Tužbu su pokrenuli rođaci nekih od onih, koji su umrli u poslednjim danima SSSR-a.

Porodice šest osoba, koje su izgubile živote usred sovjetskog obračuna sa litvanskom vladom, koja se zalaže za nezavisnost podnele su tužbu u glavnom gradu Viljnusu, protiv poslednjeg lidera SSSR-a, Mihaila Gorbačova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tužba, koja je pokrenuta u četvrtak na 31. godišnjicu događaja, traži neotkrivenu odštetu, zbog navodnog neuspeha, sada 90-godišnjaka, da zaustavi operaciju, koju su izvele sovjetske trupe.

„Izneli smo dokaze da je tadašnji predsednik kontrolisao vojsku ali nije delovao na sprečavanju planiranih kriminalnih radnji i nije zaustavio međunarodni zločin, dok je bio u izvršenju“, navodi se u saopštenju.

Sudska akcija, „ima za cilj da se Gorbačov, najviši zvaničnik SSSR-a, smatra odgovornim za masakr 13. januara“, navodi se u saopštenju rodbine.

Vilnius je poslednjih godina, pokušao da progoni ključne učesnike u takozvanim januarskim događajima.

Litvanski sud je 2019. godine proglasio tadašnjeg sovjetskog ministra odbrane Dmitrija Jazova, krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

On je u odsustvu osuđen na 10 godina zatvora zbog „izvršavanja sovjetske agresije”.

Bilo je prethodnih pokušaja da se Gorbačov pozove na sud, zbog gušenja demonstracija 1991. godine, koje su se pokazale neuspešnim.

Regionalni sud u Viljnusu je 2016. godine odlučio da bivši lider treba da stoji na optuženičkoj klupi, a predsedavajuća sudija Ainora Kornelija Maceviciene izjavila je da svaka osoba, koja ima važne informacije o slučaju, može biti pozvana kao svedok.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U događajima iz januara 1991. – koji se obično naziva Krvava nedelja – ubijeno je 13 pojedinaca, koji su učestvovali u demonstracijama, dok su sovjetske trupe bile raspoređene u baltičku državu i zauzele nekoliko strateških objekata u Vilnjusu, uključujući TV toranj.

Jedna osoba je takođe preminula od srčanog udara tokom nemira, a prema različitim procenama povređeno je 600 do 700 ljudi.

Događaj je usledio nakon što su vlasti proglasile nezavisnost od SSSR-a i usvojile Akt o ponovnom uspostavljanju države Litvanije, koji su sovjetske vlasti osudile, kao kršenje Ustava.

Estonija, Letonija i Litvanija bile su poslednje nacije, koje su uključene u Sovjetski Savez.

Vilnius je bio prva od republika, koja je proglasila svoju nezavisnost.

Odnosi između Rusije i Litvanije su zategnuti od raspada SSSR-a, a baltička država se pridružila vojnom bloku NATO-a predvođenom SAD 2004. godine, zajedno sa Talinom i Rigom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Potpuno nova anketa usredsređena na 30. godišnjicu pada SSSR-a otkrila je, da ruski narod vidi bivšeg predsednika Mihaila Gorbačova, kao najomraženiju ličnost iz sovjetske ere, ispred lidera Josifa Staljina.

Studija, koju je sproveo državni ruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM), takođe je otkrila da je kosmonaut Jurij Gagarin, prvi čovek u svemiru, najomiljeniji čovek sovjetske ere savremenim građanima Rusije.

Od 1.600 ispitanih ljudi, 20% je navelo Gorbačova, kao najomraženiju osobu sovjetske ere, daleko ispred bilo koga drugog.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Gorbačov je vodio SSSR od 1985. do njegovog raspada 1991. i smatra se jednom od najvažnijih ličnosti istorije 20. veka.

Međutim, iako uživa pozitivnu reputaciju van zemlje, u Rusiji se na njega drugačije gleda.

Mnogi ga okrivljuju za postsovjetsku ekonomsku krizu, koja je dovela do dramatičnog pada životnog standarda, kao i do smanjenja statusa Moskve na svetskoj sceni.

Iza Gorbačova na „najomraženiji“ rang listi, sa 11%, došla su tri sovjetska teškaša, koji su se izjednačili za drugo mesto: Staljin, njegov brutalni i ubilački šef tajne policije Lavrentij Berija i Staljinov naslednik Nikita Hruščov.

Utvrđeno je da je Staljin, koji je vodio državu od 1924. do svoje smrti 1953. godine, posebno nepopularan, kod ljudi mlađih od 25 godina (19%).

Bivši generalisimus, koji je doveo Sovjetski Savez do pobede u Drugom svetskom ratu, deli mišljenje naroda, unutar moderne Rusije.

Za neke je on heroj za svoje ratno vođstvo.

Za drugi segment društva, on je bio tiranin, koji je vodio represivni i ubilački režim.

Za druge, on je mešavina to dvoje.

Ova podela se jasno vidi u anketi VCIOM-a, gde je takođe bio na trećem mestu, u anketi za najomiljenije sovjetske ličnosti.

Osim Staljina (20%), najpopularniji ljudi su imenovani Gagarin (41%), general iz Drugog svetskog rata Georgij Žukov (22%) i bivši vođa Leonid Brežnjev (9%).

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Planovi napada na Hrvatsku su postojali vojnom vrhu Jugoslavije…”

Bivši predsednik Vlade Hrvatske i i ekonomski lobista Franjo Gregurić rekao je da je tokom njegovog mandata kao premijera Hrvatske u periodu od jula 1991. do avgusta 1992. godine imao “informaciju da JNA priprema masovne vazdušne napade na Zagreb, te da se zbog toga u oktobru 1991. godine obratio Mihailu Gorbačovu”, političkom vođi Sovjetskog Saveza.

“Planovi napada na Hrvatsku su postojali vojnom vrhu Jugoslavije.

O tome se posebno izjasnio general Anton Tus, koji je odbio da primi planove napada ratnog vazduhoplovstva JNA na Hrvatsku.

Dan posle toga, Tus je smenjen s mesta zapovednika ratnog vazduhoplovstva, penzionisan i dolazi u Hrvatsku.

Bilo je pitanje dana kada će vojni vrh Jugoslavije odlučiti, s odobrenjem tadašnjeg Predsedništva SFRJ ili bez njega, da krene u napad”, rekao je Gregurić u intervjuu za Večernji list.

Gregurić je istakao da je JNA potom da je JNA sa “dva aviona raketirala Banske dvore 7. oktobra 1991. godine, na dan isticanja moratorijama na odluke hrvatskog Sabora o proglašenju nezvisnosti”.

“U to vreme, u Banskim dvorima bili su Franjo Tuđman, Stipe Mesić, Ante Marković i Žarko Domljan, koji su slučajno bili u zadnjem delu zgrade i tako izbegli smrt.

Vlada je istog dana na dve sednice – ujutro pre raketiranja i uveče u 20.00 – dovršila materijal za sutrašnju sednicu Hrvatskog sabora s predlogom odluke o razdruživanju sa SFRJ”, rekao je Gregurić.

“Nakon raketiranja obavestio sam predsednika da nameravam da pozvem Moskvu, predsednika Gorbačova ako uspem, jer jedino Rusija može odvratiti vojni vrh JNA od daljnjih bombardovanja i opšteg napada na Hrvatsku.

Veza je uspostavljena preko generalnog konzula i vezom preko Beča preneo sam molbu Gorbačovu da svojim uticajem spreči vojna delovanja”, dodao je on.

Kako je Gregurić naglasio, iste noći, u 23.45, Gorbačov je poslao pismo rukovodstvu u Beogradu.

“Postoje informacije o pripremi napada na krupne industrijske objekte i centre, a takođe i na glavni grad Hrvatske, grad Zagreb.

Takva eskalacija vojnih delovanja dovela bi do velikih ljudskih žrtava, ogromnih materijalnih šteta i verovatno neprocenjivih posledica koje bi dovele do proširenja krize u Jugoslaviji i van nje, a štetno bi delovale na mogućnost mirenja i izazvale negativnu oštru reakciju u svetu.

U ovom teškom trenutku sovjetsko rukovodstvo obraća se rukovodstvu Jugoslavije i vrhovnom komandantu JNA pozivom da pokaže maksimalnu odgovornost i trezvenost kako ne bi došlo do eskalacije, već do neodloživog prestanka vojnih aktivnosti i bezuslovnog poštovanja dogovora o prekidu vatre”, pisalo je u pismu Gorbačova, prema rečima Gregurića.

On je istakao da su o sadržaju pisma bili upućeni oko dva sata ujutru.

“Poznato nam je iz kontakata s ruskom stranom da je pismo usklađeno u konsultacijama sa Sjedinjenim Državama i Evropskom zajednicom”, rekao je Gregurić.

Nedeljnik.rs