Ta parlamentarna grupacija, na čijem, čelu je Branimir Nestorović, u saopštenju je istakla da je Vučić na mesto ministra spoljnih poslova postavio Marka Đurića, „čoveka koji je u Srbiju doleteo američkim vojnim transportnim avionom“ i imenovao Vladu koja se većinski zalagala za otimanje Naftne industrije Srbije od Rusije.

Dok SAD i Rusija konačno, prvi put, nakon „hladnog rata“, nalaze suštinski zajednički jezik, kao ravnopravni sagovornici – Srbija se i dalje svrstava uz najgore recidive propadajućeg i diskreditovanog globalizma, čiji je glavni bastion postala EU.

Najgore od svega – ona nastavlja da okreće leđa svom, najbližem istorijskom savezniku, ocenio je taj pokret.

Danas

SAD su dva puta stali na stranu Rusije u glasanju u Ujedinjenim nacijama povodom obeležavanja treće godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, ističući promenu stava Trampove administracije o ratu.

Prvo, SAD su se usprotivile evropskoj rezoluciji koja osuđuje akcije Moskve i podržava teritorijalni integritet Ukrajine – glasajući protiv i na isti način, kao Rusija i zemlje uključujući Severnu Koreju i Belorusiju na Generalnoj skupštini UN (UNGA) u Njujorku…

Zatim su SAD izradile i glasale za rezoluciju u Savetu bezbednosti UN koja poziva na prekid sukoba, ali nije sadržala kritiku Rusije.

Savet bezbednosti je usvojio rezoluciju ali su dva ključna saveznika SAD, Velika Britanija i Francuska, bile uzdržane nakon što su na njihove pokušaje da izmene formulaciju uloženo veto.

Rezolucije UN su podnete dok je francuski predsednik Emanuel Makron posetio predsednika Donalda Trampa u Beloj kući u pokušaju da odgovori na njihove oštre razlike u vezi sa ratom.

U četvrtak će novog američkog lidera posetiti i britanski premijer Sir Keir Starmer.

Trampova Bela kuća preokrenula je transatlantsku alijansu, zaslužujući naklonost Moskve i bacajući sumnju na američku dugoročnu posvećenost evropskoj bezbednosti.

Taj raskol je u ponedeljak otkriven na podu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 193 člana, dok su američke diplomate poticale svoju ograničenu rezoluciju žaleći za gubitkom života tokom „rusko-ukrajinskog sukoba“ i pozivajući na njegovo brzo okončanje.

Evropske diplomate podnele su detaljniji tekst, okrivljujući Rusiju za njenu punu invaziju i podržavajući suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

„Moramo ponovo da potvrdimo da agresiju treba osuditi i diskreditovati, a ne nagraditi“, rekla je zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova Marijana Beca.

Članovi Generalne skupštine UN podržali su evropsku rezoluciju sa 93 glasa, ali izvanredno, SAD nisu bile uzdržane, već su zapravo glasale protiv, zajedno sa Rusijom, Izraelom, Severnom Korejom, Sudanom, Belorusijom, Mađarskom i 11 drugih država, uz 65 uzdržanih.

Generalna skupština UN je takođe usvojila američku rezoluciju ali tek, nakon što je ona izmenjena tako da uključuje jezik, koji podržava Ukrajinu, što je dovelo do toga da su SAD bile uzdržane.

Republikanski senator Džon Kertis, rekao je da je “duboko uznemiren”, glasanjem “koje nas je stavilo na istu stranu sa Rusijom i Severnom Korejom”.

“Ovo nisu naši prijatelji. Ovo držanje je dramatičan pomak, od američkih ideala slobode i demokratije”, napisao je on na X-u.

Glasanje je bilo “u suprotnosti sa našom dugogodišnjom podrškom demokratiji”, rekla je bivša predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.

Bivši ukrajinski ministar ekonomije Timofij Milovanov rekao je da je izbor, da se prikloni Rusiji nameran.

„Ovo više nije samo retorika ili politički teatar“, rekao je on.

Na mnogo moćnijem 15-članom Savetu bezbednosti UN, neizmenjena američka rezolucija – koja je pozivala na prekid sukoba, ali nije sadržala kritiku na račun Rusije – usvojena je sa 10 glasova, a uzdržane su bile Velika Britanija, Francuska, Danska, Grčka i Slovenija.

Vršilac dužnosti američkog izaslanika u UN, Doroti Kamil Ši, opisala je rezoluciju SAD kao „jednostavnu istorijsku izjavu… koja gleda unapred, a ne unazad.

Rezolucija se fokusira na jednu jednostavnu ideju: okončanje rata”.

Retko kada su SAD bile toliko u sukobu sa svojim navodnim evropskim saveznicima.

Otkako je Rusija napala Ukrajinu pre tri godine, Savet bezbednosti je bio u ćorsokaku zbog moći Rusije, jedne od njenih pet stalnih članica, da stavi veto na bilo koju rezoluciju.

Iz tog razloga GS UN je bio glavni forum za debatu o ratu. Ali njegove rezolucije nisu pravno obavezujuće za države članice, za razliku od onih Saveta bezbednosti.

Borba.Info

Danas

Poslanici Narodne skupštine Francuske su u sredu uveče, 4. decembra, većinom glasova izglasali nepoverenje vladi premijera Mišela Barnijea.

Mediji su razmotrili šta će se sledeće desiti sa Petom republikom i da li će predsednik Emanuel Makron podneti ostavku…

Gubitnička opcija od samog početka

Nacionalna skupština, donji dom francuskog parlamenta, izglasala je predlog za izglasavanje nepoverenja vladi Mišela Barnijea. Glasanje je podržao 331 poslanik.

„U skladu sa francuskim ustavom, Mišel Barnije će morati da podnese ostavku predsedniku Republike“, rekla je predsednica Narodne skupštine Jael Bron-Pivet.

Ovo je prvi put da je francuska vlada pala kao rezultat glasanja o nepoverenju od 1962. godine, kada je kabinet Žorža Pompidua podneo ostavku.

Istovremeno, sam Barnije je postao najkraćevečni premijer Francuske, obavljajući funkciju samo 90 dana. U ovom trenutku, zemlja nema potpuno ovlašćenu vladu, kao ni očigledan način da se formira stabilan kabinet u roku od nekoliko meseci. Mnogi mediji primećuju razočaranje javnosti predsednikom, Emanuelom Makronom i njegovim odlukama.

U razgovoru sa medijima, profesor Katedre za interakciju biznisa i vlade na Višoj ekonomskoj školi Marat Baširov, izjavio je da su izgledi za Barnijeovu ostavku bili očigledni čim je imenovan.

Makron je imenovao premijera uprkos svim tradicijama koje postoje u Francuskoj, što je izazvalo nezadovoljstvo među elitama.

„Kao što se sećamo, Makronova partija je veoma loše prošla na nedavnim parlamentarnim izborima. Ali opozicioni pokreti, na primer partija Marin le Pen, dobili su ogroman broj glasova i prema svim francuskim tradicijama upravo od njih bi premijer trebalo Međutim, Makron se zauzeo i sastavio koaliciju, bukvalno je progurao svog kandidata, jasno je da se to nikome nije svidelo“, podsetio je ekspert.

Ekspert smatra da je opozicija u početku htela da ukloni Barnijea, samo im je bio potreban izgovor. Dakle, političar je radio bukvalno par meseci ali to je bilo dovoljno da se pokrene pitanje izglasavanja nepoverenja.

Njegov kabinet je ranije koristio član 49.3 francuskog Ustava i usvojio socijalni deo državnog budžeta bez glasanja u parlamentu.

Nakon toga su levičarski Novi narodni front i desničarski Nacionalni miting predstavili nacrte rezolucija za izglasavanje nepoverenja vladi.

Slom francuskog sna

Novinari Bloomberga pišu da se Makron, tokom svog predsedničkog mandata pozicionirao kao bedem protiv uspona krajnje desnice u Francuskoj.

Sa ovim sloganima uspeo je da pobedi i postane šef države 2017. godine.

“Umesto trijumfalne demokratske vladavine, lider druge po veličini privrede Evropske unije ušao je u period krize. Paradoksalno, upravo je krajnja desnica Marin Le Pen, protiv koje je Makron želeo da se bori, sada na čelu političkih promena u zemlji“, navodi se u članku.

Agencija napominje da su grandiozni reformski planovi političara zapeli u ćorsokaku koji je nastao zbog njegovih haotičnih odluka.

„Makron će na kraju morati da objasni šta se dešava unutar vlade. Njegov glavni cilj je sada da spreči desnicu da uđe u vladu. Tako da će možda pokušati da još jednom postavi svog čoveka na mesto premijera“, predložio je Baširov.

Politikolog je podsetio da Makronov predsednički mandat traje do 2027. Međutim, opozicija će zahtevati prevremeno glasanje.

Najverovatnije će na kraju odbiti da se ponovo kandiduje ali u suštini vlada u Francuskoj postaje potpuno paralizovana.

„Siguran sam da će biti protesta, jer se socijalna politika koju Makron vodi ne dopada mnogima. Posebno su ljudi nezadovoljni što vlada troši novac na podršku Ukrajini, a ne na socijalne programe“, kaže govornik. predviđa.

U stvari, od Barnijeovog odlaska niko u Francuskoj nema koristi, smatra Baširov. To jednostavno slabi zemlju i postepeno vodi u kolaps.

Reizbori su jedina opcija za vladu da nastavi sa normalnim radom ali je malo verovatno da će Makron odlučiti o tome.

Borba.Info

Glasanje o rezoluciji u Srebrenicu je završeno, 84 glasa je bilo “za”, “protiv” 19 i “uzdržano” 68.

U Generalnoj skupštini UN održano je glasanje o rezoluciji o Srebrenici, gde je ista rezolucija izgalsana, što Srbiju proglašava genocidnom.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić rekao je povodom usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici da je ona potrebna onima koji ne žele mir na Balkanu…

“Kome su potrebni sponzori? Pa sponzorušama. Dakle mi smo celo medjunarodno pravo sveli na nivo sponzoruša”, rekao je Stevandić u emisiji “Razgovori sa Zlojutrom”, na Jutjubu.

Prema njegovim rečima, čitavom borbom i situacijom u Njujorku Srbija je dokazala da nije mala.

“Zamislite samo ti svetski moćnici idu i kukaju. Ubi nas Vučić i Srbija”.

On je istakao da je glas Crne Gore znak potpunog sunovrata čojstva.

“Ne može niko potomke dece koja su jedva preživela genocid u Jasenovcu danas da naziva genocidnim”, rekao je on.

Stevandić je zaključio da je Republika Srpska najveća pobeda Srba i da je danas to više nego jasno.

B92

Glasa se na 23 biračka mesta u četiri opštine, uglavnom u albanskim sredinama, Srpska lista pozvala Srbe na bojkot!

U četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova i Metohije danas se održava referendum o smeni albanskih gradonačelnika izabranih, pre godinu dana, na izborima koje su Srbi bojkotovali.

Već je sasvim izvesno da referendum, posle poziva Srpske liste na bojkot, neće uspeti i da će albanski gradonačelnici izabrani, sa po nekoliko stotina glasova, na izborima na kojima je glasalo ukupno 13 Srba, ostati u svom pozicije.

„Poziv na bojkot Srpske liste samo je rezultat, svega što se dešavalo poslednjih meseci i posledica, toga što su albanske vlasti u Prištini učinile sve da obesmisli referendum i da postave uslove koje je nemoguće ispuniti i uradili sve da njihovi gradonačelnici ostanu u svojim foteljama i izlazak na izbore nema nikakvog smisla i samo je gubljenje vremena“, rekao je jutros za RT Balkan, jedan od Srba iz Severne Mitrovice, dodajući da mu nikada nije palo na pamet da izađe, na ankete.

Iz Srpske liste, su pre desetak dana, kada su najavljivali poziv na bojkot referenduma, naveli biračke spiskove sa nerealnim brojem birača, kamere na biračkim mestima, opštu atmosferu na severu Kosova i Metohije, specijalne snage sa dugim cevima u gradovima i selima severno od Ibra, iseljavanje Srba, pod pritiskom.

Činjenica da je Centralna izborna komisija, tzv Kosovo je tek juče, manje od 20 sati, pre početka glasanja, objavilo spisak i adrese biračkih mesta i da se ona nalaze uglavnom u naseljima sa većinskim albanskim stanovništvom.

Kako se navodi u saopštenju CIK-a Kosova, glasaće se na 23 biračka mesta, u školama u selima sa albanskom većinom u kojima se nastava izvodi na albanskom jeziku, u privatnim objektima i objektima u vlasništvu Agencije za imovinu, tzv. zove Kosova.

Iako je Dželjalj Svečlja, ministar unutrašnjih poslova, tzv Kosova, saopštio je, pre dva dana da je policija spremna da, ukoliko bude potrebno i ako CIK to bude zahtevao, otvori škole u ​​kojima se nastava izvodi u srpskom sistemu nasilno za glasanje ali to se juče nije dogodilo.

Tako će oni koji se odluče da izađu na referendum u Leposaviću na raspolaganju imati osam biračkih mesta – u zgradi opštine Leposavić, koju od kraja maja prošle godine kontrolišu kosovski specijalci, u OŠ „Kadri Bistrica „u albanskom selu Bistrica, a glasaće se i u zgradi opštine u Sočanici, u privatnom objektu u selu Rvatska, kao i u naseljima Dren i Lešak.

Što se tiče Severne Mitrovice, biračka mesta su u naseljima sa pretežno albanskim stanovništvom. U Bošnjačkoj mahali biće tri biračka mesta, a po jedan u Osnovnoj školi „Aziz Sulejmani“ u selu Suvi Dol i u rubnom delu ove škole, u ​​Mikronaselju iznad grada.

U opštini Zvečan glasaće se u školi „Isa Boljetini” u selu Boljetin, u selu Lipa, u kompleksu „Rajska banja”, koji takođe kontrolišu kosovski specijalci, kao i u zgrada opštine u selu Žitkovac.

Prištinska TV stanica RTK saopštila je sinoć da su u opštini Zubin Potok, tokom večernjeg glasanja kontejneri postavljeni na najmanje jednoj lokaciji i da će kontejneri biti postavljeni, na još dva mesta.

To se dogodilo uprkos ponovljenim najavama CIK-a da ove godine na referendumu neće biti glasanja u kontejnerima, kao što je to bio slučaj u aprilu prošle godine, na lokalnim izborima koje su Srbi bojkotovali.

U Zubinom Potoku će se glasati i u nekim selima u kojima živi većina albanskog stanovništva.

U biračke spiskove u četiri opštine upisano je 46.556 građana ili oko 1.500 birača, više nego na prošlogodišnjim izborima. Da bi referendum uspeo, u pojedinim opštinama „za” je trebalo da glasa 50 odsto, plus jedan birač.

Albanski gradonačelnici upravljaju opštinama Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i Severna Mitrovica, od maja prošle godine, kada su i zgrade SO bile, pod kontrolom kosovskih specijalaca.

RT.RS

Savezni ustavni sud Nemačke naložio je danas da se u Berlinu delimično ponovi glasanje na izborima održanim 2021. godine, na nacionalnom nivou za Bundestag.

Kako navode, razlog su zabeležene nepravilnosti na mnogim biračkim mestima.

Na pojedinim biračkim mestima tokom dana je ponestalo glasačkih listića, a druga su dobila glasačke listiće za pogrešan okrug, što je za posledicu imalo veliki broj nevažećih glasačkih listića.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao problem pojavilo se i to što su izlazne ankete objavljene, dok su pojedini birači, još čekali u redu da glasaju pri zatvaranju biračkih mesta u 18 časova.

Izbori na nivou savezne države, koji su održani istog dana u Berlinu, ponovljeni su u potpunosti u februaru ove godine.

U Berlinu su 26. septembra 2021. godine održani izbori na nivou savezne države, izbori za 12 okružnih skupština grada, nacionalni izbori i referendum na lokalnom nivou.

Istog dana održan je i Berlinski maraton, što je doprinelo logističkim poteškoćama.

Ispred mnogih biračkih mesta formirali su se dugi redovi, dok su glasači imali problema sa dodatnim glasačkim listićima.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kandidat za turskog lidera Redžep Tajip Erdogan vratio se u Ankaru, nakon glasanja u Istanbulu.

Ovo je objavljeno u publikaciji Haberler.

Prema pisanju medijskih autora, Erdogan je odlučio da posmatra rezultate predsedničkih izbora iz Ankare.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pre toga je planirao da ostane u Istanbulu, gde je dao svoj glas.

„Erdogan se predomislio, stigao u Ankaru u 15.15, otišao sa aerodroma Esenboga u predsednički kompleks“, navodi se u publikaciji.

Prethodno je aktuelni turski lider uručio jedan poklon deci, koju je sreo na biračkom mestu.

Prema pisanju medija, Erdogan je potrošio oko 200 lira.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ima ih mnogo pametnijih koji su znali da je trebalo da se glasa za ‘ne’, trebalo im je 20 odsto da budu radosni”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u jednodnevnoj poseti Turskoj, gde se sastao sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, a tokom obraćanja novinarima otkrio je šta se dešavalo u sedištu SNS neposredno posle referenduma i šta je razgovarao sa svojim saradnicima.

Posle susreta se obratio medijima u Srbiji, rekao je da je na sastanku sa Erdoganom bilo reči o investicijama, regionalnim pitanjima, situaciji u Priboju, Dejtonskom sporazumu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, kako prenosi „Blic“, Vučić se osvrnuo i na situaciju na referendumu, i dodao da je istina da je napustio prostorije SNS-a, rekavši: „Evo vi ste pametni, uzmite sada pa vodite stranku“.

“Ima ih mnogo pametnijih koji su znali da je trebalo da se glasa za ‘ne’, trebalo im je 20 odsto da budu radosni”, rekao je on i dodao da je u pitanju dobar deo SNS koji su glasali za ‘ne'”, kazao je on.

Još jednom je rekao da će se nakon izbora povući sa čela stranke.

Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dok se Kongres sprema za još jednu borbu oko gornje granice duga, takozvani „datum Ks“, kada Sjedinjene Države više nisu u stanju da izmiruju svoje dužničke obaveze na vreme, najverovatnije će pasti između 21. decembra 2021. i 28. januara, 2022, -projekti Centra za dvopartijsku politiku.

Ova nova projekcija je uži prozor od prethodne procene grupe, kada će rizik dramatično eskalirati, a to je bilo od sredine decembra, do početka februara.

Sekretarka finansija Dženet Jelen rekla je senatskom komitetu za bankarstvo ranije ove nedelje da je uverena da će SAD moći da ispune svoje obaveze do 15. decembra ali postoje scenariji, u kojima vlada možda neće moći da plati svoje račune nakon tog datuma, ako poslanici ne učine da se  podigne plafon duga.

Ona je upozorila da bi neuspeh podizanja limita duga, „ugušio” ekonomski oporavak.

Vremenski okvir Bipartisan Polici Center čini transfer od 118 milijardi dolara u Trust Fund za autoputeve, za koji je Ministarstvo finansija potvrdilo da će biti završeno do 15. decembra.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tromesečni prihodi od korporativnog poreza dospevaju tog dana.

Ako budu slabi, to bi moglo ostaviti Odeljenje trezora, sa opasno niskim stanjem gotovine, upozorila je organizacija.

„Oni koji veruju da se granica duga može bezbedno gurnuti u pozadinu decembarskog zakonodavnog gomilanja, pogrešno su informisani“, rekao je Šai Akabas, direktor ekonomske politike za centar.

„Kongres bi koketirao sa finansijskom katastrofom, ako ode na prazničnu pauzu bez rešavanja ograničenja duga.

Neizvesnost doprinosi i nepredvidivosti novčanih tokova američke vlade tokom pandemije COVID-19, prihodi su bili neobično promenljivi, a potrošnja na određene programe vezane za pandemiju neujednačena.

Neplaćanje računa zemlje na vreme moglo bi da ima talasajući efekat na privredu, posebno u vreme ekonomskog oporavka i rastućih pitanja u vezi sa novom varijantom COVID-19, saopštio je Bipartisan politički centar.

Čak i neizvesnost da će SAD ispuniti svoje obaveze ima svoje troškove.

SAD bi se mogle suočiti sa smanjenjem kreditnog rejtinga, kao što je to bilo 2011.

Kamatne stope na neke kratkoročne hartije od vrednosti trezora su već porasle.

„Nikada ne prestaje da iznenađuje, da najveća privreda na svetu, rutinski dolazi na naplatu u roku od nekoliko dana, nakon potencijalno izostanka plaćanja svojim građanima, preduzećima i poveriocima“, rekao je Akabas.

„Mora postojati bolji način i zapravo postoji, sada kada je uveden predlog zakona o reformi granice duga uz dvopartijsku podršku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I lider senatorske većine Čak Šumer i vođa senatske manjine Mekonel bili su nepokolebljivi da SAD neće platiti svoj dug i u toku su razgovori za rešavanje tog problema.

Izneto je nekoliko predloga kao načini za rešavanje ograničenja duga, kako se SAD ne bi kretale ka neplaćanju svakih nekoliko meseci.

Neki su predložili podizanje granice duga na ogroman iznos. Drugi su zajedno pozvali na ukidanje gornje granice duga.

Novi dvopartijski zakon, Zakon o odgovornom budžetiranju, koji podržavaju stručnjaci Bipartisan Polici Center, takođe će uskoro biti predstavljen od strane predstavnika Skota Pitersa iz Kalifornije i Džodi Aringtona iz Teksasa.

„Svaki ekonomista, od najkonzervativnijih do najliberalnijih, priznaje da put kojim se nalazimo nije održiv ali postoji vrlo malo konsenzusa o tome, kada nešto učiniti po tom pitanju“, rekao je Peters.

„Da budem iskren, mislim da su obe strane bile u nedostatku u ovome i mislim da pokušavamo da se pozabavimo time, na odgovoran način.

Predlog zakona predviđa dve opcije za privremeno suspendovanje limita duga.

Ako Kongres usvoji istovremenu rezoluciju o budžetu, koja smanjuje dug po BDP-u za najmanje 5% tokom 10 godina, to bi automatski generisalo odvojeno zakonodavstvo za suspendovanje ograničenja duga do kraja sledeće fiskalne godine.

Ako Kongres nije reagovao na rezoluciju o budžetu ili ako je granica duga blizu prekoračenja, predsednik bi mogao da zatraži suspenziju tokom sledeće fiskalne godine, koja bi stupila na snagu, osim ako Kongres ne usvoji rezoluciju o neodobravanju.

Da bi se to uradilo, predsednikov zahtev Kongresu bi morao da bude propraćen predlogom za smanjenje duga, o kome bi i Dom i Senat morali da glasaju.

„Već imamo veliko interesovanje sa obe strane i pretpostavljam da bi ovo mogla da bude opcija, koju bismo jednog dana mogli da stavimo na sto sa rukovodstvom, kao bolji i održiviji put“, rekao je Arington.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE