Američki predsednik Džo Bajden najavio je odluku o otvaranju strateških rezervi nafte, u pokušaju da obuzda rekordni rast cena benzina.

Finansijer Igor Juškov ocenio je kako će to uticati na tržište.

Tokom proteklih nekoliko nedelja, Vašington i njegovi saveznici uveli su nove pakete antiruskih sankcija, koje su se dodatno pogodile ekonomije ovih zemalja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Cene benzina u SAD skočile su na rekordne vrednosti.

Predsednik Džo Bajden je bio primoran da objavi oslobađanje strateških zaliha.

Pretpostavlja se da će se šest meseci iz skladišta crpiti do milion barela nafte dnevno, kako bi se snizile cene na američkim benzinskim pumpama.

I druge zemlje saveznice treba da urade isto, predložio je Bajden.

„Pretpostavljam da ćemo videti da cene nastavljaju da padaju. Ali koliko dole?

Mislim da neko može da predvidi. Možda prilično značajno.

Pa, znate, 10 centi do 35 centi po galonu.

Trenutno je to teško predvideti.

Čekam da vidim koliko će buradi naši saveznici da puste iz svojih zaliha.

Pretpostavljam da bi to moglo biti negde između 30 i 50 miliona barela.

I što je ta cifra veća, veća je verovatnoća da će cene pasti“, citira NTV američkog predsednika.

Pre nego što je raspakovao strateške rezerve, Vašington je pokušao da pregovara sa zemljama OPEK-a o povećanju proizvodnje ali uzalud.

Propao je i pokušaj da se započnu hitne isporuke iz Venecuele.

Puštanje mašti na volju

Obime, koje SAD žele da oslobode iz strateških rezervi nisu toliko velike, rekao je Igor Juškov, vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.

Analitičar je podsetio na nedavnu nesreću na cevovodnom sistemu Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC), koji obezbeđuje 2/3 izvoza nafte iz Kazahstana.

Zemlja je smanjila obim snabdevanja, a Vašington će samo nadoknaditi ove resurse.

Juškov je skrenuo pažnju na deklarisanih šest meseci, koji će navodno biti dovoljni za američke rezerve nafte.

Prema njegovom mišljenju, SAD će moći da uzimaju milion barela dnevno, ne više od dva meseca.

„Onda će, u teoriji, kupovati količine i pumpati ih nazad, jer bi trebalo da postoje strateške rezerve.

Na kraju će ipak kupiti, tako da se ništa ne menja.

To neće dovesti do smanjenja cene nafte.

Jednostavno će prestati da poskupljuje za određeni period ili će poskupljenje jednostavno biti malo obuzdano“, smatra izvor Borba.Info.

Ranije je američki list Vašington post ukazao na razdor u odnosima između SAD i arapskih zemalja.

Autor materijala je primetio da Vašington nastavlja da gubi saveznike u Persijskom zalivu, u pozadini naftne krize.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE