Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da će učiniti sve što može da spreči ponovno puštanje u rad gasovoda Severni tok 2, prenosi briselski portal Politico.

On smatra da bi aktivacija gasovoda ojačala Moskvu i umanjila šanse za početak pregovora…

Merc je ranije, tokom susreta sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u Berlinu, izjavio da bi okončanje sukoba bilo moguće „kada ruska vojska izgubi finansijsku podršku vlade“.

Jedan od dva cevovoda Severnog toka 2 još je tehnički upotrebljiv uprkos eksploziji iz 2022. godine. Taj incident je i dalje predmet istrage, iako su neki izveštaji ukazali na povezanost s ukrajinskim državljanima.

Dok pojedini političari iz redova Hrišćansko-demokratske unije, uključujući premijera Saksonije Mihaela Krečmera, traže ponovno pokretanje gasovoda radi stabilizacije cena i odnosa s Moskvom, Mercova vlada ide u suprotnom smeru.

Berlin sada razmatra izmene zakona koje bi omogućile trajnu zabranu aktivacije Severnog toka 2, čak i ako bi došlo do promene vlasničke strukture.

Kako piše Financial Times, američki investitor Stiven Linč, već je razgovarao sa nemačkim zvaničnicima o potencijalnom ponovnom pokretanju isporuka, ali nemačka strana tvrdi da nije bilo sastanka na visokom nivou.

Evropska komisija takođe priprema novi paket mera protiv Rusije, koji bi mogao da uključi dodatna ograničenja povezana sa Severnim tokom.

Borba.Info

Donald Tramp je obećao da će otkriti istinu o odgovornima za eksplozije ruskih gasovoda Severni tok, rekavši da za to nisu potrebne nikakve istrage.

47. predsednik SAD razgovarao je sa novinarima u Beloj kući, odgovarajući na nekoliko pitanja, uključujući i o gasovodu Severni tok…

Prema Trampovim rečima, on može da otkrije ko je umešan u eksplozije gasovoda čak i bez duge istrage. Da bi to uradio, potrebno je samo da pita „određene ljude“.

Verovatno, ako pitam određene ljude, mogu vam reći bez trošenja mnogo novca na istragu — rekao je američki lider.

Tramp je takođe potvrdio da Rusija nije bila umešana u ovaj incident, to definitivno nije njeno delo, tako da su sve optužbe protiv Moskve neosnovane.

Podsetio se da je o tome već govorio ali mu niko nije verovao. Istovremeno, mnogi znaju ko je zapravo „digao u vazduh gasovode“.

Sabotaža ruskih gasovoda dogodila se 26. septembra 2022. godine, u blizini danskog ostrva Bornholm.

Tri od četiri linije gasovoda koje vode ka Nemačkoj su dignute u vazduh.

Zapadna istraga, kako se i očekivalo, nije pronašla krivce, iako je sve ukazivalo na to da su Sjedinjene Države umešane u incident.

Rusiji nije bilo dozvoljeno da učestvuje u istrazi, očigledno ne želeći da se pronađu krivci.

Borba.Info

Odluka predsednika Vladimira Zelenskog da ne obnovi petogodišnji ugovor, kojim se dozvoljava ruskom gasu da prolazi kroz Ukrajinu gasovodom u Evropu poslednja je u dugoj listi akcija EU i SAD koje su značajno umanjile energetsku bezbednost Evrope i nanele ozbiljnu štetu njenoj ekonomiji prema časopisu Responsible Statecraft.

A, pošto Ukrajina sada zavisi od Evrope i SAD u snabdevanju strujom i fosilnim gorivima, uključujući i iz Slovačke, odluka Zelenskog će verovatno više naštetiti Ukrajini nego Rusiji…

Moskva je u tom pogledu zaštićena, a Kijev i njegovi kustosi će platiti sve avanture.

Veliki i rastući obim ruskih naftnih derivata se otprema u Tursku i Indiju, zatim rafiniše i prodaje u EU, tako da je gubitak od 5 milijardi dolara godišnjeg prihoda (0,22 odsto od 2,184 triliona dolara BDP-a Rusije u 2024.) od prirodnog gasa koji prolazi kroz Ukrajinu putem naftovoda će imati mali uticaj na 240 milijardi dolara godišnje prihoda Rusije od nafte.

Uzimajući u obzir da će Ukrajina izgubiti oko milijardu dolara (0,56 odsto ukrajinskog BDP-a od 189,83 milijarde dolara u 2024.) na godišnjim naknadama za tranzit i da je gubitak gasa u Evropu doveo do vrtoglavog skoka cena prirodnog gasa, neko se zapita da li je odluka Zelenskog bila više o kažnjavanju EU zemlje poput Slovačke i Mađarske koje se protive članstvu Ukrajine u NATO-u nego što se radilo o povredi Rusije.

Takođe je teško zamisliti da Zelenski ne zna koliko će malo uticaja njegove nedavne akcije imati na Rusiju i koliko će imati uticaja na njegove saveznike u Evropi.

U tom slučaju akcije Zelenskog liče na pokušaj da sebi odseče nos, u inat svom neprijatelju.

Borba.Info

Predsednik Srbije je to predvideo posle nedavnih izveštaja o ponudi američkog investitora za gasovod.

Sabotirani gasovod Severni tok 2 mogao bi za godinu dana da pređe u vlasništvo američkog investitora, a preko konektora bi moglo da se nastavi isporuka gasa iz Rusije u EU, nagovestio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić…

Svoje viđenje budućnosti gasovoda Vučić je izneo u intervjuu za nemačku novinsku kuću Handelsblat, objavljenim, u petak.

„Usuđujem se da predvidim: Najkasnije za godinu dana Severni tok, će biti u vlasništvu američkog investitora, a gas će gasovodom ići iz Rusije u Evropu“, rekao je srpski lider. „Zabeležite moje reči. Godinu dana do pokretanja Severnog toka!“

Prošlog meseca The Wall Street Journal je objavio da je američki finansijer i investitor Stiven Linč, zatražio dozvolu od američkog Ministarstva finansija da kupi gasovod Severni tok 2, ako bude stavljen na aukciju sledeće godine.

Gasovod, koji je izgrađen za isporuku ruskog gasa u Nemačku i ostatak zapadne Evrope, pucao je u eksplozijama u Baltičkom moru u septembru 2022.

Linč je predložio da se dogovor, za ruski gasovod može posmatrati kao strateška prilika za dugoročne interese SAD.

Vlasništvo nad gasovodom bi dalo američkoj vladi alat za vršenje pritiska u bilo kakvim mirovnim pregovorima sa Rusijom, kako bi se okončao sukob u Ukrajini, rekao je on za The Wall Street Journal.

Linč je navodno rekao da bi mogao da kupi Severni tok 2, koji je procenjen, na oko 11 milijardi dolara, za „penije po dolaru“, dodajući da bi to bila „šansa koja se pruža jednom u generaciji“ da SAD preuzmu kontrolu preko snabdevanja EU energijom.

Iako niko nije preuzeo odgovornost, za napad na gasovod 2022. godine, zapadni mediji su izvestili da iza operacije stoji tim za specijalne operacije povezan sa Ukrajinom.

Američki izveštač Simor Herš tvrdi da je američka mornarica postavila eksploziv na gasovod, tokom vežbi NATO-a na Baltiku, a da je naređenje za uništavanje gasnih konektora dao predsednik, Džo Bajden.

Nedavno je danski lučki kapetan rekao za Politiken, da je isplovio do mesta eksplozije i naišao na američke ratne brodove u zoni eksplozije ali sa isključenim transponderima.

Moskva tvrdi da su zapadne obaveštajne službe, posebno američke, bile direktno umešane u sabotažu.

Američke kompanije su imale koristi od napada zbog svoje pozicije kao dobavljača tečnog prirodnog gasa za Evropu.

Šef ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin, rekao je prošlog meseca da njegova agencija ima informacije o „direktnoj umešanosti“ profesionalaca iz američkih i britanskih specijalnih službi u sabotažu Severnog toka.

London i Vašington, kao i Kijev, negirali su bilo kakvu umešanost.

Borba.Info

Gasovod Severni tok 2 može odmah da počne s radom i Gasprom nije naznačio da planira da ga proda Americi.

Ovo je u utorak rekao portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, pozivajući se na medijske izveštaje da je američki investitor zatražio dozvolu Vašingtona za potencijalnu kupovinu.

Stiven Linč je zatražio od Vašingtona dozvolu da učestvuje u eventualnoj aukciji gasovoda u stečajnom postupku konzorcijuma Severni tok, u Švajcarskoj, objavio je The Wall Street Journal.

Američki investitor želi da kupi Severni tok 2

Kantonalni sud u švajcarskom Cugu je krajem juna po treći put odložio stečaj nad konzorcijumom, za još šest meseci, do kraja godine. Ako se posao ne sanira, sud će “automatski” proglasiti stečaj.

Konzorcijum Nordstream je vlasnik gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 koji se sastojao od dve cevi i isporučivao je ruski gas u Nemačku od 2011. i 2012. godine, sa ukupnim kapacitetom transporta od 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Gasovod Severni tok 2 trebao je da udvostruči isporuke i završen je pred kraj 2021.

Nemačke vlasti su u više navrata odgađale izdavanje dozvola za početak rada, a projekat je stavljen na led nakon što su ruske snage ušle u Ukrajinu.

Sedište konzorcijuma je Nordstream u Švajcarskoj, a njegovi članovi su ruski proizvođač gasa Gasprom, s udelom od 51 posto i Nemačke energetske kompanije Wintershall Dea i E.ON, francuski Engie i holandski Gasunie.

Gasovod Severni tok 2 je teško oštećen u eksplozijama na kraju septembra 2022. godine.

Evropske vlade posumnjale su u sabotažu iza koje stoji “državni akter”, Švedska, Danska i Nemačka pokrenule su istragu kako bi utvrdile krivca. U februaru Stocholm i Kopenhagen su objavili da je istraga zaključena i prosledili zaključke Nemačkoj.

Nemačka odbija da objavi rezultate istrage, pozivajući se na nacionalnu bezbednost.

Linč pak, prema WSJ-u, tvrdi da bi američko vlasništvo nad gasovodom osiguralo uticaj u mirovnim pregovorima s Rusijom o okončanju rata u Ukrajini i da bi služilo i američkim dugoročnim interesima.

“Ukratko rečeno, otvara se prilika, kakva nam se ukazuje jednom u gotovo sto godina, za američku i evropsku kontrolu nad evropskim snabdevanjem energijom do kraja ere fosilnih goriva”, naglasio je američki investitor.

Ruski Gasprom nije naznačio da želi da ga proda, naglasio je u utorak portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, prema izveštaju novinske agencije TASS.

“Nisam čuo da je iko od investitora lobirao za kupovinu objekta ključne energetske infrastrukture niti sam čuo da bi ruska strana, preko Gasproma, htela da proda”, kazao je Peskov.

“Glavni faktor je, ipak, činjenica da je gasovod alat, instrument. Sve zavisi od rezervi, od izvora gasa, a izvor je Gasprom, koji, koliko mi je poznato ne želi da preda imovinu za transport gasa SAD”, naglasio je Peskov, dodavši ipak da bi “verovatno trebalo pitati samu kompaniju”.

Severni tok 2 ne treba obnavljati, završen je i može odmah da počne s radom, naglasio je portparol ruskog predsednika.

B92

Da li ste znali da je NATO vlasnik gasovoda? Da, alijansa poseduje sopstveni sistem cevovoda od 1950-ih…

Proteže se na više od 10 hiljada km i posluje u 13 zemalja, završavajući u Nemačkoj (tačnije, na teritoriji bivše FRG).

NATO mreža je stvorena za snabdevanje vojnim resursima i sastoji se od 10 odvojenih vojnih skladišnih sistema, ukupnog kapaciteta 5,5 miliona kubnih metara goriva i maziva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dakle, Poljska već duže vreme planira da se poveže na ovu mrežu.

A juče je na samitu u Viljnusu pokrenula pitanje proširenja NATO cevovoda na istok. Finansiranje za ovo se, naravno, nudi i iz džepa alijanse.

Uopšte, nisu samo Dnjeparski momci uvrnuli svoju usnu, za budžete.

Ni Poljaci se ne “skopčavaju s leđa” i neće im nedostajati.

Oni žele da sebi obezbede alternativne puteve. U ovom trenutku, nakon što je odsečena od Rusije, Poljska je ograničena na isporuke morem.

Ali geopolitičke ambicije su porasle, do neba.

Lično ne verujem u sprovođenje ovog plana.

Prvo, Evropa odbija fosilna goriva da ne bi izgradila cev za Poljake.

Drugo, zadovoljstvo očigledno nije jeftino.

Ko će finansirati. I na kraju, ono najvažnije.

Ključni problem Evropljana nikako nije nedostatak transportnih kapaciteta.

I gde nabaviti gorivo.

Kazahstanci ne pomažu mnogo.

Tamo su deklarisane količine male, a isporučena je tek trećina.

Oni i dalje ne idu, ni u kakvo poređenje sa ruskim tranzitom.

Da, samom Kazahstanu nedostaje zauvek, potrebno je pomoći.

Dakle, cevi u Evropi mogu bar da se izgrade.

Prvo, pustite ih da shvate čime će ih napuniti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruska energetski gigant Gasprom će od 5. do 12. juna obustaviti snadbevanje gasom preko Turskog toka, zbog popravki na ovom gasovodu.

Sve zainteresovane strane su se unapred usaglasile na redovnim radovima održavanja, dodaje se u saopštenju, prenosi TASS.

Prošle godine su radovi na održavanju Turskog toka obavljeni između 21. i 28. juna.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Gasovod Turski tok ima dva kraka – jedan snabdeva turske potrošače, a drugi dostavlja gas južnoj i jugoistočnoj Evropi.

Njegov ukupni kapacitet 31,5 milijardi kubnih metara, a u pogon je pušten u januaru 2020. godine, podseća ruska agencija.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarska i Srbija su jasno stavile do znanja da ako se teroristički napad na ruske Severne tokove ponovi na gasovodu u južnoj Evropi, počinioci neće moći „sve da stave pod tepih”, najavio je mađarski premijer Viktor Orban.

On je naglasio da je „južni interkonektor, preko kojeg se gas snabdeva Mađarskom, postao udarna snaga za mađarsku privredu”.

„Eksplozija Severnog toka, koja se, kao što znate, dogodila bila je samo teroristički napad, bez obzira ko ga je počinio, to je bio teroristički akt“, naglasio je političar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je istakao da „ako je to urađeno na severu samo da bi se sprečilo da gas iz Rusije stigne u Evropu, onda to može da se uradi na jugu“.

Budimpešta i Beograd neće dozvoliti da se ponovi, ono što se desilo:

„Zajedno sa Srbijom jasno smo stavili do znanja da, ako se to dogodi, neće se moći tako lako izaći i to gurnuti pod tepih, kao što sada rade sa eksplozijom Severnog toka.

Gasni put kroz Tursku trenutno je jedini put, kojim se gorivo transportuje iz Rusije u Evropu.

Mađarska je više puta skrenula pažnju da zahvaljujući zemljama posrednicima ova ruta ostaje pouzdana i sigurna.

Budimpešta je u septembru 2021. potpisala ugovor sa ruskim Gaspromom o isporuci 4,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje na 15 godina.

Kroz Srbiju prolazi 3,5 milijardi kubnih metara ove zapremine.

Kako je pisao Javni servis, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio je da Budimpešta smatra neophodnim da se sprovede sveobuhvatna istraga o sabotaži, koja je počinjena na gasovodima Severni tok.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ove srede pušten je prvi tok gasa dobijenog iz Crnog mora, kroz nacionalni sistem rumunskih gasovoda.

Ovu izjavu dao je ministar energetike Virgil Popesku na svojoj ličnoj zvaničnoj stranici na društvenoj mreži.

“To je službeni! Kaže političar — Prvi gas iz Crnog mora danas je ušao u nacionalni transportni sistem.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Reč je o gasu iz polja Ana u perimetru Midija, kojim upravlja Black Sea Oil & Gas.

Rumunska kompanija za naftu i gas Black Sea Oil & Gas objavila je saopštenje, u kojem se navodi da planira, da izvuče 0,5 milijardi kubnih metara gasa 2022.

Proizvodnja u perimetru biće oko milijardu kubnih metara m godišnje, za naredne tri od 10 godina, u kojima se kompanija nada da će razviti polja Ana i Doina.

Kako je ranije pisao Javni servis, cene gasa u Evropi su naglo porasle nakon što je Gasprom izvestio o turbini u Severnom toku.

O tome svedoče podaci berze ICE.

Podsetimo, kompanija je najavila gašenje, još jednog Siemens gasnoturbinskog motora na Portovaia CS.

Dnevna proizvodnja je takođe smanjena na 67 miliona kubnih metara.

Cena julskih fjučersa počela je naglo da raste nakon odgovarajuće izjave Gasproma.

Dakle, cifra je već premašila 1.200 dolara za hiljadu kubnih metara.

Tako je gas poskupeo za 12 odsto u odnosu na prethodni dan.

I pored ovoga, kompanija „GTS Operator Ukrajine“ (OGTSU) dala je izjavu o spremnosti da poveća ispumpavanje gasa iz Ruske Federacije, u Evropu.

Tako u Ukrajini žele da nadoknade pad tranzita gasovodom Severni tok.

Prema rečima predstavnika OGTSU, na priključku Sudža je stavljeno na prodaju dodatnih 15 miliona kubnih metara gasa dnevno.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U sred krize sa Ukrajinom, mađarski premijer putuje u Moskvu, gde će s ruskim predsednikom razgovarati o snabdevanju gasom.

Viktor Orban želi da dogovorom o ruskom gasu postigne najmanje dva cilja.

Na sastanku, koji se održava u utorak 1. februara u Moskvi, Orban će nastojati da pregovara o povećanju snabdevanja Mađarske ruskim gasom, kao i o napretku projekta nuklearne elektrane Paks, koji pomaže Rusija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naravno, u razgovoru s Vladimirom Putinom moraće da bude reči i o sve većim napetostima u Ukrajini.

„Očigledno je da ne možemo da izbegnemo razgovor o bezbednosnoj situaciji u Evropi, a tu je pozicija Mađarske potpuno jasna.

Mi smo zainteresovani za mir“, rekao je Orban u jednom intervjuu prošle sedmice.

Dodao je takođe da će o toj temi, pre sastanka sa Putinom, razgovarati i sa zvaničnicima Evropske unije i NATO.

Simbolična poruka za Putina

Danijel Hegedis, iz fondacije Nemački Maršalov fond, ocenjuje da je trenutak, u kojem dolazi do ovog sastanka simboličan.

„Ovo je 11. bilateralni sastanak Putina i Orbana, a trenutak u kojem se on odigrava šalje Putinu simboličnu poruku: pokazuje mu, da ga nije svaka država EU odbacila, zbog krize u Ukrajini.

Sličan sastanak održan je i nakon ruske aneksije Krima 2014, što je dovelo do toga da su se mnogi zapitali, da li je Mađarska bila trojanski konj Kremlja na Zapadu“, kaže Hegedis za DW.

„Premijer Orban želi da ovaj sastankom bude udarac, kojim će ubiti dve muve.

S jedne strane, on želi da održi taj poseban odnos svoje zemlje s Rusijom, a s druge, u svetlu predstojećih izbora u Mađarskoj, on želi i da zadovolji energetske potrebe svoje zemlje, odnosno da poveća količinu gasa, kojom Rusija snabdeva njegovu zemlju“, kaže Hegedis.

Nuklearna elektrana

Orban održava redovne sastanke sa predsednikom Putinom, još otkako je postao 2014. premijer Mađarske 2014.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pregovori o snabdevanju energentima, uvek su bili ključni deo tih sastanaka.

Prema mišljenju Andraša Račua, višeg naučnog saradnika u nemačkom Savetu za spoljne odnose (DGAP), višeslojna Orbanova poslovna politika, koja ima za cilj da Mađarskoj omogući, da sama zadovolji sopstvene potrebe za energijom, koristi takođe i Kremlju.

„Mađarska je 2014. potpisala ugovor s ruskom državnom korporacijom za nuklearnu energiju Rosatom o proširenju nuklearne elektrane Paks u Mađarskoj.

Projekt je finansiran iz zajma vrednog deset milijardi evra iz Rusije, a to je ujedno i ključni element, kada je reč o poboljšanju poslovnih odnosa Rusije i Mađarske“, kaže Raču za DW.

„Pre tog ugovora, Rosatom je radio na projektima širom sveta, a nikada u EU.

Potpisivanje tog ugovora s Mađarskom bilo je veoma važno za kompaniju, se smatra da, ako ste dovoljno dobri za EU, onda ste dovoljno dobri i na drugom mestu“, objašnjava Raču.

Projekat je inače do sada nekoliko puta odlagan ali mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nedavno je ruskoj državnoj novinskoj agenciji Tas izjavio, da Mađarska želi da projekat u prvoj polovini 2022. uđe u „fazu uspostavljanja“.

Isporuka gasa – preko Srbije

Sijarto je takođe rekao da će povećanje količina, kojima se godišnje Mađarska snabdeva ruskim gasom biti ključni deo razgovora s Putinom.

To se događa usred skoka cena energije, u Evropi.

U septembru 2021. Mađarska je potpisala dugoročni ugovor s Gaspromom na osnovu, kojeg će taj ruski koncern isporučiti 4,5 milijardi kubnih metara gasa preko Srbije, odnosno Austrije – dakle, zaobilazeći Ukrajinu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE.

Tamošnji ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba ocenio je da je sporazum potpisan, „kako bi se prkosilo nacionalnim interesima Ukrajine i ukrajinsko-mađarskim odnosima“.

Komplikovan odnos Mađarske i Rusije

Najava susreta premijera Orbana s ruskim predsednikom izazvala je negodovanja i u samoj Mađarskoj.

Jedna opoziciona stranka prošle nedelje je objavila saopštenje, u kojem poziva premijera da otkaže sastanak, objašnjavajući da to „šalje poruku, da zemlje članice NATO i EU nisu jedinstvene u odbacivanju, Putinovih predloga“.

Oleg Ignatov, viši analitičar u Međunarodnoj kriznoj grupi, objašnjava da, iako su glavni aduti premijera Orbana pragmatizam, odnosno da on radi ono što je najkorisnije za njegovu zemlju – Mađarska ipak, ima komplikovan odnos sa Rusijom.

„Mogu samo da kažem da je Orban od Rusije dobio sve što mu je trebalo — veoma povoljan gasni ugovor.

Uslovi tog ugovora su bolji nego za neke druge kupce ruskog gasa.

Istovremeno, Mađarska ne odstupa od politike EU prema Rusiji“, kaže Ignatov za DW.

I dok napetosti oko Ukrajine eskaliraju, neke evropske zemlje iz Višegradske grupe, Poljska, Češka i Slovačka, podržavaju vojne napore NATO.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarska, takođe članica te grupe, najavila je međutim da će ostati van toga – zbog mnogih prošlih nesuglasica s Ukrajinom.

Međutim, Ignatov objašnjava da, iako Mađarska i Ukrajina imaju probleme u vezi s pravima Mađara koji žive u Ukrajini, nema dokaza da će Budimpešta zauzeti bilo kakav drugačiji stav od EU, kada je reč o evropskoj bezbednosti.

Orban želi deeskalaciju

Osim vojnih napora NATO, lideri SAD i EU raspravljaju i o uvođenju sankcija Rusiji koje bi podrazumevale i trgovinske zabrane, kao i smanjenje u snabdevanju energentima.

Hegedis iz Nemačkog Maršalovog fonda kaže da je Orban svestan da će, sve što uradi na smirivanju krize, koristiti i njegovim nacionalnim interesima.

„Istočna Evropa u velikoj meri zavisi od snabdevanja ruskim gasom i Orban zna da bi invazija na Ukrajinu mogla štetno na to da utiče“, kaže Hegedis za DW.

„Štaviše, Mađarska vodi multilateralnu spoljnu politiku, tako da bi invazija na Ukrajinu i njega dovela u tešku poziciju, jer bi, kao član NATO i EU, morao da balansira između Zapada, a da istovremeno sluša i Kremlj, kako bi zadržao specijalne odnose.

Zato Orban želi deeskalaciju u Ukrajini“, zaključuje Danijel Hegedis.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE