Rusko Ministarstvo zdravlja veoma pažljivo prati sve faze i testiranja se vrše na životinjskim modelima, kako bi se izbegli i najmanji neželjeni efekti, rekao je direktor Instituta “Gamaleja” iz Moskve Aleksandar Gincburg.

Univerzalna vakcina protiv svih vrsta tumora, kreirana na osnovu mRNA tehnologije, koja se ne daje preventivno i ne sprečava rak ali ga zato leči, tako što po otkrivanju raka aktivira ljudski imuni sistem, uspešno je testirana u junu na miševima u Rusiji, a kako je ranije najavio ruski ministar zdravlja Mihailo Muraško, prvi rezultati očekuju se krajem godine, posle čega može da nastupi klinička faza ispitivanja…

Ruski naučnik i akademik Aleksandar Gincburg, laureat državne nagrade Ruske Federacije u sferi nauke i tehnologije i direktor Instituta “Gamaleja” iz Moskve tokom svoje posete Beogradu, kako funkcioniše i kada će ući u upotrebu vakcina koja može da izleči rak.

“Trenutno intenzivno radimo na ovom projektu, koji je pod pažnjom rukovodstva naše zemlje. Mislim da ćemo prve verzije vakcina, protiv melanoma i moguće, protiv ćelija raka pluća moći da proučavamo na bolesnim ljudima, već sredinom sledeće godine”, kaže ruski akademik.

Naime, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević razgovarao je krajem septembra sa akademikom i direktorom Instituta “Gamaleja” o saradnji naučno-obrazovnih ustanova dveju zemalja kroz projekat razvijanja vakcine protiv onkoloških i drugih bolesti.

Gincburg, komentarišući sastanak sa Vučevićem, navodi da se razgovaralo o mogućnosti uključivanja srpskih kolega u taj projekat i da se trenutno radi na svim fazama stvaranja i upotrebe, te vakcine na životinjskim modelima.

“Ovo je apsolutno neophodno, zbog činjenice da će vakcine biti personalizovane -ne samo za svaku vrstu raka, već i za posebno svakog pacijenta, zbog toga što u svom sastavu nose one promene koje su na genetskom nivou karakteristične tumoru pacijenta, a nemoguće je sprovoditi kliničke studije korišćenjem personalizovanih vakcina u klasičnom smislu.

Zbog toga rusko Ministarstvo zdravlja veoma pažljivo prati sve faze i testiranja se vrše na životinjskim modelima, kako bi se izbegli i najmanji neželjeni efekti”, ukazao je naš sagovornik.

Rusija i Srbija spremne za saradnju

Da li Srbija može da računa na te vakcine, odnosno da li će one preći rusku granicu ili će pacijenti morati da idu u Rusiju, ruski akademik kaže da je u Institutu „Torlak” održan sastanak, na kojem se postavljaju pitanja zajedničkog rada između Ruski i srpski naučnik na ovom projektu.

Ginzburg je napomenuo i da su naučne zajednice Rusije i Srbije spremne za saradnju i plodonosan rad.

“Ostaje još da se donese odluka na nivou ministarstava zdravlja naših zemalja. S obzirom na to da je ovaj projekat od velikog naučnog interesovanja i da izaziva veliku pažnju, moguće je da ovo pitanje možemo rešiti na političkom nivou. Nadamo se da će ovo pitanje biti rešeno u bliskoj budućnosti, a naučne zajednice iz Rusije i Srbije su spremne za saradnju i plodonosan rad“, ističe Ginzburg.

Odgovarajući na pitanje našeg urednika, koliko će koštati vakcina protiv raka, Ginzburg kaže da je pogrešno shvatanje da ove vakcine treba da budu skupe, jer su personalizovane.

“Trenutno se utvrđuje nukleotidna sekvenca koja je neophodna za stvaranje ove vakcine. Svaki oboleli od raka ima svoj tumor i istovremeno se određuju nukleotidne sekvence njegovih normalnih ćelijskih komponenti.

Ako je pre deset godina to koštalo milion dolara ili milion rubalja, sada će koštati oko 25.000 – 30.000 rubalja, odnosno oko 200-250 evra“.

Prema njegovim rečima, da bi se troškovi sveli na minimum, ovu vakcinu je potrebno proizvoditi na “montažnoj traci”, a pritom je i personalizovana, kako bi se saznanja o mutacijama u tumorima konvertovala u specifične antigene, koji se koriste za vakcinaciju.đ

“Sada se zasniva na matričnim proračunima za koje je potrebno oko mesec dana za svakog pacijenta. Ovo nije baš zadovoljavajuće. Zbog toga se svi ovi matrični proračuni prenose u sistem veštačke inteligencije, koji će omogućiti stvaranje vakcine za masovnu upotrebu u bukvalno nekoliko sati“, objašnjava ruski naučnik.

Kako navodi, sve će to verovatno s jedne strane pojeftiniti proces ali da bi se koristila veštačka inteligencija, ona mora biti obučena na nekoj vrsti informacione baze.

Neželjeni efekti vakcine Sputnik minimalni

Gincburg navodi da Sputnik vakcina protiv kovida 19 sadrži česticu adenovirusa, koja je u potpunosti napravljena na taj način, tako da je adenovirus bezbedan, potpuno bezopasan i uveden je u obliku DNK nukleinske kiseline.

“Adenovirusi, respektivno, obavijaju DNK, a adenovirusi su prirodni komensali, odnosno kohabitanti ljudskog tela, koji su zajedno evoluirali više od milion godina od nastanka ljudske rase.

Zbog toga su neželjeni efekti minimalni. A ako se ova adenovirusna vakcina koristi ne injekcijom, već intranazalno i samo ova vakcina stvorena ovom tehnologijom može da se koristi intranazalno, onda jednostavno nema neželjenih efekata”, ukazuje on.

Kako dodaje, intranazalna primena vakcine je potpuna imitacija uobičajenog načina ulaska adenovirusa u naše telo, a štaviše, kao rezultat interne vakcinacije stvara se lokalni, mukozni takozvani imunitet, koji ne samo da štiti vakcinisanu osobu, već i čini da vakcinisana osoba ne može preneti patogen, na nevakcinisanu osobu.

Što se tiče neželjenih efekata i nuspojava ruske vakcine protiv kovida, akademik navodi da vakcina Sputnik prolazi kroz veoma temeljno čišćenje tokom procesa proizvodnje, koji obuhvata tri faze prečišćavanja.

“Više puta su objavljivani izveštaji iz raznih ministarstava zdravlja, na primer Izraela, Argentine, Mađarske i niza drugih organizacija, na osnovu kojih se jasno vidi da su neželjeni efekti Sputnika minimalni u poređenju sa svim drugim vakcinama.

Naglasio bih da to nisu ruski podaci, već drugih zemalja. A to više i ne izaziva sumnju kod ljudi koji o tome žele da javno govore”, zaključio je Gincburg.

Mediji