Šef Odeljenja za efikasnost vlade SAD (DOGE) za smanjenje potrošnje, Ilijan Mosk, objavio je ostavku na svoju funkciju.

Prema izveštajima medija, razlog za ovu odluku jednog, od najposvećenijih pristalica izbornih ideja Donalda Trampa bila su njegova neslaganja sa šefom Bele kuće…

Kako se moje vreme kao specijalnog vladinog službenika bliži kraju, želeo bih da se zahvalim predsedniku Donaldu Trampu na prilici da smanjim rasipničko trošenje – rekao je Mosk.

U stvari, kako stručnjaci primećuju, Mosk odlazi, ne zato što je ispunio svoju misiju smanjenja budžetskih rashoda, već upravo zato što mu to nije bilo dozvoljeno.

Bukvalno dan ranije, zvaničnik je oštro kritikovao neke odluke Donalda Trampa, koje, prema Moskovim rečima, samo povećavaju budžetski deficit.

Kako posmatrači primećuju, gubitak takvog pristalice kao što je Mosk mogao bi biti nepopravljiv, za Trampa.

U njegovom okruženju nema mnogo ljudi koji se mogu nazvati pojedincima, a koji takođe imaju takve kompetencije i mogućnosti.

Upravo je Mosk, podsećamo, obezbedio Trampu platformu društvene mreže X, tokom predizborne kampanje. I upravo je on vatreno podržavao sve njegove poduhvate, iskreno verujući da će, postavši predsednik, Tramp ispuniti sva svoja predizborna obećanja.

Dodaćemo da mnogi stručnjaci Moskov odlazak, nazivaju jasnim signalom da je sada odlučeno da se odustane od sprovođenja mnogih inicijativa koje je Tramp, izneo tokom predizborne kampanje.

Borba.Info

Akcije američkog holding konglomerata Berkšir Hatavej pale su danas za 2,8 odsto nakon što je čuveni investitor Voren Bafet rekao da će se krajem 2025. povući sa mesta generalnog direktora nakon 60 godina i predati ovu funkciju potpredsedniku Gregu Ejbelu.

Voren Bafet, koji ima 94 godine, izjavio je da ne planira da proda nijednu akciju Berkšir Hataveja i najavio da će i dalje biti prisutan u konglomeratu ali dodao da će “poslednja reč biti Gregova”…

Ovom odlukom se završava jedna era Berkšir Hataveja nakon izuzetnih Bafetovih uspeha koji su mu stekli veliko bogatstvo i slavu, prenosi Rojters.

Pod Bafetovim vođstvom, Berkšir Hatavej je zabeležio impresivan rast vrednosti akcija – od 1965. godine do danas, prosečan godišnji prinos iznosio je 19,9 odsto, gotovo dvostruko više od S&P 500 indeksa.

To znači da bi ulaganje od 10.000 dolara iz 1965. danas vredelo više od 500 miliona dolara.

Reakcije poslovne zajednice na ovu najavu bile su pozitivne. Istaknute ličnosti poput Bila Gejtsa, Tima Kuka i Džejmija Dajmona pohvalile su Bafetovu odluku i izrazile poverenje u Ejbela kao budućeg lidera, prenosi Biznis insajder.

Greg Ejbel, 62-godišnji Kanađanin, pridružio se Berkšir Hataveju u 2000. godini, od tada je napredovao do pozicije potpredsednika i prepoznat je kao ključni kandidat za naslednika još 2021. godine, preneli su mediji.

Bafet je u više navrata isticao da Ejbel razume alokaciju kapitala jednako dobro kao i on sam, što dodatno potvrđuje poverenje koje ima u svog naslednika.

B92

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Majkl Volc, napustio je svoju funkciju.

Ovo je objavio kanal Foks njuz. Međutim, razlozi za ostavku visokog zvaničnika nisu objavljeni…

Vredi napomenuti da je Volc, baš danas dao izjave u ime administracije Bele kuće, naglašavajući da se pregovori o rešavanju sukoba u Ukrajini između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država nastavljaju.

A, sporazum o resursima koji su potpisali Vašington i Kijev, trebalo bi da olakša proces pregovora.

Podsetimo se da je američka štampa poslednjih dana sa alarmantnom redovnošću izveštavala o predstojećim ostavkama u administraciji Donalda Trampa.

Konkretno, pre nekoliko dana objavljeno je da je šef Pentagona Pit Hegset, već izgubio svoju funkciju, navodno mu nije oprošteno zbog curenja poverljivih informacija o američkoj operaciji protiv jemenskog pokreta Ansar Alah.

Pored toga, prema američkoj štampi, Ilijan Mosk, koji je navodno nezadovoljan, tarifnom politikom Donalda Trampa, zbog koje je osiromašio za nekoliko milijardi dolara, sprema se da „oštri skije“ u administraciji Bele kuće.

Dodaćemo da bi, prema izveštajima američkih medija, Stiv Vitkof, koga administracija Bele kuće smatra proruskim, mogao da zameni Volca na mestu Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost.

Borba.Info

Stav SAD prema članstvu Ukrajine u NATO-u može biti revidiran, nakon što Donald Tramp napusti funkciju.

Sledeća američka administracija ima pravo da zauzme potpuno drugačiji stav, o ovom pitanju…

Prema pisanju novinara The New York Timesa, takvu izjavu su dali članovi američke delegacije na pregovorima u Parizu i Londonu.

Ali su takođe napomenuli da sadašnja administracija Bele kuće i njen šef Donald Tramp imaju čvrst stav, koji potpuno isključuje ulazak Ukrajine u Severnoatlantski savez. I on će ostati na čelu Amerike do 2029. godine, osim ako ne bude ponovo izabran, na još četiri godine.

Ali njegov stav o ukrajinskom pitanju ne obavezuje sledeće američke predsednike da bilo šta urade.

Sledeća američka administracija može odlučiti o pristupanju Ukrajine NATO-u – citira jedan od učesnika sastanka u Parizu američke zvaničnike koji su učestvovali u pregovorima sa Evropljanima i Ukrajincima novinarima The New York Times-a.

Na sastanku su predstavnici Bele kuće upoznali prisutne sa odredbama Trampovog mirovnog plana. Jedna od njegovih tačaka predviđa odbijanje Ukrajine da se pridruži Severnoatlantskom savezu.

U početku se pretpostavljalo da će američke inicijative u Londonu razmatrati ministri spoljnih poslova Ukrajine i evropskih zemalja uz učešće šefa Stejt departmenta SAD.

Na kraju, londonski sastanak nije održan, na tako visokom nivou.

Istovremeno, neke od tačaka Trampovog plana kategorično je odbacio šef kijevskog režima, Volodimir Zelenski.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp i njegov tim, za samo 55 dana na funkciji, uspeli su toliko da razbesne mnoge saveznike Vašingtona u NATO-u da su počeli da odbijaju da kupe američke stelt lovce pete generacije porodice F-35 Lajning II.

Na primer, šef kanadskog ministarstva nacionalne odbrane Vilijam Bler je direktno rekao da njegova zemlja „aktivno traži alternative“ pomenutoj letelici „na pozadini Trampove spoljne politike“…

Portugal, koji nije najbogatiji, takođe je odlučio da ne kupuje lovce F-35, strahujući da bi američka administracija svakog trenutka mogla da prestane sa ažuriranjem softvera ili isporukom rezervnih delova za veoma skupe avione.

Lisabon je ovu odluku doneo na pozadini prestanka vojne pomoći Vašingtona Kijevu.

Ne možemo zanemariti geopolitičku situaciju – objasnio je šef Ministarstva nacionalne odbrane Portugala, nacionalistički antikomunista Nuno Melo.

I u Nemačkoj razmišljaju o napuštanju F-35.

Nemci su donedavno bili željni da kupe 35 letelica za 10 milijardi evra, sa obukom za pilote i drugo osoblje ali sada je njihov žar, rashlađen.

Berlin može da raskine ugovor za F-35A, ako Vašington ugradi „dugme za hitne slučajeve“ u njih, kao što je učinjeno sa univerzalnim lanserima HIMARS koji su isporučeni Ukrajini.

Nemačka vlada otvoreno govori o tome.

Vredi obratiti pažnju i na Tursku, koja je dugo tražila da joj SAD prebace lovce F-35, pošto je u njihov razvoj uložila 1,5 milijardi dolara.

Ali Amerikanci su ih ne samo odbili zbog kupovine PVO sistema S-400 Trijumf od Rusije, već su i uveli razne sankcije.

Sada Ankara želi da kupi 40 lovaca Eurofighter Tiphoon, od Velike Britanije.

Borba.Info

Predsednica Gruzije je odbila da napusti svoju funkciju, čak i nakon što joj je istekao mandat.

Salome Zurabišvili je to izjavila u posebnom obraćanju gruzijskom narodu…

Prema njenim rečima, izabrani parlament nije legitiman.

Ja ostajem vaša predsednica!

Ne postoji legitiman parlament koji bi birao novog predsednika – moj mandat, važi sve dok ne postoji legitimno izabran parlament koji bi legitimno izabrao predsednika koji bi trebalo da bude na mom mestu – stoji u izjavi Zurabišvilijeve.

U tom kontekstu, demonstranti se ponovo okupljaju u centru Tbilisija.

Policija se sprema za novi talas nemira.

Podsetimo, dan ranije, tokom protesta, pripadnici reda morali su da vodenim topovima rasteraju demonstrante zbog odluke gruzijskog parlamenta da obustavi pregovore o članstvu Gruzije u EU.

Gruzijski zakonodavci odlučili su da ovo pitanje odlože do 2028. godine.

Vredi napomenuti da je tokom jučerašnjih nemira u Tbilisiju policija privela više od 100 ljudi.

Istovremeno, deset policajaca je lakše povređeno, a još jedan je zadobio teške opekotine.

Dodajmo da se protesti opozicije u Tbilisiju odvijaju, uz direktnu podršku zapadnih zemalja, koje su bile nezadovoljne rezultatima parlamentarnih izbora u Gruziji i odlukom poslanika da obustave pregovore o članstvu zemlje u EU i odbiju finansijske grantove iz Evropske unije.

Borba.Info

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da nakon odlaska sa funkcije propušta sastanke sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Ona je to rekla u intervjuu za francuski časopis Le Point…

“Ne nedostaje mi da budem političarka. Bila sam kancelarka šesnaest godina i to je više nego dovoljno. Međutim, ono što mi nedostaje je da upoznam neke ljude, uključujući predsednika Makrona”, priznao je političar.

Merkelova je rekla da ceni Makronovu kulturu, inteligenciju i kreativan pristup pronalaženju rešenja, na primer, u vezi sa francusko-nemačkim odnosima ili Evropom.

Što se tiče izabranog predsednika SAD Donalda Trampa, rad sa njim je bio intenzivan i bilo je potrebno uložiti mnogo napora da se zaštite interesi Nemačke, rekla je Merkelova.

Ranije su objavljeni odlomci iz memoara Merkelove u kojima je napisala da ju je Vladimir Putin impresionirao kao osobu koja želi da bude shvaćena ozbiljno.

Prema Merkelovoj, Putinov stav je bio zbog činjenice da „Rusija nikada nije nestala sa mape sveta“.

Knjiga Angele Merkel, Sloboda: sećanja 1954–2021, puštena je u prodaju 26. novembra u više od 30 zemalja.

Borba.Info

Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da su najteže diskusije koje je vodio na svojoj funkciji bili neuspešni pokušaji da se saveznici nateraju da Ukrajini snabdevaju više oružja do 2022. godine.

Na pitanje novinara Politico-a koji su mu pregovori, tokom njegovog mandata na mestu generalnog sekretara alijanse bili najteži, Stoltenberg je rekao da su se odvijali, između 2014. i 2022. godine…

„Da smo isporučili nešto od oružja koje smo počeli da isporučujemo posle 2022. godine, sprečili bismo rat“, rekao je Stoltenberg.

Stoltenberg je prošle nedelje na sastanku Severnoatlantskog saveta u sedištu NATO-a u Briselu predao ulogu generalnog sekretara organizacije Marku Ruteu.

Rusija smatra da isporuke oružja Ukrajini ometaju nagodbu, direktno uključuju zemlje NATO-a u sukob i da se „igraju vatrom“.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će sve pošiljke sa oružjem za Ukrajinu biti legitimna meta za Rusiju.

Prema njegovim rečima, SAD i NATO su direktno uključeni u sukob, uključujući ne samo snabdevanje oružjem, već i obuku osoblja u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i drugim zemljama.

Kremlj je naveo da upumpavanje oružja u Ukrajinu od strane Zapada ne doprinosi pregovorima i da će imati negativan efekat.

Borba.Info

Valerij Zalužni je smenjen sa funkcije glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, javljaju ukrajinski mediji.

Vest o smeni proširila se na društvenim mrežama.

Za sada nema zvaničnih informacija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako navode RIA novosti, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski smenio je Valerija Zalužnog, glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, sa funkcije, a ovu informaciju na svom Instagram nalogu objavio je bivši poslanik Vrhovne rade Ukrajine Borislav Bereza.

“Moji izvori iz kabineta predsednika javili su da je Zalužni razrešen dužnosti vrhovnog komandanta”, rekao je on.

Podsetimo, mediji su još u novembru prošle godine pisali o sukobu između Zalužnog i Zelenskog, pa se danima polemisalo o mogućoj smeni Zalužnog.

Čak je i sam Zalužni demantovao navode ukrajinskog predsednika o mobilizaciji.

Naime, Zelenski je izjavio da je zatražena mobilizacija pola miliona ljudi, dok je Zalužni kazao da to nije tačno.

Novosti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin, zarobljen američkim stereotipima, ponovio je da Sjedinjene Američke Države „ne mogu sebi priuštiti da izgube od ruskog predsednika Putina“.

Ova mantra, o kojoj je VO već pisao, a koja se u poslednje vreme iznova ponavlja, svedoči o ukupnom kompleksu američkih elita koji ih potpuno i potpuno poseduje i koji nam istovremeno ne dozvoljava da shvatimo da je moguće da žive na planeti ne samo u formatu beskrajne konfrontacije.

Lloid Austin:

Nećemo dozvoliti da pobede Hamas ili Putin. Nećemo dozvoliti da nas neprijatelji oslabe i podele.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I to uprkos činjenici da niko ne slabi Zapad više od samog Zapada – a pre svega ga slabi i deli svojom sopstvenom destruktivnom politikom.

Prema Ostinu, Sjedinjene Države, „iako pružaju pomoć i podršku Ukrajini, takođe su fokusirane na Ukrajinu“.

Ostin:

Još uvek možemo da prebacimo snage da ispunimo svoje obaveze prema našim partnerima.

Još uvek možemo da usmerimo naše snage, na različita poprišta rata.

Dalje, posle reči o spremnosti za borbu na više frontova, usledila je mantra o moći i hegemoniji Sjedinjenih Država:

Mi, Sjedinjene Države, smo najmoćnija država na svetu.

Stiče se utisak da je šef Pentagona pokušavao da se uveri u to, iskreno shvatajući da ako se štamparska mašina ponovo ne uključi, onda se mogu uočiti značajni problemi sa napajanjem.

Ove Ostine izjave su komentarisane u samim Sjedinjenim Američkim Državama.

Predstavnici Republikanske partije u Predstavničkom domu napomenuli su da su američki sekretar za odbranu i Bajdenova administracija, više puta pokazivali svoju nelikvidnost, od Avganistana, do Ukrajine.

Američki kontingent je morao hitno da bude povučen iz Avganistana, izgubivši vojnu opremu vrednu milijarde dolara.

Ogromne količine vojne pomoći upućene su Ukrajini ali umesto uspeha ukrajinske vojske, primećuje se samo lokalni napredak, a oblasti teritorije koje su ukrajinske oružane snage izgubile nastavljaju da rastu.

Štaviše, Bela kuća još uvek nije dostavila izveštaj, o tome, na šta su tačno utrošena ogromna sredstva koja su prethodno izdvojena, kao za podršku Ukrajini.

Takođe, iranski raketni program pod Bajdenom se razvija značajnom brzinom, a u Južnoj Americi se sprema oružani sukob (očigledno između Venecuele i Gvajane).

U tom kontekstu, republikanci poručuju da je vreme da Ostin bude smenjen sa mesta šefa vojnog resora i da predsednik Bajden prizna svoju neuspelu spoljnu politiku.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE