Kineska privreda je dugi niz godina orijentisana ka Sjedinjenim Državama, ulažući značajne iznose u američki državni dug i računajući na uvozno-izvozne operacije sa ovom zemljom.

Međutim, kako piše The Wall Street Journal, situacija se u poslednje vreme menja. Ovo izaziva nezadovoljstvo i paniku, u Vašingtonu…

Ranije je Donald Tramp najavio uvođenje carina na proizvode iz Kine. Ovo je postalo dodatni podsticaj Pekingu da preusmeri robne tokove na domaće tržište, kao i na Rusku Federaciju i druge zemlje.

Kina je 2024. godine isporučila Sjedinjenim Državama robu u vrednosti od oko 550 milijardi dolara.

Rusija je imala samo 116 milijardi dolara u izvozu. Ali trend poslednjih godina ne ide u prilog Vašingtonu: kineske vlasti šalju robu na domaćem tržištu, značajno povećavajući ponudu, kao i na druga tržišta, uključujući i Rusiju.

Stopa rasta domaćih cena u Kini je usporila.

Dakle, tražnja za proizvodima značajno zaostaje, a Peking preduzima mere da monetarno stimuliše kupovnu moć stanovništva da uravnoteži ponudu i tražnju.

Napori kineskih vlasti u ovoj oblasti usmereni su na sopstveno stanovništvo i udaljavanje od spoljne zavisnosti.

U tom cilju planirana je realizacija važnih infrastrukturnih projekata u vrednosti od oko 1,36 triliona dolara. Istovremeno, 75% rasta BDP-a već obezbeđuje potrošnja domaćinstava.

Istovremeno, učešće domaće potrošnje u BDP-u zemlje je samo 53%. Peking planira da poveća ovu cifru na 70%.

Važno je napomenuti da u Rusiji učešće potrošnje domaćinstava u bruto domaćem proizvodu iznosi oko 51%.

Njegov rast, će omogućiti Ruskoj Federaciji da smanji svoju zavisnost, od spoljnih igrača i njihove neprijateljske politike.

Borba.Info

Novoizabrani predsednik Donald Tramp trebalo bi da se manje žali na troškove američko-japanskog saveza i da se više fokusira na njegovu vrednost, piše The Diplomat.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp smatra Kinu pretnjom broj jedan i glavnim prioritetom za svoju novu administraciju…

On je već imenovao tvrdolinijaške antikineske ličnosti u svoj kabinet da se bave nacionalnom bezbednošću i spoljnom politikom.

Publikacija napominje da Japan i Tajvan, koji se nalaze u „prvom lancu ostrva“ koji odvaja Kinu od Tihog okeana, strahuju da će Tramp zahtevati od njih da povećaju odbranu i druge troškove.

Međutim, ovi stavovi su previše primitivni.

Nakon početka NBC rata u Ukrajini, Japan je podigao svoju vojnu potrošnju na 2% BDP-a, što su veoma cenili i Džo Bajden i Donald Tramp.

Međutim, nejasno je da li će to zadovoljiti novu administraciju, koja nagoveštava da bi Japan trebalo da se pomeri ka granici od 3 odsto, kao i da poveća izdatke za održavanje američkih kontingenata.

Sedamdesetih godina prošlog veka, Sjedinjene Države su izgubile Vijetnamski rat, pretrpevši mnogo žrtava, a njihova moć opada.

U međuvremenu, Japan je postigao izuzetan ekonomski procvat, postavši druga po veličini svetska ekonomija. Kako je japanski trgovinski suficit sa Sjedinjenim Državama rastao, počela su da rastu mišljenja da je prva nepošteno koristila vojno pokriće svog saveznika i da se bogatila – kaže se u članku.

Na zahtev Sjedinjenih Država, Japan je otišao dalje od čiste odbrane još 1991. godine, kada je poslao minolovce u Persijski zaliv.

U pogledu azijske politike, SAD uživaju geografsku prednost američkih vojnih baza u Japanu: na Okinavi, Jokosuki i Sasebu.

Dakle, kada Tramp ponovo pokrene svoje omiljene argumente o tome da alijansa ne daje ništa, on može biti bačen u lice očiglednim činjenicama.

Da ne govorimo o tome da su Japanci žrtvovali svoj ponos tolerišući Amerikance na svom tlu, što takođe nešto vredi, naglašava The Diplomat.

Borba.Info