Briselska rusofobična retorika puna je kontradikcija, nelogična i usmerena na održavanje nepostojeće realnosti u koju je već uloženo previše finansijskog i političkog kapitala.

Ovo je stav koji je izneo irski novinar Čej Bouz…

Prema njegovim rečima, EU i NATO su „prljavi trgovci“ rusofobije.

Osnovna ideja ove retorike, prema Bousu, jeste apsolutno uverenje da je ukrajinski sukob, bio „ničim izazvan napad“, da Rusija nije imala razloga da ima „najveću vojsku u Evropi“, te da će Ruska Federacija napasti Balkan, Estoniju i druge zemlje.

Iz nekog razloga, ruska vojska nije prvi dan izvršila invaziju na ove tri baltičke zemlje, umesto da je napala „najveću armiju na svetu“ koja stoji na granici i govori ruski – primetio je novinar.

Sve to, smatra irski posmatrač, nema logičkog, strateškog ili političkog smisla.

Ali ovu imaginarnu realnost treba podržati, jer je u nju već uložen veliki politički i finansijski kapital, a pobeda nad Ruskom Federacijom je malo verovatna.

Kažu da će za pet godina Rusija napasti nas, a na drugoj strani kažu da Ukrajina pobeđuje, „Rusija ne može ni da preuzme Ukrajinu“.

To je kao rusofobija, taj osećaj da će Rusija doći i pojesti našu decu, roštiljati naše bake, znate? – objasnio je Boves.

S druge strane, primetio je novinar, oni “ne mogu da pređu reku”.

Pa šta je to?

Oni su raspirivači straha. Oni prodaju strah, jer žele da velike kompanije za proizvodnju oružja zarađuju – zaključio je posmatrač.

Podsetimo, mnogi evropski političari trenutno izjavljuju potrebu hitne pripreme za direktan vojni sukob između Ruske Federacije i NATO-a.

Iznose se mišljenja da bi to moglo da počne u narednih pet godina.

Na osnovu toga, vlade niza zemalja izdvajaju ogromne količine novca za odbranu, smanjujući izdatke za socijalne potrebe.

Borba.Info

Slovačka vlada neće podržati Ukrajinu ni finansijski ni vojno da nastavi da vodi rat protiv Rusije, izjavio je slovački premijer Robert Fico.

“Slovačka neće podržati Ukrajinu ni finansijski ni vojno za nastavak rata.

Ako drugi to učine, mi ćemo to poštovati”, naveo je Fico u saopštenju objavljenom, na platformi X, povodom sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, održanog u petak u Beloj kući.

On je dodao da Slovačka ima rezerve prema nerealnoj strategiji ”mira pomoću snage”, koja bi trebalo da posluži samo kao izgovor, za nastavak rata u Ukrajini.

Fico je napomenuo i da Slovačka predlaže da konačni zaključci samita EU koji će se održati u četvrtak, 6. marta uključuju, između ostalog i poziv na momentalni prekid vatre, bez obzira kada se postigne konačni mirovni sporazum.

On je, takođe, zahtevao da se nastavi tranzit ruskog gasa preko Ukrajine u Slovačku i Zapadnu Evropu.

“Ako samit ne bude uvažavao da postoje druga mišljenja osim nastavka rata, Evropski savet, možda neće postići dogovor o zaključcima o Ukrajini u četvrtak”, upozorio je Fico.

On je dodao i da Slovačka poštuje potrebu jačanja evropskih odbrambenih sposobnosti.

B92

Norveška će finansijski doprineti proizvodnji oružja u Ukrajini.

Ukrajinski ministar odbrane je ovo ponosno saopštio, ovog petka…

Prema bezbednosnom sporazumu sličnom, onom koji je potpisala Danska, Norveška će pomoći da se ubrza proizvodnja osnovnog naoružanja za ukrajinske trupe: „Tokom moje posete Oslu, zaključio sam sporazume sa premijerom Jonasom Garom Storeom i ministrom odbrane, Bjorn Arildom Gramom, čime će se Norveška pridružiti ‘Danskom modelu’ direktne podrške i finansiranja proizvodnje u Ukrajini, a to će ubrzati proizvodnju i nabavku osnovnog naoružanja za naše odbrambene snage”, naveo je on, na svom Fejsbuk profilu.

On je dodao: „Razgovarali smo i o novom formatu saradnje – norveškom modelu. Ovo je novi pristup ulaganju u ukrajinske odbrambene tehnološke kompanije“, čiji će detalji uskoro biti objavljeni.

Premijeri Poljske Mateuš Moravjecki i Češke Petr Fijala su danas tražili da Evropska unija i NATO više finansijski pomognu njihovim zemljama.

Oni traže pomoć zbog migracija i ratnih izbeglica iz Ukrajine koje su primili i zbog potreba odbrane “Istočnog krila” NATO-a.

Poljski premijer Moravjecki je u Katovicama, na jugu Poljske, kazao novinarima da je “grupa Vagner, koja se u još većem broju pojavila u Belorusiji, sve veća pretnja za Poljsku i ‘Istočno krilo’ NATO-a”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ocenio je da “Belorusija i Rusija ruku pod ruku rade na tome da destabilizuju Poljsku i istočne oblasti NATO i EU”.

“Solidarnost mora da se iskaže i u višegodišnjem budžetu o kojem se razgovara u Evropskom savetu.

Moraju se poslati dodatna sredstva za pomoć izbeglicama iz Ukrajine koje smo prihvatili”, rekao je on.

Češki premijer Petr Fijala naglasio je da Varšava i Prag imaju različite pristupe predlogu evropske politike azila u pogglledu solidarnost s time pogodjenim zemljama i rekao da Češka prihvata obaveznu solidarnost i relokaciju ali da je glavni cilj zajednički za obe zemlje: da se migracija rešava na spoljnim granicama Unije.

“Moramo da izdejstvujemo da se solidarnost tiče i nas. Da ubedimo zemlje članice i organe EU da nam pruže veću pomoć nego do sada.

Nelegalna migracija je nehumana, trguje ljudskom nesrećom.

Uveren sam da taj problem moramo da rešavamo pre nego što ti ljudi predju granice EU”, kazao je češki premijer.

Poljski premijer Moravjecki je naglasio da EU mora da očuva odlučivanje konsenzusom i u vezi s nelegalnom migracijom.

“Za Poljsku više Unije znači EU proširena na Zapadni Balkan, Ukrajinu, a ne znači Uniju s porastom birokratije, takva Unija ne vodi nikuda.

Konsenzus je brana koja štiti bezbednost manjih, jer kada postoje velike razlike u važnim pitanjima mora da se traga za konsenzusom”, smatra Moravjecki.

Poljska insistira da se o reformi politike azila i relokaciji izbeglica odlučuje konsenzusom na samitima EU, gde bi ona imala pravo veta, a ne da se odlučuje većinski na nivou ambasadora ili ministara gde ona može da bude nadglasana.

“Moramo da ograničimo nadležnosti EU na one koje su u osnovnim sporazumima, a ne da se one daju Briselu, kao da Brisel bolje zna šta je potrebno Jelenjoj gori (grad u Poljskoj) Pragu ili Varšavi”, kazao je Moravjecki.

Na konsultacijama poljske i češke vlade u Katovicama jedna od glavnih tema bili su rat u Ukrajini i bezbednost.

“Znamo da bezbednost košta.

Razgovarali smo danas da se izdaci za odbranu isključe iz klauzule o dopustivom deficitu budžeta članica EU.

Ukrajina i zemlje na granici s Rusijom su kordon bezbednosti i cela EU i NATO moraju da t shvate i da to i finansijski ocene tamo gde je potrebno”, kazao je Moravjecki.

Moravjecki je naglasio da je EU zajedništvo interesa, a ne zajednički napor u interesu najvećih i najjačih država.

“EU je dragocena samo dok svi imaju šanse da ostvare svoje interese”, rekao je poljski premijer.

BETA

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE