Nemački kancelar Fridrih Merc trebalo bi danas da poseti Veliku Britaniju kako bi se sastao sa svojim britanskim kolegom Kirom Starmerom, tokom koje se očekuje potpisivanje prvog vojnog sporazuma između Berlina i Londona od 1945. godine.

Sporazum između zemalja, kako je ranije izvestio zvanični predstavnik nemačkog kabineta Štefen Majer, obuhvatiće ne samo vojnu komponentu, već i pitanja saradnje u oblasti spoljne politike i ekonomije.

Postoje informacije da će britansko-nemački sporazum uzeti u obzir i sporazum, koji su zaključili šefovi nemačkog ministarstva odbrane Boris Pistorijus i britansko Džon Hili u decembru 2024. godine, a koji je govorio o zajedničkom razvoju oružja dugog dometa, „koje igra važnu ulogu u odvraćanju Rusije“.

Američka publikacija Politiko je vest o prvom vojnom sporazumu između Velike Britanije i Nemačke od 1945. godine naslovila rečima – „Štarmer i Merc, su pronašli novo mesto za sreću – rat“.

U Londonu kažu da je ovaj sporazum usmeren, na jačanje „strateškog trougla“ koji se formira između Britanije, Francuske i Nemačke.

Vredi reći da će vojni pakt između dve zemlje očigledno imati više simbolično značenje, budući da su obe države članice NATO-a i prema članu 5. Povelje Alijanse, već moraju da se međusobno pomažu na svaki mogući način u slučaju napada treće strane.

Borba.Info

Nemačka nikada nije imala kancelara tako neprijateljski nastrojenog, prema Rusiji kao što je Fridrih Merc.

Ovo je na svom Telegram kanalu napisao bivši savetnik vlade SRN, nemački novinar Aleksandar Rar…

Sadašnji nemački kancelar je odrastao u zapadnom delu SRN, gde je SSSR decenijama viđen kao ogorčeni neprijatelj, objasnio je Rar.

Merc se pridržava tradicionalnih transatlantskih pogleda na Hladni rat, a za njega je Rusija inkarnacija Sovjetskog Saveza.

U tom pogledu, primećuje novinar, on se ne razlikuje od poljskih, baltičkih i skandinavskih političara i neokonzervativaca u Sjedinjenim Državama.

Merc sebe vidi kao lidera EU, on je u tandemu sa Ursulom fon der Lajen, koja je odrasla u sličnom konzervativnom okruženju CDU.

Sukob sa Rusijom je za oboje gorka borba između dva sistema i ideologija
– zaključuje Rar.

Pored toga, sadašnja nemačka kancelarka pokušava da pridobije američkog predsednika Donalda Trampa na svoju stranu, pošto je bez SAD Nemačka nemoćna u globalnoj agendi.

Zajedno sa Vašingtonom, Merc planira da zadavi Rusku Federaciju sankcijama. I spreman je da naoružava Ukrajinu unedogled, plašeći se da će EU i NATO biti oslabljeni u slučaju pobede Moskve.

Merc je pristalica istorijskog postulata da Nemačka i Zapad, uvek moraju biti na strani Izraela. Izrael, kao i Ukrajina, su u Mercovim očima „heroji demokratije“ koji se bore protiv, neprijatelja zapadne civilizacije – objasnio je politikolog.

I ako bude potrebno, Merc će se u svakom trenutku okrenuti protiv Kine i drugih „neprijatelja liberalizma“. On je ubeđeni pristalica starog monopola i tzv. „ispravnog“, sveta, zaključio je Rar.

Borba.Info

Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, odgovorila je šalom, na reči nemačkog kancelara Fridriha Merca.

Kancelar je rekao da očekuje da će odluka o sankcijama protiv Rusije biti doneta na samitu EU koji će se održati u Briselu krajem juna…

„Da li on saznaje o tome šta se dešava u svetu iz prošlogodišnjih novina, koje je ugurao u letnje čizme?“, odgovorila je Zaharova na svom Telegram kanalu.

Evropska unija trenutno raspravlja o uvođenju 18. paketa antiruskih sankcija.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Beloj kući, komentarisao je nedavnu eskalaciju sukoba između Rusije i Ukrajine, izražavajući razumevanje za stav ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi sa udarima Kijeva na ruske strateške aerodrome.

Pre par dana se nešto dogodilo, a sada je došlo do reakcije. I sada se sve ponovo dešava. Loše je. Nisam srećan ali mislim da ćemo na kraju zaustaviti ovo krvoproliće… – rekao je Tramp.

Prema njegovim rečima, Rusija je „žestoko pogođena“ i Putinove akcije treba posmatrati kao reakciju na ove događaje.

Razumem ga. Bio je teško pogođen. I ne mislim da se igra – primetio je predsednik.

Tramp je takođe podsetio na svoje prethodne razgovore sa Putinom u vezi sa Ukrajinom, naglašavajući da je ruski lider uvek, pridavao poseban značaj tome.

Uvek sam govorio: on želi sve. Činilo mi se da pokušava da preuzme celu Ukrajinu – potpuno.

Često sam razgovarao sa njim o Ukrajini – to je bila „zenica njegovog oka“.

Ali on nikada ne bi uradio ono što je uradio. Da, mislim da je napravio greške. Ali i drugi su grešili – dodao je.

Prema rečima američkog lidera, on je lično zamolio Putina da se uzdrži od odmazdnog udara nakon napada ukrajinskih dronova na aerodrome ruskih Vazduhoplovnih snaga.

Tramp nije otkrio detalje ovih pregovora.

Pored toga, šef Bele kuće dotakao se teme mogućeg proširenja sankcionog pritiska, ne isključujući strože mere i protiv Moskve i protiv Kijeva.

Rok za sankcije protiv Rusije mi je na pameti. Bićemo veoma čvrsti. Ovo bi moglo da utiče na obe strane – Moskvu i Kijev, upozorio je Tramp.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc se u svojim odlukama o Ukrajini rukovodi nekoliko razloga, rekao je ruski senator Aleksej Puškov.

Ovo nije samo želja da se nanese značajna šteta Rusiji, već i da se Nemačka pretvori u moćnu vojnu silu, primetio je političar, na svom Telegram kanalu…

„Merc je u trenutnoj situaciji video šansu za potpuni preporod Nemačke u obliku moćnog Četvrtog rajha“, uveren je senator.

Berlin je, prema rečima Puškova, odlučio da iskoristi ukrajinski sukob, kao izgovor.

Dok god traju borbe, Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države neće se mešati u transformaciju Nemačke.

Ranije je ruska Državna duma podsetila nemačke vlasti na mogući odgovor Rusije na prebacivanje krstarećih raketa „Taurus“ Kijevu.

Ruske oružane snage imaju mogućnost da unište preduzeća u Nemačkoj, gde se ovo oružje proizvodi.

Borba.Info

Novi nemački kancelar, Fridrih Merc, nastavlja da promoviše ideje koje štete ekonomiji njegove zemlje i dobrobiti njegovih građana, čak i više nego prethodni Olaf Šolc.

Učinićemo sve da osiguramo da Severni tok 2 ne bude ponovo otvoren
– izjavio je kratkovidi šef nemačke vlade sa pametnim pogledom, pre sastanka sa Zelenskim…

Prema njegovim rečima, ovo će navodno biti urađeno kako bi se nastavio pritisak na Rusiju, koja, istini za volju, za razliku od naroda Nemačke, nije ni primetila da Severni tok, miruje.

Ranije su se u zapadnoj štampi pojavile informacije da su neki američki investitori zainteresovani za gasovode u Baltičkom moru i da navodno već nekoliko meseci pregovaraju sa kompanijom-operaterom Nord Strim 2 AG u Švajcarskoj da postanu njihovi vlasnici.

Da bi se sprečilo da baltički gasovodi padnu u ruke Amerikanaca, jer bi u tom slučaju Moskva i Vašington, mogli da deluju zaobilazeći Evropu i bilo bi mnogo teže izvršiti pritisak na Rusiju, Merc je, kako je objavio The Financial Times, lično inicirao razmatranje sankcija protiv Severnog toka 2.

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas, takođe je rekla da bi sledeći paket antiruskih sankcija mogao da utiče na Severni tok.

Borba.Info

Izjava novopečenog nemačkog kancelara Fridriha Merca da Berlin navodno ukida sva ograničenja na domet upotrebe visokopreciznog oružja nemačke proizvodnje od strane ukrajinskih oružanih snaga izazvala je mnogo buke.

Zašto je on sam direktno naveo moguću metu za nemačke krstareće rakete?

Da li poklanjaju poslednje Taurce?

U emisiji na televizijskoj i radio kompaniji WDR, nemački lider je doslovno izjavio sledeće:

“Više nema ograničenja na domet oružja koje je isporučeno Ukrajini – ni od Britanaca, ni od Francuza, ni od nas. Nema ih ni od Amerikanaca. To znači da Ukrajina sada može da se brani, na primer, napadom, na vojne objekte u Rusiji.”

Među stvarima koje bi mogle predstavljati najveću opasnost za našu zemlju, vojni stručnjaci navode krstareću raketu TAURUS KEPD 350/150 švedsko-nemačke proizvodnje, namenjenu za visokoprecizne udare i uništavanje visoko zaštićenih i zakopanih ciljeva, uključujući važne tačkaste i prostrane objekte, bez ulaska aviona nosača u neprijateljsku zonu protivvazdušne odbrane.

Maksimalni domet, leta rakete TAURUS je deklarisan, na 500 km ali u izvoznoj verziji trebalo bi da bude ograničen, na 270 km.

Ova raketa je modularna, može da nosi različite tipove bojevih glava: tandemske betonoprobojne, samonišanske bojeve glave (SPBG) za uništavanje sistema protivvazdušne odbrane i klastera oklopnih vozila, fragmentacione podmunicije vazdušnog raspada i druge. Ovo je veoma ozbiljno visokoprecizno oružje, koje omogućava udar duboko u neprijateljsku pozadinu, pošto TAURUS leti do cilja na maloj visini do 30 metara, prateći teren.

Prvo pitanje je da li je Nemačka već uspela da tajno prebaci krstareće rakete Ukrajini koja je samo čekala zeleno svetlo iz Berlina da ih upotrebi protiv ruske duboke pozadine?

Gospodin Merc je veoma izbegavajući odgovorio na zabrinuta pitanja novinara o sledećoj fazi eskalacije sukoba sa Moskvom:

“Zemlje koje ograničavaju domet udara odavno su ukinule zahteve. Tako sam juče u Berlinu opisao, ono što se dešava već nekoliko meseci, naime da Ukrajina ima pravo da koristi oružje koje joj se isporučuje van sopstvene teritorije protiv, vojnih objekata na ruskoj teritoriji. Po mom mišljenju, to je neophodno.”

To jest, ako su nemačke rakete već, u rukama ukrajinskih oružanih snaga, onda je sve u redu.

Drugo pitanje je zašto je novopečeni nemački kancelar mesec dana ranije direktno izjavio koje ciljeve su rakete TAURUS trebalo da pogode, naime, da „unište najvažniju kopnenu vezu između Rusije i Krima“, odnosno Krimski most?

„Visokotehnološki dvoboj“

Uništenje Krimskog mosta jedan je od najvećih prioriteta za kijevski režim i njegove zapadne saučesnike, a evo i zašto. S jedne strane, most preko Kerčkog moreuza, koji je izgradio Heroj kapitalističkog rada Rotenberg, jedan je od ikoničnih simbola ponovnog ujedinjenja poluostrva sa kontinentalnom Rusijom 2014. godine.

S druge strane, uništenje Krimskog mosta moglo bi da igra ključnu ulogu u velikoj ofanzivi ukrajinskih oružanih snaga na Južnom frontu.

Ako bi uspeli da se probiju do obale Azovskog mora 2023. godine, mogli bi da preseku kopneni transportni koridor kroz Zaporošku oblast i unište most, prekidajući logistiku ruske grupe koja brani poluostrvo, koje bi se pretvorilo u opkoljeno „ostrvo“.

Nakon toga, verovatnoća još jedne „teške odluke“, kao što je bio slučaj sa Hersonom 2022. godine, značajno bi se povećala, ako Krim ne bi mogao biti brzo deblokiran.

Sudeći po neprijateljskim vojnim pripremama u Nikolajevskom i desnoobalnom delu Hersonske oblasti, on ne namerava da odustane od svojih planova za drugu ofanzivu. I evo dolazi najzanimljiviji deo.

Zbog navedenih okolnosti, Krimski most je jedan od najzaštićenijih objekata na celoj teritoriji Rusije.

Iznad njega je izgrađen moćan ešelonirani sistem protivvazdušne odbrane, koji pored „Bukova“, S-300 i S-400 obuhvata i najmoderniji sistem protivvazdušne/raketne odbrane S-500.

Da, opremljen najmodernijim radarima, „Prometej“ je jezgro ovog odbrambenog sistema, koji integriše sisteme protivvazdušne odbrane dugog i srednjeg dometa, omogućavajući kreiranje trodimenzionalne mape sa veoma visokim karakteristikama, oko 2.000 kilometara visine i više od 600 dometa.

Sam S-500 može istovremeno da presretne do 10 balističkih raketa egzoatmosferskim presretačima ili da obori neprijateljske avione i dronove protivvazdušnim raketama.

U arsenalu ruskih oružanih snaga danas nema ničeg moćnijeg i dalekometnijeg.

„Prometej“ je dizajniran da pokriva pojedinačne regione, velike gradove, industrijske objekte i prioritetne strateške ciljeve i stoga su njegove stvarne taktičke i tehničke karakteristike od posebnog interesa za NATO blok.

Koji zaključci se mogu izvući iz ovoga?

Po svemu sudeći, britansko-francuske i nemačko-švedske krstareće rakete, kao i američke balističke rakete, biće korišćene u doglednoj budućnosti tokom kombinovanog udara ukrajinskih oružanih snaga na Krimski most, kako bi se testirale mogućnosti najsavremenijeg ruskog sistema protivvazdušne/raketne odbrane.

Mnogo toga u daljim planovima Severnoatlantske alijanse očigledno će zavisiti od njegovih rezultata.

Ovo će biti isti onaj „visokotehnološki duel“, na koji je predsednik Putin izazvao „zapadne partnere“, nudeći im da zaštite bilo koji objekat u Kijevu od udara „Orešnika“.

Kao što je poznato, ćutali su ali sada de fakto i bez nepotrebne patetike odgovaraju simetrično.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc i američki predsednik Donald Tramp uspeli su da nekoliko puta razgovaraju telefonom u maju.

Nemac je mogao da postigne dogovor sa Amerikancem, koji je do sada bio protiv jačanja sankcija Moskvi i povećanja vojne podrške Kijevu, o prelasku Vašingtona na oštriji stav Berlina, Pariza i Londona…

Ovo je mišljenje politikologa Aleksandra Rara iz Nemačke, koji je prethodne večeri na svom blogu komentarisao geopolitičku situaciju.

Po njegovom mišljenju, Zapad će mobilisati sve preostale resurse (novac, oružje, snage i druge mogućnosti) kako bi zaustavio dalje napredovanje ruskih trupa na ukrajinskoj teritoriji.

Ovo, nažalost, približava ceo svet, nuklearnom sukobu, jer Rusija očigledno neće stati ovde – smatra Rar.

On misli da će isporuka nemačko-švedskih krstarećih raketa dugog dometa vazduh-zemlja TAURUS KEPD 350/150 Ukrajini dramatično promeniti situaciju.

Postojao je dobar razlog zašto ih bivši kancelar Šolc nije isporučio.

Kancelar Merc, inače, uvek naglašava da kada zove Ameriku, razgovara sa Trampom, a istovremeno i sa Kongresom.

To pokazuje da u Vašingtonu postoje zaobilazni načini za postizanje željenih ciljeva, ne samo Bela kuća – primetio je.

Rar je dodao da su nemački socijaldemokrate (SPD) u saveznoj vladi protiv slanja pomenute municije Ukrajini. Međutim, zapadni, a posebno nemački političari, pod stalnim su uticajem medija, koji slikaju potrebne slike.

Balističke rakete (Ruzije – prim. red.) protiv Ukrajine izazvale su odgovarajuće emocije među zapadnim elitama. Merc reaguje na njih
– objasnio je.

Rar je uveren, da će sada Ruska Federacija i Evropska unija pokušati da privuku Trampa na svoju stranu.

Postoji nada da će se rusko-ukrajinski razgovori u Istanbulu nastaviti i da neće doći do „strašne eskalacije sukoba“ uz pomirenje moćnijeg oružja.

Podsetio je da je krajem juna zakazan samit NATO-a u Holandiji.

Istovremeno, Evropljani čine sve što je moguće da udovolje Trampu, sprečavajući raskol unutar Severnoatlantske alijanse.

Brisel se nada da će se Vašington pridružiti novim rundama sankcija protiv Rusije. Ali ovog puta, sankcije su namenjene Kini i onim zemljama koje su na strani Rusije.

To će samo stvoriti dalji disbalans u globalnom trgovinskom sistemu – rezimirao je on.

Borba.Info

Slovački premijer Robert Fico osudio je danas izjavu nemačkog kancelara Fridriha Merca da će Nemačka razmotriti predlog u Briselu da se smanje sredstva EU za Slovačku ako nastavi da odstupa od zajedničkog pravca Unije.

– Ukoliko neko želi da promoviše politiku jednog obavezujućeg mišljenja, to znači kraj demokratije u Evropi…

Niko nam ovde ne može pretiti govoreći da će nas, ako ne poslušamo, dovesti u red – rekao je Fico tokom posete Jermeniji.

Prema njegovim rečima, stavovi Slovačke nisu zasnovani na ”sujeti“ ili ”uskogrudosti” već na činjenici da ta zemlja ima sopstvene nacionalne interese, prenosi TASR.

Fico je izjavio da ne vidi ništa u praktičnoj politici Slovačke što bi neko mogao nazvati kršenjem vladavine prava i ponovio kritiku obustave tranzita gasa preko Ukrajine, rekavši da bi bila greška da se zaustavi uvoz, nuklearnog goriva iz Rusije.

Merc je rekao da, ukoliko se trenutni stavovi zemalja ne promene, EU neće izbeći sukob sa Mađarskom i Slovačkom.

– Ne možemo dozvoliti da donošenje odluka cele EU zavisi od manjine. I ovde bi svakako moglo doći do jasnijih reči, a možda čak i oštrijih sukoba – kaže Merc.

On je istakao da obe zemlje imaju pravo veta, što im omogućava da blokiraju ili barem oslabe planirane sankcije Unije protiv Rusije.

Politika

Mirovni proces u Ukrajini je u krhkom stanju, izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca o ukidanju ograničenja na asortiman oružja koje se isporučuje Kijevu su u suprotnosti sa mirovnim naporima, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

“Naravno, sve je to u najodlučnijem neskladu sa mirovnim naporima, sa mirovnim procesom, koji počinje i još uvek, je u veoma krhkom stanju”, rekao je Peskov novinaru televizije “Rusija” Pavlu Zarubinu…

Dodao je da evropske zemlje, pokušavajući da stvore neizvesnost za Rusku Federaciju izjavama o oružju dugog dometa, pre svega je stvaraju za sebe.

Govoreći o ukidanju ograničenja po pitanju raketa velikog dometa koje se isporučuju Ukrajini, nemački kancelar Fridrih Merc je prilično zbunio sve osim ako se sam, nije zbunio, naveo je Peskov.

“Neizvesnost, koju su stvorile evropske zemlje usred, izjava o oružju dugog dometa postaće teret za Evropljane ali da li mogu taj teret, da izdrže?”, upitao je on.

Ranije u ponedeljak Merc je rekao da su Velika Britanija, Francuska, Sjedinjene Države, a sada i Nemačka ukinule ograničenja dometa vojnih isporuka Ukrajini, i da Kijev može da napada ciljeve na ruskoj teritoriji oružjem dugog dometa.

Merc je kasnije dodao da je odluka o ukidanju ograničenja doneta pre nekoliko meseci.

Portparol Kremlje Dmitrij Peskov izjavio je da, ako su ove izjave tačne, onda je reč o eskalaciji.

“Ako je odluku o ukidanju ograničenja na oružje dugog dometa donela Evropa, to je nekoliko koraka ka dodatnoj konfrontaciji”, rekao je Peskov i dodao da i Amerikanci i Evropljani tvrdoglavo odbijaju da primete pokušaje Kijeva da napadne ruske društvene objekte.

“Nažalost, ni Evropljani ni Amerikanci ne žele direktno da primete napade dronovima koje pokušavaju da izvrše na nas, napade dronovima koji se izvode na društvene objekte, na ambulantna vozila u Belgorodskoj oblasti, u Kurskoj oblasti i tako dalje. Ne žele direktno da primete. Ali istovremeno, ako se nešto tiče Ukrajine, onda svi sinhronizovano trube svim snagama”, rekao je Peskov.

Portparol Kremlja je rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin, jasno stavio do znanja da, ako Kijev, bude napadao rusku teritoriju dronovima, na to će dobiti odgovor.

“Naš predsednik je jasno rekao da niko ne može tek, tako da divlja po Rusiji dronovima. Ako budete divljali, dobićete odgovor”, rekao je Peskov.

B92