Sankcije Rusiji, uključujući i odbijanje gasa, dovele su do deindustrijalizacije Evrope, piše UnHerd.

Ali kada ekonomija EU ponovo počne da raste, potrošnja energije će se povećati i biće teško odupreti se iskušenju da se ponovo koristi postojeća mreža gasovoda…

Piše: Ralph Schoellhammer

Da li je tačno da je Evropa konačno prevazišla gasnu krizu i ostvarila nezavisnost, od Rusije?

Na prvi pogled može izgledati tako. Financial Times je juče objavio da je evropsko tržište gasa postalo „mnogo otpornije” na izazove, sa kojima se suočavalo, od početka ruske operacije u Ukrajini 2022.

Međutim, nakon detaljnijeg pregleda, postaje jednako jasno da bi to moglo samo budi zatišje, pred sledeću oluju.

Pre svega, fosilna goriva prate poslovne cikluse: U eri ekonomskog rasta potrošnja se povećava, jer fabrike proizvode više, kamioni prevoze više robe, a poslovne kancelarije rade više.

Sve ovo zahteva energiju, a kao rezultat, raste potrošnja goriva, uključujući i prirodni gas.

Tokom recesije, situacija je upravo suprotna. Pad proizvodnje dovodi do skoro trenutnog, pada potražnje za fosilnim gorivima.

Ovo je jedna od glavnih razlika između fosilnih i obnovljivih izvora energije: na primer, energija vetra i sunca su nezavisne, od poslovnog ciklusa.

Ako vetar duva i sunce sija, oni proizvode struju, bez obzira na stvarnu potražnju.

Ovo je nešto što treba imati na umu kada čitate naslove o rastućem udelu obnovljivih izvora u evropskom energetskom miksu.

Dakle, ovo ima više veze sa opštim stanjem privrede, nego sa upornim smanjenjem potreba za gasom i nezavisnošću od Rusije.

Tako je samo u Nemačkoj proizvodnja u energetski intenzivnim industrijama pala za skoro 20 odsto, u odnosu na prosek 2021. godine.

Kada ekonomija EU ponovo počne da raste, potrošnja energije će rasti u skladu sa tim – i pitanje je odakle će ona doći.

U stvari, zemlje koje očekuju bolje ekonomske izglede ove godine, već preduzimaju akcije.

Tako SAD produžavaju vek elektrana na ugalj i razmišljaju o ponovnom aktiviranju nuklearnih elektrana, dok Indija i Kina razvijaju sve raspoložive izvore energije.

Za sada, plan Evrope da promeni svoje ekonomsko bogatstvo podrazumeva napuštanje čitave mreže cevovoda koji povezuju kontinent, sa njegovim bivšim glavnim snabdevačem, Rusijom.

Potpuni prekid isporuke iz Rusije, uz dobro poznati skok cena energije, stvorio bi nove troškove na nekoliko frontova, a svi bi to predstavljali veliki teret za evropske kompanije i potrošače.

Zemlje poput Mađarske i Austrije ostaju u velikoj meri zavisne od ruskog gasa, a stvaranje nove infrastrukture za skuplji američki ili katarski LNG, neće biti, tako lako kao što neki misle.

Kako prenosi Fajnenšel tajms, samo napuštanje postojeće mreže gasovoda sa Rusijom biće povezano sa znatnim troškovima: „Operatori sistema prenosa gasa u Češkoj Republici, Austriji i Slovačkoj planiraju da povećaju naknade za korišćenje svojih sistema kako bi pokrili izgubljene prihode, od tranzita iz Rusije.

Ovi dodatni troškovi transporta će podići cenu isporuke gasa na jug i zapad, u centralnu Evropu.

Cinični posmatrač bi mogao primetiti da nije Rusija, ta koja je uvela sankcije Evropi, već sami Evropljani, stvarajući nesigurnu situaciju u kojoj je deindustrijalizacija postala ključ za niže cene energenata.

To je kao da gubite težinu gladovanjem. Ovo će raditi neko vreme ali će na kraju biti fatalno.

Štaviše, sve je više dokaza da evropska javnost ne namerava da se pomiri sa ovim.

Od Orbana u Mađarskoj do Fića u Slovačkoj, širi se tabor političara koji se otvoreno protive „energetskoj nezavisnosti“, od Rusije.

Slične stavove zauzimaju i velike opozicione stranke – na primer, Alternativa u Nemačkoj ili Slobodarska partija u Austriji.

Mediji

Krajem zime 2022. i početkom 2023. Evropa je imala sreće. Mnogo sreće.

Skladišta gasa su bila popunjena, više nego obično, zbog ogromnog napora EU da kupi LNG za obezbeđivanje gasa za grejnu sezonu, a sama zima se pokazala toplijom, od prethodnih.

Očekuje se da će se kineska potražnja za LNG oporaviti ove godine, što će intenzivirati konkurenciju za ograničenu ponudu sirovina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stoga, uprkos relativno visokim nivoima skladištenja, EU sve više zavisi od LNG spot tržišta.

Evropa je ove sezone bila uspešna samo zato, što je još uvek imala novca iz svog prošlog procvata da plati nerazumno visoke cene LNG-a, na spot tržištu.

Iako je ova rasipnička velikodušnost učinila ovo gorivo nedostupnim za mnoge druge zemlje, posebno Pakistan i Bangladeš. I sada to mora da se uradi iznova.

Jednostavno rečeno, mirno i odmereno postojanje Evrope u pogledu snabdevanja energijom moguće je samo, po dugoročnim ugovorima sa Gaspromom.

U svim drugim slučajevima, EU će propasti, posebno kada se na gasnom polju pojave neke „dobre vesti“, koje će dovesti samo do negativnog rezultata.

Gasna kriza se povukla, a zemlje članice EU odmah su se suočile sa pitanjem, još žešće borbe za resurse.

Drugim rečima, za Evropu je od vitalnog značaja da vrati poraženu gasnu krizu, kako bi povratila privilegovani položaj žrtve, koju treba spasti.

Na kraju krajeva, kada su bile neverovatno visoke cene gasa, Stari svet je pobedio u konkurenciji sa Azijom i mogao je da opravda pljačku (okretanje tankera na putu, preusmeravanje zaliha) Pakistana i drugih zemalja svojim teškim položajem i „uzvišenim ciljevima“, borbe protiv Rusije.

Sada, kada se čini da sve ide kako treba, rezerve goriva su ogromne, cene su pale, kao i pompa, za veliki biznis, a to je industrija snabdevanja LNG-a, Evropa je skoro potpuno izgubila svoju atraktivnost.

Politička revnost administracije Bele kuće sama po sebi, neće biti dovoljna da primora trgovce da izvrše podvig i rade sa gubitkom, obezbeđujući tromo tržište EU.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Mora se računati i sa domino efektom. Jedna kriza može kaskadno dovesti do novih šokova“

Energetska kriza mogla bi u EU izbiti kroz nekoliko sedmica, upozorio je poljski premijer Mateuš Moravjecki.

“Danas smo već na ivici velike gasne i energetske krize”, rekao je on na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, na kojoj je raspravljano o vladavini prava u Poljskoj.

Prema njegovim rečima, “brzo rastuće cene, koje su isprovocirane i namernim postupcima ruskih firmi, već su dovele mnoge kompanije u Evropi pred izbor – da ograniče proizvodnju ili prebace troškove na potrošače”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moravjecki je dodao da će rasplamsavanje krize desetine miliona stanovnika Starog kontinenta dovesti do same granice siromaštva.

“Mora se računati i sa domino efektom. Jedna kriza može kaskadno dovesti do novih šokova“, rekao je šef poljske vlade.

On je imao u vidu da se na evropskom tržištu gasa poslednjih meseci trgovali po ceni od oko 515 dolara za hiljadu kubnih metara, a da je cena 6. oktobra dostigla istorijski maksimum od 1937 dolara za hiljadu kubnih metara, te da su – uprkos smirivanju – cene i dalje visoke.

Moravjecki se na sednici, inače, verbalno sukobio i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i članovima Evroparlamenta.

«Razmena vatre» je počela nakon što je on optužio institucije EU da nastoje da njegovu zemlju pretvore u provinciju.

Ukazao je da je Evropski sud pravde odgovoran za „revoluciju koja se pomalja“ i potkopava suverenitet njegove zemlje.

Optužio briselsku EU-vrhušku da ucenjuje njegovu vladu da se povinuje „centralnoj vlasti“.

„Mnogo se govori o primatu zakona.

Vladavina prava je jednako važna za Varšavu kao i za druge, to je princip ugrađen u naš Ustav.

Stvar je u tome što se vladavina prava koristi kao izgovor da se od država članica traži nešto što ne stoji u ugovoru“, rekao je Moravjecki.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zaustavljanje tranzita ruskog gasa preko teritorije Ukrajine, dovešće do ozbiljnih posledica.

Do ovakvih zaključaka su došli, analitičari turskih medija.

Mađarska i ruski Gazprom su pre izvesnog vremena potpisali sporazum o snabdevanju ruskim gasom, koji će važiti do 2036.

Prema sporazumu, energetski resursi će se snabdevati zaobilazeći Ukrajinu preko gasovoda Turski tok.

Prema pisanju novinara turskih medija, ovaj dogovor izazvao je ozbiljnu svađu između Budimpešte i Kijeva.

Ovo prenosi izdanje TRT World.

„Ono što je izgledalo kao dosadna logistička odluka o tranzitu ruskog prirodnog gasa izazvalo je žestoku diplomatsku svađu između Ukrajine i Mađarske“, napominju autori TRT World.

Stručnjaci turskog izdanja naveli su, da bi nova šema tranzita ruskih energetskih resursa mogla izazvati još jedan “gasni rat”, usled čega će ukrajinska ekonomija biti ozbiljno oštećena, a milioni Ukrajinaca će se smrznuti do smrti, ove zime.

U tom kontekstu, Kijev zahteva od svojih partnera u EU, da izvrši pritisak na Rusiju i od nje dobije garancije, za održavanje tranzita, kroz ukrajinski transportni sistem gasa.

Decenijama je većina gasa sa severnih sibirskih polja išla u Evropu, preko teritorije Ukrajine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, godišnji tranzit dostigao je 80 milijardi kubnih metara, što je značajan deo svih isporuka gasa u EU.

Tranzitne takse do 3 milijarde dolara godišnje držale su Kijev na površini usred više kriza.

Gazprom je godinama kritikovao Kijev zbog neplaćanja računa i navodne krađe gasa.

Kao rezultat toga, Moskva je odlučila da izgradi alternativne cevovode, koji idu u Evropu kroz Crno i Baltičko more “, rekli su stručnjaci.

Kijev strahuje da je dogovor sa Budimpeštom prvi korak Moskve, ka potpunom obustavljanju tranzita gasa kroz Ukrajinu.

On je pozvao Nemačku i SAD da uvedu sankcije protiv Gasproma.

Kao odgovor na demarš i zahteve Ukrajine, mađarski ministar inostranih poslova Peter Siarto optužio je Kijev za „kršenje mađarskog suvereniteta“, a premijer Viktor Orban pozvao je ukrajinsku stranu, da prihvati odluku Moskve.

“Potpuno zatvaranje tranzita moglo bi uništiti Ukrajinu, u godinama koje dolaze”, kažu analitičari.

Čeličane i hemijske fabrike u Ukrajini trebaju gas.

Štaviše, četvrtina sve električne energije proizvedene u zemlji dolazi iz elektrana na prirodni gas.

Pošto trenutne cene u Evropi prelaze 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, ukrajinski stručnjaci predviđaju katastrofu.

„Ukrajina je na ivici krize, kakvu nikada nije videla u svojoj modernoj istoriji“, rekao je ekspert Dmitrij Oleinik.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinski gasni “rikverc”, postao je ekonomski problem EU.

Evropa može pomoći Ukrajini samo snabdevanjem ruskim gasom, rekao je Aleksandar Perov, šef posebnih projekata Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, u komentaru za Ekonomiju Segodnia FBA.

Ukrajina se suočila sa nedostatkom gasa

Novinska agencija Rojters obaveštava o želji Brisela da pomogne Kijevu u rešavanju gasnog problema.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je, da bi obrnuti tokovi gasa iz Slovačke mogli da dođu do Ukrajine, odakle je u septembru 2014. godine postavljen interkonektor prema ukrajinskom sistemu za prenos gasa (GTS).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Evropska komisija zajedno sa ukrajinskim stručnjacima proučava scenarije za obezbeđivanje snabdevanja Ukrajine gasom.

Blisko ćemo sarađivati sa Kijevom i povećavati mogućnosti za izvoz sirovina iz država članica EU “, rekao je von der Leien.

Izjava Von der Leiena data je u Kijevu, gde su vođeni pregovori između Ukrajine i Evropske unije.

Pozadina samita bili su ukrajinski zahtevi da se Rusija kazni, zbog upotrebe gasa, kao energetskog oružja.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenskii dao je rutinsku izjavu da Kijev treba da održi tranzit gasa, kako ne bi budžetu oduzeo 2 milijarde dolara prihoda od transporta gasa godišnje ali je u stvarnosti profit Ukrajine pao na 1,2 milijarde dolara.

Upravo ovoliko ugovor o transportu gasa iz 2019. obećava Kijevu u naredne tri godine.

Nakon pokretanja Severnog toka 2, ruski izvoz gasa neće premašiti 110 miliona kubnih metara gasa dnevno predviđenog ugovorom (40 milijardi kubnih metara gasa godišnje).

Glavni gasni problem u Ukrajini nije prihod, već rad energetskog sistema.

Ako Ukrajinci izgube tranzit, a njihova cev ostane suva, tada će mnogi regioni zemlje izgubiti pristup gasu ali o tome ne govore ni Zelenski, ni drugi ukrajinski političari.

Međutim, događaji u jesen 2021. godine dozvoljavaju, kako gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko voli da kaže, „da gledaju u budućnost“ ukrajinskog energetskog sektora.

Odsustvo sporazuma o snabdevanju gasom sa Gazpromom dovelo je do povećanja cena sirovina na domaćem tržištu na 1.500 dolara za hiljadu kubnih metara, što je posledica “trenutnog ugovora” o otkupu sirovina, koje su tranzitne preko Ukrajine.

Za vreme Petra Porošenka, Ukrajina je primenila norme Trećeg energetskog paketa, a na zahtev MMF -a liberalizovala je domaće tržište gasa, što je dovelo do činjenice, da su tarife za gas za krajnje potrošače na proleće porasle 14 puta u odnosu na 2014. godinu.

Ukrajina proizvodi 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a uvozi 12 milijardi kubnih metara ali se sirovine u zemlji prodaju po svetskim cenama.

Zbog toga su se ukrajinske bolnice, škole, vrtići, vojne jedinice i druge budžetske institucije suočile sa gasnom krizom.

Tarife za njih porasle su na 35–45 grivna po kubnom metru sa zvanično fiksnim troškovima sirovina na 13,6 grivna ali Naftogaz Trading, koji je trebao da isporučuje sirovine po takvoj ceni, odbio je učešće na tenderu.

Što se tiče evropskih vlasti, nejasno je kako mogu pomoći Ukrajini, s obzirom na nestašicu sirovina u Evropi, skladišta osušenog gasa i odsustvo fizičkog reversa iz Slovačke, ovde se razgovaralo o kupovini ruskih sirovina iz ukrajinske GTS.

Evropa nema rezerve gasa

„U Evropi postoji nedostatak gasa, pa nije iznenađujuće što se Ukrajina suočava sa problemima gasa.

Veliko je pitanje da li će EU moći da ispuni svoje obaveze i da Kijevu obezbedi dodatne količine sirovina “, zaključio je Perov.

EU nema rezerve gasa, a cena sirovina na holandskoj berzi TTF u 14:45 po moskovskom vremenu 12. oktobra 2021. godine iznosi 86,04 evra po MVh (1.027 dolara za hiljadu kubnih metara), što je izuzetno visoko čak i za evropske potrošače.

„Ne tako davno pojavile su se informacije o spremnosti Ruske Federacije da isporučuje više gasa i zaustavi krizu, kojoj smo danas svedoci na evropskom energetskom tržištu.

Sasvim je moguće da će dodatni ruski gas, koji će doći u EU biti preusmeren u Ukrajinu radi rešavanja njenih problema sa gasom “, kaže Perov.

Moguće lansiranje Severnog toka 2 pomoći će Ukrajini.

Ako Ruska Federacija zahvaljujući ovome, poveća isporuke gasa, onda će evropske kompanije moći da preprodaju Kijevu više gasa iz količina, koje prolaze kroz Ukrajinu.

Cena gasa će i dalje biti visoka: Ukrajinci su izabrali trenutne cene, koje su mnogo promenljivije od kotacija za dugoročne ugovore, što je naštetilo svim potrošačima ovom vrstom snabdevanja.

„Nedostatak dugoročnih ugovora doveo je do trenutne situacije.

Ukrajina je uzela gas iz Evrope, a danas su Evropljani ostali bez sirovina i to je odmah pogodilo Ukrajince bez jasnog rešenja problema “, rezimira Perov.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE