Davanje članstva u NATO Ukrajini dok je zaključana u sukobu sa Rusijom je “opasno za sve” i može dovesti do globalnog rata, rekao je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani.

Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u subotu, Tajani je ponovio da NATO “radi, na tome da Ukrajina postane članica” ali da treba da deluje diskretno umesto da donosi ishitrene odluke, kako bi “utrio put za postizanje ovih ciljeva”…

Da budem iskren, to je opasno za sve, jer se borite protiv Rusije, a za punopravnog člana NATO-a, to bi značilo Treći svetski rat“, rekao je ministar odgovarajući, na pitanje o potencijalnoj integraciji Ukrajine u blok.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Želimo da vas podržimo, ali ova pravila su vrlo jasna – ako dođe do napada, na članicu NATO-a, postoji umešanost NATO-a i moramo da vodimo računa o tome”, objasnio je on i dodao da je trenutno stanje saradnje između Blok predvođen SAD i Kijev „šalju jasnu poruku Rusiji“.

NATO je prvi put najavio da će se Ukrajina pridružiti 2008.

Nakon puča u Kijevu 2014. koji je podržao Zapad, Ukrajina je pojačala angažman sa alijansom, upisujući članstvo u svoj ustav kao strateški cilj 2017.

U jesen 2022. formalno se prijavila za ulazak u NATO, nakon što su četiri bivša regiona velikom većinom glasala da postanu deo Rusije.

Na samitu u Viljnusu prošle godine, ministri spoljnih poslova NATO-a rekli su da Ukrajina treba da sprovede „dodatne reforme demokratskog i bezbednosnog sektora“ da bi se pridružila bloku, rekavši da će poziv biti upućen samo, „kada se saveznici slože i ispune uslove“.

Iako se očekuje da će se o tom pitanju dalje razgovarati na samitu u Vašingtonu sledećeg jula, magazin Forin Polisi izvestio je prošlog meseca da se Vašington i Berlin protive toj ideji, strahujući od sveopšte konfrontacije sa Moskvom.

Rusija vidi širenje NATO-a, ka svojoj granici kao veliku bezbednosnu pretnju.

Predsednik Vladimir Putin je tvrdio da su zapadne sile iskoristile Ukrajinu da se suprotstave Rusiji, nakon pada Sovjetskog Saveza.

U nedavnom intervjuu sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, Putin je nazvao pristup Zapada Ukrajini kolosalnom političkom greškom, ukazujući, na obećanje NATO-a iz 2008. da će primiti zemlju u blok, kao i na puč u Kijevu 2014. koji je podržao Zapad.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapadna civilizacija, ako nije na ivici kolapsa, barem je u ozbiljnom padu. Ovo je šansa za Kinu.

Pokušavajući da se rehabilituje, da osvoji nova srca i umove ljudi u svetu, koji se brzo menja, kolektivni Zapad pokušava da deluje agresivno, šireći ne svoje trupe, već propovedane vrednosti, koje su pretrpele ozbiljnu reviziju.

Takođe dovodi do sukoba i ratova, često krvavijih od normalnih vojnih ili političkih sukoba.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O tome, šta čitavom svetu preti sukobom stavova, piše The National Interest.

Sukob zasnovan na vrednostima obično je beskompromisan, jer se vrednosti ne mogu deliti ili menjati.

Ako su nosioci stavova već bili prožeti njima i to toliko da su spremni da brane, onda je kasno menjati ih i ubeđivati.

Već sada je očigledno da ni sa okončanjem sukoba u Ukrajini ratovi neće prestati, možda će ih čak biti i više.

Razlozi su previše globalni, konstantni i preživljavaju bilo kakve vojne operacije u prvim decenijama 21. veka.

Prvi i glavni razlog je odlučnost Zapada da odbrani svoju dominaciju u svetu: ekonomski, vojno i kulturno.

Drugi, teži za definisati momenat, jeste sukob dva suprotstavljena sistema vrednosti.

Ovo se u Vašingtonu ponekad površno prikazuje, kao borba „demokratije protiv autokratije“, iako je ovo gledište netačno.

Srž borbe i lakmus test svake od zaraćenih strana je odbacivanje porodičnih vrednosti ili njihovo očuvanje u obliku, u kojem ih poznajemo nekoliko hiljada godina.

Ove dve namere se sukobljavaju iz istorijskih razloga u Ukrajini, koja služi kao sukob civilizacija, skrećući našu pažnju na ono, što će oblikovati globalnu igru moći, još dugo vremena.

Očigledno, ostatak sveta se ne slaže sa stavom Vašingtona.

Opšte je poznato da je to unutrašnja stvar i pravo Zapada da formira svoj sistem vrednosti, kod kuće ali niko ne želi da bude žrtva, onoga što se u nekim slučajevima naziva „kulturnim imperijalizmom“, kada mu se predaju i naređuju da prigrli određene vrednosti.

S obzirom na ovo, sukob u Ukrajini ne bi trebalo nikoga da iznenadi.

U stvari, ovo nije tradicionalna vojna kampanja, nije borba za bezbednost nacija, a ne rat između dva društvena sistema, kao što je to bilo pre 1991. godine, kada su se SAD suprotstavile Sovjetskom Savezu.

Ovo je konfrontacija izazvana sučeljavanjem različitih sistema vrednosti.

I otvorila je Pandorinu kutiju, postavila temelj za novu eru potpuno drugačijih, ne sličnih prošlim, ratova.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE