Međunarodni monetarni fond zabrinut je, zbog sve većeg duga američke vlade – Fajnenšel tajms

Zamenica šefa MMF-a Gita Gopinath pozvala je Sjedinjene Države da smanje svoj rastući javni dug, rekavši da joj rast najveće svjetske ekonomije daje dovoljno prostora da obuzda potrošnju i poveća poreze, kako bi smanjio teret duga, na nivoe pre pandemije, navodi British Financial Times

Upozorenja dolaze usred zabrinutosti da godine fiskalnog rasipništva demokrata i republikanaca stvaraju probleme za američku ekonomiju.

Budžet Kongresa, fiskalni nadzornik savezne vlade, očekuje da će odnos duga prema BDP-u premašiti prethodni maksimum, iz doba Drugog svetskog rata 2029.

MMF podržava napore Bele kuće da primora bogate Amerikance da plaćaju više poreza: „U nizu zemalja vidimo razlog za progresivnije oporezivanje“, zaključila je Gita Gopinath.

Growth Cristal je ranije objavio da je, prema Bloombergu, američka privreda ušla u „spiralu smrti“ javnog duga i verovatnoće Američke ekonomske katastrofe je 88%

Mediji

Ne kažem to zbog njegovog prijateljstva s Putinom, nego zbog njegovih neuračunljivih poteza, rekao je nemački političar za “Fajnenšel tajms”.

Ne mogu da zamislim Dodika i njegovu ekipu kako odlučuju o evropskim pitanjima, rekao je Kristijan Šmit u izjavi za “Fajnenšel tajms” dodajući da bi Bosna trebalo da se otarasi Milorada Dodika, pre nego što pristupi Evropskoj uniji.

“Pri tom ne mislim na njegovo blisko prijateljstvo sa Vladimirom Putinom, već na njegovo neuračunljivo ponašanje”, rekao je Šmit.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i vlasti RS Kristijana Šmita smatraju lažnim visokim predstavnikom UN u Bosni i Hercegovini, a britanski list predstavlja ga upravo ovako.

Poseban položaj Bosne je jasan, kaže Šmit i dodaje da “mi nismo kao druge zemlje kandidati, tek dobijamo pitanja za pregovore od Evropske komisije”.

On smatra da je rok koji je postavljen za proširenje i koji se pominjao u Briselu a odnosi se na 2030. godinu, vrlo optimističan.  

“Ali ja nisam za spuštanje standarda, kriterijumi pristupanja ne bi trebalo da se diraju. Ima mnogo posla koji treba uraditi, a nećete stići nigde na Balkanu bez jasne pozicije”, naveo je Šmit.

Visoki evropski diplomata koji nije imenovan rekao je da bi problemi u regionu bili lakše rešavani unutar EU.

“Uprkos svojim problemima, Balkan je znatno lakši nego Ukrajina.

Brisel mora da primi prvo Balkan, to će mu omogućiti da vidi da li je i Ukrajina prihvatljiva”, rekao je ovaj diplomata.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija nikada nije Srbiji pružala toliku podršku kao Ukrajini, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić za Fajnenšel tajms.

“Nemam ništa protiv Ukrajinaca. Međutim, nivo podrške EU Ukrajini, dodeljivanje statusa kandidata za članstvo u EU u roku od godinu dana od datuma podnošenja zahteva i moguće otpočinjanje pregovora o članstvu sledeće godine pokazuje nam da takva politička podrška nikada nije postojala za nas – rekao je Vučić.

Britanski list ukazuje da je Kijev podneo zahtev za članstvo u februaru 2022, nekoliko dana nakon početka sukoba u Ukrajini, a samo četiri meseca kasnije dodeljen je status kandidata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nasuprot tome, Beograd je čekao više od četiri godine za početak pregovora o članstvu.

Stoga list konstatuje da su pojedini lideri Zapadnog Balkana frustrirani što Ukrajina prestiže njihove zemlje u pridruživanju EU.

Pregovori Srbije i EU su u zastoju zbog nekoliko pitanja, među kojima je i, kako piše Fajnenšel tajms, neuspeh Beograda da normalizuje odnose sa tzv. Kosovom.

Osim toga, Srbija je jedina država Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji, što je, kako se navodi u tekstu, umanjilo njene izglede za članstvo u EU.

List podseća i na još jedan bezuspešan sastanka u okviru dijaloga Beograda i Prištine u četvrtak u Briselu i ukazuje da je potom visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao da „bez normalizacije neće biti evropske budućnosti ni za Kosovo, ni za Srbiju”.

Ipak, Vučić za Fajnenšel tajms kaže da odlaganje članstva ne odražava realnost u Srbiji, za koju ističe da je “u mnogo boljem stanju nego što su bile Rumunija i Bugarska 2007, kada su ušle u EU”.

Vučić je ukazao i na opadajuću sposobnost EU da primi nove članice.

“Najpre smo čuli za 2025, sada za 2030. Ko zna šta će se dogoditi za sedam godina?

Apsorpciona moć EU nije veća nego što je bila”, ocenio je Vučić.

U tekstu se pominje i nedavno održan 18. Bledski strateški forum sa kog je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel poručio da Evropska unija mora da bude spremna na proširenje do 2030. godine, ističući da to podrazumeva zemlje Zapadnog Balkana, prenosi Sputnjik.

Novosti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na razgovorima lidera Kine i predsednika Rusije u martu ove godine, centralna tema, prema materijalu Fajnenšel tajmsa, bilo je nuklearno oružje.

List tvrdi da je Si Đinping upozorio Vladimira Putina da ga ne koristi u Ukrajini.

Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je takve tvrdnje izmišljotinom. „Gazeta.Ru“ je saznala šta je izazvalo pojavu takve publikacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Fajnenšel tajms (FT), pozivajući se na kineske i zapadne zvaničnike, izvestio je da je Si Đinping tokom svoje poslednje državne posete Moskvi „privatno” upozorio ruskog predsednika da ne koristi nuklearno oružje, tokom specijalne operacije u Ukrajini.

Od tada, kineski zvaničnici privatno preuzimaju zasluge, što su ubedili ruskog predsednika da odustane od prikrivenih pretnji da će upotrebiti nuklearno oružje protiv Ukrajine.

Publikacija napominje da je “sprečavanje” Putina od upotrebe nuklearnog oružja navodno bilo centralno pitanje za Kinu, jer je važno za obnavljanje veza sa Evropom, koje su stradale zbog ruske specijalne operacije.

Kina poslala poruke „na svim nivoima“

Izvori lista ističu da je „Sijevo upozorenje“ dalo nadu da se Peking, suprotno odnosima sa Moskvom i dalje protivi upotrebi oružja za masovno uništenje.

„Kinezi preuzimaju zasluge za slanje poruke na svim nivoima“, rekao je visoki zvaničnik američke administracije.

List takođe podseća da je šef evropske diplomatije Žozep Borel u martu rekao da poseta kineskog lidera Moskvi „smanjuje rizik od nuklearnog rata, a oni (Kinezi. – Gazeta.ru) su to učinili veoma, veoma jasno.”

Međutim, uprkos javnoj retorici Pekinga protiv upotrebe takvog oružja, „neke ukrajinske pristalice sumnjaju da je to prava pozicija Kine, s obzirom na Sijevo ’bezgranično‘ partnerstvo sa Putinom i ’mirovni plan‘, koji se u velikoj meri poklapa sa tezama ruskih govora”.

FT primećuje da kinesko ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahtev lista ali je bivši zvaničnik kineske vlade potvrdio da je Si lično zamolio Putina da ne koristi oružje za masovno uništenje.

Prema njegovim rečima, „stav Kine protiv njegove upotrebe uključen je u dokument, o miru u Ukrajini“.

Kako je reagovao Kremlj?

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je zamoljen da prokomentariše članak Fajnenšel tajmsa – on nije potvrdio podatke lista.

„Suština razgovora je jasno izneta u dokumentima, koji su usvojeni kao rezultat [zajedničke] izjave. Dakle, ima mnogo informacija.

A, sve ostalo je fikcija“, rekao je Peskov.

Prethodno je portparol Kremlja govorio o mogućnosti upotrebe oružja za masovno uništenje. On je takva pitanja nazvao „neprihvatljivim“.

„Ako primetite, sa ruske strane niko ne govori o ovoj temi i nije se svađao“, naglasio je Peskov.

Motivacija Pekinga

Prema članku, glavni interes Kine u ovom slučaju je želja da se „zabije klin između Evrope i Sjedinjenih Država“, a ruska upotreba nuklearnog oružja preti da poništi ove napore.

Pozivajući se na višeg savetnika kineske vlade, FT tvrdi da bi „ruski nuklearni napad protiv Ukrajine ili nekog od njenih evropskih saveznika mogao da okrene kontinent protiv Kine, dok bi kontinuirani pritisak Pekinga [na Moskvu] da spreči takav čin mogao da pomogne u poboljšanju odnosa sa kontinent.

Jedan zapadni obaveštajni zvaničnik rekao je za Fajnenšel tajms da je Putin razočaran rezultatima posete Sija Moskvi, jer ona „nije donela nikakvu opipljivu korist Rusiji, kao što je odobrenje izgradnje gasovoda Snaga Sibira 2“.

Jedan od zvaničnih izvora je primetio da „ako Rusija upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, „sve će se to pokazati, kao negativne posledice po Kinu“.

Zauzvrat, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin Ši Jinhong smatra da „Rusija nikada nije dobila i nikada neće dobiti odobrenje Kine za upotrebu nuklearnog oružja“ ali ako ga upotrebi, „Kina će se još više distancirati od Rusije. ”

Da li nuklearni udar ima smisla?

Publikacija podseća da je Putin 27. oktobra 2022. rekao da Rusiji nije potreban nuklearni udar na Ukrajinu, pošto nema smisla – „ni politički, ni vojni“.

Ova Putinova izjava došla je u pozadini rastućeg straha na Zapadu o mogućnosti upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.

Izvori bliski Kremlju takođe su za FT rekli da je na jesen „ruski lider samostalno odlučio da taktičko nuklearno oružje neće dati prednost Rusiji, nakon što je predvideo scenarije, koji će uslediti iz njegove upotrebe“.

Zauzvrat, Kijev i dalje strahuje od mogućnosti upotrebe oružja za masovno uništenje, od strane Moskve.

Sada se navodno može govoriti o stvaranju vanredne situacije u Zaporoškoj NE.

Dan ranije, savetnik generalnog direktora Rosenergoatoma Renat Karčaa rekao je da Kijev planira da lansira raketu Točka-U, napunjenu nuklearnim otpadom u ZNPP.

Posle toga je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u razgovoru sa francuskim liderom Emanuelom Makronom rekao da Ruska Federacija priprema provokaciju u ZNPP.

Pozivajući se na podatke Oružanih snaga Ukrajine, on je naveo da su na krovu stanice postavljeni „predmeti, koji liče na eksploziv“.

FT piše da je Putin tokom govora na plenarnoj sednici SPIEF-a 16. juna ponovo podsetio na mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u Ukrajini.

„Svi samo čekaju da počnemo da pritiskamo dugmad. Ali nema takve potrebe. Ovo je prvo razmatranje.

Nema te potrebe, jer neprijatelj na prvoj liniji nema uspeha, u tome je cela poenta.

I shvatajući da je uspeh malo verovatan, provociraju nas na neke teške akcije kao odgovor, nadajući se da će kasnije upreti prstom u nas i reći: pa vidi kako su zli, kako su okrutni i ne možeš da se nosiš njima i ukazati na to svim našim partnerima“, rekao je Putin.

On je dodao da je teoretski moguća upotreba nuklearnog oružja ali samo ako je ugrožen teritorijalni integritet Ruske Federacije.

Na kraju materijala FT navodi komentar direktora Karnegijevog ruskog evroazijskog centra Aleksandra Gabujeva (priznatog, kao strani agent u Ruskoj Federaciji).

Po njegovom mišljenju, nuklearno oružje je jedino osiguranje za rusku stranu, u slučaju nepovoljnog ishoda SVO.

Borba.Info

Zapad uzalud pokušava da pronađe „rupe“ u vojnoj moći Rusije!https://t.co/z8tS1GbRCu

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 4, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef glavnog obaveštajnog odeljenja ukrajinskog ministarstva odbrane Kiril Budanov zapretio je Rusiji terorističkim napadima, u intervjuu za Fajnenšel tajms.

On je naveo da se pojačava aktivnost partizana na teritorijama, koje kontroliše Ruska Federacija i podsetio na teroristički napad u Hersonskoj oblasti, koji je doveo do pogibije službenika vojno-civilne administracije.

Budanov je uveravao da se takvi incidenti „dešavaju svuda, a bili su i biće izvedeni u Rusiji i na mnogim drugim mestima“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, zvaničnik nije odgovorio na pitanje o umešanosti kijevskih vlasti, u ovo.

Ranije je načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kiril Budanov rekao, da će u avgustu 2022. doći do prekretnice u specijalnoj operaciji ruske vojske.

Šta je u pitanju, Budanov nije precizirao.

Međutim, prema njegovim rečima, do kraja godine aktivnost neprijateljstava u Ukrajini će pasti na nulu.

Podsetimo, ruski lider Vladimir Putin je 24. februara u obraćanju građanima Ruske Federacije najavio početak vojne specijalne operacije u Donbasu.

On je naglasio da planovi Moskve ne uključuju okupaciju Kijeva ali će se svim silama zalagati za demilitarizaciju Ukrajine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Eksperti britanskog Fajnenšel tajmsa smatraju da je malo verovatno, da će biti uvedene ozbiljne antiruske sankcije, posebno preteći zemlji isključenjem sa SWIFT-a.

To prenosi RIA Novosti.

Ograničenje u oblasti platnih sistema stvoriće određene operativne poteškoće, kaže Nikolas Veron, specijalista u belgijskom istraživačkom centru Brughel.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, on je uveren da će Rusija moći da sklapa poslove sa stranim partnerima.

Bivši američki zvaničnik Danijel Tanebaum podsetio je, da bi ukidanje SWIFT-a, pomoglo u zaustavljanju isporuke gasa u EU.

„Prekid veze ruskih banaka sa SWIFT-om, značilo bi korišćenje bacača granata, gde bi i puška mogla biti jednako efikasna“, rekao je konsultant Oliver Vajman.

Svi eksperti su saglasni da će sankcije Rusiji dovesti do globalne ekonomske krize, koja se ne sme dozvoliti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE