Ruski filozof Aleksandar Dugin upozorava da su najnoviji vazdušni udari SAD na Iran, signal prekretnice u globalnoj bezbednosti i korak bliže globalnom sukobu civilizacija.

U autorskom tekstu za RIA Novosti, Dugin ukazuje da se nalazimo na istorijskoj prelomnici u kojoj se menjaju i metode i ciljevi velikih globalnih aktera…

Kako navodi, vazdušni udari na iranska nuklearna postrojenja, uključujući lokacije Fordo, Natanz i Isfahan, predstavljaju radikalnu promenu paradigme.

“Previše crvenih linija je već pređeno i više nije jasno postoji li neka koja još uvek važi,” piše Dugin. Dodaje da je korišćenje nuklearne tehnologije u oružane svrhe sada postalo realan scenario, a ne apstraktna pretnja.

On u tom kontekstu pominje teoriju “Čehovljeve puške” – ako neko oružje postoji, pre ili kasnije biće upotrebljeno.

Dugin vidi sličnost između nedavnih udara na iransku infrastrukturu i prethodnih napada na ruske strateške aerodrome, ističući da je reč o obrascu koji vodi ka eskalaciji.

Prema Duginovoj interpretaciji, dominantni globalni akteri sve češće koriste teme nacionalnog identiteta i multipolarnosti ne da bi ih ojačali već da bi ih usmerili ka novom obliku upravljanja planetom.

Umesto ranijih pokušaja stvaranja jedinstvenog sveta bez granica, kako piše, sada se ide ka drugačijem modelu – modelu u kojem će, nakon velikih potresa, uslediti centralizovana kontrola novih tehnologija i veštačke inteligencije.

Dugin navodi da se globalne promene već neko vreme odvijaju u nekoliko faza – od demografskih i društvenih transformacija, do tehnološke tranzicije ka konceptu koji se u futurističkim krugovima naziva “singularnost”.

U tom procesu, tvrdi on, ulogu privremenog akceleratora preuzima sukob civilizacija.

U ovom kontekstu, Dugin piše da dolazak Donalda Trampa na vlast u SAD nije slučajan.

Po njegovom mišljenju, omogućavanje političkog uspona jedne izrazito suverenističke i nacionalno orijentisane struje predstavlja deo šireg plana u kojem nacionalizam, paradoksalno, postaje instrument transformacije globalnog poretka.

Navodi i simboličan trenutak – zatvaranje USAID-a, organizacije koja je ranije igrala značajnu ulogu u izvozu liberalnih modela upravljanja. Ubrzo nakon toga, kako primećuje, došlo je do novog zaoštravanja situacije na Bliskom istoku.

“Odlučeno je da se, umesto neposrednog uvođenja jedinstvene globalne strukture, privremeno prihvati scenario sukoba civilizacija,” piše Dugin.

Time bi, kako tumači, došlo do kontrolisanog globalnog preokreta u kojem bi deo čovečanstva kroz krizu došao do prihvatanja novog modela vođenog tehnologijom i automatizacijom.

U nastavku teksta, Dugin ističe da ruski odgovor ne bi smeo da bude pasivan. Smatra da oslanjanje na koncepte iz prošlosti, poput univerzalne saradnje i očekivanja pravednosti u međunarodnim institucijama, više ne daje rezultate.

Posebno kritikuje ono što vidi kao nostalgičan pristup koji se oslanja na ideale iz vremena Hladnog rata, dok se realnost ubrzano menja. U tom svetlu, poziva na formulisanje snažne državne ideje koja bi bila odgovor, na savremene izazove.

“Neophodna je nova, moćna i okupljajuća ideologija – ona koja može probuditi unutrašnje snage naroda i dati oslonac u vremenu velikih potresa,” piše Dugin, nazivajući taj koncept “ideologijom svete i neiscrpne Ruske Sile”.

Tekst Aleksandra Dugina, iako pisan u filozofskom tonu, ukazuje na duboku zabrinutost, zbog globalnih trendova i moguće promene pravila igre.

Umesto ranijih pokušaja homogenizacije sveta, kako tvrdi, sada se ide ka kontrolisanom haosu koji bi trebalo da pripremi teren za sledeći korak u tehnološkoj evoluciji. U tom kontekstu, nacionalne ideje i konflikti više nisu prepreke već, deo strategije.

Borba.Info