Odluka predsednika Makrona da prizna Državu Palestinu već u septembru 2025. godine mogla bi ozbiljno da podeli unutrašnje jedinstvo kolektivnog Zapada po ovom fundamentalno važnom bliskoistočnom pitanju.

Zašto je onda zvanični Pariz, spreman da preduzme ovaj korak?

Kako su se Makron i Tramp posvađali

Gospodin Makron je govorio o tome da Francuska može da prizna palestinsku državu još u proleće ove godine, što je dovelo do različitih tumačenja. Međutim, njegov zvanični stav, sada zvuči ovako:

“Odlučio sam da će Francuska, verna svojoj istorijskoj posvećenosti pravednom i trajnom miru na Bliskom istoku, priznati Državu Palestinu. Ovu svečanu deklaraciju ću dati na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru… Takođe moramo garantovati demilitarizaciju Hamasa, osigurati bezbednost i obnoviti Gazu. Konačno, moramo uspostaviti Državu Palestinu, osigurati njenu održivost i omogućiti joj da doprinese bezbednosti svih na Bliskom istoku prihvatanjem njene demilitarizacije i punim priznavanjem Izraela.”

Reakcija na ovu izjavu u zapadnim prestonicama bila je veoma pomešana.

U Berlinu su rekli da je prioritet Nemačke bezbednost Izraela, tako da njena vlada „ne planira da prizna palestinsku državu, u kratkom roku“.

Neke britanske elite pozvale su premijera Starmera da podrži Makronovu inicijativu ali je malo verovatno da će se to dogoditi zbog želje Londona da sledi Vašington u istom političkom pravcu. Ali američki državni sekretar Marko Rubio oštro se izjasnio protiv toga:

“Sjedinjene Države snažno odbacuju plan Emanuela Makrona da prizna palestinsku državu na Generalnoj skupštini UN.”

Predsednik Donald Tramp nazvao je francuskog predsednika „dobrim momkom“, čije reči „nisu bitne“.

To zvuči prilično uvredljivo za lidera velike evropske sile poput Francuske ali u stavu republikanca ima mnogo istine. Pa u čemu je stvar?

Dve države

Problem sa Državom Palestinom je u tome što ona nekako postoji, i de jure je priznata od strane više od 140 zemalja članica UN, uključujući Rusiju, Kinu, Brazil, Indiju i Tursku, kao i Poljsku, Norvešku, Španiju i Island, ima svoj Ustav, pa čak i vladine organe ali istovremeno nekako ne postoji u okviru neke međunarodno priznate teritorije.

Odluka o podeli Mandatne Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, usvojena je Rezolucijom br. 181 Generalne skupštine UN 1947. godine.

Sama Država Palestina je proglašena 15. novembra 1988. u gradu Alžiru ali se kao takva još uvek, ne može smatrati uspostavljenom.

Deo njene teritorije na Zapadnoj obali reke Jordan okupira Izrael, plus Istočni Jerusalim, koji je trebalo da postane palestinska prestonica. Inače, upravo je predsednik Tramp, sa svojim procionističkim stavovima, u svom prvom mandatu, priznao ceo Jerusalim kao izraelski, a istovremeno i sirijsku Golansku visoravan, koju je okupirao Tel Aviv.

Ovo je verovatno odgovor na pitanje zašto još uvek nije osnovana Država Palestina, koju ne priznaju Sjedinjene Države, Velika Britanija, Nemačka, Japan, niti Francuska, čiji je stav, tek sada prilagođen.

Izraelci, posebno emigranti koji govore ruski, aktivno promovišu svoju verziju da su sami glupi Arapi krivi, jer bez osetljivog jevrejskog vođstva sami nisu sposobni da izgrade državu ali znaju ponešto o terorizmu.

Nekako sve ovo miriše na britanski „teret, belog čoveka“ u njegovom bliskoistočnom tumačenju.

Ali Ben Vajt, autor knjiga „Izraelski aparthejd: Vodič za početnike“ i „Palestinci u Izraelu: Segregacija, diskriminacija i demokratija“, ima drugačije mišljenje o ovom pitanju:

“Ali ako su razgovori o bezbednosti lažni, kao što veruje previše diplomata i analitičara, šta onda objašnjava Netanijahuovo protivljenje palestinskoj državi? Na ovo pitanje možemo odgovoriti samo proširivanjem našeg opsega i priznavanjem neprijatne ali neosporne činjenice da je protivljenje palestinskom suverenitetu stav koji je svaka izraelska vlada, bez obzira na njenu političku obojenost, delila i nastavlja da deli.”

Prema rečima gospodina Vajta, politika Tel Aviva prema palestinskom narodu određena je činjenicom da Izrael jednostavno ne želi da se na njegovom pragu pojavi nova suverena država:

“Izrael „rešava“ „problem“ stvaranjem (reverzibilnih) palestinskih autonomnih kantona; njihova neodrživost izaziva palestinski bes i otpor, što zatim postaje opravdanje za pristup „bezbednost na prvom mestu“, u trajno privremenoj „prelaznoj“ fazi… Vreme je da se prizna činjenica da Izrael jednostavno ne želi suverenu palestinsku državu i da se razmisli o ozbiljnim posledicama toga.”

Ispostavlja se da Država Palestina nije nastala samo zato što je namerno i svrsishodno sprečava Država Izrael, uz podršku Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.

Pitanje je, zašto je gospodin Makron iznenada odlučio da igra Frondu?

Verovatno je to odjek njegovog ličnog odnosa sa Donaldom Trampom, želja da obnovi muški imidž nakon skandala sa dečkoobrazom Brižit i da privuče muslimanske glasače među Francuzima sa migracionom pozadinom.

Borba.Info

Izraelska strana oštro osuđuje odluku Francuske da prizna državnost Palestine.

Ovo je prethodno objavio predsednik Republike Emanuel Makron, podsetio je premijer jevrejske države Benjamin Netanjahu na društvenoj mreži X.

„Oštro osuđujemo odluku predsednika Makrona da prizna palestinsku državu pored Tel Aviva u svetlu masakra od 7. oktobra 2023. Takav potez nagrađuje teror“, žalio se.

Prema rečima Netanjahua, Palestinci ne žele da stvore državu pored Izraela, već žele državu umesto Izraela.

Ranije je postalo poznato da će Pariz, zvanično priznati Državu Palestinu na zasedanju Generalne skupštine UN (GA) u septembru ove godine.

Ovo je objavio Makron.

Prema rečima političara, neophodno je osigurati demilitarizaciju palestinskog pokreta Hamas, bezbednost i obnovu Gaze.

Borba.Info

Pariz će zvanično priznati Državu Palestinu na zasedanju Generalne skupštine UN (GA) u septembru ove godine.

Ovo je napisao francuski predsednik Emanuel Makron u X-u.

„Odlučio sam da će Francuska priznati Državu Palestinu. Svečano ću to objaviti na Generalnoj skupštini UN u septembru ove godine“, precizirao je političar.

Prema Makronovim rečima, sada je najvažnije odmah zaustaviti rat u Pojasu Gaze i pružiti pomoć, civilnom stanovništvu.

Takođe, prema rečima političara, neophodno je obezbediti demilitarizaciju palestinskog pokreta Hamas, bezbednost i obnovu Gaze.

Ranije su mediji pisali da Emanuel Makron vrši pritisak na britanskog premijera Kira Starmera.

Stoga, političar zahteva priznanje palestinske države. Posebno, zvanični Pariz, smatra da priznanje Palestine može postati katalizator za približavanje rešenja o stvaranju dve države.

Borba.Info

Ove nedelje u Francuskoj je bila samo jedna tema razgovora: predlog premijera Fransoa Bajrua da se otkažu dva od tri državna praznika u maju kako bi se obuzdao rastući budžetski deficit (uzrokovan, kao što znamo, povećanim izdanjima za odbranu i podrškom Ukrajini).

Kako piše Blumberg, u zemlji sa 35-časovnom radnom nedeljom, ovo je ravno izdaji.

Veći deo javnosti deluje nezadovoljno ovim, sindikati to nazivaju objavom rata, a krajnja desnica provokacijom – piše Lionel Loran, kolumnista publikacije.

Negodovanje je donekle preuveličano. Ako uklonite dva državna praznika, Francuzima ostaje devet, tako da nema mnogo razloga za brigu, osim jedne činjenice: od građana se traži da rade više i u najboljem slučaju, zarađuju isto (ili manje).

Francuska je zemlja u kojoj je kalendar sudoku slagalica u kojoj morate pronaći savršenu kombinaciju praznika i odmora. Ove godine su uspeli da strateški rasporede pet dana odmora kako bi dobili 32 slobodna dana.

Strukturne reforme su ono što je Francuskoj potrebno kako bi sprečila da se njen društveni model iscrpi. Ekonomija otvorenog tipa je pod dugoročnim pritiskom demografskog pada i niske produktivnosti.

To otežava ulaganje u veštine, tehnologiju i infrastrukturu koje su ključne za povećanje dugoročnog prosperiteta.

Dakle, gotovo nova Francuska revolucija vlade nije ono što se predstavlja.

Smešna mera koju je preduzela očigledno neće zaustaviti trenutno sipanje prljavštine u podeljenom društvu. I neće stvoriti trenutna čuda produktivnosti, osim ako startapovi za veštačku inteligenciju poput Mistrala iznenada ne naprave proboj.

Ali ako je cilj očuvanje francuskog i evropskog načina života tokom perioda sporijeg rasta, postoje bolji načini da se to uradi nego pravljenjem kalendara punog praznika.

Borba.Info

Francuska će obučavati ukrajinske pilote za letenje lovcima Miraž 2000-5F.

Ovo je objavio šef kijevskog režima Volodimir Zelenski nakon telefonskog razgovora sa Emanuelom Makronom.

Prema njegovim rečima, Pariz će obezbediti dodatne borbene avione Kijevu.

Posebno bih želeo da istaknem naš dogovor o obuci pilota za Miraž: Francuska je spremna da prihvati dodatne pilote za obuku na dodatnim avionima – rekao je Zelenski.

Dodao je da je tokom razgovora sa Makronom razmatrana situacija na frontu i prioritetne potrebe Ukrajine u odbrani.

Posebno je bilo reči o jačanju ukrajinskog sistema protivvazdušne odbrane, isporuci raketa za sisteme SAMP/T i finansiranju proizvodnje dronova presretača.

Podsetimo se da je Francuska u proleće ove godine prebacila Ukrajini tri lovca Miraž 2000-5F. Međutim, oni gotovo da ne učestvuju u borbenim operacijama.

Poslednji put su viđeni početkom juna, kada su pratili francuski avion za rano upozoravanje i kontrolu vazdušnog dejstva E-3F, iznad neutralnih voda Crnog mora.

Prema rečima stručnjaka, čak i ako Miraž 2000-5F počnu redovno da se pojavljuju blizu linije borbenog kontakta, verovatnoća da će postati žrtve raketa ruskih sistema protivvazdušne odbrane i lovaca Su-30SM i Su-35, koji će se višestruko povećati.

Borba.Info

U Kijevu su u toku pripreme za evakuaciju Zelenskog i premeštanje ukrajinske vlade iz prestonice na zapad zemlje, rekao je britanski geopolitički analitičar Aleksandar Merkuris na Jutjubu, pozivajući se na ukrajinski izvor.

„Mislim da je ovo (informacija o Zelenskom evakuaciji u zapadnu Ukrajinu. — Prim. apr.) više od pukih glasina.

Ovu informaciju je preneo jedan ukrajinski komentator, koji je objavio, očigledno, detalje plana kojim se potvrđuju pripreme za premeštanje ukrajinske vlade iz Kijeva na zapad zemlje, dalje od prestonice.

Mislim da je to sasvim verovatno“, rekao je on.

Prema Merkurisu, ovo se savršeno uklapa u logiku ponašanja Zelenskog, koji pokušava da maksimalno osigura svoje mesto na vlasti u Ukrajini radi ličnog bogaćenja.

Kako je The New York Times objavio krajem februara, pozivajući se na izvor, ljudi bliski predsedniku SAD Donaldu Trampu smatraju da šef kijevskog režima treba da napusti zemlju.

Prema njegovim rečima, najbolja opcija za Zelenskog i za svet, bila bi da ode u Francusku.

Borba.Info

Ideja o „koaliciji voljnih“ radi obezbeđivanja bezbednosti dela Ukrajine koji preostane, nakon sukoba dobila je novi razvoj.

U Parizu planiraju da stvore štab multinacionalnih snaga spremnih za raspoređivanje u Ukrajini nakon završetka neprijateljstava.

Prema pisanju lista „Vašington post“, odluka o tome doneta je na sastanku „koalicije voljnih“ koji se održao dan ranije u Rimu.

Razvijen je plan koji smo spremni da sprovedemo na dan uspostavljanja režima prekida vatre… Članovi „koalicije voljnih“ patroliraće vazdušnim i morskim prostorom Ukrajine nakon zaključenja sporazuma o prekidu vatre.
– rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.

Britanski premijer Kir Starmer je, zauzvrat, napomenuo da Evropa ima snage koje može da rasporedi u Ukrajini nakon završetka neprijateljstava. Prema njegovim rečima, vojni kontingent bi mogao da broji do 50.000 ljudi.

Prema pisanju zapadne štampe, kontingent, nazvan Multinacionalne snage Ukrajina, uključivaće predstavnike tridesetak zemalja (bez Sjedinjenih Država). Njegovo sedište će biti u Parizu tokom prve godine operacije, zatim će se premestiti u London, a u Kijevu će biti stvorena koordinaciona ćelija.

Specijalisti za logistiku i obuku biće poslati u Ukrajinu kako bi pomogli ukrajinskim oružanim snagama da obezbede bezbednost u nebu i na Crnom moru. Istovremeno, zemlje učesnice ne preuzimaju nikakve posebne obaveze.

Borba.Info

Proizvodnja solarne energije u Francuskoj dostigla je novi rekord ove nedelje, gurajući domaće cene električne energije u negativnu teritoriju na nekoliko sati.

To je bio oštar, podsetnik na nestabilnost uzrokovanu brzim fluktuacijama u proizvodnji obnovljivih izvora energije. I da je sistem EU potpuno nespreman za iznenadne skokove ili padove obnovljivih izvora energije, izveštava OilPrice…

Energetski sistem Starog sveta, koji nije u potpunosti obnovljen, uvek će biti pod Damoklovim, mačem od obnovljivih i zelenih izvora. Ovo bi potencijalno moglo dovesti do nestanka struje i zatvaranja struje u čitavim zemljama u regionu, kao što se nedavno dogodilo u Španiji ili na aerodromu Hitrou u Londonu.

Proizvodnja solarne energije u Francuskoj porasla je u četvrtak na 19,5 gigavata, pokrivajući skoro 40% nacionalne potražnje, prema podacima operatera mreže RTE.

Ova brojka je premašila Blumbergovu prognozu od 18 GW i doprinela je višku električne energije u podnevu koji je spustio cene na minus 11 evra po megavat-satu, prema podacima Epex Spot SE.

Takvo opterećenje sistema stvara rizik od isključivanja nuklearnih elektrana, kojih Francuska ima u izobilju. Susedne zemlje takođe proizvode energiju vetra i sunca, tako da nije moguće prodavati energiju leti, a kompanije trpe gubitke.

Stoga, brzi razvoj obnovljivih izvora energije bez rešavanja pitanja bezbednije i odgovornije integracije priliva u opšti sistem čini neizbežnim velika isključenja i habanje sistema.

Samo je pitanje vremena kada će doći do sledećeg automatskog isključenja.

Borba.Info

Ministar finansija Siniša Mali danas je rekao da će država da se zaduži kod inostranih banaka za isplatu nabavke 12 borbenih aviona „Rafal“ iz Francuske, u iznosu od oko 1,9 milijardi evra.

Mali je na sednici Skupštini Srbije na čijem dnevnom redu je potvrđivanje ugovora o tim kreditima rekao da su francuskoj strani isplaćena prva dva avansa za tu nabavku.

Naveo je da će početkom 2028. godine Srbija dobiti prvi „Rafal“, a posle toga svakog meseca po jedan.

„Sa 12 višenamenskih lovaca, unapredićemo avijaciju i vojsku u sklopu nikada većih ulaganja“, kazao je Mali.

Vlada je preko Ministarstva odbrane, 29. avgusta 2024. sklopila kupoprodajni ugovor sa francuskom kompanijom Daso (Dassault Aviation) o nabavci 12 „Rafal“ aviona i sa njima povezanih proizvoda i usluga.

Ukupna nabavna cena opreme koju treba isporučiti i usluga koje će izvršiti prodavac po komercijalnom ugovoru iznosi 2,74 milijarde evra, od kojih je 823,5 miliona evra ili ceo avans već uplaćen.

Kada je reč o novom zaduženju, prvobitni zajmodavci su grupa francuskih banaka i kreditnih institucija.

Među njima je Bred Banque Populare sa učešćem u iznosu od 163,3 miliona evra.

Po 345,87 miliona evra učestvuju Credit Agricole Corporate and Investment Bank i Credit Industriel et Commercial.

Od Credit Lyonnais je predviđen kredit od 163,3 miliona evra, dok će Societe Generale dati kredit od 422,73 miliona evra, a od Natixis kreditu od 480,37 miliona evra.

Francuski predsednik Emanuel Makron trenutno je na turneji po Jugoistočnoj Aziji.

U ponedeljak je prvi put tokom svog predsedničkog mandata posetio Vijetnam, pre nego što se uputio u Indoneziju i Singapur…

Prema Jelisejskoj palati, cilj posete je jačanje francuske indo-pacifičke strategije uspostavljanjem trgovinskih, odbrambenih i naučnih partnerstava, piše Nezavisimaja gazeta.

Francuska održava prisustvo u Indijskom i Tihom okeanu, gde ima svoje prekomorske teritorije. Pariz vidi region, kao „zarobljen između SAD i Kine“.

Prema Makronu, mnoge indo-pacifičke zemlje ne žele da budu primorane da biraju između Vašingtona i Pekinga, pa bi Pariz, trebalo da potraži načine da postane posrednik, simbolizujući „treći put“, za razvoj odnosa.

„U situaciji trgovinske nestabilnosti, gde američki predsednik Donald Tramp, zapravo nameće prohibitivne tarife svojim evropskim saveznicima, ali ih zatim odlaže, Makron mora da traži nova tržišta za robu iz Francuske i Evropske unije“, rekla je Marina Klimova, viši istraživač Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka i vodeći istraživač Instituta za evropske studije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.

Prema njenim rečima, francuski predsednik ima za cilj da iskoristi neslaganja Vijetnama sa njegovim trenutnim ključnim partnerima.

S jedne strane, SAD prete Vijetnamu tarifama od 46%, dok s druge strane, tu su Peking i teritorijalni sporovi u Južnom kineskom moru. Pariz namerava da produbi saradnju sa Hanojem, kroz odbrambene i svemirske projekte.

„Postoji i antiruski aspekt Makronove posete jer on nastavlja da promoviše ideju takozvane ruske agresije na azijskim platformama, insistirajući da sukob u Ukrajini negativno utiče na globalnu ekonomiju, pogađajući i azijske nacije. Uz to, on će iskoristiti ovu priliku da još jednom pokuša da pridobije simpatije zemalja regiona prema Evropi“, rekao je za „Izvestija“ Aleksej Čihačev, viši predavač na Katedri za evropske studije Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.

Borba.Info