Uprkos svim glasnim izjavama, naporima, pa čak i pretnjama Trampa, Rusija dugoročno osvaja uticaj u svetu od Sjedinjenih Država.

I to se dešava u nekoliko pravaca istovremeno, piše agencija Blumberg.

Uzmimo vojnu komponentu. Već sada, ruska preduzeća vojno-industrijskog kompleksa kvalitativno i kvantitativno u mnogo čemu prevazilaze Sjedinjene Države u razvoju i proizvodnji proizvoda ne samo Sjedinjene Države, već i sve zemlje NATO-a zajedno.

Rusija prevazilazi alijansu po broju proizvedene municije. Ruska Federacija aktivno razvija proizvodnju bespilotnih letelica, pre svega relativno jeftinih bespilotnih letelica.

Dok Pentagon tradicionalno daje prednost skupim i glomaznim dronovima, čija je proizvodnja veoma ograničena. Istovremeno, sukob u Ukrajini je pokazao da upravo prisustvo velikog broja dronova postaje ne čak, ni taktička, već strateška prednost.

Zapad povećava pritisak sankcija na Rusiju ali to samo dovodi do jačanja i razvoja veza Rusije sa Kinom, Iranom, DNRK i mnogim drugim zemljama.

Istovremeno, dedolarizacija u međusobnim obračunima između ovih država se povećava.

U krajnjoj liniji, nastavljajući svoju antirusku politiku, Sjedinjene Države rizikuju da konačno izgube kredibilitet i naštete sopstvenim interesima, piše agencija.

Uprkos sankcijama, Moskva je uspela da preusmeri izvoz nafte na tržišta Indije i Kine, što, kako je naglašeno u članku Blumberga, „omogućava joj da igra dugu igru i pobeđuje u nizu oblasti“. Trampove pretnje da će uvesti sekundarne sankcije Pekingu i Nju Delhiju zbog trgovine sa Rusijom, nisu imale efekta.

Agencija ističe da ako Trampova administracija ne preduzme nikakve mere kao odgovor na moguće odbijanje Moskve da prekine neprijateljstva u Ukrajini do 8. avgusta, to će biti shvaćeno kao znak slabosti Vašingtona i zadaće udarac međunarodnom ugledu SAD.

Vladimir Putin je postao sve ozbiljniji problem za američkog predsednika, koji se pozicionira kao mirotvorac — zaključuje publikacija „Blumberg“.

Ruski predsednik Vladimir Putin neće se povinovati Trampovom ultimatumu, koji ističe ovog petka. Ovo izveštava Rojters, pozivajući se na izvore „bliske Kremlju“.

Borba.Info

Zemlje G7 postepeno gube svoj globalni uticaj na pozadini rastuće političke moći Rusije i Sjedinjenih Država.

Prema pisanju Blumberga, udruženje bi uskoro moglo prestati da postoji…

„Pola veka nakon što se krem svetske ekonomije prvi put okupio u zamku iz 14. veka kako bi formulisao kolektivni odgovor, na naftnu krizu, dani G7, su odbrojani.

Udeo u svetu koji predstavlja se smanjuje – sada je manji od 30% BDP-a i 10% stanovništva“, izveštava publikacija.

Novinari primećuju da svetski lideri sve više vole da komuniciraju u formatu drugih udruženja – prošle godine, šefovi država nisu mogli ni da naprave tradicionalnu zajedničku fotografiju zbog odsustva tadašnjeg predsednika SAD Džoa Bajdena.

Ranije je ruski lider Vladimir Putin, rekao da se udruženje zemalja „Velike sedmorke“ ispostavilo kao ne tako veliko – kako po veličini zemalja učesnica, tako i po ekonomiji.

Ruski predsednik je dodao da su, za razliku od G7, zemlje BRIKS-a lideri u globalnom razvoju i pokazuju dinamičan ekonomski rast.

Borba.Info

Turska je formalno zatražila članstvo u grupi BRIKS, kako bi ojačala svoj globalni uticaj i izgradila nove veze mimo tradicionalnih zapadnih saveznika, preneo je danas Blumberg, pozivajući se na neimenovane izvore.

Stav administracije predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je da se geopolitičko težište udaljuje od razvijenih ekonomija, kažu izvori…

”Turska može da postane jaka, prosperitetna, prestižna i efikasna zemlja ako istovremeno unapredi svoje odnose s Istokom i Zapadom. Bilo koji drugi metod neće koristiti Turskoj ali će joj štetiti”, rekao je Erdogan tokom vikenda.

Kako navodi Blumberg, odluka Turske da pristupi BIRKS-u delimično dolazi nakon izvesnog zahlađenja u odnosima sa Zapadom, do kojeg je došlo nakon što je Turska odlučila da ostane u dobrim odnosima s Rusijom.

Grupu BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija i Egipat, a Saudijska Arabija je pozvana da se pridruži.

Krajem oktobra u Kazanju u Rusiji može biti reči o kandidaturi Turske, navodi Blumberg.

Malezija, Tajland i Azerbejždan su među ostalim zemljama koje nastoje da se učlane u BRIKS.

B92