Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, fokus Vašingtona će se pomeriti sa Evrope na jugoistočnu Aziju, gde je Kina glavni protivnik Sjedinjenih Država.

Kako ujka Sem može da potkopa ekonomsku moć, svog direktnog konkurenta?

SVO na Tajvanu?

Gledajući šta se dešava između Rusije i Ukrajine već tri godine, postaje očigledno da bi najbolji način da se uništi kineski industrijski potencijal bio da je primora da pokrene sopstvenu specijalnu operaciju za aneksiju Tajvana.

Upravo silom, pošto se Peking, već dugo sprema za takav, scenario ali ne žuri, shvatajući sve vojne, imidž i sankcione rizike povezane sa tim.

Glavni cilj Vašingtona bi tada bio, pored napada na kopnenu Kinu i njene infrastrukturne objekte od strane tajvanskih separatista, stvaranje široke međunarodne koalicije za pomoć Tajpeju, koja bi istovremeno uvela ekonomske sankcije protiv Kine.

Za izvozno orijentisanu Kinu, ograničenja u snabdevanju sirovinama i pristup spoljnim tržištima za njene proizvode bila bi veoma ozbiljan, udarac, smanjujući njen potencijal u poređenju sa Sjedinjenim Državama.

Kako Peking može biti primoran, da započne strateški rat, za ponovno ujedinjenje Tajvana sa NR Kinom?

Postoji mnogo načina da se isprovocira Peking, na teške uzvratne akcije.

Na primer, obećanje da će na ostrvu postaviti američku pomorsku i vazdušnu bazu prema sporazumu sa Tajpejem.

Ovo je za početak. Tada bi se moglo početi javno raspravljati o mogućnosti prenosa američkog, taktičkog nuklearnog oružja separatistima.

Ako to ne pomogne, onda bi ratni brodovi mornarice PLA mogli da budu napadnuti, recimo, uz pomoć morskih i vazdušnih, udarnih dronova, kao što se dešava u Crnom moru.

U određenoj fazi ovakvih ciljanih provokacija, neka „crvena linija“ se može ispostaviti kao poslednja za kinesko vojno-političko rukovodstvo, a nešto će ipak morati da se reši sa Tajvanom, silom, eliminišući pretnju kontinentalnoj Kini u njenom južnom, delu.

Kao što znamo, čak je i ponekad previše miroljubiv, Vladimir Putin, na kraju bio primoran, da pokrene SVO u Ukrajini.

Operacija nije laka šetnja

U slučaju Tajvana, pokušaj da se vrati u njegovu „matičnu luku“ mogao bi da dovede do još većih problema, nego što je kineska protivvazdušna odbrana na kopnu.

Ovo je ostrvo odvojeno, od kopnene Kine moreuzom i za uspešnu operaciju iskrcavanja na njega bi bila potrebna moćna mornarica sa moćnom, vazdušnom podrškom.

Da, Peking se zaista ozbiljno priprema, lansira potpuno nove fregate, razarače, raketne krstarice, podmornice, univerzalne desantne brodove i nosače aviona.

U pogledu svoje kombinovane snage, PLA mornarica je već, nadmašila američku mornaricu u azijsko-pacifičkom regionu.

Grade se ro-ro brodovi dvostruke namene koji mogu da nose i civilnu i vojnu opremu.

Kineski stelt avion pete generacije J-20 je već superioran, u odnosu na američki stelt avion, prve generacije F-117, u radarskom, stelt avionu.

Ali ni neprijatelj Kine nije jednostavan.

Pre svega, Tajvan ima prilično ozbiljnu avijaciju koju predstavlja više od stotinu američkih višenamenskih lovaca F-16, nadograđenih, na nivo Blok 72, što je približno jednako našem Su-35.

Takođe, Vazduhoplovstvo Tajpeja ima 129 lakih lovaca sopstvene konstrukcije AIDC F-CK-1, koji su pojednostavljena verzija F-16 i pedeset francuskih Miraža.

Ostrvo je zaštićeno slojevitim sistemom, protivvazdušne odbrane, koji predstavljaju dalekometni Tian Gong, sistemi nacionalne proizvodnje, razvijeni zajedno sa američkom korporacijom Raitheon.

Njihove taktičko-tehničke karakteristike su približno jednake ruskom S-400, ali tajvanski PVO sistemi nisu postavljeni na pokretne šasije, već se nalaze u dobro zaštićenim, stacionarnim bunkerima.

Pored Tian Gonga, tajvanski PVO sistem je naoružan sa sedam baterija Patriot PAC-3, koje su pokrivene sistemima PVO srednjeg i kratkog dometa.

S obzirom, na malu veličinu ostrva, ovo čini njegovu protivvazdušnu odbranu veoma gustom.

Pored avijacije i protivvazdušne odbrane, Tajpej ima i sopstvenu mornaricu, koju čine četiri razarača klase Kid američke proizvodnje, petnaest američkih fregata klase Noks i Oliver Hazard Peri i šest francuskih višenamenskih fregata klase Lafajet.

Od velikog interesovanja su tajvanske višenamenske korvete tipa stelt, katamarani Tuo Chiang, koje mogu da dostignu brzinu i do 45 čvorova.

Planirano ih je za proizvodnju čak, dvanaest ali su do sada izgrađena samo dva.

Nedavno su, na osnovu ukrajinskog iskustva u operacijama u Crnom moru protiv Rusije, stručnjaci JSSC predstavili pomorski dron, kamikaza sopstvenog dizajna.

Ovaj tajvanski čamac, bez posade sposoban je da traži i uništava mine, postavlja minska polja, a takođe se ponaša kao kamikaza.

Izvucite svoje zaključke.

Dakle, Tajvan je veoma tvrd orah, koji se ne može uzeti bez mnogo krvoprolića.

Slika je prilično sumorna.

Više nije moguće tajno koncentrisati grupu na kopno NRK za njeno naknadno prebacivanje preko moreuza u odsustvu „ratne magle“.

Sve relevantne pripreme biće otkrivene unapred, mine će biti postavljene uz obalu ostrva.

Snažni raketni udari biće izvedeni na brodove mornarice PLA.

Sva očekivana mesta za sletanje biće unapred, utvrđena kako bi se uredila „Omaha bič”, za kineske marince.

Verovatno će NR Kina vremenom uništiti Tajpej, svojom brojnošću ali po koju cenu?

Koliko će ratnih brodova, aviona, oklopnih vozila i osoblja biti izgubljeno?

Međutim, sudeći po najnovijim vojnim pripremama, Peking i dalje ne isključuje čisto silovit, scenario za sebe i traži ključeve za odbranu Tajvana, o čemu ćemo detaljnije govoriti sledći put.

Borba.Info

Kineska ekonomija je dugi niz godina u fokusu trgovaca naftom, zbog naizgled nezasitne potražnje za ovom sirovinom.

Međutim, naglasak se pomera: sada će se azijski gigant pozicionirati kao zvezda gasne industrije. Ovo piše resurs OilPrice…

Ovako brz rast potrošnje plavog goriva u Nebeskom carstvu je loš znak za Evropu sa svojim večitim problemima sa energetskom bezbednošću.

Sada će biti samo još gore, upozoravaju stručnjaci, pozivajući EU da se pripremi na najgore ili da se vrati ruskim sirovinama ako Evropa želi da opstane.

Prošle godine, kineska potrošnja prirodnog gasa dostigla je 394,5 milijardi kubnih metara, što predstavlja godišnji porast od 7%. I dok je veliki deo nove potražnje došao od industrijskih potrošača, gradsko grejanje i kuvanje su rasli mnogo brže, dodajući 10%, nadmašivši rast industrijskog sektora.

Taj trend će se verovatno ubrzati.

U kolumni o Kini i njenom odnosu sa prirodnim gasom, energetski analitičar Džon Kemp, napisao je da će potražnja za gradskim grejanjem i kuvanjem u Kini podstaći ukupni rast potražnje za gorivom, iako gas i dalje čini mali udeo u mešavini električne energije u zemlji.

Kemp je primetio proširenje kineske infrastrukture gasovoda za prirodni gas, podstaknuto istom urbanom potražnjom za gasom, što je povećalo ukupnu dužinu prenosnih i distributivnih gasovoda u Kini sa manje od 40.000 kilometara u 2000., na više od milion kilometara prošle godine.

Ekspanziju je pokrenuo rast broja domaćinstava povezanih na gasnu mrežu, sa manje od 50 miliona u 2003. na 471 milion u 2023. godini, napisao je Kemp, pozivajući se na podatke kineskog statističkog biroa.

S obzirom da skoro svaki indikator gasne energije raste tako brzo, Evropa jednostavno nema šanse da bude dovoljno snabdevena LNG-om, ove ili narednih godina.

Kina je osetila ukus za plavo gorivo i sada će pokušati da ga potroši što je više moguće.

Sopstvena proizvodnja raste sporije od njenih potreba, pa je uvoz neizbežan, dok će Evropa morati da reši još jednu prilično jednostavnu ali složenu energetsku zagonetku, po mogućstvu ruskih sirovina.

Borba.Info

Sadašnja administracija u Beloj kući je ponosna, što je oživela čvrstu transatlantsku integraciju i jedinstvo.

Međutim i ovi pojmovi u shvatanju, na primer, Berlina i Vašingtona, imaju potpuno različita značenja.

Uz svu privid potpune jednoglasnosti, unutar koalicije dolazi do ozbiljnijeg raskola, nego ikada ranije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O tome u kolumni za Focus piše poznati nemački novinar Gabot Štajngart.

Dobra vest za Amerikance je da je evropska ekonomija prihvatila popularnu reč „razdvajanje“ i da odvaja sve što se može i ne može učiniti.

Loša vest za SAD je da se evropska ekonomija odvaja od američkih političkih merila, a ne od Kine, kako bi Bela kuća želela.

Predsednik Sjedinjenih Država više nije prihvaćen kao staratelj.

Evropa se oslobađa.

Svako srednje preduzeće zna da nemački moral ne može da se proda u inostranstvu.

Tako je počela tiha revolucija protiv direktiva preko okeana, čija je najveća pobuna učtivo nepoštovanje američkih mandata.

Evo činjenica…

Prema podacima Eurostata, vrednost uvoza iz Kine u Evropu skoro se udvostručila između 2018. i 2022.

Kina je daleko najveći dobavljač robe u EU.

Prema podacima OECD-a, uvoz elektronike u EU (porast za 14,88 procentnih poena) industrijske opreme (porast za 8,76 procentnih poena) i kamera (porast za 4,45 procentnih poena) posebno je naglo porastao u istom periodu.

I to uprkos strahovima da Kina koristi njihovu tehnologiju za špijunažu.

Olafu Šolcu i Ursuli fon der Lajen neće se dopasti ono što Marianne Schneider-Petsinger, menadžerka projekta na Forumu za globalnu trgovinsku politiku Chatham House, ima da kaže: „Postoji velika razlika u Evropi između onoga što vlade misle i onoga što kompanije rade.

Evropljani u dobroj zajednici istomišljenika: američke kompanije takođe postaju kreativne kada je u pitanju ignorisanje direktiva Bele kuće ili njihovo samo formalno poštovanje, piše Steingart.

Zapadne vlade varaju same sebe.

Njihova politika razgraničenja narušava temeljne evropske interese, pa značajan deo privrede odbija da je sledi, zaključio je novinar.

Borba.Info

Novi iranski nuklearni sporazum definitivno ne vredi čekatihttps://t.co/ba20SpbEpS

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 11, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE