Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da je novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, pokazao svoju “fascinaciju” svetskim liderima koji imaju nekontrolisanu moć.

Mislila je na lidere kao što su ruski predsednik Vladimir Putin i lider Severne Koreje Kim Džong Un…

“Način na koji je govorio o Putinu, način na koji je govorio o severnokorejskom lideru, osim kritičkih primedbi koje je dao, uvek je postojala neka vrsta fascinacije čistom snagom onoga što ovi ljudi mogu da urade”, rekla je Merkel u interjvuu novinarki Si-En-Ena Kristijan Amanpur.

Bivša nemačka kancelarka je govorila o burnom odnosu sa bivšim predsednikom, za koga je navela da želi administraciju bez “opterećenja”.

“Moj utisak je uvek bio da je sanjao o tome da možda prevlada nad svim, tim parlamentarnim telima za koje je smatrao da su mu na neki način teret i da želi sam da odlučuje o stvarima. Ne možete to pomiriti sa demokratskim vrednostima”, rekla je Merkel.

Ona je navela da Tramp “živi od nekonvencionalnog ponašanja” i često pokušava da “ostavi utisak”.

Veliki deo razgovora Merkel sa Amanpurovom bio je fokusiran na njenu novu knjigu “Sloboda: Memoari 1954 – 2021” o njenih 16 godina liderstva u Nemačkoj.

Kao prva žena na funkciji kancelara, Merkel je detaljno opisala kako je vodila spoljne odnose između Berlina i Brisela, kao i Sjedinjenih Američkih Država, pored svojih stavova o uspehu demokratija.

“Ovih dana, liberalne demokratije su napadnute. One su pod pritiskom”, rekla je ona u intervjuu Amanpurovoj. Napad Rusije na Ukrajinu do kojeg je došlo nakon njenog mandata, Merkel je nazvala “igrom moći”.

Ona je predvidela da bi Tramp mogao da pomogne u okončanju sukoba kao što je obećao ali je pozvala Ukrajinu da prihvati sporazum sa “bezbednosnim garancijama”.

Uprkos relativno srdačnim odnosima između Moskve i Evrope, bivša nemačka kancelarka je rekla da su stvari počele da se pogoršavaju nakon samita Severnoatlantskog saveza 2008. u rumunskoj prestonici Bukureštu.

NATO je, kako je podsetila, najavio da će se i Ukrajina i Gruzija na kraju pridružiti odbrambenom savezu, ne dajući im plan kako da dotle dođu.

“Bila sam čvrsto ubeđena da Putin neće dozvoliti da se to desi bez preduzimanja mera, pa sam mislila da je pogrešno stavljati ovo na dnevni red u to vreme”, istakla je ona.

Kako navodi CNN, tokom premijerskog mandata Merkel, Rusija je pobedila u petodnevnom ratu protiv Gruzije 2008. godine i započela svoju prvu invaziju na Ukrajinu 2014. godine, aneksijom Krima i okupacijom teritorije na istoku zemlje.

Merkel je upozorila da su pregovori sa Putinom težak zadatak i podsetila da se suočila sa ruskim liderom povodom invazije na Krim 2014. godine, operacije koju je Kremlj prvobitno želeo da zamagli, tvrdeći da vojnici koji se bore u Ukrajini nisu deo moskovske vojske.

Ona je napomenula da joj je Putin kasnije priznao da je “lagao” o tome.

“Došlo je do prekretnice u našem odnosu. Sasvim je jasno da sam morala da budem izuzetno oprezna u pristupu prema njemu. Dakle, ne možete da verujete samo u dogovor, sa njim – to je apsolutno tačno.

Pregovori o okončanju rata u Ukrajini moraju Kijevu da obezbede bezbednosne garancije”, istakla je Merkel.

Upitana da li je napravila greške u proceni tokom svog premijerskog mandata, s obzirom da na tvrdnje njenih kritičara da je ekstremno oslanjanje Nemačke na jeftini ruski gas pomoglo jačanju ekonomije Moskve i njenog uticaja u Evropi, Merkel je rekla: “Uvek moramo da posmatramo stvari u odnosu na tadašnje okolnosti. Mislim da nema puno smisla govoriti o tome iz današnje perspektive”.

B92