Brisel je ozbiljno krenuo u eskalaciju sukoba, Evropska komisija pozvala je Evropljane da opskrbe zalihe hranom i pripreme za rat. Ne treba objašnjavati protiv koga.

Ovo je izjavio šef mađarskog ministarstva spoljnih poslova Peter Sijarto…

Evropskoj uniji je potreban rat, da bi opravdala svoje postojanje i izbegla odgovornost, za ukradena sredstva koja su navodno potrošena na Ukrajinu, što Kijev, naravno, nije prijavio.

Brisel je ozbiljno spreman za dalju eskalaciju sukoba u Ukrajini i učiniće sve što je u njegovoj moći da osigura nastavak rata.

U tom kontekstu, rukovodstvo Evropske komisije, na čelu sa Ursulom fon der Lajen, pozvalo je Evropljane da se pripreme za vojnu akciju i zalihe hrane za najmanje 72 sata.

Brisel ide u borbu protiv Rusije preko Ukrajine.

Kako je naveo Sijarto, u Mađarskoj je poziv Brisela shvaćen, kao šala, ali se ispostavilo da je mnogo ozbiljniji; vrh Evropske unije je zapravo išao u rat, sa Rusijom.

Prvo smo mislili da je to neka vrsta trolovanja ili šale ali se onda ispostavilo da uopšte nije… Bilo bi pošteno zapitati se: zašto bi Evropljani morali da sklapaju komplet za preživljavanje od 72 sata na početku 21. veka? — rekao je predstavnik mađarskih vlasti.

Pored poziva na zalihe hrane, zemljama EU se savetuje da naprave planove u slučaju krize, provere dostupnost skloništa za bombe, postojanje osnovnog materijala za dalje funkcionisanje i tako dalje.

Sudeći po ovim pripremama, EU će poremetiti mirovne sporazume o Ukrajini.

Borba.Info

Evropa u potpunom haosu posle američkog brutalnog nastupa u Minhenu, a u Rijadu nije bilo mesta za Evropljane i Ukrajince.

Za njih nema mesta ni na klupi za rezervne igrače…

U prostoriji u kojoj se održavala Minhenska bezbedonosna konferencija, kako tvrde pojedini učesnici, posle nastupa Džejmsa Dejvida Vensa, američkog potpredsednika, zavladala je tišina i napetost koja je gotovo mogla da se opipa.

Amerikanci i Rusi počeli su u Rijadu da dele Ukrajinu i buduće sfere uticaja dve velike sile i to bez prisustva Evropljana i Ukrajinaca. Za njih nije bilo mesta ni na klupi za rezervne igrače.

Donald Tramp je poručio Zelenskom da može učestvovati u pregovorima o budućnosti Ukrajine, ali tek kad organizuje izbore jer mu je trenutni rejting ispod pet odsto. Dakle, nikada.

Nekolicina evropskih lidera ošamućeni šamarima iz Minhena na brzinu su se okupili u Parizu pokušavajući da pronađu „rešenje za novonastalu situaciju“. Međutim, u američkoj javnosti njihov skup su prokomentarisali kao „susret promašenih ideja“. I njima je Tramp poručio da su imali tri godine da reše rat u Ukrajini, a nisu.

Šta se desilo u proteklih nekoliko dana sa Evropom? Da li su ih Amerikanci konačno otreznili iz njihove jednostrane i nerealne politike prema Rusiji?

Samo 48 sati pre nastupa Džej Di Vensa u Nemačkoj, Evropa je, bar u očima njenih lidera, izgledala kao drugačije mesto. Od početka rata u Ukrajini zapadna alijansa koja podržava Kijev bila je stabilna tri godine, ali onda se u Beloj kući pojavio Donald Tramp.

Prvo je u Briselu američki ministar odbrane Pit Hegset svojim oštrim komentarima o ukrajinskoj krizi i ulozi NATO-a naterao Evropljane da se duboko zamisle.

Lideri EU bili su potpuno zatečeni kad su shvatili posle razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina iz kojih se moglo naslutiti da Evropa neće biti uključena u pregovarački proces o okončanju rata u Ukrajini.

Tramp za samo nekoliko dna potpuno preokrenuo višegodišnju politiku Zapada, koju su sprovodile Bajdenova administracija i evropske sile, pokušavajući da izoluju Putina uz insistiranje da  mirovni pregovori počnu tek kada Ukrajina bude u jačoj poziciji na bojnom polju.

Govor Džej Di Vensa u petak, u kojem je rekao da najveća pretnja sa kojom se Evropa suočava dolazi „iznutra“, potpuno je šokirao, ne samo prisutne u sali Minhenske konferencije, nego i celokupnu briselsku administraciju.

Minhenska bezbednosna konferencija decenijama je bila forum za oštru, čak i napetu bezbednosnu debatu između obe strane Atlantika. Ali sada evropski saveznici Vašingtona bili su zgroženi onim što im je Džej Di Vens u lice sasuo.

Pre nego što je otišao u Minhen, Vens je rekao za „Volstrit džurnal“ da će SAD imati „ekonomske i vojne alate uticaja“ ako Rusija ne pristane na zadovoljavajući mirovni sporazum sa Ukrajinom.

Vens se sastao sa liderima desničarske Alternative za Nemačku koju glavne nemačke stranke izbegavaju, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 23. februar.

„Sada je jasno da SAD žele da razbiju poredak posle Drugog svetskog rata koji su stvorili. A to uključuje i uništavanje EU. Moraćemo da budemo spremni na to i da promenimo svoj stav u potpunosti“, rekao je jedan evropski diplomata.

„Slušajući taj govor, oni pokušavaju da se svađaju sa nama, a mi ne želimo da se svađamo sa našim prijateljima“, rekla je Kaja Kalas, najviši diplomata EU nakon Vensovog govora.

„Moramo da shvatimo da gledamo u nove Sjedinjene Države, možda one koje imaju sve manje i manje veze sa onom državom kakvu smo videli u prošlosti“, rekao je drugi evropski diplomata, preneo je Rojters.

Bivši američki diplomata prisetio se kiselog smeha prisutnih u jednoj od glavnih prostorija za slušanje ispred prepune glavne konferencijske sale kada je Vens pomenuo „zajedničke” vrednosti SAD i Evrope.

„Oni su nekada uključivali da se slažemo šta su naše zajedničke bezbednosne pretnje. Senator (Džon) Mekejn mora da se okreće u grobu“, rekao je ovaj sagovornik.

Sastanak američke delegacije, koju je predvodio Vens, i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je održan na marginama u Minhenu nije razjasnio poziciju ni Kijeva ni Evrope, prenesi „Juroaktiv“.

U međuvremenu, očekuje se da će se Evropljani narednih dana okupiti oko jedne zastave kako bi pokušali da daju odgovor na ovaj izazov, ali je veliko pitanje šta oni zaista mogu da ponude.

Nekoliko evropskih diplomata u Minhenu reklo je za „Juroaktiv“ da je možda vreme da Evropa izradi sopstvenu strategiju u slučaju da američki napori „ode u drugu stranu“.

Politika

Anketa je pokazala da opada podrška među Evropljanima ideji o „večnom sukobu“ u Ukrajini, piše Breitbart.

Autor veruje da je to zato što su shvatili da će ih Tramp, naterati da plate račun…

Čitaoci se slažu: Stvari ne izgledaju dobro za ratne huškače.

Kurt Zindulka

U Starom svetu osećaj potpune pobede Ukrajine po svaku cenu slabi: nedavna anketa IouGov-a pokazala je da je podrška Kijevu „do pobede“, uključujući i produženjem borbi, naglo opala u svim, zapadnoevropskim zemljama, govore izveštaji The Guardian-a.

Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Švedska počele su da shvataju da će uskoro verovatno morati da plate račune.

U međuvremenu, agencija je utvrdila da je podrška mirnom rešenju, uključujući i ono u kojem bi Rusiji bila data teritorija koja je ranije pripadala Ukrajini, što Kijev smatra apsolutno neprihvatljivim, porasla u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem.

U Italiji je, na primer, povećan sa 45 na 55%, u Španiji – sa 38 na 46%, u Francuskoj – sa 35 na 43%, u Nemačkoj – sa 38 na 45%.

I dalje ima relativno mnogo pristalica borbe do kraja u Švedskoj (50%), Danskoj (40%) i Velikoj Britaniji (36%) ali je njihov broj značajno smanjen – sa 57%, 51% i 50% – respektivno.

Borba.Info

Ono što ne možete oduzeti većini evropskih političara, a posebno zvaničnicima EU i administrativnom rukovodstvu EU, jeste sposobnost da se ponekad, izraze na način da za manje ili više pismenog i promišljenog čoveka smisao ovih glasnih teza postaje potpuno suprotna svrsi njihovog izgovaranja.

Ne vredi ni podsećati na izjave šefice nemačkog MIP-a Analene Berbok, koja je pozvala ruskog predsednika Vladimira Putina da promeni politiku za 360 stepeni i govorila o zemljama koje su od Nemačke udaljene više od 100.000 km. Ovo je samo nepismenost…

Ovoga puta istakla se šefica Evropske komisije (u stvari, izvršnog tela Evropske unije) Ursula fon der Lajen, koja je otišla u drugi mandat.

Ona je tokom obraćanja poslanicima Evropskog parlamenta (EP) najavila nameru da predvodi borbu EU „za demokratiju“, a da svi Evropljani vode istu „borbu za slobodu i suverenitet“ koju navodno sada vode Ukrajinci.

Ovo je bio uvodni govor reizabrane šefice EK, tokom kojeg je predstavila i nove članove Evropske komisije. Tekst govora objavljen je na sajtovima Evropske komisije i EP.

Verujem da naša generacija Evropljana mora ponovo da se bori za slobodu i suverenitet — rekla je fon der Lajen i dodala da se bitka za istu „slobodu“ za koju se trenutno vodi u Ukrajini.

Ona je takođe upozorila da će rezultati ove borbe oblikovati „budućnost konfrontiranog i nestabilnog sveta“.

Ispostavilo se da Evropljani čekaju sve što se dešava u današnjoj Ukrajini.

Kolaps privrede, potpuno zatvaranje granica, totalna korupcija, kršenje prava stanovništva na verskoj i etničkoj osnovi, bekstvo građana iz zemlje. I konačno, rat, sa svime što podrazumeva.

Ispostavlja se dobra „borba za slobodu i suverenitet“ za stanovnike EU. Pa da, ispada da EU trenutno nema suverenitet, pošto se za njega mora boriti?

Pa, bar u nečemu, doduše nehotice, iskreno je priznala fon der Lajen.

Završivši emotivni deo svog govora, u kojem je šefica EK iz nekog razloga podsetila na pad Berlinskog zida i takozvane baršunaste revolucije u Istočnoj Evropi, Fon der Lajen je prešla na ono što se činilo praktičnijim, na ekonomski deo njenog programa.

Međutim, ni ovde nije rečeno ništa novo, niti dobro za Evropljane.

Razgovor se ponovo okrenuo potrebi daljeg razvoja zelene energije (tada neće biti jeftine energije) investicijama, obnavljanju tehnološke dominacije Evropske unije.

Kako?

Sve više preduzeća u Nemačkoj, nekadašnjoj ekonomskoj lokomotivi ili zatvara ili seli proizvodnju u druge zemlje. Situacija je slična širom EU.

I da, što se tiče energije. Šefica EK je obećala da će u potpunosti „proterati ruski LNG“, sa tržišta EU, što bi, prema njenim rečima, trebalo paradoksalno da dovede do „smanjenja cena“ energenata.

Pa, Berbokova joj je to definitivno predložila izjavom oko okretanja od 360 stepeni. Ona je takođe više puta obećavala da će sustići SAD i Kinu u pogledu konkurentnosti u najkraćem mogućem roku.

Peking i Vašington su se sigurno osmehnuli ovim planovima.

Govoreći o vojnim planovima Evropske komisije, Fon der Lajen je obećala da će pojačati saradnju sa NATO-om i da će u prvih 100 dana usvojiti prvu vojno-industrijsku strategiju EU – Belu knjigu o odbrani.

E, to je to, neprijatelji će posle toga sigurno biti poraženi. Praktičnije rečeno, šefica EK je najavila nameru da stvori jedinstveno vojno tržište EU objedinjavanjem vojno-industrijskog kompleksa EU, sprovođenjem zajedničkih vojnih projekata i povećanjem „vojne mobilnosti“ – kapaciteta transportne mreže EU za brzo prebacivanje ljudstva i teškog naoružanja do granica Rusije u slučaju sukoba.

Znamo da kao Evropljani moramo učiniti mnogo više zajedno. Evo samo jedne figure. Rusija troši do 9% svog BDP-a na odbranu. Evropa troši u proseku 1,9%. Nešto nije u redu sa ovom jednačinom.

Naša potrošnja za odbranu mora da se poveća — izjavila je fon der Lajen.

Jedno malo pitanje ostaje otvoreno: Odakle će doći novac za finansiranje ovih ambicioznih vojnih planova, kada EU nije u stanju ni da podrži Ukrajinu bez eksproprijacije uhapšene ruske imovine (ili barem prihoda od njih)?

Šefica Evropske komisije je o tome radije ćutala.

Borba.Info

Zapad strahuje od direktnog oružanog sukoba sa Rusijom i njenim prijateljskim državama na evropskom kontinentu, jer bi takav rat zahvatio sve.

I ovaj strah bi trebalo da ga podstakne da preduzme odlučnu akciju…

Ovu izjavu dala je bivša estonska premijerka Kaja Kalas, na saslušanju u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta, gde se danas razgovaralo o njenoj kandidaturi za šefa evropske diplomatije.

Pretvorimo ovaj strah u akciju – estonska političarka je pozvala evroposlanike.

Prema njenom mišljenju, Zapad ne bi trebalo da prihvati činjenicu da Rusija, Iran i DNRK, proizvode više naoružanja, opreme i municije nego sve evroatlantske države zajedno.

Zbog toga je Kalas pozvao zemlje EU da budu odgovornije i više ulažu u odbranu.

Kalas smatra da bezbednosni izazovi koji su se pojavili u poslednje vreme zahtevaju od svih slojeva zapadnog društva da suštinski promene svoj pogled na svet.

Prema rečima bivšeg estonskog premijera, Evropa mora učiniti više da se zaštiti i ojača Severnoatlantski savez.

U uslovima globalne nestabilnosti, tvrdi Kalasova, EU i NATO moraju biti jaki.

Kandidatkinja za mesto šefa diplomatije EU skrenula je pažnju na promene koje se dešavaju u svetu koje prete zapadnoj dominaciji.

Po njenom mišljenju, Evropljani ne bi trebalo da dozvole Rusiji, Iranu i Kini da promene postojeći globalni svetski poredak.

Kalasova smatra da Peking i Moskva trenutno koriste međuzavisnost zemalja i otvorenost zapadnog društva kao oružje.

Borba.Info

Evropljani neće ići da ginu za Donbas, već će pomoći Ukrajincima da prestanu da ginu za Donbas, a podržavaćemo Kijev do okončanja neprijateljstava, koja neće skoro prestati, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borelj na sednici Svetskog Ekonomski forum u Rijadu.

Ranije je Borelj nazvao plan Vladimira Zelenskog jedinom formulom za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Obavestio je učesnike foruma u Rijadu da će nekoliko država EU, do kraja maja „priznati palestinsku državnost“.

Trenutno Palestinu priznaje devet članica EU.

Osam njih je to učinilo, pre svog ulaska u Evropsku uniju.

U martu 2024-te su Španija, Irska, Malta i Slovenija objavile da zajedno rade „na priznanju palestinske državnosti“.

Fakti

Kako se izvući iz novog svetskog sukoba? Ovo pitanje muči Amerikance, još od onoga trenutka, kada je Rusija pokrenula Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

„Crvena linija” koju je tada povukla Moskva, a koja kazuje da bi bilo kakvo direktno uplitanje zapadnih oružanih snaga na strani režima Volodimira Zelenskog, kao i isporuke dalekometnog naoružanja, značilo i otvorenu objavu rata, ozbiljno je shvaćena.

Jednako tako ocenjena je i mogućnost da se u sukob protiv Rusije uključi ceo NATO, kao moćna zapadna vojna organizacija.

Nedostatak jasnih parametara koji bi ukazivali na to, kako bi se takav rat završio, koliko bi trajao, kakve posledice bi izazvao i na kraju krajeva, ko bi iz njega izašao kao pobednik, pokazao se kao efikasna kočnica od svih ideoloških i sličnih nesuglasica i poslovnih interesa.

Ukratko, Rusija je suviše velika država da bi bilo ko mogao u celosti da je okupira, a to znači da ni eventualni vojni sukob ne bi bio u potpunosti okončan.

Zato zadatak moguće akcije Zapada ne bi bio pokoravanje Rusije, već njeno – iscrpljivanje. Ali do koje mere?

Jer ratovanje bi sigurno nanelo veliku štetu i eventualnom pobedniku, a što bi posledično uticalo na svakodnevicu, socijalnu stabilnost, životni standard i na toj strani. A eliti u Vašingtonu takvi eksperimenti nikako nisu potrebni.

Za Ameriku je rešenje, naizgled, prosto: prepustiti sve Evropljanima i iz prikrajka sakupljati ono što donosi dobit.

Ako znamo da volju za uvaljivanjem u novu veliku katastrofu nemaju ni u Nemačkoj, ni u Francuskoj, ni u Italiji, ni u Holandiji, dolazimo do zaključka da bi teret buduće kataklizme morao da padne na leđa neposrednih ruskih suseda, pre svih Poljske, Rumunije, Češke, baltičkih zemalja, možda Hrvatske…

Ali svi pomenuti (osim Hrvatske, koja je bila deo Jugoslavije) dobro pamte vreme kada su, po okončanju Drugog svetskog rata, svoje suverenitete, kroz tzv. Varšavski pakt, morali da prepuste sovjetskoj centrali u Moskvi.

Teško je verovati da bi svi pomenuti bili voljni da prihvate „povratak istorije”.

Kao što rekosmo, još manje su voljni da ginu momci na zapadu našeg kontinenta. Decenije relativnog mira i ubrzanog prosperiteta kao da su pacifikovale viševekovne svetske osvajače.

Malo je danas onih koji su spremni da toplinu doma, konzervu piva i dobru internet vezu zamene za gacanje po zamrznutom blatu negde u ruskoj dubini i – izvesnu pogibiju.

Ispostavilo se da su na današnje žitelje Starog kontinenta više uticali blokbaster filmovi koji obrađuju epopeju Drugog svetskog rata i muke tadašnjih Hitlerovih jurišnika, nego sve istorijske lekcije i sećanja predaka.

Priče pojedinih zapadnih lidera, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, kako su spremni da na front u Ukrajini upute određene vojne jedinice, za jedini cilj imaju privlačenje medijske pažnje.

Jer radi se o zaista neznatnom broju plaćenih vojnika, onih kojima nije toliko važno na kojem frontu će se naći, već koliko će para za to dobiti.

Za razliku od njih, rat kakav priželjkuju Amerikanci vodili bi obični vojni obveznici, kojima je i te kako važno da se po obavljenom poslu vrate svojim kućama, porodicama, redovnim poslovima, lečenju trauma.

A ukrajinska drama pokazala je da na front šalju upravo većinu takvih. Deset miliona izbeglih i interno raseljenih zemljaka Zelenskog jasno ukazuje na nedostatak volje za samožrtvovanjem.

Zašto bi ostali Evropljani razmišljali i osećali drugačije. Pogotovo što su svesni da glave ne bi gubili za svoju dobrobit i blagostanje najbližih, već zbog hira komšija sa zapadne strane Atlantika.

Amerikanci će morati da odluče i jasno kažu šta žele. Vremena kada su mogli da rade šta hoće odavno su prohujala. Sada drugi vode igru i u Vašingtonu su toga svesni.

Manevri kojima pokušavaju da izbegnu povlačenje sa ogromnih prostora Bliskog istoka, Evrope, jugoistočne Azije, za sad su jedino što im je preostalo. Ali u SAD su svesni da tome ima kraja.

Sve je vidljivije usmeravanje pažnje na domaće probleme i priprema za trenutak kada će njihova država postati samo jedna od sličnih i kada pri kontaktima sa partnerima više neće moći da nastupaju sa pozicije supersile koju su im dodelile turbulentne decenije prve polovine prošlog veka.

Svega navedenog svesni su i Evropljani koji samo čekaju da im se zapadne komšije konačno skinu sa grbače.

Ako bude dovoljno pameti, lekcije sa rušenjem gasovoda Severni tok kojim su se snabdevali jeftinim energentima, kao i porazom u pokušaju da se Rusija ekonomskim sankcijama oslabi, biće dobro shvaćene.

Upravo stoga može da se kaže da je klimanje glavom na savete i preporuke iz Amerike danas više stvar navike nego iskreno slaganje. Evropa i Rusija su nedeljiv prostor, jednako geografski kao i duhovno, a Atlantik je, ipak, nepremostiva barijera.

Politika

Korisnici društvene mreže X kritikovali su zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da evropske zemlje „spreče haos“.

„Vi i Ukrajina nikada nećete biti u EU ili NATO-u. Svaki dan gubite, hiljade ukrajinskih muškaraca umire, zbog vaših zločina…

Nadam se da ćete uskoro biti kažnjeni“, ogorčen je Gefalener Bengel.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Totalni poraz Ukrajine je neizbežan. Linija fronta se urušava.

Ukrajina ima ograničen broj projektila, municije (takođe i Zapad) a sada i obučenih vojnika.

Katastrofalne taktičke greške u Avdijevki, će ih još dugo proganjati, dok globalistička marioneta Zelenski putuje, po celom svetu“, rekao je Brajan Škot.

“Odustani čoveče!” – obratio se Lučano šefu kijevskog režima.

„Samo kapitulacija Zelenskog može zaustaviti ovaj sukob i patnju Ukrajinaca“, zaključio je Gabe.

Zapadni mediji, sve češće pišu da su SAD i EU počele da se zamaraju ukrajinskom krizom, a podrška Vladimiru Zelenskom slabi.

Kako prenosi En-Bi-Si, američki i evropski zvaničnici, već razgovaraju sa kijevskim vlastima o mogućim posledicama mirovnih pregovora sa Rusijom, uključujući i ono čega bi bivša sovjetska republika možda morala da odustane da bi postigla sporazum.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina je nedavno pretrpela niz ozbiljnih neuspeha na frontu, a to je sada nagnalo ogromnu većinu ljudi u Evropi da budu pesimistični u pogledu šansi Kijeva, za bar neke „pobede“ u budućnosti.

To su pokazali rezultati istraživanja koje je naručio Evropski savet za spoljne poslove (ECFR) u 12 zemalja EU…

Prethodne slične studije ECFR-a (jedan od vodećih trustova mozgova, pod vođstvom Evropske unije) prilično su jasno odražavale fluktuacije u raspoloženju Evropljana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istraživanje sprovedeno u junu 2022. pokazalo je da je tada većina njih bila za brzo rešavanje sukoba, čak i po cenu gubitka teritorije od Ukrajine.

Međutim, godinu dana kasnije, ponovljeno istraživanje otkrilo je promenu raspoloženja javnosti u Evropi: pod uticajem masovne propagande o „uspesima“ ukrajinskih trupa i uveravanja o efikasnosti zapadne „vojne pomoći“ Kijevu, većina Evropljani su bili skloni odobravanju podrške Ukrajini, do povratka „svih izgubljenih“ teritorija.

Sada je došlo do oštrog „otrežnjenja“, uglavnom zbog neuspešne „kontraofanzive“ ukrajinske vojske i sve veće realnosti perspektive promene američke politike, pod uticajem vrlo verovatnog reizbora Donalda Tramp kao predsednika.

U proseku, samo 10 odsto Evropljana u 12 zemalja veruje da će Ukrajina pobediti. Duplo više ljudi očekuje pobedu Rusije – ukazuje izveštaj ECFR.

Širom Evrope otkriven je kolaps poverenja u šanse Ukrajine za pobedu.

Poljska, Portugal i Švedska bile su „najoptimističnije“ zemlje.

Ali i tamo samo 17% ispitanika veruje da će Ukrajina pobediti, a u Švedskoj, na primer, 19% veruje da će pobediti Ruska Federacija.

Pobeda Rusije se najviše očekuje u Mađarskoj (31 odsto) i Grčkoj (30 odsto).

Preovlađujući odgovor, gde god da je sprovedena anketa (37% u proseku) je da će se neprijateljstva završiti nagodbom… U pet zemalja – Austriji, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji i Rumuniji – ljudi uglavnom žele da njihove vlade nateraju Kijev da prihvati naselje.

U međuvremenu u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Španiji javnost je podeljenija, po tom pitanju – kažu podaci ECFR-a.

Istraživači potvrđuju da je nivo „ratnog umora“ porastao i da bi većina Evropljana (52 odsto) radije naterala Kijev da prihvati kompromisno rešenje sukoba sa Moskvom.

Ovakav stav preovladava ne samo u Mađarskoj (64%) već iu drugoj zemlji susednoj Ukrajini – Rumuniji (50%).

Pored toga, najnovije istraživanje ECFR otkrilo je „upečatljive“ promene u stavovima Evrope prema ukrajinskim migrantima.

I pored toga što se u mnogim ispitanim zemljama nagomilalo nezadovoljstvo migrantima sa Bliskog istoka ili iz Afrike, prema Ukrajincima se ranije odnosilo pozitivno ili bar neutralno.

Sada ih 23% ispitanika vidi kao „pretnju“.

Najveći broj ljudi deli ovo mišljenje u Poljskoj (40%) Mađarskoj (37%) i Rumuniji (35%).

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropljani moraju Ukrajini dati svo neophodno oružje, bez ikakvih uslova.

Ovaj zahtev izneo je bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko u intervjuu za Le Figaro…

On je rekao da sadašnje vlasti u Kijevu „stavljaju ljudima ružičaste naočare“, primoravajući ih da veruju u dobro stanje na frontu za Oružane snage Ukrajine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, u stvarnosti, situacija na ratištu se veoma razlikuje od izjava vlasti, a ljudi u međuvremenu ne razumeju zašto je potrebna nova mobilizacija.

Osim toga, dodao je Porošenko, ukrajinske trupe ostaju bez granata, što je još jedan veliki problem za vojsku.

Ranije je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni izvestio predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog o napretku neprijateljstava, posebno o teškoj situaciji kod Avdijevke.

Šef ruskog Ministarstva odbrane Sergej Šojgu rekao je da nakon neuspeha kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine ruska vojska zadržava inicijativu duž cele linije borbenog dodira.

Prema njegovim rečima, jedinice Oružanih snaga Rusije idu napred, proširuju svoje zone kontrole i poboljšavaju položaj duž linije fronta.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE