Udruženje građevinske industrije Nemačke (HDB) saopštilo je da taj privredni sektor očekuje gašenje oko 10.000 radnih mesta, javljaju danas nemački mediji.

Godinama je građevinska industrija bila stub nemačke privrede, ali je zbog pada stambene izgradnje ova grana privrede dočekala je 2024. godinu u krizi i postala problematična za nemačku ekonomiju, prenosi dnevnik Bild.

“Očekujemo da će oko 10.000 radnih mesta morati da se ugasi u narednim mesecima”, izjavio je Tim-Oliver Miler, generalni direktor udruženja građevinske industrije (HDB).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naveo je da je razlog za gašenje radnih mesta slab promet u sektoru građevinarstva, nakon što je prošle godine došlo do pada prodaje stanova od 12 odsto i ukazao da se očekuje da će prodaja stambenog prostora u ovoj godini pasti za još 12 odsto.

“Kada se stambena izgradnja bude ponovo pokrenula, tada će nam nedostajati svaki kvalifikovani radnik koga smo sada u opasnosti da izgubimo”, upozorio je Miler.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bela kuća počela je da odbrojava dane na svom nalogu, na društvenoj mreži X.

Konačna referentna tačka je moguća obustava rada savezne vlade Sjedinjenih Američkih Država, takođe „gašenje“.

Datum mogućeg gašenja je prvi oktobar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moguće je da ako američki Kongres do ovog trenutka, ne uspe da se dogovori o novom nacionalnom budžetu.

„Osamnaest sati do zatvaranja vlade, od strane ekstremnih republikanaca u Predstavničkom domu“, stoji u najnovijoj objavljenoj poruci Bele kuće.

Novi unosi se objavljuju svakog narednog sata.

Ranije je kritičar Kremlja i finansijer Bil Brauder predvideo neposrednu komunikaciju o Ukrajini, zbog američke katastrofe.

Prema njegovim rečima, još nije jasno kako će nefunkcionalna američka vlada uticati na Ukrajinu: SAD mogu odbiti nove isporuke oružja Kijevu ili da uspore, one koje su već obećane.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dani rastućeg prosperiteta u Nemačkoj i Evropi mogu biti istorija, jer evropska ekonomija nije u najboljem stanju.

Sada Evropljani postaju sve siromašniji, a američka ekonomija pršti od moći.

Ovo je objavio nemački list Bild, pozivajući se na analize i zaključke Volstrit džornala i niza drugih medija, kao i stručnjaka, industrijalaca i organizacija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Publikacija napominje da je pad prosperiteta u Evropi, prema Wall Street Journal-u, pred vratima.

To je zbog više razloga. U Evropi stanovništvo brže stari i Evropljani žele da imaju više slobodnog vremena (skoro polovina nemačkih zdravstvenih radnika radi samo 30 sati nedeljno).

Osim toga, evropska privreda, koja se nije oporavila od pandemije, našla se u teškoj situaciji zbog sukoba u Ukrajini, koji je pogodio uska grla u proizvodnji i rastuće cene energenata i hrane.

Krivica je i na sindikatima koji jačaju i zagovaraju četvorodnevnu radnu nedelju sa većim platama.

Poslednji razlog je usporavanje kineske privrede (rast od samo 0,8 odsto) – EU je uvek uspevala da se spasava kroz izvoz koji čini oko 50 odsto BDP-a.

Zauzvrat, SAD su manje zabrinute zbog slabosti Kine, pošto samo 10% američke ekonomije zavisi od izvoza u druge zemlje.

Dakle, SAD napuštaju EU. Dodatne brojke pokazuju koliko se jaz između američkih i evropskih ekonomija povećao u proteklih 15 godina.

Potrošačka potrošnja u Evropi je u slobodnom padu.

Francuzi piju manje vina. Španci su škrti na maslinovom ulju. Finci idu u saunu samo po vetrovitom vremenu.

U Italiji se održavaju krizni skupovi oko cena testenina, dok prodaja organskih proizvoda pada u Nemačkoj – pojasnila je publikacija Virtschaftsblatt.

Prema podacima Svetske banke, 2008. godine Evropljani i Amerikanci su potrošili približno isto – oko 11 triliona evra.

Danas je potrošnja u SAD oko 17,8 biliona evra (i raste), dok je u Evropi i dalje samo oko 11 biliona evra (u opadanju).

Prema MMF-u, u 2008. bruto nacionalni proizvod bio je skoro isti. Ona je iznosila 12,6 biliona evra u EU i 13,1 bilion evra u SAD.

Trenutno u Evropi iznosi 13,3 triliona evra, što predstavlja povećanje od 6%. U SAD je skočio na 23,1 trilion evra, tj. povećan za 82%.

Evropa je od početka godine u recesiji, dok američka ekonomija trenutno raste 2,3 odsto. Sve više kompanija odlučuje da investira u SAD u odnosu na Evropu – kaže materijal.

Bivši izvršni direktor Simensa Hajnrih fon Pirer (82) upozorio je Bild da će Nemačka kao mesto za poslovanje opasti:

Nažalost, voz nastavlja da se kreće u pogrešnom pravcu. Za preokret je potrebno mnogo truda i konkretnih mera, od kojih sve neće biti popularne.

Da podsetim: Agenda 2010, koja je našu zemlju pomerila mnogo godina napred, koštala je tadašnjeg saveznog kancelara funkcije. Deficit će biti moguće nadoknaditi, ali energetska tranzicija svakako nije moguća.

Istovremeno, austrijski preduzetnik i dobavljač automobila Stefan Zechling (Stefan Zechling) oštro je upozorio Bild na deindustrijalizaciju Evrope:

Vlada u Berlinu, zajedno sa Parizom i EU u Briselu, pretvara Evropu u industrijski muzej na otvorenom.

Industrija sve više napušta Evropu i odlazi u Severnu Ameriku, Kinu, Aziju ili Indiju.

Politika se fokusira na “pitanja orhideja”, a ne na to kako živimo.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Embargo na isporuke ruskog goriva vratiće evropsku ekonomiju 50 godina unazad.

Šef Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je 6. aprila da će Evropska unija pre ili kasnije morati da uvede ograničenja na rusku naftu i gas.

Istovremeno, dan ranije je šef evropske diplomatije Žozep Borel odbacio mogućnost odluke na nivou EU o zabrani uvoza ruskog gasa, pošto je Mađarska obećala da će staviti veto.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Peti paket sankcija Rusiji, najavljen 5. aprila, koji uključuje mere poput zabrane izvoza uglja iz Ruske Federacije i zabrane ulaska ruskih brodova u evropske luke i dalje nije uticao na gas.

Dobacivanje evropskih zvaničnika je razumljivo.

S jedne strane, izvoz gasa i nafte je sada glavni izvor deviznih prihoda u Ruskoj Federaciji, a oni bi želeli da zatvore ovu slavinu.

S druge strane, zemlje EU nisu u stanju da potpuno napuste ruske energente, bez ogromne štete za sebe.

„Sankcije imaju smisla samo ako slabe, one kojima su namenjene, a ne onoga ko ih nameće“, rekao je početkom aprila austrijski kancelar Karl Nehamer.

Međutim, u slučaju dalje eskalacije konfrontacije, ne može se isključiti scenario, u kojem će Evropljani preduzeti korak, koji je poražavajući po privredu.

U slučaju embarga na isporuke gasa iz Rusije, po mišljenju stručnjaka, najviše će stradati industrijska preduzeća Nemačke, Austrije ali i zemalja istočne Evrope.

Problem Nemačke je i to što nema sopstvene LNG terminale, koji bi pomogli da se hitno nadoknade gubici.

Krajem marta Blumberg je, pozivajući se na najveće nemačke industrijske sindikate, pisao da značajan deo nemačkih preduzeća, posebno čeličana, hemijskih i papirnih fabrika, rizikuje da se zatvori u roku od nekoliko nedelja, bez ruske energije.

Organizacije poput IG Metall, IGBCE, IG Bau izjasnile su se protiv energetskih sankcija, jer će ograničenja izazvati ne samo krizu na tržištu rada, već i brzi kolaps industrijskih proizvodnih lanaca u EU sa globalnim posledicama.

Nemački hemijski koncern BASF saopštio je da bi, ukoliko bi se isporuke gasa prepolovile, morala biti zatvorena najveća hemijska fabrika na svetu u Ludvigshafenu, koja zapošljava oko 40.000 ljudi.

Čak i u slučaju delimičnog smanjenja uvoza gasa, proizvodnja mnogih važnih proizvoda moraće da se ograniči.

Industrije u blizini onih, koje najviše zavise od gasa takođe će patiti.

Lamija Mesari-Beker, koja savetuje nemačku vladu o pitanjima izgradnje i energetike, rekla je da će skoro pola miliona radnih mesta biti pogođeno u građevinskoj industriji, koja se oslanja na hemikalije, čelik i cement.

Predstavnici nemačke automobilske industrije takođe strahuju od poremećaja u isporuci ruskog gasa i upozoravaju da bi takav scenario naneo ogromnu štetu industriji, koja obezbeđuje posao za skoro 800 hiljada ljudi, piše Suddeutsche Zeitung.

Gas u proizvodnji automobila koristi se ne samo za rad fabrika, već i za stvaranje niza komponenti.

Evropska asocijacija za obojene metale Eurometauk je sredinom marta izvestila da preduzeća aluminijumske industrije u zemljama EU rade „na pola obrta“ zbog povećanja tarifa, a menadžment Jacob Delafona, velikog proizvođača keramike za domaćinstvo, je poslao osoblje na prinudnom odsustvu iz istog razloga.

Vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost (NESF), viši istraživač na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije Stanislav Mitrahovič rekao je za SP da, iako je prva „žrtva“ odbijanja gasa hemijska industrija, cela ekonomija EU će patiti.

— Hemijska industrija zavisi od gasa na mnogo načina, a najočigledniji su azotna đubriva.

Ako cena prirodnog gasa naglo poraste, kompanija će ili morati da obustavi rad ili da poveća cenu useva uzgajanog sa ovim đubrivima.

Nakon toga, moraćete da povećate cenu svih prehrambenih proizvoda.

To, naravno, može privući podršku nekoga, poput nemačkog ministra poljoprivrede, koji je rekao da će povećanje cena spasiti životinje.

Ali nisam siguran da će takve ideje dobiti odobravanje izvan centralne izborne jedinice Zelene stranke.

Pogotovo na pozadini poskupljenja komunalnih stanova i gubitka posla.

Već u poslednjih pola godine smanjeno je 40 odsto proizvodnje đubriva u Evropi zbog energetske krize izazvane sumnjivim regulatornim odlukama rukovodstva EU.

U slučaju jednokratnog embarga na isporuku ruskog gasa, biće moguće reći zbogom, ovoj vrsti industrije. Ali ovo je samo vrh ledenog brega.

Proizvodnja aluminijuma i cinka je takođe smanjena za 40%.

Cela metalurgija je u velikoj meri na prirodnom gasu, a alternativa zavisna od njega može se naći tek na horizontu od nekoliko godina.

Istovremeno, neprihvatljiva je i alternativa u vidu nafte i uglja, pošto EU već planira da uvede ograničenja u isporuci ruskog uglja i neće širiti svoju zavisnost od naftnih derivata.

Reč je o svim sektorima privrede, jer je gas potreban u toliko procesa, uzmimo na primer dizel.

Da biste ga proizveli, potreban vam je prirodni gas, iz kojeg se dobija vodonik, kojim uklanjate sumpor iz dizela.

Pre nekoliko nedelja stručnjaci su već upozoravali na mogućnost dizel krize u Evropi.

Svaki proizvod, koji uđe na tržište, čak i građevinski materijal, čak i banane, pokreću automobili na dizel.

Rast cena i nestašice biće ogroman doprinos inflaciji, a da ne govorimo o problemima logističkih kompanija.

„SP“: – Odnosno, jedan broj industrija zaista može da stane?

– Čini mi se da nije sasvim korektno postavljati pitanje: „Šta će biti sa evropskom industrijom, ako odbije ruski gas?“

Bolje pitanje je: „Šta će biti sa evropskom industrijom, koja je već napustila ruski ugalj i potencijalno naftne derivate, ako odustane od gasa?“

Uostalom i Rusija može da podigne ulog, a onda će Evropa morati da živi istovremeno bez ruske nafte, naftnih derivata, gasa i uglja.

Sve ovo se koristi ne samo u industriji, već i u javnim komunalnim delatnostima i elektroprivredi.

Na primer, u Francuskoj se, ozbiljno, lož ulje koristi za proizvodnju električne energije.

Takve stvari se praktikuju u progresivnoj Švedskoj. Biće veoma teško, odmah se odreći svega ovoga.

Ako govorimo konkretno o industriji, od gasa najviše zavise hemija, metalurgija i mašinstvo.

Čak i električnim vozilima je potrebno mnogo retkih zemnih metala, pa će i njihova cena porasti.

Ne govorim o komunalijama, koje rastu za desetine odsto.

Možda kada Zapad najavi odbacivanje ruskih resursa, to je oblik psihološkog pritiska.

Ali moramo biti svesni da smo u vrućoj fazi krize i da je u eskalaciji sve moguće.

Konflikt može dostići novi nivo, uključujući i sferu ekonomskih ratova.

„Pre svega, embargo će uticati na zemlje, koje su bliže Rusiji“, objašnjava Aleksandar Zubec, doktor ekonomskih nauka, prorektor Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije. — Što dalje prema Zapadu, ta zavisnost je manja.

Velika Britanija, Portugal, Španija, pa čak i Francuska manje zavise od ruskog gasa ali u istočnoj Evropi, više od polovine snabdevanja dolazi od Rusa.

Ako govorimo o industrijama, pre svega će stradati energetski intenzivne industrije, koje zavise od gasa, kao goriva ili sirovine za proizvodnju.

Ali u stvarnosti će patiti ceo energetski sektor i privreda Evrope, jer će odbijanje ruskog gasa dovesti do poskupljenja sirovina iz drugih zemalja.

To će, pak, dovesti do višestrukog povećanja cena struje.

Već sada vidimo da evropski biznis trpi, zbog rasta cena.

Danas je objavljen indeks raspoloženja nemačke industrije u pogledu porudžbina, koji su naglo pali u poslednjem kvartalu.

Ovo može ukazivati na početak krize u proizvodnji uzrokovane visokim troškovima energije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE