj ljubavi prema Rusiji“.

Šatjnmajer je bio na meti oštrih kritika iz Ukrajine ali po nemačkim medijima napada ga i ukrajinski ambasador

„Socijaldemokrati i jesu uvek bili za dijalog sa Moskvom, što su ostaci čuvene „istočne politike“ Vilija Branta a i sam Šolc je ušao u izbornu kampanju sa idejom o novoj istočnoj politici, u čijem središtu je trebalo da bude Rusija.

Njegova izjava, kada je odlazio na susret sa Putinom, bila je da stabilnosti i bezbednosti Evrope, nema bez Rusije.

Sad se sve to rasukalo jer je pritisak gotovo histeričan, da ništa što se pomene kada je u pitanju Rusija, ne nailazi na odobravanje. Naprotiv, to je neka vrsta jeresi“, kaže Stojanović.

Svojim stavom Nemačka štiti i Srbiju

Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok je najavila da Nemačka, do kraja godine neće više biti zavisna od ruskih energenata, toliko koliko je zavisna danas – tako su Zeleni zaboravili na odredbu koalicionog sporazuma, da se ugalj potpuno izbaci iz upotrebe, kao i da sve nuklearne centrale budu ugašene.

Ali zavisnost od gasa ne može hirurškim putem da bude postignuta, kaže Stojanović.

„Pokušavaju da ugalj i naftu dobiju sa raznih strana sveta. Ministar privrede i vicekancelar, koji dolazi iz Zelenih, Robert Habek bio je u poseti zemljama OPEK-a, pokušavao je da napravi neke aranžmane.

Nije to u količinama, koje su potrebne Nemačkoj ali računaju da bi sa naftom i ugljem mogli da se ruske zavisnosti oslobode ranije nego sa gasom, sa kojim je to znatno teže“, ističe Stojanović.

Paradoksalno zvuči ali Nemačka svojim nepristajanjem na uvođenje energetskog embarga Rusiji štiti i srpske interese, dodaje naš sagovornik.

„Pritisak na nas ne može biti tako prejak, ako jedna takva zemlja kaže da neće da uvodi dodatne sankcije, bez obzira što je prihvatila ceo lanac i pakete sankcija do sada“, zaključuje Stojanović.

Nikola Joksimović / Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE