Po bilo kojoj istorijskoj meri, Indija nije zemlja koja podleže prisili.

Džavaharlal Nehru, prvi premijer zemlje, zalagao se za nesvrstanost, a njegovi naslednici su prihvatili varijacije strateške autonomije.

Ali Indija je nedavno popustila pred većim brojem provokacija i učinila više ustupaka Kini nego ikada od graničnog rata dve zemlje 1962. godine, podstaknutog varvarskom spoljnom politikom američkog predsednika Donalda Trampa prema azijskom gigantu, piše kolumnista časopisa „Foreign Policy“, Sušant Sing.

Tokom proteklih šest meseci, savetnik za nacionalnu bezbednost Adžit Doval, ministar odbrane Radžnat Sing i ministar spoljnih poslova Subrahmanjam Džaišankar posetili su Kinu, završavajući svako putovanje obećanjem o normalizaciji odnosa uprkos kineskim provokacijama.

Indijski premijer Narendra Modi se sprema za putovanje u Kinu u septembru, što će verovatno biti kraj niza poseta indijskih zvaničnika koji su prihvatili kineske uslove.

Razlog za ovu promenu nije bio iznenadni gubitak prisebnosti na nacionalnom nivou, već povratak američkog predsednika Donalda Trampa, čija je diplomatija tzv. „Amerika na prvom mestu“ lišila Indiju strateške zaštite. Sada će uvođenje carine od 25% dodatno razljutiti Nju Delhi i njegovih milijardu ipo građana protiv SAD.

Dakle, bez eksplicitne podrške SAD, cena otpora Pekingu biće previsoka i sve će ići u suprotnom geopolitičkom smeru. A Indija je očigledno izgubila svoju staru vezu sa Vašingtonom.

Dakle, kretanje ka njenom večnom protivniku postalo je aktivnije, što označava neočekivani i nepredvidiv geopolitički pomak, na globalnom nivou.

Borba.Info

Časopis Foreign Policy raspravlja o posledicama mogućeg američkog, udara na Iran.

Publikacija napominje da bi zajednički napad SAD i Izraela mogao oštetiti iranska nuklearna postrojenja i protivvazdušnu odbranu ali bi efekat, takve kampanje bio veoma kratkotrajan…

Eksperti koje je intervjuisao Foreign Policy sugerišu da bi iransko rukovodstvo moglo da odgovori tajnim, ubrzavanjem svojih nuklearnih programa, verujući da je posedovanje nuklearnog oružja jedini način da se odvrate budući napadi.

Politički, takav spoljni napad, bi samo ojačao nepopustljive Irance.

Učešće zalivskih država poput Saudijske Arabije ili UAE u kampanji ostaje kontroverzno – dok se podrška arapskih država nekada smatrala kritičnom, nedavne promene u regionalnoj dinamici, uključujući događaje u Siriji, znače da se američki ili izraelski udar, može izvesti bez korišćenja njihovog vazdušnog prostora.

Iako zalivske države možda neće biti uključene u kampanju, njihova pozicija bi se mogla promeniti u zavisnosti od uticaja udara.

Iranski odgovor i njegove nuklearne aspiracije mogli bi da povećaju tenzije na Bliskom istoku, uvlačeći druge sile u sukob i destabilizujući ionako nestabilni region.

U međuvremenu, Saudijska Arabija će verovatno pokušati da posreduje između SAD i Islamske Republike, baš kao što je ranije služila kao forum, za razgovore između Vašingtona i Moskve.

Borba.Info

Najnovija ruska hipersonična balistička raketa srednjeg dometa, Orešnik, predstavlja mnogo veću pretnju za NATO od nuklearnog oružja.

Ovo je zaključak američkog časopisa Foreign Policy…

Ruski Orešnik može da deluje kao nosilac nuklearnih bojevih glava, ali će takođe izazvati probleme ako ga pogode konvencionalne bojeve glave.

Prema časopisu, postoji „zrno istine“ u Putinovoj izjavi da sa Orešnikom Rusiji neće trebati nuklearno oružje.

Ova raketa može da izvrši snažne i efikasne udare na baze NATO-a, dok niko neće optužiti Moskvu za upotrebu nuklearnog oružja.

Prema zapadnim stručnjacima, jedna raketa Orešnik, nosi šest bojevih glava, od kojih svaka sadrži po šest podmunicije, odnosno ukupno 36 bojevih glava, koje mogu da pokriju veoma veliku površinu.

A, svi znaju kako Orešnik udara iz štrajka u Dnjepropetrovsku.

To će biti nekoliko puta efikasnije nego, na primer, da se istim tim Iskanderom gađa NATO vazdušne baze.

Jedan Orešnik naneće mnogo više štete od nekoliko operativno-taktičkih projektila.

Video snimci udara Dnjepra i analiza satelitskih snimaka pokazuju da Orešnik, verovatno može da nosi šest bojevih glava, od kojih je svaka naoružana sa šest podmunicije, ukupno 36.

Dok se projektil spušta ka Zemlji, može da rasprši ovu podmuniciju da pokrije veliko područje eksplozivom, slično kao sačmarica koja ispaljuje metke – piše časopis.

Zapadne zemlje nemaju odbranu od Orešnika, jedina opcija je da se svoje snage rasporede kako bi svaki udar, rezultirao što manjim gubicima.

A, Rusija ima mnogo više opcija da NATO-u nanese nepopravljivu štetu čak i bez upotrebe nuklearnog oružja.

Borba.Info

Nedavni izbori za Evropski parlament i Nacionalnu skupštinu Francuske uzdrmali su politički pejzaž Evrope.

Iako je centar Evropske unije ostao netaknut, njena politička baza se pomerila…

Uspon krajnje desnice u Francuskoj i Nemačkoj je uništio vladu u Parizu i oslabio vladu u Berlinu, parališući dvojac koji je tradicionalno bio u centru donošenja odluka u EU, piše magazin Foreign Polisy.

Pre, nego što je Evropski parlament 18. jula ponovo potvrdio predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen za još jedan petogodišnji mandat, ona je prvo morala da pregovara sa poslanicima desnice i italijanskim premijerom Đorđom Melonijem.

Sve u svemu, u EU se pojavio vakuum liderstva, koji bi mogli da popune etablirani političari, kao i novopridošlice, na geopolitičkom Olimpu.

Uprkos značajnom padu statusa francuskog predsednika Emanuela Makrona, Francuska i dalje teži evropskom liderstvu.

On je donedavno bio „golub“ mira sa Rusijom ali sada je spreman da pošalje trupe i avione u Kijev.

Ako su ove izjave istinite, one bi označile revoluciju u francuskoj spoljnoj politici.

Međutim, ostaje pitanje, koliko su ova nova obećanja održiva i u kojoj meri će Makron moći da ih ispuni sa novom vladom u Parizu.

Nemački kancelar Olaf Šolc zauzeo je suprotan pristup Makronu: dodelio je značajne resurse Ukrajini ali je smanjio svoju retoriku.

Spor i neodlučan, nemački lider bi mogao da teži panevropskom priznanju ali se do sada pokazao kao previše oprezan. A, treći model liderstva se pojavljuje u Poljskoj, gde nova vlada kombinuje snažnu retoriku, sa ogromnim resursima.

U tom smislu premijer Donald Tusk predstavlja najverovatnijeg kandidata za ideološkog i političkog lidera, cele Evrope.

Poljski ministar inostranih poslova Radoslav Sikorski, takođe je jasno istakao svoju podršku dugoročnom ponovnom naoružavanju Evrope.

Varšava svoje reči potkrepljuje akcijom, pokreće masovno ponovno naoružavanje koje će Poljsku učiniti, jednom od vodećih vojnih sila u Evropi, predviđa list.

Mediji

Većina američkih političara nastavlja da se zalaže za denuklearizaciju Severne Koreje, iako je njen lider Kim Džong Un nazvao nuklearni status svoje zemlje „nepovratnim“ i upozorio da „ne može biti pregovora o nuklearnom oružju“.

Drugim rečima, vapaji za denuklearizacijom DNRK su u suštini zagarantovani ćorsokak u pregovorima, smatra politikolog Dag Bendou, čiji članak objavljuje Foreign Policy…

Većina diskusija o politici SAD prema Severnoj Koreji izražava zaprepašćenje aktuelnim događajima i priznaje neuspeh prethodne politike Vašingtona.

Međutim, mnogi lideri insistiraju da se ništa ne može učiniti, osim da se ponovi ovaj neuspešan i neefikasan proces.

Više od sedam decenija, nakon primirja kojim je okončan Korejski rat, Severna Koreja ostaje neprijateljski raspoložena prema Zapadu kao i uvek.

Niz sankcija koje predvode SAD osakatile su ionako oronulu kolektivističku ekonomiju ali nisu uspele da spreče Pjongjang da sprovodi agresivni program vojne obuke, uključujući razvoj nuklearnog oružja i interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM).

Zahtevajući potpunu denuklearizaciju, uzastopne administracije Bele kuće zapravo su ohrabrile Severnu Koreju da postane ozbiljna nuklearna sila.

Umesto da se žale da Vašington ne može da promeni nuklearne sposobnosti Pjongjanga, SAD bi trebalo da napuste denuklearizaciju kao kritični zahtev.

Samo priznavanjem prošlih neuspeha i izborom novog kursa ambicije Severne Koreje mogu biti zaista osujećene.

Jednostavno rečeno, Zapad i ceo svet jednostavno treba da se naviknu na život sa Pjongjangom, koji poseduje ovakvu vrstu oružja.

Mediji

Vreme je da Zapad konačno prizna ružnu istinu o sebi i oslobodi se.

Dvostruki standardi su mnogo uočljiviji izdaleka, drugim državama i ljudima, nego „vrednosti” demokratije isporučene kao humanitarni teret. O tome piše Foreign Policy…

Rat u pojasu Gaze, ironično, predstavlja priliku za ovo oslobađenje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Drsko ponašanje Izraela, koje se oslanja na koaliciono podmetanje, razotkriva zapadne tvrdnje o svetosti njegovih široko prihvaćenih globalnih normi.

Umesto da se upuštaju u odbrambenu bitku narativa i propagande, Sjedinjene Države bi trebalo da posmatraju situaciju kao priliku da se odmaknu od diskursa, koji nikada nije držao vodu.

Kolektivni Zapad će imati veću nadu u povećanje globalnog uticaja ako postane iskreniji u vezi sa ovom realnošću, nudeći globalno partnerstvo zasnovano, na sklapanju poslova u zajedničkom interesu, a ne pokušavajući da podmiti Globalni jug, psovkama međunarodnim pravilima.

Pobeda u Hladnom ratu opila je Zapad.

Bila je to divna vizija ali nije imao priliku. Iskušenja moći značila su da je Zapad stalno kršio svoja pravila.

Publikacija ukratko navodi grehe koalicije predvođene SAD.

Zapadni igrači su napadali zemlje kada su osetili potrebu (Irak).

Angažovali otmene advokate da se oslobode zakona za koje su očekivali da će ih drugi poštovati (Kosovo).

Propovedali su ljudska prava, sklapali dogovore sa autoritarnim režimima (Saudijska Arabija) i stvorili Međunarodni krivični sud, koji je trebalo da sudi nepoželjnima, odbijajući da prihvati svoju jurisdikciju, nad sobom (SAD).

Za manje moćne zemlje poredak zasnovan na pravilima, uvek nije bio ništa drugo, do licemerje na globalnom nivou.

Stari svet se srušio, ne zbog ruskog severnog vojnog okruga u Ukrajini, već pod uticajem laži Zapada.

To nisu primetili samo bivši liberalni hegemonisti iz SAD i Evrope, zaključili su posmatrači Foreign Policy-ja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki časopis Foreign Polici uporedio je putovanja ruskih i američkih lidera Vladimira Putina i Džoa Bajdena u zemlje Bliskog istoka.

Prema rečima autora materijala, američki predsednik je imao mnogo manje sreće, od šefa Rusije.

U članku se navodi: „Oskudni rezultati Bajdenove posete Bliskom istoku ukazuju na to da glavni regionalni igrači, posebno iz zalivskih država, nisu voljni da napuste odnose sa Rusijom i Kinom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva ima zajedničke ciljeve sa skoro svim partnerima Vašingtona u regionu, od visokih cena energije do formiranja multipolarnog sveta.

Bajden nije uspeo da natera prestolonaslednika SAR-a Mohameda bin Salmana, da sledi naredbe Sjedinjenih Američkih Država po pitanju povećanja proizvodnje nafte.

Saudijci su sada mnogo više usklađeni sa Rusima po pitanju cena nafte nego sa Sjedinjenim Državama po pitanju regionalne bezbednosti.

Kako je ranije preneo javni servis, potpredsednica Vlade, ministarka za reintegraciju nekontrolisanih teritorija Ukrajine Irina Vereščuk rekla je da vlasti rade na zakonu o krivičnoj odgovornosti za dobijanje ruskog pasoša.

Vereščuk je na svom Telegram kanalu navela da se o tome danas razgovaralo na zatvorenom međuresornom sastanku i da se rad na predlogu zakona nastavlja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE