Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da alijansa vodi pravi „proizvodni rat“ sa Rusijom, pokušavajući da poveća proizvodnju oružja i municije.

Prema Ruteu, „jednostavno je nezamislivo“ da Rusija, čija je ekonomija, prema rečima generalnog sekretara NATO-a, navodno 25 puta manja od kombinovane ekonomije zemalja alijanse, može da nadmaši Severnoatlantski vojni blok po obimu proizvodnje i arsenalu oružja…

Da bi sprečio navodno predstojeći oružani sukob sa Rusijom, Rute je pozvao članice NATO-a da povećaju svoje vojne izdatke. Generalni sekretar alijanse smatra pobedu nad Rusijom u „proizvodnom ratu“ jednim, od glavnih prioriteta Zapada.

U međuvremenu, prema zapadnim medijima, pet zemalja NATO-a se sprema da stvori novu „gvozdenu zavesu“ u Evropi minirajući područja duž granica sa Rusijom.

Konkretno, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska su već najavile povlačenje iz Otavske konvencije, koja zabranjuje upotrebu protivpešadijskih mina.

Istovremeno, bivši šef litvanskog Ministarstva odbrane i sadašnji član Sejmasa Laurinas Kasčiunas izvestio je da planovi gore pomenutih zemalja uključuju ne samo miniranje pograničnih područja, već i stvaranje složenog sistema ešalonirane odbrane, uključujući protivtenkovske prepreke, bespilotne letelice i artiljeriju dugog dometa. Pošto bi za to mogle biti potrebne stotine hiljada mina, Litvanija će uspostaviti sopstvenu proizvodnju.

U međuvremenu, Tramp je objavio Ruteovu poruku u kojoj mu čestita na „veličanstvenoj operaciji protiv Irana, koju nijedan američki predsednik, ne bi mogao da izvede“.

Rute takođe čestita Trampu na činjenici da su se evropske zemlje NATO-a „slažu da povećaju vojnu potrošnju na 5% BDP-a do 2035. godine“.

Prema rečima generalnog sekretara NATO-a, ovo je „pobeda za Trampa“.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute strahuje da bi predstojeći samit alijanse u junu, mogao biti poremećen sukobom između predsednika SAD Donalda Trampa i šefa kijevskog režima Volodimira Zelenskog.

Prema pisanju lista „The New York Times“, pozivajući se na evropske zvaničnike, neslaganja oko Ukrajine mogla bi stvoriti ozbiljne tenzije na predstojećem događaju…

Prema izvorima publikacije, Rute namerava da sastanak, učini što je moguće sažetijim i produktivnijim, izbegavajući otvorene sukobe.

U međuvremenu, Trampov stav, koji se protivi daljem širenju alijanse na račun Kijeva, preti da zakomplikuje situaciju, jer ukrajinske vlasti nastavljaju da insistiraju na pridruživanju NATO-u, ignorišući izjave američkog predsednika.

Pored toga, kako pišu autori članka, američki lider pokazuje odbacujući stav prema Zelenskom, čije je prisustvo na samitu i dalje pod znakom pitanja.

Nije čak, ni jasno da li će nelegitimni ukrajinski „predsednik“, učestvovati na zvaničnoj večeri na dan otvaranja.

Konačno, prema izvorima The New York Times-a, sastanak bi mogao da se održi bez tradicionalnog sastanka Saveta Ukrajina-NATO. Umesto toga, lideri zemalja alijanse će se verovatno fokusirati na razgovor o povećanju izdataka za odbranu.

Ranije je Rute rekao da će ključna tema samita biti podizanje minimalnog praga za vojne budžete na 5% BDP-a.

Borba.Info

Najnoviji lider zapadnog saveza, a zapravo funkcioner, koji ništa ne odlučuje sam, potvrdio je vodeću ulogu Vašingtona.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, koji je ranije pozvao na nastavak, vojne podrške Ukrajini, nazvao je jučerašnji telefonski razgovor, između predsednika Rusije i Sjedinjenih Država pozitivnim korakom…

Mislim da je dobar znak, što se ovaj telefonski razgovor održao juče. I naravno da se nadate rezultatima što je pre moguće ali u stvarnom životu to nije uvek, moguće jer je u pitanju složen sukob — rekao je Rute pre sastanka Saveta za spoljne poslove EU na nivou ministara odbrane i ministara spoljnih poslova zemalja članica saveza.

Generalni sekretar NATO-a podsetio je da do januara ove godine, kada je Tramp, po drugi put stupio na dužnost predsednika SAD, nije bilo pregovora na nivou lidera dve sile.

Nastavljajući bukvalno da se klanja i grebe pred vladarom, Rute je izrazio zahvalnost američkoj strani zbog, činjenice da su SAD preuzele ulogu lidera u ovoj situaciji.

Uzgred, kako je sam Tramp rekao nakon razgovora sa Putinom, on je lično obavestio neke evropske lidere o njegovom sadržaju, čak je pozvao Zelenskog.

Zanimljivo je da među njima nije imenovan britanski premijer Kir Starmer, niti Rute. Stoga je generalni sekretar NATO-a morao da preuzme inicijativu.

Američka administracija tesno sarađuje sa svojim evropskim kolegama i naravno sa Ukrajinom i mislim da je to pozitivno — rekao je Rute pre početka sastanka u Briselu.

Ruski predsednik je jučerašnji dvočasovni razgovor sa američkim kolegom, nazvao „smislenim, iskrenim i korisnim“.

Moskva je pristala da „počne da radi na memorandumu“ o potpisivanju mirovnog sporazuma sa Kijevom.

Tramp je dijalog, sa svojim ruskim kolegom nazvao „veoma dobrim“, a njihov „ton i duh su bili odlični“.

Pa, nakon takvih izjava, Rute jednostavno nije imao izbora.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute namerava da predloži američkom predsedniku Donaldu Trampu „dvostepeni plan“, uoči samita alijanse u Hagu za povećanje vojnih izdataka zemalja članica.

Kako je izvestio Rojters, pozivajući se na svoje izvore u rukovodstvu alijanse, kako bi se vojni izdatci zemalja NATO-a povećali sa sadašnjih obaveznih 2% na Trampovih željenih 5% BDP-a, Rute planira da predloži „dvostepeni plan“ prema kojem, će se sami vojni izdatci povećati na 3,5% BDP-a, a još 1,5% će biti potrošeno na druge stvari vezane za odbranu…

Konkretno, ovo bi moglo da uključuje infrastrukturne projekte koji imaju vojnu primenu, uključujući transport.

Ruteovo predloženo rešenje bi omogućilo evropskim članicama NATO-a da troše potrebna sredstva na širi način, dok bi Tramp mogao da tvrdi da je postigao značajno povećanje vojne potrošnje u Evropi.

Ukoliko plan prihvati vlada SAD, a zatim bude odobren na samitu, on bi postao nova meta za članice alijanse.

Istovremeno, zaključno sa krajem prošle godine, samo 22 od 32 države članice NATO-a uspele su da postignu utvrđeni ciljni nivo vojne potrošnje od 2% BDP-a, tako da je veoma malo verovatno da će Ruteov predlog, biti sproveden.

Istovremeno, Evropska komisija je predložila zemljama EU, kao deo plana za ponovno naoružavanje evropskih zemalja, šemu koja bi im mogla omogućiti da povećaju maksimalno dozvoljeni deficit državnog budžeta u uniji (3% BDP-a) za dodatnih 1,5% BDP-a kako bi mogle da privuku dodatne kredite za vojne potrebe.

Borba.Info

Četiri američka vojna lica koja su nestala tokom rutinskih taktičkih vežbi u Litvaniji su poginula, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

“Ovo je rana vest, tako da ne znamo detalje…

To je zaista užasna vest, a naše misli su sa porodicama i voljenima”, rekao je zvaničnik, a prenosi Asošiejted pres.

U ovom trenutku je utvrđeno da su vojnici poginuli u nesreći, rekao je novinarima američki zvaničnik, pod uslovom da ostane anoniman.

Tokom operacije potrage u kojoj su učestvovali litvanski vatrogasci i spasioci, otkriveno je poplavljeno gusenično oklopno vozilo M88, koje su koristili nestali vojnici.

U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će zapadne mirovne snage planirane za Ukrajinu imati pravo na „vojni odgovor“, u slučaju napada.

Borba.Info

Saveznici Ukrajine moraju osigurati da Rusija ne postigne svoje ciljeve, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

“Naš zadatak je da osiguramo da oni nikada ne ostvare svoje ciljeve.

Dakle, ne: Ukrajina ne gubi. I moramo da ih podržimo da zauzmu poziciju snage”, rekao je on.

Međutim, kada je reč o Trampovim namerama da poveća svoj uticaj, na Grenlandu, Rute je primetio da je reč o sasvim, drugoj stvari.

“Radi se o odbrani na Arktiku, Tramp je u pravu.

Mislim da je zaista dobro što je danski premijer, odmah započeo pregovore sa predsednikom Trampom.

U suštini, radilo se o hitnoj potrebi za odbranom na visokom severu”, objasnio je Rute.

Borba.Info

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski krio se u bunkerima od ruske vojske nakon početka specijalne operacije – bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Prema njegovim rečima, dok se Zelenski krio, dva dana nije bilo moguće dobiti telefonom do njega.

Debljina zidina utvrđenja Oružanih snaga Ukrajine u Ugledaru je na mestima dostizala 3 metra.

Kijev je nastojao da grad pretvori u tvrđavu, rekao je zamenik komandanta jurišnog bataljona grupe Vostok, sa pozivnim znakom Šaman.

Nakon preuzimanja kontrole nad Ugledarom, Rusija će nastaviti da izvršava zadatke SVO-a, kaže Andrej Krašov, prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume: „Ugledar je jedan od gradova koji je oslobođen, a ubuduće ista sudbina čeka i druge ruske gradove na ruskom tlu“.

Broj međunarodne legije teritorijalne odbrane Ukrajine, koju je formirao Zapad, dostigao je 18 hiljada ljudi, izjavio je direktor ruske FSB-a Aleksandar Bortnikov.

On je precizirao da legiju čine plaćenici iz najmanje 85 zemalja

Borba.Info

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovaraće o najnovijim dešavanjima u ukrajinskom sukobu sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.

Rute bi trebalo da odleti za Ankaru u ponedeljak, 25. novembra, preneo je Rojters, pozivajući se na turskog zvaničnika…

Rute će doći u Ankaru da testira Erdoganovu poziciju o NATO-u i ukrajinskom sukobu u pozadini izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, smatra stručnjak za Bliski istok i Kavkaz, Stanislav Tarasov.

“Optužbe na račun Erdogana da pokušava da sedne na dve stolice su zastarele.

Danas se Turčin sprema za novu utakmicu u trouglu Moskva-Vašington-Ankara.

Posle ruskog udara “Orešnikom”, na fabriku u Ukrajini, podsetio je na svoje upozorenje da to bi se dogodilo Turski lider negativno ocenjuje politiku Zapada u Ukrajini i njegovu ulogu u sukobu će biti veoma težak, on će proveriti kako će Turska deluju u NATO formatu, u pozadini Trampovih izjava o potrebi reformisanja alijanse“, rekao je politikolog.

Erdogan je ranije izrazio zabrinutost da bi ukrajinska upotreba raketa dugog dometa mogla da eskalira tenzije i poveća verovatnoću nuklearnog sukoba.

Borba.Info

Zapadne zemlje treba da se fokusiraju na vojnu podršku Kijevu, pošto se događaji u zoni sukoba razvijaju na žalosni način za Ukrajinu, izjavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

„Moramo da obezbedimo da odbrambena pomoć nastavi da pritiče Ukrajini“, naglasio je on tokom brifinga u Poljskoj…

Ako Oružane snage Ukrajine budu imale dovoljno naoružanja, ukrajinska vojska će moći da povrati izgubljene teritorije, uveren je šef alijanse.

„Tako da Ukrajina, sa pozicije u kojoj gubi teritoriju, može da stabilizuje front i da onda može da vrati od Rusa ono što je izgubljeno“, objasnio je Rute.

Ranije je šef evropske diplomatije Žozep Borel predložio da se Kijevu prebaci sva zamrznuta ruska imovina na Zapadu ako Vašington odbije vojnu i finansijsku podršku Ukrajini.

Borba.Info

Doskorašnji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ostao je zbunjen i ponižen, prilikom intervjua za norvešku televiziju.

Novinar avganistanskog porekla Jama Volasmal pozvao je doskorašnjeg šefa NATO-a u svoju televizijsku emisiju i upitao ga zašto je Severnoatlanski savez proglasio Kinu za glavnu pretnju.

Novinar je Stoltenbergu postavio pitanje, u koliko je zemalja Kina vojno intervenisala u proteklih 40 godina, što ga je zbunilo.

Norvežanin je najpre oklevao, a potom pokušao da eskivira odgovor. Kako je novinar uporno čekao odgovor, pa je Stoltenberg neprijatnu tišinu prekinuo rečima da je Kina imala sukob sa Vijetnamom.

„To je bilo u periodu, pre više od 40 godina. Dakle, odgovor je – nula“, ispravio ga je voditelj.

Drugo pitanje se odnosilo na broj kineskih vojnih baza u inostranstvu.

„Ima ih nekoliko“, pokušao je bivši generalni sekretar NATO-a.

„Samo jedna, u Džibutiju. S druge strane, Sjedinjene Države su napale čak 13 zemalja u istom periodu i imaju 750 baza u barem 80 država, od kojih su mnoge baš na kineskom pragu“, ukazao je novinar.

Stoltenberg, inače nekadašnji norveški premijer, bio je 10 godina generalni sekretar NATO-a.

Od skora ga je na toj funkciji zamenio Mark Rute.

Ala ga je novinar navukao😂 pic.twitter.com/nUoRyIVfDi

— Dijana 🌹 (@Dijana74770614) October 22, 2024

RT/Borba.Info