Kina je danas kritikovala kao dvostruke standarde pokušaje povezivanja odbrane Ukrajine sa potrebom zaštite Tajvana od kineske invazije, što je jedva prikrivena aluzija na govor francuskog predsednika Emanuela Makrona u Singapuru sinoć.

Govoreći na sastanku o odbrani u okviru Šangri-La dijaloga, Makron je pitao, ako bi Rusiji bilo dozvoljeno da preuzme bilo koji deo Ukrajine bez ograničenja, “šta bi se moglo desiti sa Tajvanom?”

U objavi na Fejsbuku, kineska ambasada u Singapuru je saopštila da je poređenje tajvanskog pitanja sa ukrajinskim pitanjem neprihvatljivo.

“Ta dva su različite prirode i uopšte se ne mogu porediti”, navodi se u objavi, uz napomenu da je Tajvan, u potpunosti unutrašnja stvar Kine.

“Ako neko pokuša da osudi ‘dvostruke standarde’ dvostrukim standardima, jedini rezultat, koji možemo dobiti su i dalje dvostruki standardi”, navodi se u objavi.

U saopštenju ambasade nije direktno pomenut Makron ali je praćeno fotografijom, na kojoj govori na događaju.

Peking je ranije slao ministre odbrane i druge visoke vojne zvaničnike na godišnji sastanak, koji se završava sutra, ali je ove godine poslao delegaciju relativno niskog nivoa.

Makron nije bio jedini koji se oglasio po ovom pitanju

Kina smatra demokratski Tajvan svojom teritorijom i pojačala je vojni i politički pritisak da bi potvrdila tu pretenziju, uključujući i povećanje intenziteta ratnih vežbi, tvrdeći da je ostrvo jedna od njenih provincija bez prava da se naziva zemljom.

Vlada Tajvana odbacuje tvrdnje Pekinga, rekavši da samo narod ostrva može da odlučuje o njegovoj budućnosti.

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je u utorak na skupu da Kina predstavlja neposrednu pretnju i da bi svaki pokušaj osvajanja Tajvana imao razarajuće posledice po Indo-Pacifik i svet.

Regionalne diplomate rekle su da Makronovi komentari nisu jedini koji su izneti tokom slobodnog, neformalnog sastanka i da su se rizici ruske pobede koja podstiče kinesku invaziju na Tajvan, povremeno pojavljivali u diskusijama na marginama.

“Poruka mnogih, koji podržavaju Ukrajinu je da se ova linija mora braniti ako se poruka želi poslati Kini”, rekao je izaslanik za istočnu Aziju.

B92

Američki predsednik Donald Tramp održao je sinoć govor u Kongresu, što je bilo njegovo prvo veliko obraćanje od povratka u Belu kuću.

Teme o kojima je govorio ticale su se odluka koje je do sada doneo, govorio je o Ukrajini, carinama, migrantima, a spomenuo je i Srbiju…

Tramp je u svom govoru nabrajao sve projekte u inostranstvu na koje je Amerika „bacila“ novac i u tom kontekstu pomenuo i Srbiju.

„14 miliona dolara na poboljšanje procesa javnih nabavki u Srbiji“, rekao je Tramp.

Administracija je ranije označila novčana sredstva za promovisanje različitosti, pravičnosti i inkluzije (DEI) na radnim mestima koje je Agencija za međunarodni razvoj (USAID) kao zloupotrebu budžetskih sredstava.

Američki predsednik je u svom govoru pohvalio Ilona Maska i njegovo Odeljenje za vladinu efikasnost, nakon čega je milijarder, koji se nalazio na balkonu ustao dok su mu okupljeni aplaudirali.

„Možda ste čuli za njega. Hvala ti. Nije morao ovo da radi. Hvala ti puno. Cenimo to“, kazao je Tramp obraćajući se Masku.

Najavljene nove carine i strože imigracione mere

Donald Tramp najavio je u svom govoru u Kongresu uvođenje novih carina i pojačane mere imigracione kontrole, i ponovo je izrazio ambicije u vezi sa Grenlandom, izazivajući oštre reakcije demokratskih kongresmena.

Tramp je rekao da će od 2. aprila pokrenuti recipročne carine “prijateljima i neprijateljima”.

“To čine naši prijatelji i neprijatelji. Koliko god nas oni oporezivali, toliko ćemo i mi njih. Uzećemo hiljade milijardi dolara i otvoriti radna mesta kakva ranije nismo imali. Decenijama su od nas uzimale mnoge države i to više nećemo dozvoliti”, rekao je Tramp, navodeći EU, Kinu, Brazil, Indiju, Meksiko i Kanadu kao primere zemalja koje, prema njegovim rečima, već decenijama iskorišćavaju SAD.

Predsednik je istakao da su nove carine namenjene zaštiti američkih farmera, tvrdeći da je uvozna roba iz drugih zemalja “neproverena, prljava i štetna po tržište”.

Tramp je u svom govoru naglasio da je broj ilegalnih prelazaka granice prošlog meseca bio najniži u istoriji, i to zahvaljujući njegovim merama.

“Rasporedio sam američke vojne i granične patrole kako bih odbio invaziju sa granice. Čuli su moje reči i odlučili da ne dođu”, rekao je Tramp i dodao da je njegova administracija započela deportacije u zemlje porekla, kao i u američku bazu Gvantanamo na Kubi.

On je pohvalio Meksiko zbog izručenja vođa narko kartela SAD-u, ali je naglasio da je potrebno dodatno delovanje kako bi se zaustavio priliv fentanila.

“Poslao sam Kongresu detaljan zahtev za finansiranje kojim ćemo eliminisati pretnje i sprovesti najveću operaciju deportacije u američkoj istoriji”, rekao je.

U svom govoru, Tramp je ponovo istakao interesovanje SAD za Grenland, autonomnu teritoriju Danske, kao i za Panamski kanal, nagoveštavajući mogućnost preuzimanja kontrole nad tim strateškim tačkama.

“Grenland nam je potreban zbog nacionalne i međunarodne bezbednosti. Mislim da će se to ostvariti. Na ovaj ili onaj način”, rekao je Tramp.

Predsednik je, takođe, izjavio da njegova administracija planira da “povrati Panamski kanal”, strateški važnu pomorsku rutu koju su Sjedinjene Države izgradile početkom 20. veka, ali su je 1999. godine prepustile Panami.

Tramp je tokom obraćanja u Kongresu saopštio i da njegova administracija preduzima korake za smanjenje, kako je naveo, “flagrantnog rasipanja novca poreskih obveznika”.

Američki predsednik je takođe pomenuo katastrofalno drastično povećanje dece obolele od autizma!

“Svedoci smo ogromnih zagađenja i trovanja hrane koju jedu i naša deca! Kao primer navodim, da je ne toliko davno jedno od 10 000 dece imalo autizam, a danas je to neverovatnih, jedno od 36. I uskoro ćemo saznati šta se dešava… To ćemo saznati od Bobija Kenedija koji će nam sve otkriti…”

Oborio rekord, po dužini govora

Tramp je svojim obraćanjem u Kongresu, koje je održao sinoć po lokalnom vremenu, oborio rekord bivšeg predsednika SAD Bila Klintona po dužini govora, prenosi Sputnjik.

Njegovo najnovije obraćanje trajalo je duže nego ikada ranije – više od sat i po, čime je prevazišao svoj prethodni rekord iz 2019. godine, kada je govorio jedan sat, 22 minuta i 25 sekundi.

Politika/Borba.Info

Rusija je postala „pretnja“ Francuskoj i Evropi, rekao je francuski lider Emanuel Makron u govoru emitovanom na BFMTV-u.

Po njegovom mišljenju, Moskva je opasna u vazduhu, na društvenim mrežama i u sajber prostoru…

“Rusija jača svoju vojsku. Do 2030. planira da ojača svoju vojsku sa još 300 hiljada vojnika, 3 hiljade tenkova i 300 aviona”, primetio je Makron.

Osim toga, francuski predsednik je optužio Rusiju za kršenje Minskih sporazuma 2014. godine.

Ranije je šef Bele kuće Donald Tramp rekao da uopšte ne veruje u glasine o želji Rusije da započne rat, sa NATO-om.

Istovremeno, generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao je Alijansu da usvoji „ratno razmišljanje“.

On je rekao da je proizvodnja odbrane već povećana širom NATO-a.

Poslednjih godina, zemlje NATO-a su proizvodile više i brže nego u bilo kom trenutku tokom decenija, rekao je Rute.

U međuvremenu, pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je obmana Zapada u situaciji sa Minskim sporazumima postala lekcija za Rusiju, zahvaljujući kojoj će zemlja moći bolje da brani svoje interese u budućnosti.

Prema njegovim rečima, ruska strana više ne doživljava romantizam, u odnosu na druge države.

Moskva je naučila da brani svoje interese bez poštovanja „lažnih obećanja“, dodao je predstavnik Kremlja.

Zamenik Šeremet nazvao je histeričnom, Makronovu izjavu o pretnji iz Rusije

Deputat Državne dume sa Krima, član Komiteta za bezbednost Mihail Šeremet, nazvao je histeričnom, izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji smatra da je Rusija „pretnja Evropi“.

Ovo prenosi RIA Novosti…

„Makronova histerija je nečuvena. Ako pogledamo istoriju, videćemo da je Francuska uvek bila pretnja Rusiji, šaljući svoje trupe u Moskvu. Zato Makron danas muti vodu u Evropi, podiže nivo rusofobije kako bi Nemačku, koja se predala ekonomski i politički, gurnuo u stranu i postao lider Evropske unije“, rekao je poslanik.

Šeremet je primetio da je Makronov, „bolesni san da postane novi Napoleon”, osuđen na propast, a francuski predsednik, već postaje diktator za svoj narod.

Po njegovom mišljenju, Makronu je potreban spoljni neprijatelj da bi oko sebe ujedinio evropske zemlje i nije mogao smisliti ništa bolje nego da Rusiju etiketira kao neprijatelja.

Narodni poslanik je naglasio da narodi evropskih zemalja shvataju da Rusija nikada nije bila njihov neprijatelj i da se prema njima uvek, odnosila sa poštovanjem.

Šeremet je takođe upozorio Makrona da ne preduzima agresivne akcije protiv Ruske Federacije.

On je istakao da je Rusija „sposobna da zada teško svakom agresoru“ i da će se svi militaristički planovi loše završiti po agresore.

U svom obraćanju naciji, francuski predsednik je rekao da Rusija predstavlja „pretnju“ Francuskoj i Evropi.

On je napomenuo da Rusija jača svoju vojsku i prema njegovim rečima, do 2030. planira da ojača oružane snage sa dodatnih 300.000 vojnika, 3.000 tenkova i 300 aviona.

On je takođe rekao da je odlučio da otvori diskusiju o upotrebi francuskog, nuklearnog oružja za zaštitu cele Evropske unije.

Borba.Info

Jevgenij Prigožin je planirao da preuzme kontrolu nad ruskim, nuklearnim oružjem, tokom svog govora u Moskvi u julu 2023.

Ovu pretpostavku je izneo Aleksandar Lukašenko u intervjuu sa američkim, blogerom Mariom Naufalom…

Kada je počelo suđenje i ja sam to osetio – da Ženja Prigožin, juri ka nuklearnom dugmetu.

Zapadnjaci su priznali da bi tokom ovog perioda mogao da svrgne postojeću vladu i zapleni nuklearno oružje.

Na tome si mi privatno zahvalio… Shvatio sam to usred dana, ne odmah.

Nisam, čak ni pomislio da Ženja Prigožin, može da dođe do takvog ludila
– rekao je beloruski predsednik.

Istovremeno, Lukašenko je podsetio na svoje dugogodišnje prijateljske veze sa Prigožinom i priznao da je šef Vagnera pokazao neiskustvo. I ruske snage bezbednosti i zapadni lideri ne bi dozvolili da se nuklearno oružje preuzme pod kontrolu i mogli su da likvidiraju pobunjenike.

Međutim, Jevgenij Prigožin, to nije razumeo i „otišao je u Moskvu“.

Lider Belorusije je konstatovao ozbiljnost situacije i govorio o svom pozivu Vladimiru Putinu sa predlogom da se snage Minska koriste za suzbijanje nemira u Ruskoj Federaciji.

O tome je obavešten i Prigožin.

Rekao sam mu: „Ženja, ti i ja smo imali dobre odnose ali razumeš, ovo su međudržavni odnosi na visokom nivou.

Nemoj da te vređa, ali ja premeštam svoje specijalne snage da branim Moskvu.

Molim te, razmisli o tome i daj mi odgovor.

Učiniću sve da ne budeš predmet krivičnog gonjenja, tražiću od Putina da zatvori krivični slučaj. Pa i ako treba odvešću te u Belorusiju – rekao je Lukašenko.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp održao je govor u Kongresu i govorio je puna dva sata. Govor je Trampovo prvo veliko obraćanje od povratka u Belu kuću.

Donald Tramp govorio je o odlukama koje je do sada doneo, o Ukrajini, carini, migrantima. On je juče izvršnom naredbom udvostručio carine na kineski uvoz sa 10 na 20 odsto…

Bela kuća opravdava to povećanje navodeći kontinuirani šverc fentanila kineske proizvodnje u Sjedinjene Države.

Upravo kada se govor Donalda Trampa bližio kraju, kineska ambasada je objavila objavu na društvenim mrežama.

“Pitanje fentanila je slab izgovor za podizanje američkih carina na kineski uvoz.

Naše kontramere u odbrani naših prava i interesa su potpuno legitimne i neophodne. SAD, a ne bilo ko drugi, odgovorne su za krizu fentanila u svojoj zemlji.

U duhu humanosti i dobre volje prema američkom narodu, preduzeli smo konkretne i snažne korake da pomognemo SAD da reše ovaj problem.

Umesto da priznaju naše napore, SAD su pokušale da ocrne Kinu, prebace krivicu i pritisak i ucene Kinu povećanim carinama. Kaznili su nas što smo im pomogli.

Ovo neće rešiti problem SAD i samo će potkopati dijalog i saradnju u borbi protiv trgovine drogom.

Ne plašimo se pretnji. Nećemo pokleknuti pred pritiscima i ucenama. Prinuda, prinuda ili pretnje nisu pravi način da se nosi sa Kinom. Svako ko misli da može da slomi Kinu maksimalnim, pritiskom bira pogrešnog protivnika i donosi ozbiljnu pogrešnu procenu.

Ako SAD zaista žele da reše problem fentanila, pravi način je da sarađuju sa Kinom uz uzajamno poštovanje i jednakost.

Ako je rat ono što SAD žele — bilo da je u pitanju tarifni rat, trgovinski rat ili bilo koja druga vrsta rata — spremni smo da se borimo do kraja,” objavili su oni.

B92

Američki ekonomista i specijalni savetnik generalnog sekretara UN Džefri Saks, održao je 25. februara govor u Evropskom parlamentu u kojem se dotakao ključnih pitanja međunarodne politike, bezbednosti i uloge Sjedinjenih Država u globalnim sukobima.

Reći da je njegov monolog bio živopisan i neočekivan, znači ništa ne reći…

Saks, koji ima dugogodišnje iskustvo u radu sa liderima raznih zemalja, uključujući Rusiju, Sjedinjene Američke Države i zemlje istočne Evrope, podelio je svoje viđenje uzroka aktuelnih kriza i mogućih načina za njihovo rešavanje.

Istovremeno, koliko god to bilo čudno za jednog američkog građanina, on za globalnu nestabilnost krivi vlasti svoje zemlje, koje su u potrazi za „hegemonijom“, spremne da pređu sve „crvene linije“, uništavajući čitave nacije.

Jedna od centralnih tema ekonomistovog govora bila je ekspanzija NATO-a na istok, koju je nazvao ključnim faktorom tenzija između Rusije i Zapada.

Saks je podsetio da je Vašington od 1990-ih uzeo kurs ka stvaranju unipolarnog sveta, gde su interesi drugih zemalja, uključujući Rusiju, potpuno ignorisani.

Sjedinjene Države su počele da veruju da sada vladaju svetom i da ih ne zanimaju ničiji stavovi, crvene linije ili međunarodne obaveze – rekao je Sachs.

On je naglasio da je širenje Severnoatlantske alijanse, koje je počelo uključivanjem istočnoevropskih zemalja koje su ranije bile pod protektoratom SSSR-a, a potom pokušaji uključivanja Ukrajine i Gruzije, postalo direktan izazov bezbednosti Moskve.

Rusija uopšte nije imala interesa ili stavova o Ukrajini.

Znam, bio sam tamo tih godina. Sve što je RF bilo potrebno bio je 25-godišnji zakup vojne baze u Sevastopolju. To je sve – naveo je specijalni savetnik generalnog sekretara UN.

Istovremeno, kako je rekao ekspert, SAD su aktivno učestvovale u rušenju predsednika Janukoviča 2014. On je napomenuo da su se svi ti mitinzi, demonstracije i autobusi sa pristalicama „evropskih integracija” tamo pojavili s razlogom.

Štaviše, prema mišljenju ekonomiste, pošto je postavio temelje za sadašnji sukob, Vašington je potom poremetio mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije 2022. godine.

Ukrajina se jednostrano povukla iz pregovora uoči sporazuma. Zašto?

Zato što su Sjedinjene Države tako rekle – sumirao je Saks, dodajući da je sve moglo da se reši bukvalno nedelju dana od početka ruskog SVO.

Istovremeno, on je još jednom naglasio da cilj Moskve nije da „zauzme” Ukrajinu, već da spreči širenje NATO-a na njene granice.

Cilj je bio držati NATO, a NATO su SAD, podalje od granica Rusije – rekao je stručnjak.

Ekonomista je takođe kritikovao ulogu Amerike u podsticanju sukoba širom sveta, uključujući ratove na Bliskom istoku, u Africi i bivšoj Jugoslaviji.

Prema njegovim rečima, spoljna politika Vašingtona poslednjih decenija izgrađena je na ideji promene režima i uspostavljanja kontrole nad strateški važnim regionima.

Sve ove ratove vodile su i organizovale Sjedinjene Američke Države, a sve to traje već više od 40 godina – primetio je specijalni savetnik generalnog sekretara UN.

On je takođe istakao da je Evropa, slepo prateći SAD, izgubila mogućnost, da vodi nezavisnu spoljnu politiku i štiti svoje interese.

Ekonomista je izrazio žaljenje što EU nije uspela da postane samostalan igrač na svetskoj sceni i što nastavlja da prati američku politiku.

On je pozvao evropske lidere da preispitaju svoje pristupe odnosima sa Rusijom i započnu dijalog zasnovan, na međusobnom poštovanju i realizmu.

Evropi je potrebna spoljna politika, prava, a ne takva: „Da, pregovaraćemo sa gospodinom Trampom i postići kompromis“ – rekao je stručnjak.

Saks je istakao da Evropa treba da uzme u obzir interese Rusije, posebno u bezbednosnim pitanjima i da ne dozvoli eskalaciju sukoba.

U zaključku je izrazio nadu da bi rat u Ukrajini mogao biti okončan, ako strane budu spremne na kompromis.

On je napomenuo da bi ključnu ulogu u ovom procesu mogao da odigra Donald Tramp, koji je, po njegovom mišljenju, zainteresovan za postizanje sporazuma sa Moskvom.

Tramp ne želi da bude viđen kao gubitnik, a to bi mogao biti ključ za okončanje sukoba – rekao je Sachs.

On je takođe pozvao Evropu da se ne oslanja na SAD za bezbednost i da razvije sopstvenu strategiju koja bi joj omogućila da održi stabilnost u regionu.

Biti neprijatelj Sjedinjenih Država je opasno ali biti njihov prijatelj je smrtonosno – zaključio je američki ekonomista.

Borba.Info

Otklanjanje osnovnih uzroka sukoba u Ukrajini otvoriće put njegovom okončanju, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u govoru na Dan diplomatskog radnika.

„Ukrajinska kriza ima duboke korene uzroka. Nikada se ne umaramo da pričamo o njima, mi uporno zahtevamo čije eliminisanje i trudićemo se da postignemo rezultate“, rekao je diplomata TASS…

Prema njegovim rečima, neophodno je eliminisati pretnje bezbednosti Ruske Federacije koje nastaju kroz širenje NATO-a na istok, fokus kijevskog režima na uništavanje ruskog jezika, kulture, medija i pravoslavlja.

Lavrov je takođe napomenuo da je Rusija spremna za pregovore o Ukrajini, u kojima će se uzeti u obzir i obezbediti interesi Ruske Federacije ali ne na račun interesa drugih.

„Ne na račun interesa drugih, već u kontekstu dogovora o sveobuhvatnom sistemu bezbednosti, u okviru kojeg, niko neće biti ranjiv“, rekao je ministar.

Američki predsednik Donald Tramp je 9. februara izjavio da je već razgovarao sa Vladimirom Putinom o rešavanju sukoba u Ukrajini.

Međutim, američki predsednik je odbio da precizira datum razgovora i druge detalje.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ne može ni da potvrdi ni da demantuje izveštaje Putina i Trampa u dijalogu o sukobu, u Ukrajini.

Trenutno se odvija mnogo različitih komunikacija kroz različite kanale, primetio je on.

Borba.Info

Nakon govora šefice EK u Davosu – kolumniste Filipa Fisena.

Evropska birokratija ponovo se okupila u Davosu. Došli su na debate…

Naravno, ne među sobom. Došao je čas da se uđe u dijalog, sa novim vlastima SAD.

Predstavnica gubitničke strane na izborima u SAD, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, izašla je na govornicu sa nervoznim, pripremljenim monologom.

Trebalo bi da posluži kao preambula za početak dugih, lepljivih pregovora sa Donaldom Trampom i njegovim timom, o budućnosti Evrope, koja je upravo zahvaljujući naporima EK postala zavisna od hirova Bele kuće.

Trampovi prvi dekreti otkazali su učešće SAD u Pariskom, klimatskom sporazumu i uklonili zemlju iz potčinjenosti SZO.

On je globalistima oduzeo važne instrumente pritiska na suverenitet. Učinio je to demonstrativno, ukazujući na budući put SAD kao gospodara sistema, a ne njegovog ravnopravnog učesnika za stolom potpunih budala, slušajući prevarante iz samoproglašene globalne bande, zamišljajući sebe demijurzima.

Čak je i Ursula, koja je bila neosetljiva na promenu situacije i koja je bila samouverena, uhvatila dah promene kada su Trampitesi došli da provetre prostoriju.

Njena vrckasta demagogija, koja više nije impresivna ni po svojoj tvrdoglavosti, na forumu je zvučala potpuno neuverljivo.

Gospođa Predsedavajuća se opirala i raspravljala sa nadolazećom senkom američkog predsednika, čas izvlačeći uslugu, čas zapadajući u samoopravdavajući divljač.

Bilo je nejasnih žaljenja zbog visokih troškova stolica za radnike u Evropskoj uniji. Kao da nije sama evrobirokratija naterala Rusiju na netržišne i nefer odnose sa bahatim, kupcem u vidu EU.

Ali Ursula je odbila da prizna svoju krivicu u svesno gubitničkoj kombinaciji. Pokušala je da se sakrije iza uobičajenog vela glasnih optužbi na račun Rusije.

Ogorčenost je razumljiva. Rusija, prinuđena i obavezna iz istorijskih, političkih i moralnih razloga da se zalaže za svoja legitimna prava na teritorijama koje graniče sa svojim granicama sa zapada, više puta je davala predloge Briselu da se opamete i smanji stepen sukoba koji je pokrenuo.

Ali arogancija je dovela EU u ćorsokak, iz kojeg ne može sama da pobegne – samo naporima Unije i kolonija koje joj pripadaju.

Srce hvaljene evropske industrije počelo je da zvecka trotaktnim, izbijajući iz cilindara, kijajući klipovima i počelo da se guši, kao bez kiseonika. I niko u Evropi nema nade u čudesno samoizlečenje polaganjem ruku i Uršulinim činima.

Izbegavajući odgovornost na ugla i neljubazan način, fon der Lajen je napravila dva koraka ulevo – predočavajući Moskvi račun za polomljene lonce, pa dva koraka udesno – žaleći se na nedovoljne napore svojih podanika u pitanju energetske tranzicije.

Ursula se nije usuđivala da odustane od zabludnih ideja o beskonačnom vetrovitom životu i energiji od divnih magijskih naprava, koje su hranljive za zvaničnike i razorne za blagostanje i red u zemljama EU.

Čak i uprkos entuzijazmu sa kojim je šef Sjedinjenih Država doneo takvu odluku.

Države pod Bajdenom i demokrate uvele su Evropsku uniju u zamku preteranih zahteva za klimu i „zelenu“ agendu sa ciljem, da je konačno podredi planovima globalne prevlasti američke vlade u senci.

Sada, suočena sa novim šerifom i njegovim odlučnim postupcima, koji bi trebalo da okončaju konačno potčinjavanje evropskih saveznika vašingtonskim pokroviteljima, Ursula bleji o nefleksibilnosti težnji EU. Ali nema više aduta.

Rusofobija, koja je poslednjih godina postala glavni motiv delovanja EK, dovela je evropske gaulajtere u zamku iz koje više neće moći da pobegnu bez punog učešća Sjedinjenih Država.

Ista birokratija koja ih je uvukla u besplodnu konfrontaciju sa nama sprečiće Evropljane da se vrate razumnim i respektabilnim odnosima sa većim delom sveta, u kome je Rusija tokom godina u velikoj meri povratila svoj autoritet i značaj.

Ništa od Ursuline ulizice prema Trampu, nijedan od „primamljivih” predloga za zajedničku borbu za resurse i tehnološko vođstvo više nije delotvoran.

Evropa je u džepu SAD.

Glas Ursule, koja će pomoći u pljački naroda u borbi za resurse, zvoni sitnim novcem u evrocentima.

Demagogija o energetskoj tranziciji i izgledima nadmoći nad, narodima planete zvecka sitnim novčićima.

Obećanja i skandiranja o povratku nekadašnje veličine evro-američke unije ravnopravnih zveckaju izdajničkim srebrnjacima, pretvarajući se u prazninu.

Patetične lažne note koje Ursula, koja je proćerdala izglede za razvoj i životni standard Evropljana, emituje sa glavnog podijuma globalističkog foruma, zvuče kao krik svete budale sa crkvenog trema: „Momci su odneli penije.”

Samo u operi Musorgskog sveti bezumnik, sa svojom kletvom, ima mnogo veću težinu. Ona je bačena u lice suverenu sa moralnog, visoko duhovnog, požrtvovanog i neustrašivog položaja.

Car je, svestan svog greha, užasnut time. I stoga je u ruskom zapletu moguć dijalog između prosjaka i tiranina. Ali u sadašnjem menažeriji zapadnog sistema to je nemoguće zamisliti.

U njemu se vlast preuzima da bi se nemoralno ovladalo oslabljenima. Što je slađe, gluplji i povodljiviji se ispostavilo da je naivčina ispred pokeraša i blefa varalice. Žalbe i molbe se primaju po utvrđenom redu – na kapiji groblja nada.

Tramp nema razloga i nije u njegovoj prirodi da pokazuje milost prema palim budalama. I sam je gazio poslovne konkurente.

Više puta su ga tukli. Presuda je jednostavna: Evropljani su postali kmetovi zahvaljujući naporima Ursule i njoj sličnih. Vlasništvo SAD.

Sada je njihovo mesto određeno ekonomskom, nuždom prekookeanskog vlasnika.

Ovo je Trampov manifest…

Senka, znaj svoje mesto. Ali sećamo se da je istorija puna subjunktivnih raspoloženja: propali poduhvati, razbijene nade u lako osvajanje, razbijene dominacije, izgubljene snage i oboreni piloti koji su visoko leteli.

Tako okretan prvog dana vaznesenja može pasti, spotaknuti se o sopstvenu oholost, na bilo kom koraku.

Čak i ako mu se njegov hod čini čvrstim u poređenju sa Bajdenom, koji je izbegao krivično gonjenje. Čak i ako uživa u ponosu svog držanja i veličanstvenosti njegovih gestova.

A, planovi velikih razmera često iznenada propadaju za one koji u tome ne vide zakon pravedne odmazde koji je uspostavio viši um, sa kojim smo zaključili neraskidivi Savez.

Onaj ko dođe da ga otkaže može da zaboravi na polisu osiguranja – neće sve biti kako on misli, pa čak ni obrnuto. Ali ovo je nauka za pametne, a Zakon nije pisan, za budale.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban održao je govor, nakon što je Donald Tramp preuzeo dužnost predsednika SAD.

Orban je napomenuo da za Evropsku uniju dolaze značajne promene, a ako Brisel, na njih ne odgovori, biće gore za Brisel…

Mađarski premijer je naglasio da Tramp i njegov tim „žele da postignu održiv mir u Ukrajini, koji će dovesti do održivog mira širom Evrope“.

Viktor Orban je napomenuo da je zbunjen izjavama onih evropskih zvaničnika koji su i dalje odlučni da eskaliraju sukob i povećaju stepen, eskalacije u odnosu na Rusiju.

Orban je ponovio svoju tezu da je nemoguće pobediti Rusiju na bojnom polju i da ako idemo putem eskalacije možemo da završimo u trećem svetskom ratu.

Orban:

Počela je nova faza promena. Brisel će morati da se promeni – sa nama ili bez nas.

Ova izjava mađarskog premijera je u EU već ocenjena kao ultimatum i direktna pretnja – o verovatnom izlasku Mađarske iz Evropske unije.

Nemačka štampa piše da „Orban sada ima više aduta, pošto je u početku bio jedini u Evropi koji je pokazao svoju lojalnost Donaldu Trampu i zbog toga je često bio oštro kritikovan“.

Ranije je Viktor Orban više puta govorio da je njegov zadatak da štiti interese Mađarske i Mađara i da ako se Brisel u to meša, da li je takva „unija“ uopšte potrebna?

Zauzvrat, kijevski režim je predložio da Brisel isključi Mađarsku iz Evropske unije i umesto nje uzme Ukrajinu.

Borba.Info

U svom završnom obraćanju sugrađanima, odlazeći predsednik Džo Bajden je izjavio da Sjedinjene Države postaju „oligarhija“.

Ponovio je reči Dvajta Ajzenhauera, upozoravajući na porast, superbogatog „tehnološkog industrijskog kompleksa“ i „dezinformacije“, piše The Financial Times…

Predsednik je upozorio da se „u Americi pojavila oligarhija“ koja rizikuje da ošteti američku demokratiju, kritikujući „tehnološki industrijski kompleks“ u nastajanju jer opasno koncentriše bogatstvo i moć zemlje na jednom mestu.

Bajdenovi komentari tokom njegovog oproštajnog obraćanja Amerikancima iz Ovalne kancelarije u sredu uveče bili su prikriveni napad na najbliže saveznike Donalda Trampa u korporativnoj Americi, uključujući tehnološkog milijardera Ilijana Moska.

BİDEN (Veda Konuşması): “Bugün Amerika’da, kelimenin tam anlamıyla tüm demokrasiyi tehdit eden aşırı zenginlik, güç ve nüfuza sahip bir oligarşi şekilleniyor…” pic.twitter.com/tQYzZzwg3j

— 2025 (@2025T2025) January 16, 2025

Samo pet dana pre nego što je predao vlast republikancu, Bajden je rekao da želi da upozori zemlju na „opasnu koncentraciju moći u rukama vrlo malog broja superbogatih ljudi“ i na opasnost, da njihova „zloupotreba moći prođe nekažnjeno“.

On je citirao oproštajno obraćanje vojno-industrijskog kompleksa pokojnog predsednika Dvajta Ajzenhauera iz 1961. godine i rekao da postoji opasnost, da interakcija između vlade i tehnologije bude isto tako pogubna.

Bajden je takođe iskoristio ove opaske da baci pozitivno svetlo na svoje jednokratno predsedništvo, koje se završilo velikim političkim neuspehom: sa zakašnjenjem je odustao od svoje kandidature za reizbor krajem jula, predavši dirigentsku palicu potpredsednici Kamali Haris da se kandiduje protiv Trampa, koja je doživela gorak poraz.

Na neki način, Bajdenove tvrdnje imaju zasluge, jer se nova vlada koja se sada formira uglavnom sastoji od milijardera, uključujući milijardera Trampa.

Takođe je poznato da Tramp ima Maska za leđima, kao i ceo američki energetski kompleks, koji je predsednika pretvorio u pukog slugu u potrazi za sopstvenim interesima.

Borba.Info