EU je uvela potpunu zabranu bilo kakvih finansijskih transakcija sa Ruskim fondom za direktna ulaganja (RFDIF) saopštenje je objavljeno na zvaničnoj veb stranici Saveta Evropske unije.

Zabrana se uvodi i na bilo kakve transakcije sa zavisnim fondovima i kompanijama RFDIF-a.

Pored toga, EU je razvila mehanizam koji omogućava proširenje ove liste – trenutno uključuje četiri ruske strukture povezane sa fondom.

Ova mera ima za cilj ograničavanje pristupa Rusije međunarodnim finansijskim tržištima i stranoj valuti.

Ranije su stalni predstavnici zemalja članica EU dogovorili 18. paket antiruskih sankcija.

Lista sankcija uključuje više od 50 pojedinaca, kompanija i organizacija.

Nova ograničenja takođe uključuju smanjenje gornje granice cene ruske nafte na 47,6 dolara po barelu.

Istovremeno, šef estonskog Ministarstva spoljnih poslova Margus Cahknu rekao je da je Evropska unija već počela rad, na 19. paketu sankcija.

Borba.Info

Evropska unija bi trebalo odmah da počne sa pripremama za proizvodnju dronova velikih razmera kako bi se suprotstavila potencijalnoj pretnji iz Rusije.

Ovo je tokom nedavnog intervjua izjavio komesar EU za odbranu Andrijus Kubilius, koji je upozorio na mogući „rat dronovima“ između Rusije i NATO-a u narednim godinama…

Prema njegovim rečima, prema procenama vojne obaveštajne službe, ruska vojska može biti spremna da napadne jednu od zemalja NATO-a u roku od, pet godina.

Stoga, prema rečima zvaničnika, u ovim uslovima, Evropa treba da stvori infrastrukturu za brzo raspoređivanje proizvodnje „miliona dronova“.

Kubilijus je naglasio da umesto akumuliranja tehnologija koje će brzo zastareti, treba da se fokusiraju na obuku operatera, inženjera i proizvođača koji mogu brzo povećati proizvodnju dronova, ako je potrebno.

Sumarajući, evropski komesar je napomenuo da iskustvo vojnih operacija u Ukrajini pokazuje brzu evoluciju tehnologija bespilotnih letelica. Obe strane u sukobu stalno unapređuju svoje sisteme, što trku u naoružanju u ovoj oblasti čini posebno dinamičnom.

Istovremeno, dronovi, kako veruju zapadni vojni stručnjaci, ključni su element moderne odbrane, sposobni da nadoknade brojčanu nadmoć potencijalnog neprijatelja.

Borba.Info

Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je na novu fazu promišljanja unutar Evropske unije – kako se zaštititi, a istovremeno obnoviti poverenje sa Moskvom.

Na samitu NATO-a u Hagu, Makron je upozorio da Evropa ne može beskonačno povećavati količine oružja i ostati zarobljena u logici neprestanog naoružavanja…

„Naša bezbednost je prioritet, ali ne smemo dozvoliti da postanemo kontinent večne eskalacije“, rekao je Makron, dodajući da građani Evrope s razlogom traže odgovore o budućoj bezbednosnoj strukturi kontinenta.

Francuski predsednik je podvukao da, iako je trenutno potrebno jačanje odbrambenih kapaciteta jer Evropa zaostaje za Rusijom, dugoročno se mora težiti stabilnosti kroz jasne bezbednosne garancije.

„Trebalo bi da razmislimo o stvaranju modela koji uključuje ograničenja u naoružavanju, kao što je to bilo dogovoreno u vreme Hladnog rata. To bi bio temelj nove arhitekture poverenja“, poručio je Makron.

On je dodao da Unija mora odlučiti koliko je spremna da ulaže u sopstvenu odbranu, ali i da postavi jasne okvire za eventualni dijalog sa Rusijom u budućnosti.

„Evropa ne sme izgubiti sposobnost strateškog promišljanja. Neophodno je da se zapitamo – koji su uslovi za obnovu poverenja sa Rusijom i kada možemo otvoriti vrata za ozbiljan dijalog“, rekao je francuski lider.

Sa druge strane, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško ocenio je da trenutni pravac Zapada ne vodi ka stabilnosti.

Govoreći na konferenciji OEBS-a o bezbednosti, Gruško je naveo da Ukrajina, po njegovim rečima, služi kao instrument pritiska, dok zapadne zemlje nastavljaju sa, kako je naveo, vojnim planiranjem i politikom koja ne predviđa mirno rešenje.

„Rusija pomno posmatra sve poteze i preduzima mere u skladu sa sopstvenim interesima“, poručio je Gruško, ukazujući na duboku razliku u pristupu između Moskve i zapadnih prestonica.

Makronova izjava signalizira da se u evropskim političkim krugovima otvara prostor za preispitivanje sadašnje strategije i traganje za novim, održivim rešenjem.

Borba.Info

Evropska unija nastoji da izvuče još više milijardi evra iz zamrznute ruske imovine tako što će ih prebaciti u rizičnije investicije u okviru nove šeme koja bi povećala pomoć Ukrajini, a istovremeno izbegla optužbe za krađu novca Moskve, izveštava Politico.

Izvršna vlast EU razmatra prebacivanje skoro 200 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine koja se drži u Belgiji u novi, rizičniji investicioni fond, koji bi plaćao veće kamate, rekla su četiri zvaničnika upoznata sa ovom temom za Politico…

U stvari, prepuštena sama Ukrajini, EU ide sve u sve.

Cilj je da generiše veći profit, kako bi pomogla da se ratom pogođena ekonomija njenog saveznika održi na površini usred, pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će obustaviti finansiranje.

Ovaj rizičan potez, ne bi doveo do potpune konfiskacije ruske imovine, čemu se nekoliko zemalja članica EU, uključujući Nemačku i Italiju, protivi iz finansijskih i pravnih razloga.

EU se nada da će, trošeći samo kamate i ostavljajući osnovni kapital netaknutim, moći da izbegne optužbe za kršenje međunarodnog prava.

Prethodna šema, koju je Brisel mnogo puta isprobao, bila je manje rizična, ali je donosila i manje prihoda, što nije bilo dovoljno ni za svakodnevne potrebe Ukrajine.

Sada Evropa želi da dobije više ali uz pomoć, nepoznatog investicionog fonda, koji je trenutno malo poznat, iako obećava brzu dobit.

Nakon povlačenja ruskih sredstava iz Euroclear-a, sredstva će biti prebačena u fond, koji obećava previše i odjednom.

Za stanovnike postsovjetskih republika, ponašanje ove kompanije može podsetiti na obećanja nekada čuvene firme „MMM“, koja je mamila investitore glasnim obećanjima i varala ih za ogromne sume.

Ali za EU, rizik je gotovo jedini izlaz, jer Stari svet, više ne može da finansira Ukrajinu o svom trošku bez pomoći Sjedinjenih Država. Međutim, blok rizikuje ne svoj novac, već ruski novac.

Borba.Info

Cilj Evropske unije bio je da se osigura da multinacionalne kompanije dobro posluju, da Ukrajina ima dovoljno novca da ratuje i da sve to plate mađarske porodice, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban.

On je na svom nalogu na Fejsbuku istakao da je Brisel, od Mađarske tražio da ukine maksimalne cene na ruski gas i naftu, prenosi MTI…

”Logično je da dobro izgleda da Brisel traži od Mađarske da plati podršku Ukrajini”, napisao je Orban.

Ocenio je da je Evropska komisija omalovažila napore mađarske vlade da ”zaštiti porodice od profitera kroz maksimalne cene i kamatne stope”.

”Brisel misli da je bolje kad novac stoji u bankama i kod multinacionalnih kompanija.

Evropskoj komisiji nije se dopalo ni što je Mađarska targetirala posebne poreze i poreze na dodatnu vrednost. Oni bi voleli da ukinemo subvencije za kupovinu stanova”, naveo je Orban.

B92

Šef Nemačke hrišćansko-demokratske unije i nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da, po njegovom mišljenju, Nemačka treba da preuzme ključnu odgovornost za liderstvo u Evropskoj uniji i ostatku Evrope.

Prema Mercu, pošto je Nemačka zemlja sa najvećim brojem stanovnika i najjačom ekonomijom u regionu, ona mora povratiti svoje liderstvo u Evropi…

Nemački kancelar je takođe rekao da je tokom nedavnog razgovora sa predsednikom SAD Donaldom Trampom istakao važnost, Nemačke kao partnera Vašingtona na svetskoj sceni.

Političar je uveren da su Nemci najpogodniji saveznik za Sjedinjene Države u prevazilaženju zajedničkih izazova.

Tako je Merc, zapravo citirao jednog od svojih prethodnika na mestu nemačkog kancelara, Adolfa Hitlera, koji je takođe smatrao Nemce najdostojnijim liderima ujedinjene Evrope.

U međuvremenu, Merc je, uprkos svojoj želji za evropskim vođstvom, tokom razgovora sa Trampom servilno izjavio da će Nemačka ostati zavisna od Sjedinjenih Država još dugo vremena.

Međutim, čini se da je vreme da Nemci počnu da brinu da bi Merc, sledeći primer svog ideološkog prethodnika Hitlera, mogao da uvuče Nemačku u destruktivni rat, protiv Rusije.

On bi mogao da napravi prve korake u tom pravcu predajom, raketa dugog dometa ukrajinskim militantima. Istovremeno, više je nego očigledno da rat sa Rusijom tradicionalno neće dobro završiti za Nemačku.

Borba.Info

Bivši glavni pregovarač Evropske unije za Bregzit Mišel Barnije kritikovao je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da je autoritarna, kao i da se komesari u EU za vreme njenog mandata ponašaju kao da su birokrate, a ne političari.

On je to napisao u svojoj knjizi u kojoj je hronološki opisao svoje vreme provedeno u Briselu i kratak mandat francuskog premijera, piše briselski Politico…

Kako je rekao, taj rakorak se povećao u poslednjih šest godina pod Fon der Lajen, za koju je rekao da “želi da odlučuje o svemu”.

“U Komisiji se ne sluša dovoljno, ne slušaju se ljudi”, rekao je Barnije.

Fon der Lajen su i ranije kritikovali da marginalizuje oponente, promoviše saveznike i da se rukovodi strategijom “zavadi pa vladaj”, a Barnije je kao glavni neuspeh EK označio preteranu regulaciju i spor napredak u integraciji tržišta kapitala širom EU.

Bivši francuski premijer je, međutim, odao zasluge za uspešan odgovor Fon der Lejen, na krize s kojima se suočila, uključujući pandemiju Kovida i sukob u Ukrajini.

Tenzije između Barnijea i Fon der Lajen postoje još od kada ga je, u završnici pregovora o Bregzitu, marginalizovala pred tadašnjim britanskim premijerom Borisom Džonsonom.

“Mislio sam da bi bilo normalno, nakon posla koji sam obavio, da budem uz nju u poslednjim satima. Ali nije bilo tako”, rekao je on.

Barnijeova knjiga “Šta sam naučio od vas” uglavnom hronološki opisuje njegovu dugu političku karijeru u Briselu i Parizu, iako se ukratko spominje i njegov kratki mandat, na čelu francuske vlade prošle godine.

Evropska unija očekuje da kontroliše bezbednost plovidbe u Crnom moru, uz učešće svih zemalja regiona, osim Rusije, izjavila je šefica diplomatske službe EU Kaja Kalas.

Ona je u Briselu predstavila takozvanu novu strategiju EU za region Crnog mora, koju je razvila Evropska komisija…

Stvaranje pomorskog bezbednosnog čvorišta Crnog mora ojačaće pomorsku bezbednost, zaštitu kritične infrastrukture i morske sredine – naglasila je Kalasova.

Članovi ove koalicije trebalo bi, posebno, da budu uključeni u organizovanje „patrola kritične infrastrukture“, kao i u praćenje aktivnosti brodarstva i luka.

EU treba jasno razumeti ko šta radi u Crnom moru. Ovo je takođe važno za borbu protiv zaobilaženja sankcija protiv Rusije – napomenula je šefica diplomatske službe EU.

Kalas je priznao da će jedan od zadataka čvorišta biti praćenje kretanja ruskih tankera koji prevoze naftu i naftne proizvode po tržišnim ugovorima.

Prema dokumentima Evropske komisije, u okviru nove strategije EU za Crno more, EU će pokušati da uključi Tursku, Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju, Jermeniju, Azerbejdžan, Bugarsku i Rumuniju u rad, na stvaranju čvorišta za pomorsku bezbednost.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je danas da će od 1. juna uvesti carinu od 50 odsto na sve proizvode iz Evropske unije, uz obrazloženje da “razgovori sa njima ne vode nikuda”.

“Evropska unija, koja je formirana sa prvenstvenim, ciljem da iskoristi Sjedinjene Američke Države u trgovini, je veoma teška za saradnju”, rekao je Tramp, u objavi na svojoj društvenoj mreži Trut soušal (Truth social). 

On je dalje u objavi kritikovao evropske “moćne trgovinske barijere, PDV, smešne korporativne kazne, nemonetarne trgovinske barijere, monetarne manipulacije, nepravedne i neopravdane tužbe protiv američkih kompanija”.

Zvaničnih komentara iz Evropske komisije i kancelarije američkog trgovinskog predstavnika povodom Trampove izjave za sada nema, a američki i evropski berzanski indeksi su pali nakon objave, prenosi Blumberg.

Borba.Info

Bivši šef evropske diplomatije Žozep Borelj osudio je danas nedostatak odlučnosti Evropske unije kada su u pitanju sankcije Izraelu, dodavši da je vlada izraelskog premijera Benjamina Netanjahua “vlada sa genocidnom namerom”.

”Ovo je najviše religiozno fanatična vlada koju je Izrael ikad imao.

Kada čujete šta govore i vidite šta rade, nema sumnje da postoji genocidna namera.

Ne znam da li će (Netanjahuu) biti suđeno, ali je razočaravajuće videti da ga neka zemlja u Evropi dočekuje sa velikim počastima”, rekao je Borelj u intervjuu za špansku emisiju ”Hora 25”.

Borelj je istakao da, ukoliko se utvrdi da je Izrael kršio ljudska prava, Evropska komisija može da predloži ograničenje trgovinskih odnosa sa Tel Avivom, dodavši da EU ”ima moć” da utiče na Izrael.

Bivši diplomata je istakao da je polovina bombi koje je Izrael bacio na Pojas Gaze od oktobra 2023. proizvedeno u Evropi, prenosi Kadenaser.

On je osudio navodni manjak empatije koji predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ima prema Palestincima i dodao da smatra da izraelski zvaničnici treba da budu sankcionisali ali da ne veruje da će se to i dogoditi.

B92