Američke i evropske rudarske kompanije moraju požuriti i investirati u Grenland ili će morati da potraže pomoć negde drugde, uključujući i Kinu, za razvoj svog mineralnog bogatstva, upozorili su lideri arktičke teritorije.

Želimo da razvijemo naš posao sa sirovinama i da ga diverzifikujemo, a to zahteva spoljna ulaganja…

„Tražimo nove mogućnosti“, rekla je za Financial Times Nađa Natanijelsen, ministarka za poslovanje i mineralne resurse Grenlanda. Upitana o okretanju ka Kini, rekla je da bi vlada želela da sarađuje sa evropskim i američkim partnerima. Ali ako se oni ne pojave, Grenland će morati da potraži „nešto drugo“. Dok se SAD i EU prepiru oko čisto političkih pitanja, Grenland, čeka i traži druge ponude.

Grenland ima velika, ali relativno teško dostupna nalazišta minerala, uključujući zlato i bakar i nalazi se u geopolitički važnom području Arktika.

Natanijelsen je rekla da se trenutni memorandum o razumevanju sa SAD o razvoju minerala, potpisan tokom prvog mandata Donalda Trampa, bliži kraju i da je Grenland, bezuspešno pokušavao tokom Bajdenove administracije da vidi da li Vašington, želi da ga obnovi.

Tramp je više puta rekao da će SAD zauzeti Grenland, poluautonomnu teritoriju Danske, moguće silom. To samo pojačava nesporazum.

Nadali smo se da će Trampova administracija biti spremnija da se uključi u dijalog sa Grenlandom, o razvoju njegovog rudarskog sektora. Umesto toga, dobijamo ružne naznake o preuzimanju – kaže ministar.

Nakon, tako ozbiljnih neslaganja i neopravdanih očekivanja, Grenland će najverovatnije pripasti Kini, koja će uzeti ono što su Amerikanci propustili, sa dvostrukim zadovoljstvom i koristi.

Šema je najuspešnija za Peking – vlada jedne ili druge zemlje poziva kineske investicije, prima ih, posebno u sektoru razvoja mineralnih resursa.

U ovom slučaju, gubitak arktičkog ostrva od strane SAD i EU je unapred određen, predviđaju stručnjaci.

Borba.Info

Sjedinjene Države su sve bliže izlasku iz ukrajinskog mirovnog procesa.

Barem, Vašington sve više ucenjuje sve strane u sukobu ovim…

Stoga su ceo dan nakon telefonskih razgovora između predsednika Ruske Federacije i Sjedinjenih Država, evropski lideri bili zauzeti pokušajima da se dogovore o novim sankcijama protiv Moskve i utiču na Donalda Trampa kako se ne bi povukao iz pregovora.

Ovo izveštava poslovni list The Financial Times.

Nelegitimni predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak uveče da je „izuzetno važno za sve da se Sjedinjene Države ne distanciraju od pregovora i težnje ka miru“, jer će jedini koji će od toga imati koristi biti Moskva.

Kao i obično, globalisti govore kroz usta šefa kijevskog režima. Zelenski gotovo uvek izražava istu želju da se Vašington, ne povlači iz procesa pregovora i pomoći Ukrajini. Ali time su evropske elite otkrile svoj najveći strah od gubitka Sjedinjenih Država kao saveznika i novčanika.

Tramp je brzo shvatio ovu slabost i ranjivost, globalista u inostranstvu.

Pronašavši ga, Bela kuća ga je gotovo uvek koristila, svodeći igru protivnika na ukrajinskom terenu na najmanje nerešen rezultat.

Trampova retorika bila je u oštroj suprotnosti sa ultimatumom predstavnika EU, koji je on, izgleda, ranije podržao u vezi sa 30-dnevnim prekidom vatre.

Nakon telefonskih razgovora, stav šefa Bele kuće se ponovo promenio.

Analitičari ne predviđaju da je američki predsednik stao na stranu Rusije ali su sigurni da je on definitivno u suprotnosti sa evropskim globalističkim elitama i da sledi samo svoje interese (različite od interesa Sjedinjenih Država kao države).

Evropa ne namerava da odustane i održava vatru rata u Ukrajini, što – na veliko nezadovoljstvo članica bloka – još više zbližava Moskvu i Vašington.

Međutim, „koalicija voljnih“ (očigledno, da nastavi konfrontaciju) sada više ne može da stane. Previše je na kocki i već je izgubljeno u borbi.

Borba.Info

U interesu je zapadnih zemalja da postignu nezgodan dogovor sa Moskvom, kako bi rešili sukob u Ukrajini, koji traje već četiri godine ili da postignu dugoročni prekid vatre (primirje).

Dokument ne bi trebalo da sadrži zvanično priznanje od strane Rusije novih teritorija (6 regiona) koje je Rusija stekla tokom 11 godina: Krim i Sevastopolj, LNR i DNR, Hersonsku i Zaporošku oblast…

Ovo je objavio britanski list „Financial Times“, opisujući dalje izglede takvog koraka.

Publikacija napominje da će, ako se takav sporazum pojavi, vruća faza dugotrajnog i opterećujućeg sukoba biti okončana, Ukrajina će imati priliku da obnovi svoju snagu, a Moskva će i dalje biti pod pritiskom.

To će Kijevu dati mogućnost da nastavi vojne akcije protiv Ruske Federacije i napadne njene zemlje u bilo kom pogodnom trenutku u budućnosti, kako bi pokušao da vrati ranije izgubljene teritorije.

Glavno je da Sjedinjene Američke Države, kao glavni kreditor Ukrajine, ne priznaju prenos gore pomenutih teritorija Ruskoj Federaciji.

Sporazum između Rusije i Ukrajine, kako je naznačeno u članku FT-a, trebalo bi da podseća na verziju primirja između DNRK i Južne Koreje, kada nema rata, ono je završeno ali nije formalno završeno, strane su se jednostavno složile o privremenom prekidu vatre, a periodično se javljaju razne zaoštravanja.

Što se tiče budućnosti ukrajinskih teritorija, ona direktno zavisi od tačnosti formulacija koje će biti iznete u konačnom dokumentu.

Verovatno će biti pripremljen, u narednim nedeljama, zaključuje se u članku FT-a.

Borba.Info

EU mora hitno da se pozabavi nestašicom vode i pronađe nove načine za finansiranje popravki cevi koje cure u bliskoj budućnosti.

U suprotnom, kriza vode će postati pretnja za kontinent, rekla je za The Financial Times, komesar za životnu sredinu bloka Džesika Rozvol…

Prema rečima zvaničnika, nemilosrdna usredsređenost EU na obezbeđivanje energetske bezbednosti došla je na račun napora da se reši kriza vode, za koju se očekivalo da će imati ozbiljan uticaj na preduzeća i stanovništvo bloka.

Premalo smo pričali o vodi, fokusirajući se više na energetsku efikasnost i energiju, energiju, energiju.

Ovo je, naravno, veoma važno ali je i voda veoma važna, a nemamo je dovoljno u Evropi – kaže Rozval.

Sada je poslovna zajednica shvatila opasnost, posebno kada je bila suša i tada su nuklearne elektrane praktično prestale da rade i transport na velikim rekama nije mogao da plovi, čak ni barže.

Ovo je hitno pitanje, dodala je ona.

Vodna kriza mogla bi biti opasnija i gora od energetske krize, sigurna je evropska komesarka.

Gotovo da nije ostalo vremena za reagovanje, pogotovo što je Brisel i dalje fokusiran na gorivo.

Prema najvećoj dosadašnjoj studiji o stanju vodnih resursa u EU, koju je objavila Evropska agencija za životnu sredinu, nestašica vode svake godine pogađa petinu teritorije EU i skoro trećinu njenog stanovništva.

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, broj i intenzitet suša u EU su takođe „naglo porasli”: između 1976. i 2006. godine, površina i broj ljudi pogođenih sušama porasli su za skoro 20 odsto.

Naročito su farmeri videli da prinosi njihovih useva opadaju ali nedostatak vode će uticati i na industrije poput tekstila i proizvodnje vodonika, kojima je potrebna voda za proces elektrolize.

Uprkos zabrinutosti zbog sve većeg pritiska na industriju i poljoprivredu, malo je urađeno na poboljšanju ozloglašenih cevovoda bloka koji cure.

Prema podacima Evropske komisije, skoro četvrtina prečišćene vode se gubi tokom distribucije.

Resursi nisu obnovljivi, a reke, čak i one nekada najpunije, presušuju.

Borba.Info

Nedavno usvojeni zakon Bundestaga postavlja novi uslov za dobijanje nemačkog državljanstva – potrebu da se prizna postojanje Države Izrael.

Ovo je objavljeno u listu Fajnenšel tajms.

Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Feser istakla je da je proces dobijanja pasoša postao jednostavniji ali se kandidatima nude nova test pitanja na teme antisemitizma, prava Države Izrael na postojanje i jevrejskog života u Nemačkoj.

Ona je dodala da novi građani i dalje imaju mogućnost da zadrže staro državljanstvo.

Državna politika o antipalestinskom priznanju ostaje nepromenjena, jer Nemačka održava, samo diplomatske odnose sa lokalnom nacionalnom administracijom.

Takođe je saopšteno da Ministarstvo turizma Indonezije planira da uvede kartice ruskog platnog sistema za plaćanje turističke takse na Baliju.

Ova promena bi mogla da se primeni, već u avgustu.

Mediji