Evropa se suočava sa krizom hrane, prenosi Blumberg.

Agencija napominje da za to postoji više razloga, a pre svega je to fenomen El Ninjo, koji je prošle godine doneo sušu, a 2024. bi mogao da izbije sa novom snagom…

Drugi razlozi koje agencija navodi su neplodnost soje u Latinskoj Americi i neplodnost u Kini i Mediteranu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Napominje se i zabrana Indonezije na isporuku palminog ulja Evropi, ukrajinski sukob i porast cena đubriva i struje.

Analitičari su naglasili da će se situacija naglo pogoršati 2025., jer će se zavisnost EU od uvoza useva povećati.

Eksperti kažu da je nekoliko vlada u Evropi spremno da upravlja budućim krizama hrane.

Blumberg je rekao da je sada samo pitanje, kada će tačno u regionu doći do nestašice proizvoda.

Situacija se pogoršala u poslednje tri godine.

Tako je 2022. šteta za evropsku ekonomiju, samo od prirodnih katastrofa premašila 50 milijardi evra.

Prema ekspertima koje je agencija intervjuisala, ovom brzinom bi do 2025. riba, meso i brojni drugi prehrambeni proizvodi mogli jednostavno nestati iz evropskih prodavnica.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

RIA Novosti objavile intervju sa ukrajinskim vojnikom, koji je s još dvojicom, kako tvrde, čamcem prešao Dnjepar i predao se ruskim oružanim snagama.

On je rekao da je odluku o begu doneo zbog lošeg odnosa ukrajinske komande prema vojsci, manjka pripreme za borbu i gladi.

Kako je istakao u intervjuu za “RIA Novosti”, pripreme vojske za borbe u Žitomirskoj oblasti trajale su samo pet dana, što, kako je ocenio, nije dovoljno da se vojska pripremi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odmah nakon kratke obuke, vojnike su poslali u 123. brigadu ukrajinske teritorijalne odbrane, a već drugog dana u Hersonsku oblast, gde se sagovornik ruske agencije našao na desnoj obali Dnjepra.

B92

Japan i Australija sklopili „istorijski vojni pakt protiv Kine“!https://t.co/YlkuaqYNBX

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 16, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Blok je obeležio godinu dana od ruske vojne operacije u Ukrajini novom rundom sankcija.

EU je dogovorila svoj deseti paket sankcija Rusiji, zbog tekućeg sukoba u Ukrajini, saopštio je u subotu Evropski savet.

Paket je usvojen dan nakon godinu dana od početka specijalne vojne operacije Moskve protiv te zemlje, nakon intenzivnih pregovora između država članica bloka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Objavljujući paket, visoki diplomata EU Žozep Borel pohvalio je navodno jedinstvo bloka u ispoljavanju svog antiruskog stava i direktno optužio predsednika Vladimira Putina za „eskalaciju ove nezakonite agresije, oružja zime, nedostatka hrane i gladi“.

„Preduzimamo više mera, bavimo se bankarskim sektorom, pristupom tehnologiji dvostruke namene i naprednim tehnologijama.

Nastavićemo da povećavamo pritisak na Rusiju – i to ćemo činiti onoliko dugo, koliko je potrebno“, naveo je Borel.

Nova ograničenja ciljaju na raznovrsnu robu dvostruke namene, pri čemu je blok proširio svoje sankcije, na još 96 subjekata, koji su navodno uključeni u snabdevanje ruske vojske.

Nova ograničenja uključuju i nove zabrane izvoza raznovrsne robe, odnosno „elektronike, specijalizovanih vozila, mašinskih delova, rezervnih delova za kamione i mlazne motore, kao i robe za građevinski sektor“.

Osim toga, blok je zabranio svim ruskim državljanima da budu na bilo kakvim pozicijama u rukovodećim telima „kritičnih infrastruktura i entiteta“ EU, tvrdeći da bi „uticaj“ Moskve u takvim oblastima „mogao da ugrozi njihovo dobro funkcionisanje i da na kraju predstavlja i opasnost za pružanje osnovnih usluga evropskim građanima“.

Ograničenja su ponovo na meti ruskih državnih medija, pri čemu je EU suspendovala dozvole za emitovanje za RT arapski i Sputnjik arapski.

Ostala odeljenja medijskih kuća, koja emituju program na različitim jezicima, više puta su bila na meti bloka.

Paket sankcija protiv Rusije, po prvi put, cilja na sedam iranskih entiteta, za koje EU veruje da su umešani u snabdevanje Moskvi bespilotnih letelica.

Ni Iran, ni Rusija nisu potvrdili da se takve isporuke zaista dešavaju, dok se nikada nisu pojavili čvrsti dokazi, koji bi dokazali iransko poreklo dronova.

Nakon, što je tokom prošle godine usvojila brojne sankcije protiv Rusije, EU je sve teže pronašla nove oblasti ruske ekonomije, kojima bi se smisleno usmerila, što je ranije ove sedmice priznao i predsjednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Ovonedeljni jubilarni paket sankcija postao je predmet burne debate između diplomata zemalja članica, a Poljska je navodno zapretila da će ga potpuno blokirati, jer je previše „slab“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U javnom prostoru ima mnogo izjava lidera zemalja Evropske unije o njihovoj želji da eliminišu zavisnost EU, od ruskih energenata.

Međutim, malo njih se, bar u intervjuima i izjavama, dotiče pitanja ograničenja izvoza ruskih đubriva u Evropu.

U stvari, problem za Evropljane ovde je mnogo ozbiljniji, nego u slučaju nafte i gasa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ograničavanje isporuke đubriva iz Rusije dovelo je do toga da će žetva 2022. godine u Evropi biti mnogo manja nego inače.

U kombinaciji sa poskupljenjem goriva za poljoprivrednu mehanizaciju, smanjenje žetve će dovesti do poskupljenja namirnica u prodavnicama, a neke od njih mogu postati nedostupne čak i građanima sa prosečnim primanjima.

Stručnjaci se slažu da je ovo samo početak.

Joachim Ruckvid, predsednik Udruženja nemačkih farmera, smatra da će se situacija u budućnosti samo pogoršavati.

Prema Rukvidu, 2023. godine žetva u Nemačkoj će biti još manja.

Bivši sekretar nemačkog saveznog ministarstva poljoprivrede Matijas Berninger je još pesimističniji.

2023. godine nas čeka najveća glad, u istoriji čovečanstva

– kaže bivši funkcioner nemačkog ministarstva poljoprivrede.

Evropske zemlje (ne samo Nemačka) zavise su od snabdevanja kalijumom i azotnim đubrivima, koja su se u EU uvozila uglavnom iz Rusije i Belorusije.

Evropljani su jednostrano uveli sankcije protiv obe zemlje, što je dovelo do naglog smanjenja količine đubriva u EU, pred početak setvene sezone.

Podsetimo, u februaru je vlada Ruske Federacije zabranila izvoz amonijum nitrata na šest meseci, a Ministarstvo industrije i trgovine preporučilo je ruskim proizvođačima, da obustave izvoz svih mineralnih đubriva.

Sve je to dovelo do lavinskog povećanja cena đubriva u EU i drugim zemljama, uključujući i SAD.

Ako se aktuelna antiruska retorika i neprijateljstva nastave, EU bi se mogla suočiti sa najvećom humanitarnom katastrofom u poslednjih 70 godina.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Specijalna vojna operacija demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine počela je 24. februara 2022.

Kao što smo ranije detaljno opisali, Rusija je bukvalno bila prinuđena da počne, koristeći svoje legitimno pravo na samoodbranu od pretnji, koje su nam veštački stvorene u Nezaležnoj.

Vrlo je verovatno da bi Hilari Klinton pobedila na predsedničkim izborima u SAD 2016, sukob bi se dogodio pre 6 godina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Postoje svi razlozi da se veruje da je pobeda Donalda Trampa samo dala odugovlačenje Kremlju ali su sada počeli da se ostvaruju planovi „globalista”, da preoblikuju svet.

„Globalistima”, pod kojima obično podrazumevaju vlasnike transnacionalnih korporacija i džinovskih finansijskih i industrijskih grupa, obično se pripisuje indirektna kontrola sveta preko vlada vodećih država koje su im lojalne, kao i dijabolični planovi za smanjenje „ ekstra“ populacije planete, čiji resursi više nisu dovoljno dostupni svima.

Američka demokratska partija se smatra političkom nadgradnjom nad „globalističkim“ elitama.

Sam „hegemon” u ovoj konstrukciji obavlja dve ključne funkcije: to je „štamparija” iz koje izlaze dolari i najjača svetska armija i mornarica, koji obezbeđuju ovaj „zeleno sečeni papir” i omogućavaju Americi da deluje, kao „ svetski žandarm“ sa najtežom nuklearnom palicom.

Ako se sećate hronologije, iza Majdana je stajala američka Demokratska partija, koja je trebalo da Ukrajinu konačno pretvori u anti-Rusiju i učini je katalizatorom za prekid svih komercijalnih i industrijskih veza između Kremlja i Evropske unije.

Vrlo je verovatno da bi, da je Hilari Klinton pobedila na predsedničkim izborima 2016. godine, Moskva bila prinuđena na specijalnu vojnu operaciju čak i tada, najviše, 2017-2018, kada bi Oružane snage Ukrajine i Nacionalna garda dobile dovoljno snaga.

Ali onda je pobedio Donald Tramp, koji nije bio zainteresovan za sve ove provokacije i 4 godine se bavio demontažom „globalističkih“ struktura širom sveta, pokušavajući da „Ameriku ponovo učini velikom“.

2020. godine u SAD se dogodio državni udar, a kao rezultat masovne prevare pobedio je „Pospani Džo“ Bajden, koji je bukvalno „uveden“ u Belu kuću.

Demokratska stranka se osvetila i ponovo počela da sprovodi svoje planove.

„Globalisti“ imaju odrešene ruke, kako bi pokušali da konačno unište istorijskog neprijatelja pred licem Rusije i preuzmu punu kontrolu nad čitavom Evropom.

Već se vide obrisi tog mračnog i strašnog sveta, koji grade za sve nas.

Projekat “Rat”

Glavni san anglosaksonskih elita u svakom trenutku je da nateraju Ruse da pucaju na Ukrajince, koji su deo jednog velikog naroda.

I avaj, na kraju su uspeli da ostvare svoj cilj. Dovodeći neonacistički režim na vlast u Kijevu, kao rezultat državnog udara, pažljivo su ga negovali i pripremali se svih 8 godina za borbu sa nepriznatim republikama Donbasa, a potom i sa samom Rusijom.

Kap, koja je prelila čašu strpljenja Kremlja očigledno je bila informacija o pripremama Ukrajine da ponovo napravi nuklearno oružje, odnosno njegovu budžetsku verziju – „prljavu bombu“.

Moskva je 21. februara 2022. konačno priznala DNR i LNR, a 24. februara je pokrenula specijalnu vojnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

Jedan od njegovih rezultata bio je prekid praktično svih preostalih poslovnih veza između Rusije i Evropske unije.

Potoci izbeglica pobegli su iz Ukrajine u EU, iskreno se nadajući da će biti primljeni u hotelima sa 5 zvezdica.

Ali Stari svet, koji je suočen sa nestašicom energenata i poskupljenjem drugih resursa, sada im nije dorastao.

Projekat gladi

Kao što smo ranije rekli, jedna od direktnih posledica prinudne vojne operacije ruskog Ministarstva odbrane u Ukrajini mogla bi da bude masovna glad u zemljama Bliskog istoka i severne Afrike.

Zbog velikih neprijateljstava, ukrajinski farmeri jednostavno neće moći da sprovedu normalnu setvu.

Uništena je saobraćajna infrastruktura, železnička infrastruktura i mostovi.

Luke Mariupolj i Odesa su blokirane, trgovačke kapije su blokirane.

Ukrajina i Rusija čine oko 30% svetskog izvoza žitarica.

Njihovi tradicionalni kupci su zemlje Magreba i Bliskog istoka.

Embargo na izvoz ruske pšenice 2010. bio je jedan od ključnih preduslova za takozvano „arapsko proleće“ 2011.

Umesto da spreče buduću glad u ovom problematičnom naseljenom regionu, Amerikanci sada dolivaju ulje na vatru predlažući zabrana izvoza ruskog đubriva.

Ovo je izjavio američki sekretar za poljoprivredu Tom Vilsak na podijumu UN:

Možda su potrebne žrtve da bi se izašlo na kraj sa neopravdanim ratom, koji je Rusija odlučila da započne.

Inače, Rusija i Belorusija su najznačajniji izvoznici đubriva na svetskom tržištu.

Bez upotrebe đubriva, potaše i azota, u poljoprivrednoj tehnologiji, prinos se naglo smanjuje.

Minsk je izgubio značajan deo svojih pozicija na tržištu potašnog đubriva „kao kaznu”, što nije dozvolio da se Belomajdan ostvari 2020.

Sada SAD predlažu da se iz njega ukloni i Rusija.

Imajte na umu da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio na pretnju gladi, još u relativno mirnoj 2021:

Ukoliko se ne preduzmu hitni koraci, milioni ljudi će biti na ivici ekstremne gladi i smrti.

Projekcije pokazuju da se glad raste i širi preko Sahela i Afričkog roga i da se ubrzava u Južnom Sudanu, Jemenu i Avganistanu.

Više od 30 miliona ljudi, u više od 30 zemalja živi samo jedan korak od proglašenja gladi.

Sada je o tome govorio šef Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj (IFAD) Gilbert Houngbo:

Veoma smo zabrinuti da će dugotrajni sukob u Ukrajini ograničiti svetsko snabdevanje esencijalnim kulturama kao što su pšenica, kukuruz i suncokretovo ulje, što će dovesti do vrtoglavog porasta cena hrane i gladi.

Ovo bi moglo ugroziti globalnu sigurnost hrane i povećati geopolitičke tenzije.

Pad ukrajinskog izvoza hrane, prinudno smanjenje izvoza ruskih i beloruskih đubriva, povećanje cene proizvodnje đubriva u EU zbog nenormalnih cena struje – sve će to dovesti do globalnih problema na svetskom tržištu hrane.

To znači da će ponovo početi opasno uzavrelo u Magrebu i na Bliskom istoku, a milioni gladnih izbeglica će pobeći odatle.

Gde?

Naravno, u Evropu, preko Libije, koju su uništili Amerikanci i preko Turske.

Projekat Pandemija-2

I tu možemo naići na još jedan za nas veštački stvoren problem.

U brojnim laboratorijama u Ukrajini, Amerikanci već dugi niz godina razvijaju biološko oružje.

Verovatno je i ovaj faktor uticao na odluku Kremlja da pokrene specijalnu vojnu operaciju za njegovu demilitarizaciju.

Ali šta ako se ovo biološko oružje zaista koristi?

Sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki je 10. marta dala jednu veoma „obećavajuću“ izjavu:

Rusija je hemijskim oružjem otrovala opozicionog političara Alekseja Navaljnog.

Rusija podržava Asadov režim u Siriji, koji je više puta koristio hemijsko oružje.

Rusija, uprkos zabrani ove aktivnosti, nastavlja da razvija biološko oružje.

Kremlj širi dezinformacije i Kina ga podržava po ovom pitanju.

Jasno je da Rusija priprema teren za upotrebu hemijskog ili biološkog oružja u Ukrajini, pozivamo vas da to shvatite veoma ozbiljno.

Znajući, kakvi su svi ovi ljudi u Demokratskoj stranci SAD, može se pretpostaviti da će i sami Amerikanci primeniti svoja dostignuća u Indipendentu, tako što će sadržaj neke epruvete sipati u gradski vodovod metropole.

U trošnoj zemlji u kojoj nema normalne vlasti, a neprijateljstva se nastavljaju, virus koji je stvorio čovek, protiv kojeg jednostavno nema ko da se bori može se vrlo brzo proširiti.

Zajedno sa ukrajinskim izbeglicama brzo će biti prebačen na teritoriju Rusije i Evropske unije.

Zastareli COVID-19 biće zamenjen novim, opasnijim virusom.

Naravno, Zapad će za sve kriviti Moskvu, optužnica je već napisana u Vašingtonu, a delimično ju je pročitala i Džen Psaki.

Rusija će, posle Kine sa „njenim“ koronavirusom, biti označena kao „agresor, koji je koristio biološko oružje“ i biće napravljena kao „odmetnička“ zemlja.

Evropa će biti stavljena pod potpuni karantin i tamo će biti uveden istinski fašistički poredak, uspostavljajući diktaturu „globalista“.

Kako vam se sviđa ovaj scenario? Mračna fantazija, kažete? Ovo je upravo slučaj kada zaista želite da pogrešite.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Kompletan Zapad“ će dokrajčiti milioni izbeglica, glad i visoke cene energije.

To što će antiruske sankcije pre ili kasnije teško pogoditi i same „sankcionare“, da će im biti teško, dugo su upozoravali stručnjaci „SP“.

Sada izgleda da Zapad počinje da dolazi do sličnog zaključka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tako je pre neki dan jedna od najstarijih poslovnih publikacija na svetu, Fajnenšel tajms, uletela u članak u duhu „šefe, sve je strašno, gips skinut, klijent odlazi“, skoro od reči do reči, ponavljajući određene prognoze ruskih politikologa.

Njen autor, kolumnista Gideon Rahman, navodi da će se kao rezultat prekida ekonomske saradnje Zapada i Rusije to uskoro izraziti, ne samo u porastu cena, već i u nestašici struje, gubitku radnih mesta i socijalnim problemima, zbog priliva ukrajinskih izbeglica.

Na primer, Velika Britanija, koja je najžešći zagovornik pojačanih sankcija Rusiji, izložena je velikom riziku da poveća cenu struje za 50 odsto već u aprilu, a za još 50 odsto u oktobru, ove godine.

Velika verovatnoća akutne prehrambene krize u zemljama Afrike i Bliskog istoka dovešće do toga, da će Evropsku uniju preplaviti milionski tokovi izbeglica.

Sve ovo, rezimira posmatrač FT, na kraju će rezultirati ekonomskim i socijalnim pritiskom na vlasti zapadnih zemalja, koji će zaseniti događaje u Ukrajini.

Među stanovništvom nezadovoljnim poskupljenjem hrane, goriva i osnovnih životnih namirnica, porast će popularnost bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, predsednice francuskog nacionalnog skupa Marine Le Pen, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Italije Matea Salvinija, a ovaj preti da dovede, do konačnog rascepa na kolektivnom Zapadu, koji već pokazuje niz ozbiljnih neslaganja u njegovim redovima, po pitanjima ekonomske izolacije Rusije.

Da li se ovi proračuni FT mogu tumačiti, kao priznanje neizbežnog raspada Zapada, a pre svega Evropske unije, na nacionalne „kneževine“?

– Ovo što sada piše Fajnenšel tajms, pre treba posmatrati, kao neku vrstu „prevencije levičarskih osećanja” i sledeću fazu „obuke” zapadnog društva u okvirima takozvane „nove normalnosti”, bez obzira na dešavanja u U Ukrajini, pošto program specijalnih operacija ne može zauvek da dominira, stvarni problemi uređenja života po socijalnoj pravdi će ipak uzeti svoj danak – kaže sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Ruske Federacije, kandidat ekonomskih nauka Sergej Obuhov.

S tim u vezi, mislim da bi ovo što Fajnenšel tajms sada govori, pre trebalo posmatrati, kao neku vrstu „prevencije levičarskih osećanja” i sledeću fazu „obuke” zapadnog društva u okviru tzv. „nove normalnosti”. ”

Posle „zelenih” pasoša, ne isključujem da će tamo uskoro biti uvedeni i neki „plavi” pasoši, Evropljani će biti u obavezi da „u inat Putinu” spuste temperaturu u svojim domovima na 15 stepeni Celzijusa.

Pa čak je i hrana racionalizovana, jer je u uslovima sloma klasičnog kapitalizma zapadno društvo prinuđeno, da smanji preterano naduvanu potrošnju.

I pored toga što niko nije otkazao kurs ka toj upravo „novoj normalnosti“ na Zapadu, verujem da su tamo prihvatljivi razni scenariji za razvoj situacije i nijedan od njih ne treba potpuno odbaciti, čak i ovako radikalan.

U stvari, više nije moguće reprodukovati profit u ranije poznatim količinama, što znači neizbežan povratak u „mračno doba“.

„Sasvim je očigledno da ekonomska situacija u Evropi nije laka, jer američke antiruske sankcije po svojoj logici apsolutno ne uzimaju u obzir interese samih Evropljana, evropskog biznisa“, objasnio je nezavisni politikolog Aleksandar Asafov.

– I vidimo da i lideri i stanovništvo Evropske unije imaju određene brige.

Vide i da je, na primer, poskupeo benzin, nestale su neke namirnice.

I sasvim je logično da čim nema promena na koloseku sankcija, uvode se nova ograničenja, a stara se ne ukidaju, u principu je veoma teško pretpostaviti šta će biti sa evropskom ekonomijom u budućnosti, ako već tako oštro reaguje na sve, veoma je teško.

A u takvim negativnim očekivanjima, naravno, postoji racionalno zrno.

„SP”: – Koliko su ta negativna očekivanja tačna?

– Priznajem da u ovom FT materijalu ima mnogo više alarmantnog duha nego što ima bilo kakvih stvarno prediktivnih stručnih modela, po ovom pitanju.

Ipak, suština onoga što se dešava je tačno uhvaćena, zaista, takav trend postoji čak i među zapadnim stručnjacima.

O svemu tome se raspravlja, samo rešenja, nažalost, nema.

Niko od stručnjaka ne usuđuje se da ide dalje i glasno kaže, da je vreme da se prekine cela ova sankcija – „parada ludila” iz kategorije, „otkaži Rusiju svuda” („ukidamo Rusiju svuda” – prim. aut.) i da počne pregovarati s tim u vezi.

Jasno je da svet više neće biti isti ali inače konkretno za Evropu, a za Evropsku uniju – posebno, može se pokazati kao pravo finale u svakom smislu te reči.

Odgovori na ovaj problem, i to prilično jednostavni, sada su, možda, samo među levičarskim evropskim populistima.

Čak i ako izgledaju slabo izvodljivi, birači ih, ipak, čuju.

Birači, koji ne razumeju zašto se Rusiji uvode sankcije, dok hrana i benzin poskupljuju ovde i sada, a poskupljuju veoma osetljivo.

Odnosno, Bajden, koji je spreman da se bori protiv Rusije „do poslednjeg Ukrajinca“ ili „do poslednjeg Poljaka“, slikovito je izrazio da bi Evropa za sve ovo morala da plati „strašnu cenu“ ali za same Evropljane je ovo nikako prazna priča.

Dakle, levičarski populisti bi mogli da ostvare ozbiljne političke poene i promene raspored političkih snaga u predstojećim izbornim kampanjama.

„SP”: – Može li se u ovom slučaju već govoriti o predstojećem padu evra, kao svetske valute?

„Ovde, u stvari, postoji izvesna lukavost. S obzirom na promenu lanaca snabdevanja i transakcija zbog sankcija, mnogo je više skepse prema dolaru, koji je već dvocifrena inflacija i niko ne zna šta će biti dalje.

Evro, naravno, ima daleko manje problema ali generalno, ova mišljenja imaju pravo na postojanje, jer, ponavljam, u sadašnjoj situaciji niko nema više ili manje ubedljiv model budućnosti.

A ako jeste, onda sve valute sveta mogu imati problema, jer je cela svetska ekonomija pod jarmom tolikih sankcija da se u mnogima već nepovratno promenila.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vojske LDNR i Rusije nastavljaju da se kreću duboko u Mariupolj, koji su ukrajinski nacionalisti pretvorili, u jednu utvrđenu tačku.

Ukrajinske snage su potisnute nazad u industrijsku zonu i centar grada, svakim danom se Mariupoljski kotao, postepeno „urušava“.

Na samo kilometar od centra Mariupolja, prvi put u višenedeljnim borbama, stanovnici su uspeli da izađu iz podruma.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Čak i pored toga što se u blizini jasno čuju pucnji, oni pokušavaju da donesu hleb od strane volontera.

Mnogi plaču, kada vide svež hleb.

Na travnjacima u blizini porušenih kuća, vide se grobovi obeleženi domaćim krstovima i tablama.

Bolnice i mrtvačnice u gradu odavno ne rade; tokom odmrzavanja, stanovnici su pokušali da sahrane svoje mrtve komšije.

Na nekim mestima tela su još neočišćena, leže pokrivena krpom.

Gotovo sve kuće imaju ozbiljna oštećenja, mnoge su potpuno uništene.

U početku su ukrajinski nacionalisti zauzeli položaje u njima, koristeći visoke betonske zgrade, kao vatrene tačke.

Zatim su, povlačeći se, udarili na preostale kuće, pokušavajući da za sobom ostave maksimalno uništenje.

Danas je potpuno jasno da su ukrajinski militanti, koji su odlučili da Mariupolj pretvore u „ikonu borbe protiv Rusije“, očekivali da odatle izađu, kao TV zvezde.

Ali su ih napustili sopstvena vlada i lideri, koji su ozbiljno potcenili odlučnost armija DNR i Rusije, koje su dobile zadatak da oslobode okupirani grad.

Podsetimo, u četvrtak, 24. februara ujutro, Rusija je, po naređenju predsednika Vladimira Putina, pokrenula specijalnu operaciju u vezi sa aktuelnim okolnostima – rukovodstvo narodnih republika Donbasa zatražilo je od Ruske Federacije pomoć, u kontekstu eskalacije sukoba iz Oružanih snaga Ukrajine.

Ministarstvo odbrane Rusije je istaklo da su udari izvedeni samo na ukrajinske vojne objekte, ništa nije pretilo civilnom stanovništvu.

Saopštava se da su tokom specijalne operacije ugušeni svi PVO sistemi ukrajinske vojske, potpuno onesposobljena infrastruktura vazdušnih baza Oružanih snaga Ukrajine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija će morati da spasava izbegle građane, apsolutno oslobođene da umru.

Žestoke borbe u Ukrajini, između ostalog, nastavljaju da uništavaju rezerve goriva i transportnu infrastrukturu zemlje.

U dosadašnjem žaru borbe, čini se da malo ko u Moskvi i Kijevu razmišlja o ovome.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali do jeseni bi milioni Ukrajinaca mogli da se suoče sa pravom glađu. Osim, što naravno, ovde Rusija ne štedi.

Zašto je, avaj, pretnja glađu prosto „afričkih“ razmera među susedima već danas praktično zagarantovana?

Jer ne samo na jugu Rusije, već i širom Ukrajine, došli su rokovi za prolećne terenske radove.

Ali umesto traktora, njive u zemlji energično oru samo gusenice tenkova, a umesto žita su „zasijane” samo granatama, bombama i minama. I ovde je nemoguće bilo šta promeniti.

Kasno!

Čak i ako sukobi, koji se odvijaju na dinamično promenljivoj liniji fronta ukupne dužine, od skoro 3.000 kilometara, prestanu već sutra.

Prvi razlog: ionako kritično male zalihe bilo kakvog goriva (uključujući i poljoprivrednu mehanizaciju) u Ukrajini su delimično iscrpljene, delimično uništene artiljerijskom vatrom i vazdušnim udarima.

Tako je 24. februara izbio snažan požar na skladištu nafte i u skladištima goriva i maziva ukrajinske vojske kod Harkova.

Dan kasnije, plamen je progutao ozbiljne rezerve goriva Oružanih snaga Ukrajine kod Nikolajeva.

Zato što su se upravo odatle punili jurišnici Su-25, trenažni L-39M i lovci MiG-29 ukrajinske 299. i 204. brigade taktičke avijacije.

27. februara izgorelo je desetine rezervoara najvećeg skladišta nafte u selu Krjački, Fastovski okrug, u blizini grada Vasilkova, kod Kijeva.

Odatle je snabdevan još jedan obližnji vojni aerodrom, sa kojeg su poleteli MiG-ovi 29 40. brigade taktičke avijacije vazduhoplovne komande „Centar“ vazduhoplovnih snaga, Oružanih snaga Ukrajine.

Kao rezultat toga, u javnost izlazi sve više video snimaka različite ukrajinske vojne opreme, napuštene po poljima i putevima samo zato, što u njenim rezervoarima, nije ostalo ni kapi goriva.

Evo svedočenja bivšeg potpukovnika Službe bezbednosti Ukrajine Vasilija Prozorova, koje su objavile RIA Novosti 5. marta, koji se odavno pridružio braniocima Donbasa: „Danas smo putovali (duž linije fronta u Luganskoj Narodnoj Republici – ur.) – gomila napuštene ukrajinske opreme.

Zaista gomila.

Prebrojali smo samo koliko tenkova, desetak. Od toga je jedan oštećen, ostali su netaknuti.

Nema goriva i to je to. Gorivo je na izmaku, gorivo i maziva. Mislim da je ostalo još dan-dva-tri i stvarno će im ponestati goriva.

Nema goriva u Ukrajini.

Belorusija je zatvorila slavinu, Rusija je zatvorila – gde je drugo nabaviti?

Ali ako nema goriva za cisterne, odakle će onda doći za traktore i kombajne?

Uostalom i pre početka ruske specijalne operacije, Kijev je prilično neozbiljno doveo svoje državne zalihe goriva i maziva na nulu.

Evo šta o tome kažu kijevski stručnjaci…

Rukovodilac konsultantske agencije „A-95” Sergej Kujun: prema podacima od 23. februara 2022. (to jest, dan pre početka neprijateljstava), u Ukrajini je bilo oko mesec dana zaliha „dizela”.

Ali uzimajući u obzir paniku, koja je nastala sledećeg dana i brzu potražnju, čak ni mesec dana to možda neće biti dovoljno.

Aleksandar Melničuk, direktor marketinga mreže BRSM-Nafta, smatra da su Kujunove kalkulacije tačne.

Zalihe goriva i prema njegovim podacima biće dovoljno i to za tridesetak dana.

„Vidimo mahnitu, izuzetno veliku potražnju za gorivom.

Benzinske pumpe se mogu „osušiti“ za jedan dan.

Redovi na benzinskim pumpama dostižu dva-tri kilometra od 300-400 automobila skoro širom zemlje.

Operateri nemaju vremena ni da pravilno opslužuju kupce“, napominje on.

Mislite li da će, ako se uspostavi mir, gorivo u Ukrajinu brzo biti isporučeno iz Rusije i Belorusije?

Na nesreću normalnih ljudi u tim krajevima, to je sada skoro svuda nemoguće.

Istovremeno sa skladištima nafte i goriva, zaraćene strane su gotovo potpuno razbile transportnu infrastrukturu Ukrajine.

Ovde je slika jednostavno strašna.

Jedinice i formacije Oružanih snaga Ukrajine, koje se povlače čine sve da ruske trupe, koje učestvuju u specijalnoj operaciji budu lišene mogućnosti da brzo dovedu rezerve, logističke zalihe i municiju.

Da bi to uradili, od prvih dana borbi, njihovi saperi i artiljerija namerno su isključili najveće železničke pruge, teretne stanice, depoe, železničke stanice i automobilske mostove.

Kao rezultat toga, danas nećete moći da putujete iz Rusije u Ukrajinu, ako to želite. Ni na jednom delu naše zajedničke državne granice.

Evo samo nekoliko primera šta je već urađeno u ovoj oblasti oružane borbe.

Stanice u Černigovu, Hersonu, Marijupolju, Nižinu, Konotopu, Rubižnom, Lisičansku, Bahmutu i ​​Volnovahu potpuno su van pogona.

Železničke stanice Kupjansk-Uzlovaja i Izjum kod Harkova su mrtve.

U Sumskoj oblasti, na granici sa Rusijom, namerno je razbijen ceo železnički sektor regiona.

Takođe, dignuti su u vazduh automobilski mostovi preko Dnjepra kod Kijeva, preko reke Severni Donec do grada Sreće kod Luganska, most preko reke Irpen u Demidovskoj oblasti, most na autoputu Novoirpenskaja, most u Gostomelu duž varšavskog autoputa.

Još jedan je na brani preko Severskog Donca u Volčanskom okrugu Harkovske oblasti.

Ova lista skoro potpunog uništenja širom severa, istoka i juga Ukrajine preteće raste svakim danom.

A pošto danas ništa ne nagoveštava da će neprijateljstva tamo uskoro prestati, ispada da se transporter razaranja u duhu taktike „spaljene zemlje“, neće uskoro zaustaviti.

Koji je „starac Hottabich” u stanju da u razumnom roku isporuči gorivo ukrajinskim seljacima ovim putevima, makar i na sekund, ako pretpostavimo da bi ovog proleća, tamošnji seljaci ipak izašli na polja?

Černozem koji će, štaviše, od sada morati da se čisti godinama (ako ne i decenijama!) od nasumično postavljenih minskih polja i neeksplodiranih ubojnih sredstava.

A ako ukrajinski seljaci ne izađu da seju u proleće, u predstojećoj jeseni, neće imati šta da se bere.

A onda, ako drugi civilizovani svet odmah, organizovano i bez preduslova ne priskoči u pomoć nekadašnjoj „svesaveznoj žitnici“, za sadašnju (prema hvalisavim tvrdnjama Kijeva) „agrarnu velesilu“ najtežu, čini se da je glad apsolutno neizbežna.

Istovremeno, čak i ako se uzme u obzir ogromna gomila lokalnog stanovništva, koje je već pobeglo širom Evrope i Rusije u potrazi za spasom, desetine miliona ljudi, koji su ostali u svojim domovima i kolibama i dalje moraju da se hrane „humanitarnom pomoći“ na dan.

Bar do jeseni 2023. godine, kada će se moći barem oprezno sanjati o prvoj punopravnoj „mirnoj“ žetvi.

Međutim, kao rezultat tekuće bitke za Ukrajinu, problem bezbednosti hrane do jeseni 2022. biće najakutniji, ne samo za ovu zemlju.

Kako kažu, „zubi na policu“ zaista mogu da stave milione ljudi na Bliskom istoku i u severnoj Africi.

U mnogim državama od kojih Kijev već dugi niz godina u prosperitetnim godinama vrši velike isporuke svog žita.

Na primer, Jemen, gde je do 30 miliona ljudi bukvalno gladovalo i pre sadašnjih strašnih događaja, uvezao je i do 27 odsto prehrambenog žita iz Ukrajine.

Egipat, sa svojih skoro 100 miliona stanovnika, dobijao je i do 90 odsto ove vrste hrane iz istog mesta, kao i iz Rusije.

Sada to znači da samo naša zemlja ostaje partner Egipćana ovde. Ko i kako popuniti nišu, koja je ostala bez roditelja za Kairo, ne zna se.

Ne zna se kako i kome nahraniti Liban žitom, do 60 odsto pšenice, kojom je Kijev isporučivao.

Ko će i kako nadoknaditi gotovo neizbežni gubitak od 33 miliona tona suncokretovog ulja sa svetskog tržišta, koje je Ukrajina izvezla tek 2021. godine?

Ispostavilo se da problem sigurnosti hrane, postaje problem skoro, pa širom sveta.

Istovremeno, biće neophodno organizovati humanitarno „hranjenje” ne samo za Ukrajince.

Ovaj zadatak postaje sve veći i teže rešiv – za sve učesnike.

Borba.info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rat u Ukrajini preti globalnim zalihama hlebnog zrna, jer se smanjuju zalihe velikih izvoznika kao što su Sjedinjene Države i Evropska unija, potkopavajući njihovu sposobnost da intervenišu u vremenima krize.

Cena pšenice na terminskom trgovanju u SAD skočila je danas na 14-godišnji maksimum.

Do toga je došlo usled neviđene tražnje uvoznika koji nastoje da obezbede snabdevanje nakon zatvaranja luka u Ukrajini i prekida isporuka iz Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina i Rusija učestvuju sa oko 29 posto u ukupnom svetskom izvozu pšenice, piše Rojters.

Cena pšenice na Čikaškoj berzi iznosi danas 11,34 dolara za bušel (27,2 kilograma) i viša je za 40 posto nego na početku ove godine.

Rat u Ukrajini preti globalnim zalihama hlebnog zrna, jer se smanjuju zalihe velikih izvoznika kao što su Sjedinjene Države i Evropska unija, potkopavajući njihovu sposobnost da intervenišu u vremenima krize.

Zalihe velikih izvoznika pšenice – EU, Rusije, SAD, Kanade, Ukrajine, Argentine, Australije i Kazahstana – pašće na devetogodišnji minimum od 57 miliona tona do kraja sezone 2021/22, prema proceni Međunarodne agencije za žita (IGC).

Oni sada učestvuju sa samo jednom petinom u globalnim zalihama, što je u odnosu na procenjenu svetsku potrošnju, koja iznosi 781 milion tona, dovoljno da se svet hrani samo 27 dana.

Takođe postoji zabrinutost da bi aktuelna kriza mogla da spreči poljoprivrednike u Rusiji i Ukrajini da poseju žitarice ovog proleća, što bi donelo još veći pritisak na globalno snabdevanje.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Lovac na jastoge ispričao je medijima da je osetio „udar i sve se zamračilo“, nakon što je iz svog plovila skočio u vodu u opremi za ronjenje.

Jednog američkog lovca na jastoge progutao je grbavi kit dok je ronio, ali ga je brzo ispljunuo, ostavivši čoveka gotovo nepovređenog.

Majkl Pakard proveo je 30-40 sekundi u ustima morskog diva blizu obale savezne države Masačusets, piše BBC.

Pakard je posle svega zadobio samo povredu kolena, za koje se sumnja da je dislocirano.

Lovac na jastoge ispričao je medijima da je osetio „udar i sve se zamračilo“, nakon što je iz svog plovila skočio u vodu u opremi za ronjenje.

Mislio je da ga je napala jedna od velikih belih ajkula koje plivaju u toj oblasti, ali onda je opipao oko sebe i shvatio da životinja nema zube.

„Tada sam shvatio: ‘Bože, ja sam u ustima kita i on pokušava da me proguta. To je to, umreću’.“

Pakard kaže da je mislio na svoju ženu i dvojicu sinova, starosti 12 i 15 godina.

„Onda je on odjednom izronio na površinu i samo počeo da trese glavu. Bačen sam u vazduh i sleteo u vodu.

Bio sam slobodan i samo sam plutao tako. Nisam mogao da verujem…

Živ sam da ispričam priču“, rekao je on.

Drugi član posade na plovilu, koji je očajnički gledao vodu tražeći znake da je Pakard živ, izvukao ga je na čamac.

Vatrogasci u Provinstaunu potvrdili su za CBS da su primili poziv za pomoć povređenom lovcu na jastoge na gradskoj plaži.

Novinari su intervjuisali Pakarda nakon što je otpušten iz bolnice Kejp Kod.

Uprkos molbama svoje žene, Pakard (56) nema nameru da napusti svoju 40-godišnju karijeru.

Grbavi kitovi mogu da narastu do dužine od 15 metara i teže oko 36 tona.

Oni se hrane tako što širom otvaraju usta da bi progutali što više plena, obično ribe ili krila.

Naučnici smatraju da je ono što se dogodilo Pakardu bila slučajnost, a jedan stručnjak je ispričao za Kejp Kod Tajms da je praktično nečuveno da kit proguta čoveka.

N1