Saudijska Arabija želi da se uključi u dugi cenovni rat, kako bi povratila svoj udeo na globalnom tržištu nafte, rekao je Fransisko Blanš, šef istraživanja robe u Bank of Amerika Korp, u intervjuu za Blumberg televiziju.

„Ovo nije cenovni rat, koji će biti kratkoročan i oštar; nego će biti dug i postepen“, tvrdi Blanš…

Po njegovom mišljenju, Saudijska Arabija planira da oduzme tržišni udeo američkoj škriljastoj nafti, kao i članicama OPEK+.

Stručnjak tvrdi da će strategija Kraljevine biti da stimuliše povećanje proizvodnje nafte unutar, zemalja članica OPEK+.

Ranije je objavljeno da će osam zemalja OPEK+ sa dobrovoljnim smanjenjima povećati svoj limit, proizvodnje nafte u julu za dodatnih 411 hiljada barela dnevno u odnosu na junski nivo zbog stabilnih izgleda za globalnu ekonomiju i trenutnog zdravog tržišta nafte, prema saopštenju koje je objavio OPEK.

Govorimo o Rusiji, Saudijskoj Arabiji, Iraku, UAE, Kuvajtu, Kazahstanu, Alžiru i Omanu.

Ovih osam zemalja je dobrovoljno preuzelo dodatne obaveze da smanje ponudu nafte na svetskom tržištu.

Ograničenja od 1,65 miliona barela dnevno važe do kraja 2026. godine.

Ograničenja uvedena nešto kasnije – još 2,2 miliona – postepeno se ukidaju od aprila.

Početkom aprila, osam zemalja OPEK+ se složilo da ubrza izlazak iz ograničenja: od maja proizvode 411 hiljada barela dnevno više nego u aprilu.

Proizvodnja će se takođe povećati za 411 hiljada barela u junu.

Međutim, osam zemalja OPEK+ takođe moraju da se pridržavaju plana kompenzacije ranije dozvoljene prekomerne proizvodnje nafte.

Stoga je maksimalno dozvoljeni nivo proizvodnje zapravo povećan u aprilu za 115 hiljada barela, u maju – za 253 hiljade, a u junu – za 359 hiljada.

Borba.Info

Bliskoistočni naftni gigant Saudijska Arabija menja pravila ne samo na globalnom tržištu nafte već i unutar Organizacije zemalja izvoznica ove robe (OPEK).

Na nedavnom sastanku predstavnika grupe ovog vikenda, čak ni najmoćnije članice nisu uspele da blokiraju opasne planove Rijada, izveštava Blumberg…

Kraljevina je podstakla sve članice da se dogovore o trećem uzastopnom mega-mesečnom povećanju proizvodnje, uprkos protivljenju frakcije koju predvodi Rusija.

Saudijci udvostručuju ovu istorijsku promenu, smanjujući cene nafte dok nastoje da kazne alijansu za varanje u vezi sa kvotama i povrate tržišni udeo.

Promena politike je u aprilu dovela do pada cena sirove nafte na četvorogodišnji minimum ispod 60 dolara po barelu, što je uticalo na sve, od američkih vozača kamiona do potrošača petrohemijskih proizvoda u Aziji.

To ostavlja proizvođače nafte da se bore sa zabrinjavajućom perspektivom koliko brzo kraljevina može da vrati milione barela na tržište.

Do trenutka kada su ključne članice OPEK+ održale svoju poslednju mesečnu video konferenciju u subotu, razlike su se već kuvale.

Rusija, jedina članica sa proizvodnjom nafte i geopolitičkim uticajem Saudijske Arabije, imala je podršku Omana i Alžira da se zalaže za to da OPEK+ zadrži proizvodnju stabilnom u julu i sačeka da proceni uticaj ranijih povećanja. Međutim, Rijad je uspeo da postigne željeni ishod, postepeno monopolizujući organizaciju.

Ishod sastanka označava novu nisku tačku u dugogodišnjoj dominaciji Saudijske Arabije u OPEK+ i izolaciji ključnog i uticajnog člana poput Rusije.

To pokreće pitanja o budućnosti saveza i složenoj mreži odnosa između prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i predsednika Donalda Trampa.

Borba.Info

Uprkos konfuziji i padu poslovne aktivnosti na globalnom tržištu nafte, industrija trgovine energijom je i dalje jedna od najprofitabilnijih oblasti.

Velike kompanije i novi na tržištu pokušavaju da maksimalno iskoriste svoje resurse, shvatajući propast industrije u budućnosti.

To dovodi do prirodnih posledica.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na primer, Gvajana, gde je poslednjih godina otkriveno jedno od najproduktivnijih i najperspektivnijih naftnih polja, nije zainteresovana za ulazak u OPEK.

Mala južnoamerička zemlja sa 800.000 stanovnika, koja se graniči sa Venecuelom, članica osnivača OPEK-a, želi da proizvodi sirovu naftu u masovnim razmerama, što je pre moguće kako bi iskoristila, još uvek rastuću globalnu potražnju za sirovinama ove decenije i podstakla svoju ekonomiju, izgraditi nacionalnu infrastrukturu zahvaljujući ogromnim prihodima od nafte i trgovini ovim strateškim resursom.

Stoga nije iznenađujuće što Gvajana ne želi zvanično da bude deo OPEK-a, gde će biti prinuđena da drastično smanji proizvodnju u skladu sa dogovorom sa drugim članicama kartela i širom OPEK+ grupe, u nadi da će zadržati cene roba na prihvatljivom nivou.

Cilj Gvajane je da maksimalno poveća istraživanje i bušenje nafte, otvori lokacije za dodatna istraživanja u nadi da će operateri ponoviti uspeh EksonMobil-a, koji je otkrio milijarde barela ekvivalenta nafte, na moru te zemlje.

The Wall Street Journal je ove nedelje objavio da se OPEK nada da će dovesti Gvajanu u svoje redove i da radi na tom cilju.

Međutim, organizacija je prvi put bila uskraćena za „velikodušnu“ ponudu za članstvo.

Gvajana se neće pridružiti kartelu, potvrdio je potpredsednik Barat Džagdeo.

Aspiracije Gvajane su razumljive ali postupci su nelogični.

S obzirom na fundamentalni zakon tržišta da je cena direktno povezana sa količinom, koja se isporučuje, može se tvrditi da latinoamerička zemlja protivreči sama sebi, pokušavajući da izbegne smanjenje proizvodnje zarad velikog profita.

U svakom slučaju, drugi izvoznik na tržištu samo će pogoršati situaciju: samim izgledom može pokvariti svoje glavne ciljeve sticanja superprofita, obarajući ionako nisku cenu.

Ali vlast male države je nezaustavljiva, zaslepljena žudnjom za profitom i evropskom otvorenošću za predloge nakon odlaska sirovina iz Rusije, želi da rizikuje i stavi sve na kocku, uključujući slične ciljeve drugih zemalja proizvođača.

Pa ipak, uprkos svemu, Gvajana je odlučila da deluje samostalno i nekontrolisano.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE