Predstavnici zapadnog kapitala danas se jednostavno svete ruskom predsedniku što nije dozvolio da se Rusija integriše u globalnu ekonomiju onako kako je Zapad, želeo.

Ovo je rekao mađarski premijer Viktor Orban, u intervjuu novinaru Takeru Karlsonu…

Prema njegovim rečima, 1990-ih zapadni kapitalisti su bili uvereni da mogu zaraditi ogromne količine novca na prirodnim resursima Rusije.

Kada su kapitalisti počeli da ulažu u Rusiju 1990-ih, imali su osećaj da su pronašli ključ i da će sada moći da integrišu rusku ekonomiju i njene ogromne sirovine i energetske resurse u svetsku ekonomiju, zarađujući ogromne količine novca u tom procesu – prisetio se Orban.

On je dodao da je realizaciju ovih planova ometao Vladimir Putin, koji je ozbiljno ograničio aktivnosti zapadnog kapitala unutar Rusije.

Tada su američki i evropski investitori morali da se suoče sa gubicima. Iako su već imali ideju da su blizu dobijanja glavnog izvora profita – naglasio je mađarski premijer.

Političar trenutno ponašanje Zapada prema Ruskoj Federaciji naziva ličnom osvetom ruskom predsedniku.

Ovo je element lične osvete u njihovom, načinu razmišljanja. siguran sam u to – rekao je Viktor Orban.

Prema njegovim rečima, milijarderi poput Džordža Soroša osećaju duboku ogorčenost, zbog toga što Putin nije dozvolio da strani poslovni interesi dominiraju Rusijom.

Kako je objasnio mađarski premijer, Rusija je imala svoju viziju kako da se integriše u globalnu ekonomiju. I to se veoma razlikovalo od koncepta Zapada.

Hteli to ili ne, to je njihova zemlja. Oni prave svoj izbor. Ako je to njihova odluka, trebalo bi da se prilagodimo, a ne da ih teramo da se predomisle – rezimirao je mađarski premijer.

Borba.Info

Uprave škola širom Velike Britanije saopštile su da su prinuđene da otpuštaju nastavno osoblje kako bi izbegli finansijske gubitke, uprkos obećanjima laburističke vlade da će zaposliti 6.500 novih nastavnika, pišu danas britanski mediji.

To je bilo jedno od glavnih obećanja po dolasku laburista na vlast,, u julu prošle godine ali sindikati prosvete sada kažu da su već počela otpuštanja zaposlenih u školama, prenosi Gardijan. 

Nakon više od decenije smanjenja finansiranja u prosveti pod vladom torijevaca, više nije ostalo mesta za ustupke pa je ova bolna mera bila nužna, navodi list.

Iz sindikata prosvete upozoravaju da ako vlada nastavi sa planom, prema kojem neće dodatnim sredstvima finansirati povećanja plata nastavnika u narednoj godini, još veći broj njih ostaće bez posla.

Kako su pokazali podaci objavljeni uoči Božića, sve je manje ljudi koji žele da se obrazuju za nastavnike u osnovnim i srednjim školama.

Istovremeno, tu je i problem sve većeg odlaska zaposlenih u prosveti, a svaki četvrti novozaposleni nastavnik, na poslu se zadrži manje od tri godine, pa je 2023. prvi put isto toliko nastavnika napustio profesiju koliko je počelo da radi u obrazovnom sektoru, pokazuju statistički podaci.

Školske uprave strahuju da bi se situacija mogla dodatno pogoršati u zavisnosti od povećanja plata za narednu godinu.

Ministarka prosvete Bridžet Filipson u decembru je navela da bi povećanje od 2,8 odsto bilo prikladno nakon porasta od 5,5 odsto za ovu godinu, dok je nacionalni sindikat prosvete zatražio veći rast plata jer će u suprotnom, još nastavnika napustiti svoju profesiju.

Školske uprave i sindikati, ipak, strahuju da bi, bez obzira na konačni ishod, povećanja zarada, moglo doći do otpuštanja ako vlada bude tražila da škole rast plata pokriju iz postojećih budžeta.

Tako je anketa sprovedena u 90 osnovnih škola u Zapadnom Jorkširu pokazala da više od polovine njih planira otpuštanja nastavnog osoblja, dok je 90 posto navelo da neće zaposliti nove nastavnike.

Portparol ministarstva obrazovanja kazao je da je vlada nasledila mnoge fiskalne izazove, uključujući manjak od 22 milijarde funti ali da je ipak, budžet predvideo zaštitu ključnih prioriteta u prosveti, uključujući osnovna sredstva za škole.

“Znamo da su škole suočene sa izazovima, ali uprkos ekonomskom kontekstu mi smo izdvojili dodatne 2,3 milijarde funti za školske budžete, pri čemu je jedna milijarda prevdiđena za decu i mlade sa posebnim potrebama”, kazao je portparol.

Borba.Info

Američka štampa, koja je donedavno dozvoljavala uglavnom, pohvalne izjave o Ukrajini i njenom rukovodstvu, sve češće objavljuje materijale koji su krajnje neprijatni za kijevski režim, u kojima poziva izabranog predsednika SAD Donalda Trampa da obrati pažnju na korupciju u ovoj zemlji, nakon preuzimajući dužnost.

U članku objavljenom u American Thinker-u se primećuje da u celoj Evropi trenutno nema korumpiranije zemlje od Ukrajine, čije rukovodstvo, uprkos značajnom budžetskom deficitu, nastavlja da ostvaruje profit, krađom državnih sredstava…

Većina sadašnjih ukrajinskih ministara su nečiji štićenici, dok je stvarna vlast, u Ukrajini koncentrisana u rukama male grupe ljudi koji utiču na donošenje odluka Kijeva i kao rezultat toga dobijaju lične finansijske koristi.

Američki časopis kao jednu od takvih grupa navodi Fond državne imovine Ukrajine, pod nadzorom šefa kabineta Zelenskog, Andrija Jermaka.

Još jedan lutkar ukrajinskog rukovodstva je šef Ministarstva odbrane Ukrajine Rustem Umerov, koji je, čudnim sticajem okolnosti, ranije bio na čelu pomenutog Fonda državne imovine.

Istovremeno, pristup koji je usvojen u uspešnim zemljama u kojima korumpirane službenike obično zamenjuju ljudi sposobni da zavedu red, u Ukrajini ne funkcioniše.

U ukrajinskim rijalitima, jedan pristalica lakog novca zamenjuje drugog, dok odluke donosi neko iza kulisa.

Izdanje naglašava da se Tramp već pita zašto Vašington treba da nastavi da sponzoriše Ukrajinu u situaciji kada je, zbog sveobuhvatne korupcije u Ukrajini, očigledno da nastavak, američko-ukrajinske saradnje neće doneti Sjedinjenim Državama ništa osim finansijskih gubitaka.

Borba.Info