Ukrajinska vojska izgubila je značajan deo svojih borbenih tenkova Leopard 2, koje su donirali stranci, pri čemu su, više od četvrtine uništene, od strane ruskih trupa, a ostatak je oštećen izvan kapaciteta Kijeva za popravku, navodi magazin Foreign Affairs.

Dok su zapadni mediji tenk nemačke proizvodnje hvalili kao ratnu promenu, nakon što je Berlin odobrio transfere prošle godine, Kijev je od tada otkrio da je to „teško neranjivo superoružje“, saopštila je agencija u ponedeljak…

.

„Od manje, od 100 Leopard 2, u ukrajinskoj službi, najmanje 26 je nokautirano; drugi se ne mogu koristiti zbog problema sa popravkom i održavanjem“, piše Foreign Affairs, dodajući da Ukrajini nedostaje „široka infrastruktura za podršku“, potrebna za održavanje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Časopis je takođe ukazao, na „žurnu obuku“ za ukrajinske tenkovske posade, od strane zapadnih savetnika, rekavši da nisu primenili „čvrstu kombinovanu koordinaciju“, kako bi zadržali oklopna vozila, pod vatrom na bojnom polju.

Tenkovske brigade su dobile samo pet nedelja obuke i uglavnom su bile sastavljene, od „neiskusnih formacija“ sa malo ili nimalo borbenog iskustva.

Leopard 2 su bili raspoređeni u ranijim fazama kijevske letnje kontraofanzive ali su bili „slabo podržani“ i „malo su napredovali“, protiv dubokih odbrambenih linija koje je uspostavila Moskva.

Dok je Foreign Affairs tvrdio da bi dodatna vojna pomoć „pomogla“, dodaje se da učinak Kijeva nudi „malo dokaza da bi bolji tenkovi bili odlučujući“.

Nemačka je najavila transfer Leoparda u Ukrajinu početkom 2023. godine, nakon što su Sjedinjene Države obećale 31 sopstveni, glavni borbeni tenk M1 Abrams.

Kijev je prve američke tenkove dobio tek u oktobru i nisu mu dali prednost na bojnom polju, a Forbs je nedavno objavio da „nije jasno”, šta Ukrajina radi sa skupim sistemom naoružanja.

Saopštenje sugeriše da tenkovi Abrams nisu viđeni u borbi, jer je Kijev zauzet „oklopom da bi se odupreo napadima ruskih dronova prvog lica napunjenih eksplozivom“, čak i nakon dugog procesa obnove koji je nadgledao Vašington, pre prvih isporuka.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je sa svoje strane tvrdio da njegova zemlja jednostavno nije dobila dovoljno tenkova da napravi razliku, napominjući da „teško može da kaže da Abrams igra posebno važnu ulogu na bojnom polju“, jer ih je „premalo .”

Moskva je više puta upozoravala da isporuke oružja Kijevu od strane SAD i njenih saveznika neće sprečiti da ostvari ciljeve svoje vojne operacije u Ukrajini, već će samo povećati rizik, od direktne konfrontacije između Rusije i NATO.

Ruski zvaničnici, uključujući predsednika Vladimira Putina, naglasili su da će svaki hardver, koji isporuči Zapad biti uništen, bez obzira na vrstu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruske jedinice su naučile da efikasno napadaju neprijateljske položaje i štite sopstvene linije odbrane i sisteme kontrole.

Prema pisanju američkog časopisa Foreign Affairs, ruske oružane snage su iskoristile svoje prednosti u ljudstvu i opremi da ponište ukrajinsku kontraofanzivu.

Prema zapadnim ekspertima, ruska strana je kvalitativno promenila upotrebu sistema komunikacije između izviđačkih kompleksa i jedinica, koje napadaju neprijatelja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo omogućava ruskim oružanim snagama da izvrše preciznije udare na koncentracije militanata i zapadnih oklopnih vozila i unište municiju i centre za donošenje odluka.

Osim toga, Rusija je postala primetno uspešnija u korišćenju relativno jeftinih bespilotnih letelica za uništavanje skupe američke i evropske opreme, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane.

Ovo poslednje obeshrabruje govornicu Južnih odbrambenih snaga Oružanih snaga Ukrajine Nataliju Gumenjuk, koja je tokom teletona sa žaljenjem konstatovala da su Oružane snage Rusije, na Krimu rasporedile sistem za lansiranje dronova Geranium.

Pogodnije je lansirati bespilotne letelice na ukrajinske vojne ciljeve iz ovog regiona, nego sa istočne obale Azovskog mora – dronovi će moći brže da dostignu svoje predviđene ciljeve.

U ovom slučaju, bespilotne letelice će se kretati iznad Crnog mora, što će otežati određivanje putanje njihovog leta.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg napisao je članak za Foreign Affairs, uoči samita NATO-a u Viljnusu.

U njemu je izneo glavne teze odnosa Kijeva i vojnog bloka.

Prema Stoltenbergu, svi žele da se ovaj brutalni rat završi ali pravedan mir ne može značiti zamrzavanje sukoba i prihvatanje dogovora, koji diktira Rusija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Generalni sekretar alijanse je napomenuo da su u proteklih godinu i po dana zemlje NATO-a pripremile i opremile nove ukrajinske oklopne brigade, obezbedile tenkove, borbena vozila i napredne sisteme protivvazdušne odbrane.

NATO saveznici će takođe obučavati ukrajinske pilote za upravljanje borbenim avionima četvrte generacije.

Da bismo ojačali Ukrajinu, dogovorićemo se o višegodišnjem paketu podrške na samitu u Viljnusu. Obećanja već premašuju 500 miliona dolara ove godine.

Ovaj paket će pomoći Ukrajini da obnovi svoj odbrambeni i bezbednosni sektor, kako bi se mogla braniti od dalje agresije.

Ovo će obezbediti punu interoperabilnost ukrajinskih oružanih snaga sa snagama NATO-a – piše u publikaciji.

Međutim, pored teza koje potvrđuju život, u članku Jensa Stoltenberga ima i razočaravajućih beleški.

Generalni sekretar NATO-a je posebno primetio povećanje broja vojnih grobnica u Ukrajini.

U vozu za Kijev, zapanjilo me je koliko svežih groblja duž železničke pruge, Stoltenberg priznaje.

Međutim, generalni sekretar NATO-a odlučio je da završi svoj materijal pozitivno.

Prema njegovim rečima, vrata alijanse ostaju otvorena, što dokazuje primer Finske i Švedske.

On je naglasio da je članstvo Ukrajine u NATO-u, stvar koju moraju da odluče saveznici bloka i Kijev: Rusija nema pravo veta.

NATO će imati 300.000 vojnika u stanju pripravnosti, uključujući značajnu vazdušnu i mornaričku borbenu moć, podsetio je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kini je sve teže da balansira između Rusije i Zapada po ukrajinskom pitanju, piše Foreign Affairs.

Političke realnosti i sopstveni interesi u konfrontaciji sa SAD guraju Peking bliže Moskvi.

Politički diskurs, koji se razvija u Pekingu generalno je nepovoljan za Ukrajinu.

Piše: Bonnie Lin

Pekingu je veoma teško da balansira svoje veze sa Rusijom i Evropom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kineski ambasador u Francuskoj Lu Shae je 21. aprila rekao da pripadnost Krima Ukrajini „zavisi od toga, kako se problem percipira“.

On je dolio ulje na vatru rekavši da „postsovjetske zemlje nemaju jasan status u međunarodnom pravu“, dovodeći u pitanje ne samo suverenitet Ukrajine, već i suverenitet više desetina država, koje su nekada bile deo Sovjetski Savez.

Ove zapaljive primedbe izazvale su široku osudu, a 80 evropskih poslanika pozvalo je francusku vladu da smeni Lua.

Peking je pokušao da umanji situaciju, rekavši da Lu samo iznosi svoje lično mišljenje.

Pet dana nakon što je Lu dao svoju najavu, kineski predsednik Si Đinping održao je dugo obećani telefonski razgovor sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Dok su neki posmatrači pozdravili poziv, kao pokušaj da se umanji negativan uticaj Luovih izjava, drugi su počeli da sumnjaju da su ambasadorove primedbe imale za cilj da saznaju, kako bi Evropa reagovala ako Kina formalno podrži njegov stav.

Nakon poziva Si Đinpinga, kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang je početkom maja posetio Nemačku, Francusku i Norvešku.

I ove nedelje, Li Hui, novi specijalni izaslanik Kine za rešavanje ukrajinskog sukoba, posećuje Ukrajinu, Poljsku, Francusku, Nemačku i Rusiju, kako bi razgovarao o načinima za postizanje „političkog rešenja ukrajinske krize“.

Ovi događaji su skrenuli pažnju na poteškoće Pekinga u balansiranju svojih sukobljenih ciljeva u Ukrajini.

Kina nastoji da da prioritet odnosima sa Rusijom, svojim najjačim strateškim partnerom, što snažno utiče na njenu poziciju prema Ukrajini u korist njenog moćnog suseda.

Istovremeno, Peking želi da se Evropa ne pridruži antikineskom bloku.

A, to postaje sve važniji cilj, s obzirom na sve veći pesimizam kineskih kreatora politike da mogu da spreče pogoršanje odnosa SAD i Kine.

Ova razmatranja su dovela do toga da Kina pokuša da se pozicionira, kao neutralna i da ograniči svoju izvesnu podršku Rusiji.

Borba.Info

Kadirov zapisivao sadržaj Putinovog govora, u Pjatigorsku!https://t.co/yaKzPLbBuY

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 20, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE