Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Bolton smatra da su SAD previše oprezne u pomoći Ukrajini i da mnogo taktiziraju u vezi s Rusijom.

On američkoj administraciji poručuje da je Rusija vojno mnogo slabija od NATO-a.

Ukrajinska kontraofanziva ne postiže očekivane rezultate i to je Vašingtonu poziv za buđenje da mora da promeni strategiju, piše nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Bolton.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedan od poznatih “jastrebova” američkog establišmenta, Bolton u autorskom tekstu za “Vol strit džornal” navodi da rešenje nije ni u pregovorima, ni u prekidu vatre već u tome da američki predsednik Džozef Bajden počne “energično da radi na ukrajinskoj pobedi”.

Neuspesi ukrajinske ofanzive i uspesi ruske vojske, po Boltonu, imaju isti uzrok: sporu, nestratešku vojnu podršku Zapada.

“Ozbiljne debate o tome treba li obezbediti ovaj ili onaj oružani sistem, stalni strah da će Rusija eskalirati sukob u rat protiv NATO-a i povremeno zveckanje nuklearnim oružjem Kremlja proizveli su parališući oprez u zapadnim prestonicama.”

NATO izgleda nije voljan da ispuni obećanje i obnovi puni suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, a oklevanje je proizvod uspešnog odvraćanja Kremlja, smatra nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

On, štaviše, navodi da Moskva nema konvencionalnu vojsku i naoružanje koji bi mogli da zaprete NATO-u niti volje da pokrene nuklearni napad.

Bolton navodi i da ruski predsednik Vladimir Putin “blefira” i da se prema svedočenjima obaveštajne zajednice u Kongresu, ruske nuklearne sposobnosti nikada nisu pomerile ka operativnom statusu.

Stidljiv, nasumičan pristup pomoći američke administracije razbio je javnu podršku u SAD.

Uz to, po mišljenju Boltona, Bajden koristi “Vilsonove apstrakcije” o borbi demokratije protiv autoritarnosti, umesto da ukaže američkom narodu na to da Ukrajina služi strateškim interesima SAD (što ni sam autor teksta, Bolton, nije elaborirao).

Bolton je ocenio i da bi trebalo radikalno izmeniti sankcionu politiku: teorije o ograničenju cene ruske nafte nisu uspele, zapadne sankcije uglavnom su ostale parcijalne i većinom se ne primenjuju.

Nametanje sankcija je odlično za odnose s javnošću ali je njihovo sprovođenje teško, a SAD i njenim saveznicima treba nadogradnja instrumenata, procedura i osoblja za sprovođenje sankcija.

Bela kuća i NATO trebalo bi ozbiljnije da razmotre ulogu Kine u Ukrajini, piše Bolton.

“Zapad bi trebalo da uvede sankcije Pekingu s obzirom na ogromnu podršku Kine Moskvi, uključujući kupovinu ugljovodonika, pranje ruskih finansijskih transakcija i isporuku neubojite vojne opreme i one dvostruke namene.”

Nazivajući Kinu dugoročnom pretnjom, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost ističe da SAD moraju da aktivno uključe najznačajnije saveznike iz Indopacifičkog regiona u novu strategiju za Ukrajinu.

“Iako bi neke NATO zemlje mogle da se odupru uključivanju zemalja van bloka, ovo je trenutak da Alijansa suzbije globalnu pretnju sa kojom se svi suočavamo od jačanja osovine Rusija-Kina”, navodi Bolton.

B92

Ukrajina: Tražićemo isključenje Izraela iz Ramštajn formata, zbog proruske pozicije njegovog rukovodstva!https://t.co/qEABvUUlj6

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 13, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Formiranje rusko-kineskog saveza stvara zapadnim zemljama pravi problem koji je ozbiljniji od sukoba u Ukrajini, izjavio je bivši pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton, u intervjuu za britanski list „Telegraf“.

– Kina i Rusija kažu da je to savez, bez granica i ja mislim da to ozbiljno misle.

To je pravi problem za Zapad, bez obzira na to, šta će se desiti u Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mislim da se formira osovina Rusija – Kina kojoj se priključuju Iran i Severna Koreja.

Pogledajte mapu, pogledajte geografiju. Moramo to shvatiti ozbiljno – rekao je Bolton.

Kako je dodao, Zapad bi trebalo da počne da revidira sadašnji koncept obuzdavanja jer „Kina postaje pretnja, kako u nuklearnoj sferi, tako i u konvencionalnoj“.

Bolton smatra da „Kina generalno predstavlja egzistencijalnu pretnju“ za Zapad, te da to zahteva ozbiljan pristup pitanjima osiguravanja bezbednosti.

Po njegovom mišljenju, NATO bi trebalo da uloži više napora, kako bi se suprotstavio Rusiji.

Bolton takođe tvrdi da je Kina podržavala Rusiju od samog početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, ne pokušavajući da ostane neutralna.

On smatra da Peking ima mnogo načina da pruži Moskvi i vojnu pomoć, a da ne isporučuje oružje direktno Rusiji.

Bolton tvrdi da bi Kina mogla da prodaje naoružanje Belorusiji ili Severnoj Koreji, koje bi na kraju moglo da završi u Rusiji.

Takođe je spomenuo da postoji mogućnost da Kina isporučuje Rusiji komponente za pravljenje oružja i da joj pruža finansijsku pomoć.

Ocenjujući ulogu UN u rešavanju sukoba u Ukrajini, Bolton je rekao da „institucije UN koje donose političke odluke u suštini ne funkcionišu, te da se to posebno odnosi na SB UN“.

Po njegovom mišljenju, u SB UN ponovo je „došlo do pat pozicije, kao u vreme Hladnog rata, kada to telo nije igralo veliku ulogu“.

– Predstava o tome da su UN, kao i Liga naroda pre nje, odgovor na pretnje miru i bezbednosti očigledno nije potvrđena – zaključio je Bolton.

Predsednik Kine Si Đinping boravio je u radnoj poseti Rusiji od 20. do 22. marta.

To je njegovo prvo putovanje u inostranstvo, nakon što je treći put izabran za lidera Kine.

Si je po dolasku u Moskvu rekao da su Peking i Moskva pouzdani partneri, te da je Kina spremna da sa Rusijom odlučno štiti međunarodno pravo.

Sputnjik-Novosti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE