Moskva i Ankara će se vratiti diskusiji o projektu gasnog čvorišta, u vrlo bliskoj budućnosti.

Pregovori o prioritetnom projektu za tursku stranu, obustavljeni su zbog snažnih zemljotresa na jugoistoku zemlje.

Uskoro će se nastaviti aktivni pregovori o gasnom čvorištu između Rusije i Turske.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo je za RIA Novosti preneo izvor upoznat sa ovim pitanjem. Strane će nastaviti da se dogovaraju, posebno o ceni projekta.

Konačna procena treba da proceni ponudu i potražnju, kao i obim infrastrukturnih radova, što je posebno teško sada kada je Tursku srušila serija razornih zemljotresa.

To je stvorilo negativnu pozadinu za pregovore, rekao je u svom intervjuu Stanislav Mitrahovič, vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i Finansijskog univerziteta, pri Vladi Ruske Federacije.

„Teško je razgovarati o ovakvim industrijskim projektima, u vezi sa izgradnjom velikih razmera u uslovima, kada je infrastruktura oštećena, na primer, luke Džejhan i Iskenderun.

Mnogi strahuju da obećavajuće gasno čvorište takođe može biti u zoni seizmičkog rizika ali u stvari ovo je više emocionalni, nego stvarni problem.

Možda je ovo, još uvek način na koji Turska promoviše temu zemljotresa, kako bi od Rusije zatražila neku vrstu popusta na gas“, sugerisao je izvor publikacije.

Uzajamne koristi

Na ovaj ili onaj način, Ankara će i dalje nastaviti da radi sa osnovnom infrastrukturom za energetske projekte, naglasio je analitičar.

I Rusiji, koja će gorivo u tranzitu preusmeravati u Evropu i samoj Turskoj, koja će zarađivati na preprodaji plavog goriva, potrebno je gasno čvorište.

Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je da se napravi jedno od najvećih gasnih čvorišta, gde se spajaju Turski tok i gasovod iz Azerbejdžana.

Takva odluka je podstaknuta smelom sabotažom u Severnom toku.

Najneugodnije je što je turska opcija bila u vazduhu još 2014. godine ali su sami Evropljani tada pokušali da razuvere Moskvu, nudeći izgradnju drugog baltičkog gasovoda.

„Sada Rusija može da preprodava preko Turske po šemi razmene ili razmene sa Azerbejdžanom male količine gasa: reč je o samo nekoliko milijardi kubnih metara.

Ali u budućnosti, kada budu mogli da grade novi gasovod do Turske, što može potrajati nekoliko godina, velike količine gasa će ići tamo“, objasnio je ekspert.

Kome treba gas?

Zahvaljujući novom gasovodu otvoriće se dodatni izgledi za Rusiju i Tursku.

Drugo je pitanje da li će Stari svet biti spreman da kupi ovaj gas, upozorio je PolitEkpert Sergej Pikin, direktor Fonda za razvoj energetike, član stručnog saveta Agencije za strateške inicijative, član javnog saveta pri Ministarstvu energetike.

„Da bi se snabdevanje Evrope odvijalo preko gasnog čvorišta, neophodno je da Evropljani potpišu nove sporazume.

Za sada nisu raspoloženi za ovo, u euforiji od zime doživljene na rezervama gasa.

Ovo se bar odnosi na evropske političare. Moramo da odlučimo kome da prodamo gas, da razgovaramo sa našim kupcima da li nameravaju da ga kupuju preko Turske“, opisao je situaciju analitičar.

Evropska unija je ćutke progutala otkrivajući članak Simora Herša o američkom autorstvu sabotaže u Severnom toku.

A sada se hvali i svojom izmišljenom mudrošću, prezimivši relativno mirno, bez ruskog gasa.

Ekspert za energetiku Igor Juškov objasnio je da je neobično topla zima ogroman poklon Evropi.

Povoljno vreme je pomoglo da se izbegnu nestašice i visoke cene.

Pored toga, rezerve gasa su ostale u podzemnim skladištima Starog sveta.

Sada evropski političari to žele da predstave, kao svoju zaslugu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE