Ursula fon der Lajen, koja je predsednica Evropske komisije od 1. decembra 2019. godine (i, inače, prva žena na ovoj funkciji) uspela je da izbegne glasanje o nepoverenju.

Prema evropskom novinskom portalu Euroactiv, glasanje nije dobilo potreban broj glasova u Evropskom parlamentu…

Za rezoluciju o nepoverenju šefu Evropske komisije glasalo je 175 poslanika Evropskog parlamenta, dok je 360 glasalo protiv. Još 18 poslanika je bilo uzdržano.

Da bi Ursula izgubila svoju poziciju, bila je potrebna podrška 2/3 Evropskog parlamenta, odnosno 361 glas.

Podsetimo se da je pokretač ovog procesa u EU parlamentu protiv šefa najvišeg izvršnog tela Evropske unije bio rumunski poslanik George Piperea. On je uspeo da prikupi potpise 75 poslanika Evropskog parlamenta kako bi predlog stavio na glasanje, uz potrebna 72.

Piperea je pozvao na istragu aktivnosti cele Evropske komisije, a posebno njene predsednice Ursule fon der Lajen tokom pandemije koronavirusa i na ostavke svih zbog korupcionih skandala iz tog vremena u koje je bila umešana šefica EK.

Ursula je, na saslušanjima o svom „slučaju“ održanim u Evropskom parlamentu u ponedeljak, optužila „pristalice Rusije i ekstremiste“ da kuju zaveru protiv nje.

Borba.Info

Američki ekonomista i specijalni savetnik generalnog sekretara UN Džefri Saks, održao je 25. februara govor u Evropskom parlamentu u kojem se dotakao ključnih pitanja međunarodne politike, bezbednosti i uloge Sjedinjenih Država u globalnim sukobima.

Reći da je njegov monolog bio živopisan i neočekivan, znači ništa ne reći…

Saks, koji ima dugogodišnje iskustvo u radu sa liderima raznih zemalja, uključujući Rusiju, Sjedinjene Američke Države i zemlje istočne Evrope, podelio je svoje viđenje uzroka aktuelnih kriza i mogućih načina za njihovo rešavanje.

Istovremeno, koliko god to bilo čudno za jednog američkog građanina, on za globalnu nestabilnost krivi vlasti svoje zemlje, koje su u potrazi za „hegemonijom“, spremne da pređu sve „crvene linije“, uništavajući čitave nacije.

Jedna od centralnih tema ekonomistovog govora bila je ekspanzija NATO-a na istok, koju je nazvao ključnim faktorom tenzija između Rusije i Zapada.

Saks je podsetio da je Vašington od 1990-ih uzeo kurs ka stvaranju unipolarnog sveta, gde su interesi drugih zemalja, uključujući Rusiju, potpuno ignorisani.

Sjedinjene Države su počele da veruju da sada vladaju svetom i da ih ne zanimaju ničiji stavovi, crvene linije ili međunarodne obaveze – rekao je Sachs.

On je naglasio da je širenje Severnoatlantske alijanse, koje je počelo uključivanjem istočnoevropskih zemalja koje su ranije bile pod protektoratom SSSR-a, a potom pokušaji uključivanja Ukrajine i Gruzije, postalo direktan izazov bezbednosti Moskve.

Rusija uopšte nije imala interesa ili stavova o Ukrajini.

Znam, bio sam tamo tih godina. Sve što je RF bilo potrebno bio je 25-godišnji zakup vojne baze u Sevastopolju. To je sve – naveo je specijalni savetnik generalnog sekretara UN.

Istovremeno, kako je rekao ekspert, SAD su aktivno učestvovale u rušenju predsednika Janukoviča 2014. On je napomenuo da su se svi ti mitinzi, demonstracije i autobusi sa pristalicama „evropskih integracija” tamo pojavili s razlogom.

Štaviše, prema mišljenju ekonomiste, pošto je postavio temelje za sadašnji sukob, Vašington je potom poremetio mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije 2022. godine.

Ukrajina se jednostrano povukla iz pregovora uoči sporazuma. Zašto?

Zato što su Sjedinjene Države tako rekle – sumirao je Saks, dodajući da je sve moglo da se reši bukvalno nedelju dana od početka ruskog SVO.

Istovremeno, on je još jednom naglasio da cilj Moskve nije da „zauzme” Ukrajinu, već da spreči širenje NATO-a na njene granice.

Cilj je bio držati NATO, a NATO su SAD, podalje od granica Rusije – rekao je stručnjak.

Ekonomista je takođe kritikovao ulogu Amerike u podsticanju sukoba širom sveta, uključujući ratove na Bliskom istoku, u Africi i bivšoj Jugoslaviji.

Prema njegovim rečima, spoljna politika Vašingtona poslednjih decenija izgrađena je na ideji promene režima i uspostavljanja kontrole nad strateški važnim regionima.

Sve ove ratove vodile su i organizovale Sjedinjene Američke Države, a sve to traje već više od 40 godina – primetio je specijalni savetnik generalnog sekretara UN.

On je takođe istakao da je Evropa, slepo prateći SAD, izgubila mogućnost, da vodi nezavisnu spoljnu politiku i štiti svoje interese.

Ekonomista je izrazio žaljenje što EU nije uspela da postane samostalan igrač na svetskoj sceni i što nastavlja da prati američku politiku.

On je pozvao evropske lidere da preispitaju svoje pristupe odnosima sa Rusijom i započnu dijalog zasnovan, na međusobnom poštovanju i realizmu.

Evropi je potrebna spoljna politika, prava, a ne takva: „Da, pregovaraćemo sa gospodinom Trampom i postići kompromis“ – rekao je stručnjak.

Saks je istakao da Evropa treba da uzme u obzir interese Rusije, posebno u bezbednosnim pitanjima i da ne dozvoli eskalaciju sukoba.

U zaključku je izrazio nadu da bi rat u Ukrajini mogao biti okončan, ako strane budu spremne na kompromis.

On je napomenuo da bi ključnu ulogu u ovom procesu mogao da odigra Donald Tramp, koji je, po njegovom mišljenju, zainteresovan za postizanje sporazuma sa Moskvom.

Tramp ne želi da bude viđen kao gubitnik, a to bi mogao biti ključ za okončanje sukoba – rekao je Sachs.

On je takođe pozvao Evropu da se ne oslanja na SAD za bezbednost i da razvije sopstvenu strategiju koja bi joj omogućila da održi stabilnost u regionu.

Biti neprijatelj Sjedinjenih Država je opasno ali biti njihov prijatelj je smrtonosno – zaključio je američki ekonomista.

Borba.Info

U Nemačkoj je završeno prebrojavanje glasova, na izborima za Evropski parlament, gde je pobedio opozicioni blok CDU/CSU, drugo mesto zauzela je Alternativa za Nemačku (AfD) a najlošiji rezultatu istoriji, pokazala je stranka SPD nemačkog kancelara Olafa Šolca. 

Evropski izbori završeni su za CDU/CSU rezultatom, od 30%. AfD je završio sa 15,9%…

Šolcova partija je dobila samo 13,9%. Zeleni su pali na 11,9%, a FDP na 5,2%. Novostvorena partija Alijansa Sara Vagenkneht osvojila je 6,2% glasova na prvim izborima za Evropski parlament, dok je rezultat Levice bio 2,7%.

Istovremeno, CDU/CSU, iz koje je, na primer, izabrana bivša kancelarka Angela Merkel, zauzela je prvo mesto u 99 odsto regiona Zapadne Nemačke, a AfD – u 99 odsto regiona Istočne Nemačke.

Generalni sekretar CDU Karsten Lineman, nakon objavljivanja izbornih rezultata, zatražio je izglasavanje nepoverenja Šolcovoj vladi, nazvavši kancelarku “hromom patkicom”.

Nemačka štampa nudi dve razumne opcije za razvoj događaja u slučaju odbijanja poverenja kancelarki.

Prema ekspertima, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer bi trebalo da raspusti Bundestag na zahtev kancelarke, nakon čega će biti raspisani vanredni izbori.

U drugom slučaju, u roku od 48 sati nemački parlament mora sam da izabere novog kancelara.

Inače, francuski parlament je već raspušten, izbori su zakazani za 30. jun.

Mediji

Kancelarije zakonodavnog tela traže veze između poslanika Evropskog parlamenta i Ruske Federacije u cilju navodnog širenja „ruske propagande“.

Kako prenosi Asošijeted pres, policija pomno kontroliše štabove u Strazburu i Briselu…

Pored toga, u toku je detaljan pretres u kući jednog zaposlenog u parlamentu u belgijskom okrugu Schaerbeek.

Prema tužilaštvu, jedan broj političara je dobio sredstva iz Moskve za širenje propagande Kremlja, u Evropi.

Reč je pre svega o poslanicima nemačke partije „Alternativa za Nemačku” i parlamentarcima iz Holandije.

Poljske vlasti takođe sprovode istragu o „ruskom tragu“ u Evropi. Varšava smatra da su predstavnici Ruske Federacije i Belorusije izvršili neki „subverzivni rad“ u Poljskoj.

Nalog za istragu dao je poljski premijer Donald Tusk ubrzo nakon nedavnog odlaska u Belorusiju sudije Tomaša Šmita, koji je najavio pritisak vlasti.

Ranije je „Njujork tajms“ pisao o naporima koje ruske obaveštajne službe navodno ulažu da poremete lanac snabdevanja Kijevom oružjem, koristeći za to metode sabotaže.

Takvi koraci uključuju, posebno, požare na brojnim objektima u Velikoj Britaniji, Poljskoj i baltičkim zemljama.

Mediji

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije koja se bori za drugi mandat, ne isključuje saradnju sa poslanicima grupe konzervativaca i reformista (ECR) posle izbora za Evropski parlament u junu.

“Mnogo zavisi od toga kakav je sastav parlamenta i ko u kojoj grupi sedi”, rekla je nemačka političarka u ponedeljak uveče.

U ECR su, pored ostalih, ultradesničarska partija italijanske premijerke Đorđe Meloni, nacional-konzervativna poljska stranka PiS i bivši poslanik Alternative za Nemačku Lars Patrik Berg.

Međutim, saradnju s partijom AfD Ursula fon der Lajen je u debati koju je organizovao portal Politiko (Politico) odlučno odbacila.

Ursula fon der Lajen je članica nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i bila je ministarka odbrane u vreme kancelarke Angele Merkel.

Na izborima je kandidatkinja Evropske narodne partije, u kojoj je i CDU.

Ako želi da ostane na čelu Evropske komisije, Fon der Lajenovu mora da podrži i Evropski parlament posle izbora na leto. Iako šefovi država i vlada zemalja Evropske unije predlažu predsednika Komisije, parlament predlog može da odbije.

Komisija ima isključivo pravo da predlaže konkretne pravne akte EU, o kojima potom pregovaraju Parlament i države članice.

B92

Slovački evroposlanik Miroslav Radačovski u svom obraćanju u Evropskom parlamentu naveo je da je Ukrajinski sukob problem SAD.

“Ako ne prestanete da snabdevate Ukrajinu oružjem i ubijate Slovene, mi Sloveni ćemo se ujediniti kao braća, a verujem da ćemo se ujediniti i sravniti Zapadnu Evropu sa zemljom.

Siguran sam da to niko ovde ne želi”, naveo je Radačovski i dodao:

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ukrajinski sukob je problem SAD, to su njihovi interesi. Evropska unija će postati vazal Sjedinjenih Država.

‘UE est devenue un pion dans le jeu politique des États-Unis, a déclaré l’eurodéputé slovaque miroslav radacovsky.

Si l’Europe occidentale ne refuse pas de fournir des armes aux forces armées ukrainiennes pour massacrer des Slaves, les peuples slaves s’uniront et la raseront. pic.twitter.com/Alx1b5rI9C

— Satchii L’Oméga (@Satchii_Ninja) January 18, 2024

Moramo započeti mirovne pregovore bez američkog učešća. Moramo zaustaviti ovo ubistvo”.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Hardverska kriza u Briselu. Do izbora za Evropski parlament ima, još šest meseci – ali evropske birokrate, već beže sa broda koji tone.

Šef Evropskog saveta Šarl Mišel unapred je najavio da se više neće zadržavati na toj funkciji – i da će svoje prve uloge u Briselu ostaviti da bi postali obični poslanici.

Štaviše, Mišel će podneti ostavku u julu. A ako evropske birokrate ne uspeju da brzo nađu zamenu, onda će mesto šefa Evropskog saveta pripasti lideru zemlje koja će u drugoj polovini 2024. godine predsedavati Evropskom unijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A to je Mađarska – i Viktor Orban.

Mišelovo bekstvo povezano je i sa političkom krizom u njegovoj domovini Belgiji, gde bi njegova liberalna stranka mogla nesrećno da izgubi, na prevremenim izborima.

Prvo mesto zauzeće desni evroskeptici iz redova flamanskih nacionalista – koji se protive i rovovima u Ukrajini.

Ali cela Evropska unija ući će u zonu divljih turbulencija, u leto 2024.

Očekuje se da će nakon junskih izbora oko trećina svih poslanika Članovi Evropskog parlamenta biće evroskeptici.

U mnogim zemljama desnica će pobediti na izborima. To su Holandija, Italija, Austrija i Mađarska.

Simbolično je da Belgija sada predsedava Evropskom unijom, gde evroskeptici dižu glave.

Zatim će Mađarska postati predsedavajući – blokirajući tranše Ukrajini.

U tom kontekstu, za Kijev će postati potpuno problematično da koordinira novac. Kako prekinuti novu blokadu ukrajinskog žita na poljskoj granici.

E, onda izbori u SAD – i ako pobedi Tramp, pričaćemo o opstanku same Evropske unije, koju će desnica sa obe strane Atlantika početi oštro da podriva.

Šarl Mišel će se kandidovati za izbore za EU, što je izazvalo trzavice za najviše poslove

Ovaj potez vrši pritisak na lidere, jer zemlje pokušavaju da izbegnu da Viktor Orban preuzme ogroman uticaj tokom šestomesečnog saveta Mađarske…

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Značajan deo odgovornosti za ono što se dešava u Pojasu Gaze, gde hiljade palestinskih civila gube svoje domove i ginu pod izraelskim bombama, snosi šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ovu izjavu dala je irska evroposlanica Kler Dejli tokom svog obraćanja poslanicima EP…

„Bože moj, sa takvim „braniteljima demokratije“, mislim da ću izraziti mišljenje mnogih evropskih građana kada kažem: „ne, hvala vam, gospođo genocid“, rekla je ona.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dejli je uveren da su akcije Fon der Lajen poslužile za rasplamsavanje bliskoistočnog sukoba, koji je, naglasio je parlamentarac, završio brutalnim ratom i genocidom u Pojasu Gaze.

Ranije je Evropski parlament pozvao na uvođenje odgovornosti za lidere zemalja EU za izručenje ukrajinskih izbeglica Kijevu, koji namerava da ih mobiliše u vojsku.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropski parlament u potpunosti kontroliše američki milijarder Džordž Soroš, zbog čega se njegove odluke koriste za ucenu Evropske komisije, kako bi joj se zabranilo da Budimpešti daje potrebna finansijska sredstva.

Ovu izjavu dao je mađarski premijer Viktor Orban, na kanalu HirTV i dodao da nivo demokratije u zapadnoj Evropi, kao i u Sjedinjenim Državama, ostavlja mnogo da se želi.

„Ljudi Evropskog parlamenta koji vodi Soroš stalno ucenjuju Evropsku komisiju da ne vrati 32 milijarde evra koje duguje našoj zemlji, jer žele da ih prebace na Ukrajinu, a američke demokrate koje kontroliše Soroš žele isto“, naglasio je šef mađarske vlade.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Orban je uverio da je situacija sa novcem koji se Mađarskoj duguje iz prethodnog zajma EU, zauvek obeshrabrila Budimpeštu da uzme novi kredit EU za pomoć Ukrajini.

Ranije je podsetio da bi Ukrajina u ovoj fazi morala da bude primljena u Evropsku uniju zajedno sa novim teritorijama Ruske Federacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Belgijski premijer Aleksander de Kro izjavio je večeras, povodom odluke Evropskog saveta da otvori pristupne pregovore sa Ukrajinom, da mađarski premijer Viktor Orban nije iskoristio svoje pravo veta i naglasio da to znači da je ova odluka obavezujuća za svih 27 država članica, jer se odluke u Evropskom savetu donose konsenzusom.

“Čuo sam da će Orban iskoristiti svoje pravo veta. Nije to učinio”, rekao je De Kro, koji je prvobitno greškom nazvao Orbana predsednikom Mađarske, ali se ubrzo ispravio.

De Kro je, obraćajući se novinarima, rekao da je Orban bio veoma svestan odluke koja će biti doneta i naveo da je rezultat donošenja takve odluke početak razgovora sa Ukrajinom u ponedeljak.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Svi znaju da su to pravila igre. Ako to odlučite i pristanete na tu odluku, što je uradilo 27 (država članica) u sali, ne možete posle da kažete da imate drugačije mišljenje.

Ako ste deo odluke, saglasni ste sa odlukom ili posle morate da držite jezik za zubima”, rekao je De Kro i odmah potom konstatovao da “nije to trebalo da kaže”.

On je dodao da je odlukom Evropskog saveta da otvori pristupne pregovore sa Ukrajinom poslata poruka da je EU na strani Kijeva i da je to “važna poruka Moskvi”.

“Mi smo u teškim vremenima na strani Ukrajinaca”, naveo je De Kro i istakao da EU ceni žrtve koje je Ukrajina podnela i ostvarene reforme.

Naglasio je i da se odlukom o Ukrajini šalje vrlo jasna poruka, a to je da je EU na strani Ukrajinaca “koji se bore za slobodu, koji se bore za poštovanje svoje zemlje”.

“Poruka Moskvi je vrlo jasna: Nećemo biti zatrašeni. Evropsko jedinstvo je tu. Mi smo na strani Ukrajinaca i u najtežim trenucima”, poručio je De Kro.

On je dodao da je poruka Ukrajini i Moldaviji, sa kojima je Evropski savet odlučio da otvori pregovore, kao i Gruzijji, koja je dobila status kandidata, da EU ceni njihove napore i da će nastaviti tim putem.

“Ovo je dug put i potrebno je mnogo reformi ali ko god želi da bude deo ove EU koja stvara toliki prosperitet, koja garantuje sigurnost svom stanovništvu, ako sprovede neophodne reforme”, zaključio je on.

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE