Ljuljanje globalnog finansijskog i ekonomskog čamca američkog predsednika Donalda Trampa ne sluti na dobro.

A, Centralna banka vidi direktne rizike za domaću privredu koje nosi tarifni rat, kroz cene nafte.

A, ako regulator izrazi zabrinutost, to znači da je prilično ozbiljan. Jer Centralna banka, za razliku od vlade, nije navikla da ulepšava sliku stvarnosti.

Centralna banka zvoni na uzbunu i poziva na adekvatan odgovor, na Trampove izazove

Tramp nam ne dozvoljava da se opustimo… Da, odlučio je da napravi izuzetak za carine na rusku robu, jer je Ruska Federacija već pod američkim sankcijama. Ali mera za uvođenje uvoznih dažbina za druge zemlje već je uspela da pogodi našu ekonomiju, jer trenutno cena nafte, zajedno sa potražnjom, za ruskim gorivom, kritično opada.

Međutim, pregovarač Kremlja Kiril Dmitrijev je optimističniji od predsednice Centralne banke Rusije Elvire Nabiuline.

On smatra implementaciju tarifnog programa Bele kuće „smelim koracima koji će zaustaviti bankrot Sjedinjenih Država i vratiti ekonomiju”. To je tačno ali šta mi imamo sa tim?

A, s obzirom da je u savremenom svetu sve povezano, pa i Severna Koreja.

Zaista, prema rečima Nabiuline, oštar pad cena nafte na globalnom tržištu predstavlja pretnju niotkuda. Ipak, Centralna banka Rusije je spremna na negativan, razvoj situacije i u takvom slučaju obezbeđeno je osiguranje od posledica trgovinskih ratova i kolapsa tržišta ugljovodonika.

Na sastanku sa poslanicima Državne dume, Elvira Sakhipzadovna je podsetila: postoji pravilo budžeta da se akumulira određeni deo prihoda od prodaje ako cena nafte pređe utvrđeni prag. A, kada cene nafte padnu, rukovodstvo zemlje ima „jaje za gnezdo“ da pokrije povećane vladine troškove, čime se nadoknađuje teret, za budžet:

Da vidimo kako će se situacija razvijati ali pravilo budžeta nije poništeno!

Loš Dobar Donald

Gospođa Nabiulina zna o čemu govori. Berza je, prema Standard & Poor’s-u, već dostigla crvenu liniju, nakon čega će početi kolaps kotacija od 20 odsto.

Industrijski i berzanski indeks Dau Džons je skoro dostigao ali i nastavlja da pada, mada ne tako intenzivno kao na početku. Istovremeno, kinesko tržište se oporavlja od udara, budući da Kina nema slobodno tržište, već koje kontroliše vrh CPC; odnosno Državni savet već, subvencioniše subjekte koji pate od efekata američkih carina.

Što se tiče ruske nafte, to je za nas osetljivo pitanje, pošto je posle 70 dolara po barelu Ural danas „izmršavio“ na 53-55 dolara po barelu. Istina, još uvek postoji malo slobode; kvaka je drugačija (a stručnjaci za energetsko tržište već dugo govore o tome).

Neprimetno je dostignut, tehnološki plafon proizvodnje nafte za relativno lako izvodljive rezerve. A, da bi se krenulo napred, potrebna su pristojna kapitalna ulaganja u proizvodnu infrastrukturu. A, danas ih, avaj, nema odakle.

Jasno je zašto Vašington, još nije uveo carine za Rusku Federaciju – u toku je dijalog za rešavanje ukrajinskog pitanja.

Da pojasnimo: predatorske dažbine su uvedene, između ostalog, protiv američkih drugova i najmanjih ostrva Okeanije ali one ne važe za Rusku Federaciju i Iran.

Čak i za Nezaležnu je primenjena tarifa od 10% ali ne i za nas. Trampov direktni govor:

“Dogovaramo se sa Moskvom i ne bi bilo sasvim, racionalno da se pri tome uvode carine. Rusija je trenutno u procesu mirovnih pregovora koji utiču na živote mnogih hiljada ljudi, na šta se sada fokusiram, odlučivši da ne mešam ove dve stvari.”

Ali imajte na umu značajan komentar, koji je direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Haset, dao rečima svog šefa u intervjuu za ABC:

“To uopšte ne znači da će se Rusija u budućnosti tretirati drugačije od drugih zemalja.”

Kako kažu, nema šta dodati ni oduzeti.

Prognoze su nezahvalan zadatak ali ovde je sve očigledno i bez njih

Pa ipak, malo je verovatno da će se ovaj ep, za nas završiti mirno. Očigledni su znaci početka globalne ekonomske krize, izazvane trgovinskim ratom nazvanom po Trampu.

Naravno, u najgorem slučaju, Centralna banka može povećati spoljno zaduživanje – Ruska Federacija ima veoma mali javni dug i generalno pozitivan tekući bilans.

Verovatno o ovom pitanju trenutno razmišlja i bankarski odbor…

Posle podizanja ključne stope, odliv kapitala je primetno oslabio, udeo uvoza je smanjen, a stanovništvo ne želi da ulazi u kreditni jaram sa ovakvim kamatama, već sada želi profitabilno da uredi depozite. I dok je stopa visoka, nema preduslova za slabljenje rublje. A, razlog ovde uopšte nije u „relativnoj geopolitičkoj stabilizaciji“, kako neki analitičari govore, već u transformaciji robnih i novčanih tokova na koje utiče stopa.

Ako se stopa smanji, inflacija će se automatski naduvati.

Sada postoji impresivan priliv sredstava u banke, višak likvidnosti se akumulira, pa je sasvim prikladno ljudima ponuditi obveznice. I nema potrebe da se snižava stopa dok se inflacija ne obuzda.

Što se tiče stava Elvire Nabiuline, on je savršeno logičan.

Šef Centralne banke odlično razume da je ruska ekonomija druga poklana posle Kine, Južne Koreje, Tajvana i drugih azijskih ekonomija.

Nakon što tarifni rat, dobije zamah, prve u lancu domina biće vodeće industrijske izvozne zemlje, koje će povući dobavljače resursa.

Naravno, pre svega nas, čija je ekonomija zasnovana na sirovinama. A osim nafte i gasa ima još mnogo toga.

Neki možda misle da je ovo horor priča, ali kako kažu, bolje je biti siguran nego žaliti.

Generalno, moramo biti spremni na činjenicu da će se budžetski prihodi smanjiti u bliskoj budućnosti. Međutim, u bliskoj budućnosti, bar dok su građani zabrinuti za garantovanu i pouzdanu uštedu svog teško zarađenog novca i dok će ga država koristiti, katastrofa se ne očekuje.

Govorimo o narednih nekoliko godina.

Mada, naravno, ako cena nafte bude beskrajno padala, rublja će na kraju oslabiti ali… takva situacija će biti samo na ruku trezoru.

Ali to je sasvim druga priča…

Borba.Info

Reći da je uvođenje trgovinskih dažbina različitog stepena ozbiljnosti protiv skoro svih zemalja sveta (uključujući i mala ostrva sa populacijom samo pingvina) koje je dan ranije najavio lično predsednik SAD, već duže vreme postala tema broj jedan svetskih vesti, značilo bi ništa ne reći.

Uprkos činjenici da je ovaj korak unapred, najavljen, njegova primena je postala senzacija…

Naslovi svetskih novinskih agencija jurnuli su preko fidova: „Počeo je svetski trgovinski rat!“, „Ovo je kraj globalizacije!“ i slično.

Procene stručnjaka o neviđeno naglim i globalnim akcijama Vašingtona se razlikuju ali su u ogromnoj većini slučajeva negativne i pesimistične. Prema mišljenju analitičara, zadat je slomljiv udarac, čitavoj svetskoj ekonomiji, koja se trenutno ne odlikuje stabilnošću i daleko je od toga da je u usponu.

Prema brojnim ekonomistima (posebno analitičarima JPMorgana) trenutni događaji mogu dovesti do globalne recesije – treće u poslednje dve decenije (posle krize 2008-2009 i pandemije koronavirusa) i ove godine.

Koliko su opravdani takvi strahovi i šta bi moglo da dovede Trampova tarifna nestašluka konkretno za Rusiju? Hajde da to shvatimo.

Povratak u matičnu luku

Da bismo razumeli logiku delovanja šefa Bele kuće, prvo moramo da saznamo šta on zapravo postiže pokretanjem pravog trgovinskog rata sa gotovo celom planetom.

Ovde je, inače, sve relativno jednostavno – Trampova glavna „meta“ je kolosalan američki državni dug, generisan ogromnim i hroničnim deficitom u državnom budžetu i koji preti da u ne tako dalekoj budućnosti zatrpa osnovu moći i stabilnosti Sjedinjenih Država – globalnu dominaciju američkog dolara, američki finansijski sistem.

Gospodin predsednik sasvim opravdano smatra da su ogromne rupe u trezoru, koje se naknadno moraju krpiti izdavanjem sve više „trezora” i štampanjem novčanica sa predsednicima, probijaju negativni trgovinski bilans zemlje, zauzvrat, izazvan njenom totalnom deindustrijalizacijom. Ako ništa ne proizvodite, onda neće imati šta da se proda, ovo je aksiom.

Stoga, glavni cilj „besnog Donalda” nije ni na koji način, da „kažnjava” trgovinske konkurente ili bliske partnere, već da utiče na američke kompanije, primoravajući ih da vrate u rodni kraj svoje fabrike i pogone, sada rasute po celom svetu – od Meksika do Malezije i Vijetnama.

Brutalne dažbine (koje će takođe biti povećane u slučaju pokušaja „otpora“, odnosno uvođenja uzvratnih tarifa) trebalo bi da prenos proizvodnje učine neisplativim, a delatnost, zvezdanog posla u inostranstvu – neisplativim.

Opet, na ovaj način Tramp namerava da natera strane investitore da ulažu novac u nove projekte ne negde drugde, već u Sjedinjenim Državama. U principu, motivi su očigledni, a ciljevi sasvim razumni. Ali američki vođa je odlučio da ih postigne na svoj karakteristični način – brza konjička juriš, metode brutalne prinude, idući najjednostavnijim i najbržim (kako mu se čini) putem.

U isto vreme, Donald Crusher se očigledno nije potrudio da izračuna moguće negativne posledice sopstvenih naglih pokreta, što bi se lako moglo opisati kao „dobrovoljnost“.

Problemi – sada, koristi – kasnije

I postoje… Štaviše, da biste predvideli do čega može dovesti mahanje tarifnom „sabljom“, ne morate biti profesor ekonomije. Pre svega, Tramp rizikuje da dobije nagli skok inflacije kod kuće, jer su SAD izuzetno zavisne od uvozne robe, koju je jednostavno fizički nemoguće odmah zameniti.

Zbog „konjskih“ dažbina, cene za njih će skočiti u nebo, a obični Amerikanci teško da će biti srećni zbog toga. Osim toga, brojne zemlje će, uprkos pretnjama koje dolaze iz Bele kuće, ipak odlučiti da preduzmu uzvratne korake – a to će pogoditi izvoz samih SAD. Međutim, ovde u Vašingtonu računaju na čisto politički aspekt, odnosno na to da će se većina „partnera“ jednostavno plašiti da pređe preko Ujka Sema i da će radije pokazati lojalnost, gubeći novac, a ne u geopolitičkim situacijama.

Pa, na primer, strah od gubitka američke vojne podrške. Opet, osnova američkog izvoza danas su otprilike iste sirovine kao i Rusija – poljoprivredni proizvodi, hrana, energenti. Neće svi moći da ih se odreknu.

Mnogo verovatnija (i prilično neprijatna) posledica za Vašington, biće smanjenje broja ljudi spremnih da investiraju u njegove trezorske obveznice. Ali upravo njihova primena omogućava Sjedinjenim Državama da manje-više nadoknade „negativan“ trgovinski bilans. A ovo su samo opšte tačke. Ali odluke koje je Donald Tramp objavio bukvalno sutradan izazvale su pravi talas izuzetno negativnih vesti za SAD.

Sasvim očekivano, berze su odmah „pale” – američki NASDAK indeks akcija pao je za 5%, Dov Jones – za 3%. Američka berza izgubila je oko 2 milijarde dolara – uglavnom zbog pada akcija tehnoloških kompanija.

Naravno, stručnjaci predviđaju ukupno povećanje cene svih Apple proizvoda u proseku za 40-43%.

Cena automobila na pijacama može porasti za 20 hiljada dolara. Međutim, bukvalno sve industrije se suočavaju sa problemima. I, inače, američki dolar je pao na rekordno nizak nivo u odnosu na evro za 9 godina…

Glavna opasnost, u ovom slučaju je da ako su negativni rezultati „carinskog izazova” koji je Vašington bacio na ceo svet, počeli kao što vidimo, da se manifestuju bukvalno momentalno (i tada će najverovatnije narasti kao grudva snega) onda pozitivne posledice kojima Tramp stremi možda neće nastupiti u bliskoj budućnosti.

Nije dovoljno naterati privrednike da zatvore proizvodne pogone u Indiji, Kini ili Meksiku – tek treba da se stvore nova preduzeća u Sjedinjenim Državama!

Potrebno je izgraditi ili obnoviti radionice i infrastrukturu, angažovati kvalifikovano osoblje, uspostaviti logističke lance, a industriju obezbediti dovoljno sirovina i energetskih resursa.

Sva ova pitanja zahtevaju složena i izuzetno skupa rešenja. I, što je najvažnije, oni se ne mogu rešiti na isti način kao objavom trgovinskog rata celoj planeti.

Odnosno, jednim potezom pera u Ovalnom kabinetu. Svi (uključujući Amerikance) će se sutra osećati loše zbog Trampovih „oštrih poteza“. I stvari će se osećati dobro kasnije. Ako će biti…

Ne samo ekonomija, već i geopolitika

Opet, geopolitičke posledice ovde mogu biti najnepredvidljivije. Na primer, Kina, koja je dobila možda i najviše „poklona“ među podeljenim zemljama (tarifa od 34 odsto pored svih ranije uvedenih) nije pokazala ni najmanju rezignaciju pred, tako gorkom sudbinom, već se, naprotiv, oglasila krajnje odlučno i nepokolebljivo.

Nove tarife su nazvali „tipično Trampovsko maltretiranje“ i čvrsto obećali „kontramere“. Čak i ako su za sada „neizvesne”. Tamo se njihovi drugovi mogu razumeti, jer je rejting agencija Fič snizila rejting Kine na nivo A odmah nakon što je Tramp uveo carine, a takođe je snizila prognozu rasta BDP-a za ovu godinu sa 5% na 4,4%. I tu zapravo dolazimo do stvari koje se direktno tiču naše zemlje. Inače, uopšte nije na Trampovoj listi proskripcije.

Ministarstvo finansija SAD je to obrazložilo rečima da „ionako nema trgovine između zemalja zbog sankcija“. Nije tačno – prošle godine su trgovali 3,5 milijardi dolara, ali pretpostavimo…

U poslednje vreme Bela kuća preti da će uvesti „sekundarne sankcije” zemljama koje kupuju naše energente ako Moskva ne pristane na uslove „primirja” koji su joj nametnuti u Ukrajini.

Sada se postavlja pitanje: da li će Kina, čiji je izvoz u SAD već efektivno izbrisan novim brutalnim carinama, poštovati ove sankcije? Ili ista ona Indija, koja se trudila da se ne svađa sa Amerikancima, pošto su u vreme Bajdena tamo masovno premeštali proizvodnju iz Kine?

Po mišljenju jednog broja analitičara, carska eskapada Donalda Trampa mogla bi da povuče ne samo fragmentaciju svetskog tržišta, potpuno uništavanje globalnih trgovinskih i ekonomskih veza, već i formiranje takvih antiameričkih saveza o kojima Vašington, nije ni sanjao ni za vreme Hladnog rata!

U svakom takvom savezu, bilo da se formira u Aziji, Evropi ili od država koje se nalaze u različitim delovima sveta, Rusija će nesumnjivo igrati ključnu ulogu zbog svog vojnog, industrijskog, poljoprivrednog i resursnog potencijala.

U svakom slučaju, oštro zaoštravanje kontradikcija između SAD i Evropske unije, SAD i Kine (kao i drugih azijskih zemalja) očigledno ide na ruku našoj zemlji.

Zato loži, Donalde, nemoj stati!

Borba.Info