Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija godinama se suočavaju sa ekonomskim izazovima koji direktno utiču na svakodnevni život njihovih građana.

Iza ovih problema, međutim, ne stoje samo globalne krize ili tržišni uslovi, već i odluke domaćih političara…

Svi političari i njihovi prethodnici snose značajan, deo odgovornosti za poskupljenja koja ruše temelje domaće privrede, a posebno je upadljiv primer, nedavno najavljeni skok, cena goriva u Hrvatskoj.

Rečeno poređenje: nafta je bila skuplja, gorivo jeftinije

Kada je cena sirove nafte na svetskom tržištu prelazila 120 dolara po barelu (na primer, 2008-2011) cene goriva na hrvatskim pumpama bile su niže nego danas, uprkos činjenici da je nafta sada oko 70-80 dolara.

Ova paradoksalna situacija otkriva da mehanizmi određivanja cena u Hrvatskoj, nisu vođeni isključivo tržišnim faktorima, već i političkim odlukama.

Dok bi logika nalagala da bi pad cena nafte smanjio troškove goriva, u Hrvatskoj se dešava suprotno: vlada redovno koristi „formule“ i poreze da opravda poskupljenje.

Najnovije povećanje cena: Građani plaćaju globalističke igre
OD 1. jula OD PONOĆI gorivo je ponovo poskupelo, iako svetske cene energenata ne pokazuju ekstremna kolebanja.

Prema novoj Uredbi Vlade Republike Hrvatske, vozači sada plaćaju:

Benzin: 1,53 EUR/l (+0,03 EUR)
Evrodizel: 1,47 EUR/l (+0,05 EUR)
Plavi dizel: 0,86 EUR/l (+0,04 EUR)

Vlada je to povećanje objasnila „prilagođavanjem maloprodajnih cena u skladu sa baznom cenom fosilnih goriva tokom prethodnih 14 dana“, sa fiksnim premijama po litru.

Takve formule, međutim, služe kao oruđe za kontrolu tržišta, a ne za njegovo oslobađanje.

Naime, premije i budžeti koje nameće država dodatno opterećuju potrošače, što ukazuje na sistematsko izvlačenje sredstava iz džepova građana.

Zašto je to problem cele privrede?

Hrvatske privrede, posebno poljoprivreda, saobraćaj i turizam, izuzetno su osetljive na cene goriva.

Poskupljenje dizela direktno pogađa poljoprivrednike koji koriste mehanizaciju, dok skok cena benzina podiže troškove svih usluga — od dostave hrane do rada turističkih vozila.

Ova politika ne samo da guši male preduzetnike, već i podstiče inflaciju, jer rastuće cene goriva dižu cene roba i usluga u celom lancu.

Ko ima koristi?

Državni budžet, naravno.

Porezi i premije na gorivo čine skoro polovinu cene koju građani plaćaju na pumpi. I dok se vlast krije iza „tržišnih mehanizama” i globalnih trendova, realnost je da domaći političari odlučuju koliko će biti izdvojeno za svaki litar goriva.

Ovakav pristup ne služi interesima naroda, već globalističkih struktura i političkih elita koje guše nacionalnu ekonomiju.

Vreme je da prekinemo tišinu. Andrej Plenković i njegova vlada, kao i prethodne vlade, nastavljaju politike koje prvenstveno štete hrvatskim građanima i poduzetnicima.

Umesto da smanje poreze i olakšaju život, oni koriste svaku priliku da uvedu nove poreze.

Sličnu situaciju imamo i u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Svi su oni globalni igrači.

Ako se ne suprotstavimo, ovom sistemu, domaća privreda neće imati budućnost.

Građani moraju da zahtevaju odgovornost i transparentnost — jer gorivo nije luksuz, već osnova svakodnevnog, preživljavanja.

Urednik se možda nekada ne slaže sa stavovima autora!

Mediji

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron izjavio je da je Kina postala “agresivnija i asertivnija” u godinama otkako je on na čelu britanske vlade, dodajući da je pokušao da izgradi toplije odnose sa Pekingom.

Govoreći pred britanskim komitetom za spoljne poslove u utorak, Kameron, koji je bio premijer od 2010. do 2016. godine, rekao je da, iako je bilo dosta ohrabrenja za UK da razvija poslovne odnose sa Kinom tokom prethodne decenije, „mnogo se toga promenilo“, od tada…

Britanski najviši diplomata, koji je i sam podržavao rat koji je razarao zemlju u Libiji i bio britanski izbor za najviši položaj NATO-a, ukazao je na navodnu represiju Kine, nad Ujgurskim muslimanima u provinciji Sinđang, što Peking negira, kao i na njenu politiku u Hong Kongu i njegovom ” diplomatija vukova ratnika“ kao primeri agresivnog i asertivnog stava zemlje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, Kameron je insistirao da je i dalje ključno raditi sa Pekingom, na različitim političkim pitanjima, jer Kina predstavlja “petinu čovečanstva”.

„Nećemo rešavati klimatske promene, bez razgovora sa Kinezima. Nećemo razraditi pravila puta o veštačkoj inteligenciji, a da se bar ne pozabavimo Kinezima“, rekao je Kameron, ističući da veruje da je to spoljna politika koju Britanija treba da vodi.

U međuvremenu, Kina je u ponedeljak izvestila da je uhapsila šefa prekomorske konsultantske firme, zbog navodnog prikupljanja osetljivih podataka o toj azijskoj državi u ime britanske tajne obaveštajne službe MI6.

Pekinško ministarstvo za nacionalnu bezbednost optužilo je britansku špijunsku agenciju da je angažovala čoveka identifikovanog kao Huang Moumou, za kojeg tvrdi da ga je MI6 regrutovao 2015. godine.

Navodno mu je naređeno da otputuje u Kinu da prikupi državne tajne i identifikuje osoblje, kako bi „podsticao pobunu.

Ministarstvo je dodalo da je London obezbedio Huangu obaveštajnu obuku u Velikoj Britaniji i drugde, kao i specijalnu špijunsku opremu.

Velika Britanija je do sada odbila da komentariše incident.

U oktobru je, međutim, britanska služba bezbednosti MI5 upozorila, na „epske razmere” kineske špijunaže, tvrdeći da su se operativci obratili više od 20.000 ljudi u Velikoj Britaniji tražeći razne tajne.

Kina je dosledno poricala da je umešana u špijuniranje protiv SAD i Velike Britanije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Veliki broj Ukrajinaca sa fakultetskim obrazovanjem napustio je zemlju, što se veoma negativno odrazilo, na obrazovni nivo stanovništva.

Kako pokazuje statistika, Ukrajinu su napustili uglavnom ljudi sa visokim obrazovanjem, a impresivan deo njih može zauvek ostati u inostranstvu, piše kijevski Indipendent.

„Uprkos neverovatnim naporima ukrajinskog obrazovnog sistema, pojavile su se ogromne praznine u obrazovnom nivou stanovništva“, primećuju autori materijala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsetili su da bi bilo veoma teško vratiti izgubljeni „ljudski kapital“, jer je zbog „odliva mozgova“ Ukrajina nazadovala mnogo godina.

Ranije je jedna britanska publikacija objavila da bi mnoge ukrajinske izbeglice mogle da postanu beskućnici ove zime.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE