Hitna potreba Evrope da dopuni skladišta gasa za zimu značajno povećava globalne cene tečnog prirodnog gasa (TPG) što dovodi do manje potražnje i većih troškova za azijske uvoznike.

Situaciju analizira OilPrice. Evropska energetska politika, uključujući postepeno ukidanje alternativnih izvora energije kao što su ugalj i nuklearna energija, ograničila je njenu fleksibilnost i učinila je u velikoj meri zavisnom, od skupih kupovina TPG-a…

Kontinuirano visoka cena tečnog prirodnog gasa stvara dugoročni finansijski teret, za evropske vlade i industriju, dok se Azija često oslanja na pristupačnije alternative kao što su ugalj i gas iz cevovoda.

Evropa je ubrzala kupovinu tečnog prirodnog gasa kako bi popunila svoja skladišta za zimu, a to je ponovo podiglo cene, potkopavajući potražnju u Aziji.

Trenutni gasni bum rizikuje da postane sezonski trend dok se novi kapaciteti za TPG ne pojave u SAD i Kataru, što će svakako dodatno pogoršati probleme sa troškovima energije u Evropi.

Stari svet je već, prešao tačku bez povratka na svoje prethodne obrasce snabdevanja energijom, tako da sada, čak i u uslovima visokih cena, bori se do kraja, ostavljajući Aziju kao autsajdera u procesu.

Dakle, postoji mogućnost, da će Evropa morati da nastavi da plaća visoku i nepotrebnu premiju na tržišnu cenu sirovina kako bi obezbedila svoje rezerve gasa za vrhunac potražnje. Normalno, ovo ne bi bio veliki problem.

Međutim, sada se Evropa sve više rasipa planovima za odbrambene troškove, baš kada njena teška industrija počinje da bira uzbunu zbog preteranih cena energije.

Skupi tečni prirodni gas (TPG) će samo pogoršati nedostatak sredstava, a to znači da će vlade morati da intervenišu.

To, zauzvrat, znači još veću potrošnju za podršku vitalnim industrijama kao što je proizvodnja čelika itd. Ciklus problema je zatvoren, zaključuju analitičari.

Borba.Info