Javne ličnosti ofšor račune najčešće koriste za tajne transakcije i upravljanje velikom količinom novca, kako bi sakrile svoje pravo bogatstvo.

Rezultati analize miliona procurelih dokumenata koje je večeras objavila najveća istraživačka mreža na svetu otkrivaju kako svetski lideri, milijarderi i poznate ličnosti koriste poreske rajeve.

Među poznatima čije finasijske tajne otkrivaju nalaze se državnici, milijarderi, sportisti i poznate ličnosti.

Istraživanje koje je sproveo Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) i tim od 150 medijskih kuća, otkriva da više od 330 visokih političara i zvaničnika širom sveta ima račune u ofšor kompanijama.

Među njima se nalaze bivši ministar Velike Britanije Toni Bler, kralj Jordana Abudulah II od Jordana, predsednik Kenije Uhuru Kenijati, predesednik Rusije Vladimir Putin, premijer Češke Andrej Babiš, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, pevačica Šakira.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Javne ličnosti ofšor račune najčešće koriste za tajne transakcije i upravljanje velikom količinom novca, kako bi sakrile svoje pravo bogatstvo.

Milioni procurelih dokumenata otkrivaju koliko su međunarodni tajni ofšor poslovi upleteni u globalnu finasijsku politiku, piše Dojče vele.

Bivši britanski premijer Toni Bler decenijama se zalagao za plaćanje poreza, a procureli papiri pokazuju da bi on i njegova supruga mogli da budu vlasnici zgrade vredne 7,6 miliona evra za čiju kupovinu nisu platili porez.

Blerovi su naime kupili akcije ofšor kompanije od porodice ministra turizma Bahreina Zajeda bin Rašida al-Zajanija, a ne zgradu diretkno i time izbegli plaćanje poreza na imovinu u iznosu od 400.000 dolara, otkrivaju procurela dokumenta.

Bler i Zajani u početku nisu znali da međusobno sklapaju poslove. Čeri Bler je rekla da njen muž nije učestovavao u transakciji. Ova ofšor kompanija je sada zatvorena.

Ime českog premijera Andreja Babiša, milijardera koji je na vlast došao obećavajući da će slomiti korupciju, takođe se nalazi na „Panamskim papirima“.

KRIK prenosi da je Babiš preko ofšor kompanija postao vlasnik dvorca vrednog 15 miliona evra na Francuskoj rivijeri, kao i još sedam nekretnina u blizini dvorca, uključujući dvospratnu vilu sa bazenom i garažom.

Ovu imovinu Babiš nije prijavio nadležnim organima, iako je bio dužan da to uradi u skladu sa zakonom.

Dokumenti takođe pokazuju i da je još jedan evropski lider, takođe izabran predstavljajući se kao borac protiv korupcije, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, koristio kompleksnu strukturu ofšor firmi kako bi svojoj porodici omogućio da nastavi da posluje u inostranstvu, a da to nije prijavio nadležnima u državi.

Kralj Jordana Abdulah Drugi, pokazuju papiri, kupio je posredstvom tri ofšor kompanije tri vile na obali mora u Malibuu u Kaliforniji za oko 60 miliona evra. Kupovinu je obavio u godinama nakon Arapskog proleća kada su Jordanci protestovali zbog nezaposlenosti i korupcije.

Dokumenta otkrivaju i tajne poslove predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i njegovog sina na Britanskim Devičanskim Ostrvima.

Milo i Blažo Đukanović su, pokazuju papiri, 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravljanju njihovom imovinom skrivajući se iza komplikovane mreže povezanih kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Britanskih Devičanskih Ostrva, Paname i Gibraltara.

Predsednikov sin iskoristio je tu kompleksnu strukturu da osnuje i skrivene kompanije u Londonu i Crnoj Gori.

U papirima se pojavljuje i srpski ministar finansija Siniša Mali, kao vlasnik dve firme sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Posredstvom ovih firmi Mali je kupio luksuzne apartmane na obali Crnog mora u Bugarskoj.

O ovom slučaju KRIK je pisao i ranije, ali nova dokumenta dokazuju da je Mali definitivno bio vlasnik 24 apartmana u Bugarskoj koje nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije.

Dokumenta otkrivaju i da je tajna ljubavnica ruskog predsednika Vladimira Putina dobila luksuzni stan u Monaku posredstvom kompanije na Britanskim Devičanskim Ostrvima.

U papirima se pojavljuje još jedna osoba koja se dovodi u vezu sa Putinom – televizijski direktor i producent Konstantin Ernst.

„Pandorini papiri“ otkrivaju da je Ernst, ubrzo nakon što je priredio ceremoniju otvaranja i zatvaranja zimskih Olimpijskih igara 2014. u Sočiju, učestvovao, skriven iza slojeva ofšor kompanija, u velikoj privatizaciji i kupovini desetina bioskopa i imovine od grada Moskve.

Dokumenti koji su procureli pokazuju da je do 2019. godine vrednost Ernstovog udela u ovom poslu premašila 140 miliona dolara.

„Pandorini papiri“ otkrivaju da su ofšor kompanije koristili i indijska zvezda za kriket Sašin Tendulkar, pevačica Šakira, pevač Hulio Iglesijas, supermodel Klaudija Šifer i italijanski mafijaš Rafaele Amato, poznat kao „Lell the Fat One“ (Debeli Lel), koji je povezan sa najmanje deset ubistava i čija je kriminalna karijera bila inspiracija za poznati film „Gomora“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nova s

“Najnižu prosečnu zaradu u glavnom gradu beleže meštani Sopota, dok su “najbogatiji” oni na Vračaru.”

Republički zavod za statistiku objavio je podatke za jun.

Prema njima, najveću prosečnu zaradu u Srbiji imaju zaposleni u IT industriji (informisanje i komunikacije), a za njima idu oni iz oblasti finansija, snabdevanja energijom, rudarstva…

Najnižu platu u proseku beleže zaposleni u ugostiteljstvu, a ona je u junu ove godine iznosila 39.379 dinara.

Prosečne plate radnika (izražene u dinarima) u ostalim delatnostima, prema najnovijim podacima, stoje ovako:

– Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – 55.830;

– Rudarstvo – 95.419;

– Prerađivačka industrija – 57.965;

– Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – 96.649;

– Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti – 58.527;

– Građevinarstvo – 56.811;

– Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala – 53.521;

– Saobraćaj i skladištenje – 55.013;

– Usluge smeštaja i ishrane – 39.379;

– Informisanje i komunikacije – 134.622;

– Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja – 107.085;

– Poslovanje nekretninama – 60.676;

– Stručne, naučne i tehničke delatnosti – 82.452;

– Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti – 60.216;

– Državna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje – 74.734;

– Obrazovanje – 63.974;

– Zdravstvena i socijalna zaštita – 71.103;

– Umetnost; zabava i rekreacija – 52.893;

– Ostale uslužne delatnosti – 47.410.

Inače, prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2021. godine iznosila je na državnom nivou 89.793 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 65.070 dinara.

Kako navode na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto zarada u periodu januar–jun 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,4% nominalno, odnosno 6,0% realno.

Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,6% nominalno i za 6,2% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jun 2021. godine nominalno je veća za 8,7%, a realno za 5,2%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 8,9%, odnosno za 5,4% realno.

Medijalna neto zarada za jun 2021. godine iznosila je 49.999 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Grubišic: Beograđani rade u dobrim firmama

To što je prosečna plata u Beogradu za jul iznosila 80.000 dinara ili oko 700 evra, što je više od republičkog proseka, prema oceni profesora Beogradske bankarske akademije – fakulteta za bankarstvo osiguranje i finansije Zorana Grubišića, znači da glavni grad ima najveću ekonomsku aktivnosti i da najveći broj Beograđana radi u dobrim firmama.

Grubišić za Tanjug televiziju navodi da ove činjenice utiču na prosek plata i doprinose tome da prosečna primanja ljudi u Beogradu budu veća u odnosu na republički prosek.

Iznos prosečne republičke julske plate se još ne zna, a prema poslednjem zvaničnom podatku Republičkog zavoda za statistiku, prosečna junska plata iznosila je oko 65.000 dinara, dakle oko 15.000 manje od beogradskog julskog proseka.

Grubišić ističe da bi razlika između Beograda i republičkog proseka bila i veća, kada bi se gledale samo neke opštine u Beogradu, kao što su, primera radi, Stari Grad, Vračar ili Novi Beograd.

Prema njegovim rečima, kada se posmatra kretanje potrošačke korpe i kretanje plata u Srbiji, vidi se da je rast plata brži.

“Rast potrošačke korpe je ono što se u statističkom zavodu meri kao inflacija, znači rast cena na malo i iznosi po nekih par procenata godišnje. Za razliku od korpe, dinamika rasta plata, nominalno gledano je dosta brža, što znači da realne plate ipak rastu brže”, rekao je Grubišć, dodajući da se ovo odnosi na prosečne plate.

Kako je B92.net već pisao, najnižu prosečnu zaradu u glavnom gradu beleže meštani Sopota, dok su “najbogatiji” oni na Vračaru.

B92

Prema podacima “crne liste” poreskih dužnika, koju je objavila Poreska uprava, “Vektra Jakić” i “Vektra Montenegro” u vlasništvu Brkovića, državi duguju 13,8 miliona evra, a ugovor o reprogramu je raskinut još 12. jula 2018. godine.

Biznismen Dragan Brković, njegovi sinovi Boris i Bojan, kao i izvršni direktor kompanije “Vektra” Milić Popović danas su uhapšeni.

Oni su uhapšeni po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva.

Njima se na teret stavljaju krivična dela “zloupotreba ovlašćenja u privredi” i “pranje novca”, prenose Vijesti.

Prema do sada prikupljenim dokazima Brković, koji je kum predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, njegovi sinovi Boris i Bojan, kao i Popović sumnjiče se da su preko firmi čiji su vlasnici prilikom privatizacije i reorganizacije počiili brojne malverzacije i na taj način oštetili HTP Boka za više miliona eura, prenose mediji.

Brkovići i Popović u zakonskom roku biće sprovedeni nadležnom Specijalnom državnom tužoicu.

Evo ko je Dragan Brković?

Prema podacima “crne liste” poreskih dužnika, koju je objavila Poreska uprava, “Vektra Jakić” i “Vektra Montenegro” u vlasništvu Brkovića, državi duguju 13,8 miliona evra, a ugovor o reprogramu je raskinut još 12. jula 2018. godine.

Brković je kum aktuelnog predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, poznat je kao kralja stečaja.

Karijeru “biznismena” počeo je kao prodavac auto delova.

Onda su došle devedesete i sankcije tokom kojih je “otkrio” aluminijum.

Logika biznisa bila je prosta, i podržana sa vrha: plaćao je KAP-u obezvređenim dinarima iz primarne emisije, a aluminijum prodavao za dolare, po tržišnoj ceni.

Posao je predstavljan kao herojski, jer se tako, kršeći sankcije, navodno, spašavao KAP. Spašavali su se, ipak, kumovi.

Brković je u eri privatizacije stekao imperiju – uzeo je stotine miliona evra kredita, zauzeo stotine hiljada kvadrata zemlje od planina do mora, desetine hiljada kvadrata stambenog i poslovnog prostora.

Postao je vlasnik mnogo čega: od Vektre Montenergo do Vektre Jakić, a privatizovao je nekoliko firmi – od HTP Boke, preko Rumijatransa i Moračatransa do Korporacije Jakić.

Borba.Info

“Tražimo garancije i sigurnost za ozbiljan posao”

Predsednik Srbje Aleksandar Vučić najavio je da će država uložiti još 380 miliona evra u HE Đerdap u narednih 10 godina, kako bi Đerdap mogao da dobije dodatnih 50 megavata struje.

Istakao je da Srbija troši sve više struje, ne samo preko zime već i tokom leta, kao  da su se građani navikli na mnogo udobniji život i ne razmišljaju da li ćemo imati dovoljno resursa i struje u narednom periodu.

Dodao je da će se kao predsednik boriti za to, ako bude neslaganja sa vladom, da se više ulaže u energetsku infrastrukturu.

On je rekao luka Prahovo veoma važna i da država ima ogromne planove za nju.

Rekao je i da  bi pravljenjem velike industrijske zone dobili bi dodatni izlaz na “to naše more” i da je država spremna da uloži veliki novac.

“Povezuje nas sa svima, do svih važnih destinacija. Podiže nam ceo Negotin, Kladovo, dodatno pomaže Boru, Majdanpeku.

Mi još tražimo kako i na koji način dobijemo obezbeđenje, da će firme tu da rade.

Tražimo garancije i sigurnost za ozbiljan posao”, rekao je predsednik Vučić koji je u okviru posete Kladovu, obišao radove na rekonstrukciji deonice državnog puta od Golog Brda do Kladova u dužini od 34 kilometra koje izvodi kompanija Štrabag.

Žila kucavica, slede nova ulaganja

“Ovaj put je žila kucavica istočne Srbije”, istakao je Vučić, između ostalog.

Predsednik je na putu do tog mesta na istoku Srbije poručio da stižu nova ulaganja u taj deo zemlje.

“Na putu za Kladovo. Srbija je prelepa, a Dunav njen biser. Stižu nova ulaganja na istok naše zemlje. Srbija pobeđuje”, napisao je Vučić na zvaničnom Instagram profilu “Budućnostsrbije”, uz fotografiju sa puta.

Predsednik se na terenu detaljnije upoznao sa dinamikom radova na izgradnji puteva u ovom kraju.

“Rekli su mi da je ranije kvadrat u Kladovu bio 700-750 evra, a sad 1.200. To je lepa vest”, ocenio je Vučić.

Vučić je takođe, dobio informaciju da će obnova i rekonstrukcija puta od Zajčara do Negotina biti završena do 15. oktobra.

Pozvao je i telefonom ministra finansija Sinišu Malog i dogovorio sa njim da se do kraja godine obezbedi iz budžeta dodatnih devet miliona evra za rekonstrukciju puteva.

Predsednik se tom prilikom interesovao i za druge puteve u tom kraju i razgovarao je sa radnicima, pitao ih da li ima još ljudi zainteresovanih da rade poslove u niskogradnji i kakve uslove imaju.

Vučić je najavio da će u narednim godinama biti većih ulaganja u elektroprivredu, jer će to biti godine velike borbe da se obezbedi balansirana prizvodnja struje.

Rekao je da je sa šefom Delegacije EU Semom Fabricijem dogovorio, iako, kako je dodao, još nije dobio pristanak, da se grant za Đerdap 2 poveća sa 40 na 42 odsto.

Radnicima je poručio da će se država boriti da imaju veće plate i da mogu još bolje da žive, i planiraju budućnost za sebe i decu.

Rekao je i da kada budemo došli do toga da prosečna plata u Srbiji bude 900 ili 1.000 evra ljudi će iz sveta početi da se vraćaju u Srbiju.

Kaže da su mu to rekli i mogi evropski zvaničnici.

“Zato moramo da požurimo”, dodao je Vućić.

“Ne mešam se u planiranje porodice ali molim ljude da imaju više dece”

Dodao je i da “moramo poslom da vraćamo ljude i da ih molimo da imaju više dece”.

“Uvek je problem odlazak majstora i zanatlija, ne toliko inženjera ali naš najveći problem je što nemamo decu…

Ne mešam se ja u planiranje porodice ali Srbije neće biti ako ne budemo imali više dece, i sve što radimo za koga radimo, da bismo mi živeli, a šta posle, kome ostavljamo zemlju?” upitao je predsednik.

Dodao je da je ponosan na to što se radi infrastrtruktura i kada vidi da se čeka na semaforima,  iako zna da se mnogi zbog toga nerviraju to znak da se radi i da će sve to ostati našim građanima.

BIZLIfe

„Pozivam vas da se oduprete pretnjama i ucenama, jer kad jednom na njih pristanemo, kraja neće biti!”

Hrvatski evroparlamentarac Ivan Vilibor Sinčić prijavio je premijera Andreja Plenkovića Savetu Evrope zbog najave da će državna podrška firmama u pandemiji biti uslovljene vakcinacijom njihovih vlasnika i zaposlenih.

Na svom Fejsbuk-profilu napisao je:

„Prijavio sam Plenkovića danas Savetu Evrope.

Smatram da je skandalozno, krajnje nehumano i degutantno svome narodu prijetiti egzistencijom“.

Naveo je i da je sreo na stotine političara i lidera zemalja ali nikad nekog, kako je kazao, “toliko očajnog, posebno toliko neuspešnog da mu je država najsiromašnija i najkorumpiranija u Evropskoj uniji, a naduvanog do neba”.

„Pozivam vas da se oduprete pretnjama i ucenama, jer kad jednom na njih pristanemo, kraja neće biti!”, poručio je Sinčić građanima Hrvatske.

Fakti