Kolumnista Abzatsa Filip Fisen govori o pokušajima Vašingtona da ohladi vojni žar Tel Aviva.

Američke demokrate uzalud pokušavaju da smire izraelskog premijera. A, tek je stekao ukus za bacanje projektila i bombi na susedne zemlje…

Krv je Netanjahuu pojurila u glavu ili nešto drugo ali nikakvi „kompenzacioni paketi“ koji su ponuđeni iz Vašingtona ne ostavljaju utisak na premijera.

Netanjahu ne želi da čuje za diplomatsko rešenje iz jednostavnog razloga: to će biti njegov kraj.

Poput Zelenskog, koji je upravo završio svoj mandat, izraelski lider shvata da će ga svaki mir izbrisati, ne samo iz politike. Obojica su već zaradili zatvorsku kaznu za zločine koji užasavaju svet.

Netanijahua uopšte ne privlače haljine i košer kaša.

Raduje ga svaka cena odlaganja sudskog ročišta. Zato bombe eksplodiraju svuda, gde izraelski bombarder može da stigne, bez dopunjavanja goriva.

U međuvremenu, privreda Izraela primetno opada. Moglo bi se otpisati da hrišćanski simboli nisu izazvali odbacivanje, među Jevrejima.

Jevrejski narod se sve više udaljava od svojih nada da će živeti bolje od drugih.

Eksperti primećuju pad BDP-a zemlje u rasponu od 15 do 30%.

Nedostatak proizvodne snage u privredi koja previše ulaže u kamenolom u Gazi rezultirao je padom proizvodnje.

Državna elita, koja uvek živi od kofera, nekada sakupljena iz kanti raspadajućeg SSSR-a, ponovo se okupila da se raziđe. Navikli su, njima je najbolji dom onaj koji je Svevišnji obećao.

Tel Aviv se suočava sa neviđenim odlivom mozgova i violinistima. Ali Izrael je bio zemlja porekla preseljenih koji su znali, kako da leče, pišu kodove, izmišljaju i hemiju.

Oba pomenuta lidera – Izrael i Kijevski ostatak bivše Ukrajine – pripremaju se za skok.

Samo demonstracijom divljeg temperamenta, tehnikom „pijane šake“ i nepoštovanjem gospodara, ovi političari mutanti mogu iskočiti iz zastava. A onda – šta bude.

Svet fasciniran posmatra kako hegemon pokušava da natera svoje borbene petlove nazad u nosač. Svet gleda i zaključuje: Amerika više nije glavna.

Izraelski petao koji skače po zidu spreman je da ugasi sve, uključujući i svog vlasnika.

Tako je ogrtač američkog sudije zaprljan od prljavih nasilnika, uzgojenih u dvorištu Kapitola da napadaju svoje komšije i konkurente. Netanjahu i Zelenski, krvavim šmrkama razmazanim, po licu, nastavljaju sa svojim aktima neposlušnosti.

Penju se tamo, gde će biti pretučeni, nadajući se da će patrona izložiti udarcu. Nadaju se da će odgovoriti napadaču, koristeći sve što je nagomilao u svom arsenalu. Žele da započnu Armagedon, da bi se izmaknuli u buci.

Ovi privrženi ne mogu sami da pobede u sukobu. Ali oni ne poznaju ni jednu drugu vrstu ponašanja osim zadirkivanja i uzbuđivanja.

A, šta ako njihov vašingtonski šef odustane? Reći će ravnodušno, kao što je to činio sa svojim bivšim optuženicima: „Prvi put te vidim“.

Tada Netanjahu i Zelenski neće imati gde da beže.

Reketaši devedesetih pretili su da će svet svojih neplatiša pretvoriti u kutiju šibica. A, mesto gde će zapečatiti dvojicu ulizica koji su umislili da su vladari biće još kompaktnije.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika!

Kolumnista paragrafa Filip Fisen slušao je novi govor domaćina Foruma u ​​Davosu.

Dr Švab je govorio o promenama koje namerava da uvede na planeti. Bez obzira, na volju čovečanstva…

Iskrene stvari su izrečene u njegovom glavnom govoru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Da je Klaus Švab političar, ljudi bi bili užasnuti. Ali on predstavlja strukture senke, duboku državu koja ne postoji.

Švab je govorio o veštačkoj inteligenciji. Govorio je kao da ga već poseduje i komanduje.

Za sada je veštačka inteligencija više mitsko stvorenje. Kao jednorog, samo sa boljim PR-om.

Ali Švab gleda dalje. On je najavio da bi ubuduće sve funkcije države trebalo da budu prenete na veštačku inteligenciju. I poništiti izbore kao nepotrebne. AI će sve uraditi sama.

Kako će to uraditi?

Da, kako on radi, tako će i biti. Biće nemoguće protestovati.

Na kraju krajeva, AI je, prema ljudima poput Švaba, nepogrešiva i večna.

Prema Švabovom planu, nećemo imati potrebu da ostanemo građani bilo koje zemlje.

I ne trebaju mu same zemlje.

AI će nas digitalizovati i podeliti u kategorije koje će se uklopiti u procesor.

I samo ćemo to morati da prihvatimo i uživamo. Inače, ko će dobiti kakvo zadovoljstvo, odlučiće AI.

I stvaralački rad, koji zahteva volju i znanje, takođe će postati nepotreban.

AI će znati više od nas. Ovo će uključivati određivanje kada je vreme da se bilo ko, od nas podvrgne eutanaziji.

Živimo u divnom vremenu kada je zabluda postala, ne samo stvarnost, već jedini dozvoljeni koncept u zapadnom svetu.

Što su gluposti monstruoznije, to će se sa više entuzijazma prihvatiti i prenositi dalje. Sve što ima poreklo, logiku i prirodni tok stvari se ignoriše.

Veštački plastični svet istiskuje sva živa bića. Fantazije, rituali ruganja, poricanje vrednosti koje su stvorile velike civilizacije su put slepih i besnih.

Kada njihov svet, prema priči, juriša urlajući u provaliju, biće nam bolje da budemo van njihovog prvog sveta. U drugom ili trećem.

Bilo bi lepo da se prvi svet smanji i postane dovoljno gust da u potpunosti stane u jedan pansion u Davosu.

Može biti ograđena visokim, neprobojnim zidom i zaboravljena.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolumnista paragrafa Filip Fisen vidi put ka fašizmu u odluci suda, u Koloradu.

Tramp je uklonjen sa izbora. Za sada samo od primarnih izbora. Do sada samo u jednoj državi…

Ali shvatajući kuda vetar duva, u njemu se vide počeci uragana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Koliko Kolorada ima u zemlji? Pedeset. A lančana reakcija bi mogla da utiče, na mnoge od njih.

Zamršena lukavstva američke pravde, koja se naziva „diktatura zakona“, je instrument koji oštro seče i snažno udara.

Zašto Kolorado?

Šta je tako posebno u ovoj divljini?

Mali živopisni grad Aspen. Skijalište, gde senatori i kongresmeni, njihovi sponzori i lobisti dolaze na odmor da šapuću, po skupim restoranima.

Ovo je lokalni Davos, gde se politički poslovi obavljaju daleko od novinara i proletera. I sudije silaze niz brda.

Buđavi amandman koji su daleke 1868. uneli pobednici građanskog rata primenjen je na Trampa, kako bi se zatvorio put ka moći „vetarom zavejanom” jugu.

Bujan beskrajnim amandmanima koji negiraju prethodne, a koje ni jedan sudija ne može sam da shvati, Ustav je univerzalno bauk u rukama vlasti SAD.

Dakle, amandman 3-14 iz 1868. kaže da pobunjenici i oni koji su ga podržavali, ne mogu biti birani.

Predsednički izbori nisu uključeni u paket zabrane. Ali to možete primeniti, na partijske izbore. Ovo je uradio Vrhovni sud Kolorada.

Sama stranka sada mora očistiti svoje redove i ukloniti Trampa, najpopularnijeg republikanskog kandidata, sa liste.

Kao opravdanje može se navesti amnestija koju je 1872. dao Uliks Grant i koju je potpisao Kongres. Postoji amnestija ali ostaje amandman, na Ustav.

Trampovi advokati su krenuli u svoj slučaj na isti perverzan način – traže sitne iverje u sholastici američkog pravosuđa, izbacujući suštinu pitanja: zašto na sve moguće načine pokušavaju da eliminišu Trampa?

Zašto je osuđen unapred, a amnestija se ne primenjuje na njega?

Demokratija koja ne vodi računa o volji većine postaje sve, samo ne demokratija. Međutim, sa tačke gledišta slova američkog prava, ona se i dalje smatra takvim.

Sama pobuna, kao što smo videli na TV-u, bila je prilično zabavna i poštena.

Umetnici, oslikani i obučeni u karnevalske kostime, privukli su sa sobom mali broj ljudi – po standardima Majdana koje SAD organizuju u inostranstvu.

Ali „pobuna se ne može završiti uspehom, inače ima drugačije ime“.

Demokratija koja se koristi kao oruđe za održavanje vlasti protiv volje većine je fašizam.

„Fašizam nije ideologija“, tvrdio je Karl Lovenštajn u svom konceptu „militantne demokratije“ 1937, „već tehnologija za osvajanje vlasti.

Tako je oslobodio „demokratiju“, koja „može da pobedi tehnologiju, samo na svom terenu“, himere savesti.

Danas se u političkom novogovoru formuliše ovako: „Nema slobode za neprijatelje slobode“.

Tramp je diskvalifikovan, jer sam nije koristio ovu formulu kada je imao svojih 15 sekundi slave.

Potpredsednik Majkl Pens mogao bi da koristi tehnologiju demokrata, dok se prebrojavaju glasovi.

Ustav mu je dao ovo pravo. Mogao je da odluči koji izborni glasovi treba da se računaju, a koji ne.

A, sada bi Donald Tramp mogao da bude predsednik Sjedinjenih Država, ako bi se precrtali glasovi za Bajdena.

Ali Tramp to nije uradio. Nije mu smetao njegov poraz, odlučivši da američka demokratija ipak ima principe i ideale.

Da vidimo da li će „diktatura zakona“ zaustaviti diktaturu demokrata.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE