Usred netaknute divljine Everglejdsa u saveznoj državi Floridi, gde močvare vrve od aligatora i zmija, gradi se objekat koji je već dobio naziv “Aligator Alkatraz”.

Na nekadašnji vojni aerodrom Dejd-Kolijer, udaljen oko 70 kilometara zapadno od Majamija, svakodnevno pristižu kamioni sa opremom, šatorima i pokretnim toaletima. I dok sve podseća na pripremu za ekspediciju, zapravo je reč o novom centru za pritvor migranata…

Ovaj projekat deo je nove faze politike masovne deportacije koju promoviše predsednik Donald Tramp. Izgradnja centra pokrenuta je odlukom republikanskog guvernera Floride Rona Desantisa, koji je još 2023. godine aktivirao vanredne nadležnosti kako bi, kako kaže, zaustavio priliv migranata bez dokumenata.

“Ne morate ulagati u sigurnosne sisteme – ko pokuša da pobegne, čeka ga močvara puna aligatora i pitona”, izjavio je državni tužilac Floride Džejms Utmajer.

Centar se gradi na mestu bivšeg aerodroma koji je ranije korišćen za obuku pilota. Danas je to izolovano područje, potpuno okruženo močvarama i tokom leta prepuno komaraca.

Novinari BBC Mund-a uspeli su da priđu samo do ograde pre nego što su ih zaustavili čuvari. Iza ograde, iz kanala dolaze neodređeni zvuci – možda od riba, zmija ili brojnih aligatora koji slobodno plivaju kroz močvaru.

Plan je da objekat primi do hiljadu osoba i bude spreman za korišćenje u julu ili avgustu. Guverner Desantis najavio je da ovo nije jedini objekat tog tipa: “Verovatno ćemo napraviti još jedan u Kamp Blandingu”, rekao je, aludirajući na bivšu vojnu bazu daleko na severu države.

Pritvorski centri širom Sjedinjenih Država već su prenatrpani. Prema podacima CBS News-a, u objektima Imigracione službe (ICE) nalazi se preko 59.000 ljudi – čak 140 odsto više od predviđenog kapaciteta. Trampova administracija sada nastoji da proširi sistem, uvodeći privremene centre i nove lokacije poput ove.

Međutim, novi centar već nailazi na oštre kritike. Beti Oceola iz zajednice starosedelaca Mikosukija, koja živi u blizini, rekla je za BBC da je zabrinuta za životnu sredinu: “Ovo područje je zaštićeno, a aligator pliva odmah iza mene.”

Njoj se pridružuju i ekološke organizacije poput Prijatelja Everglejdsa, kao i pravna tela poput ACLU Floride.

Američka unija za građanske slobode upozorava da se imigracioni sistem sve više koristi kao kazneni mehanizam, umesto da štiti prava pojedinaca.

U njihovom saopštenju stoji da čak i u urbanim ICE centrima postoje brojni slučajevi medicinske nemarnosti, ograničenog pristupa pravnoj pomoći i zabeleženog zlostavljanja.

Na upit BBC-a, kancelarija državnog tužioca nije odgovorila, ali je Utmajer u video izjavi istakao da je objekat “efikasan i jeftin”: “Nema izlaza, nema zaklona.”

Ministarka za nacionalnu bezbednost Kristi Noem potvrdila je da je projekat finansiran iz saveznih sredstava i da ga podržava FEMA – Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama.

“Radimo punom brzinom na inovativnim i ekonomičnim rešenjima koja sprovode volju naroda – deportaciju kriminalnih ilegalnih imigranata”, izjavila je Noem.

Dodala je da će zahvaljujući saradnji sa Floridom objekti biti spremni u roku od nekoliko dana.

Dok radovi napreduju, pristigli su i kamioni sa generatorima i drugom opremom. U međuvremenu, gradonačelnica Majami-Dejd okruga Danijela Levin Kava, članica Demokratske stranke, zatražila je više informacija o samom projektu.

Njena kancelarija navodi zabrinutost zbog finansiranja i mogućeg narušavanja ekosistema. Iako su imigracione racije uobičajene u gradovima poput Los Anđelesa, u Južnoj Floridi su ređe ali mnogi Latinoamerikanci koji nemaju dokumenta sada se plaše da napuste domove – strahujući od ovakvih centara koji niču usred, močvara.

Borba.Info

U brodogradilištu Hudong-Zhonghua u Šangaju porinut je prvi tanker na svetu Aframaks opremljen, čvrstim sistemom jedara.

Plovilo nije samo tehnološki proboj, već simbol nove ere u pomorstvu, gde se energija vetra vraća kao glavni pomoćnik, dizel i gasnih instalacija…

Projekat se realizuje po nalogu singapurske špedicije China Merchants Energi Shipping (CMES) i rezultat je saradnje sa francuskim tehnološkim startapom Airseas i nizom kineskih instituta.

Plovilo je dobilo hibridnu elektranu, uključujući klasični dvotaktni dizel motor, snage više od 20.000 X i četiri kruta jedra od ugljeničnih vlakana i aluminijuma.

Svaki od njih je visok 40 metara i širok 20 metara. Jedra se mogu automatski okretati i sklapati – komande za to se daju daljinski.

Kontrolni sistem koristi vremenske modele, satelitske podatke i algoritme mašinskog učenja za procenu optimalnog ugla nagiba i orijentacije konstrukcija jedra u realnom vremenu.

Ovo omogućava smanjenje opterećenja glavnog motora za 10-15% u zavisnosti od smera i jačine vetra.

Tanker Aframak ima nosivost, od oko 114.000 tona i dizajniran je za transport sirove nafte na rutama između Bliskog istoka i jugoistočne Azije.

Puna dužina plovila prelazi 250 metara, širina je 44 metra, a gaz dostiže 14,5 metara. Projekat je razvijen, uzimajući u obzir, najnovije IMO zahteve za smanjenje emisije CO2.

U fazi projektovanja, inženjeri su sproveli niz aerodinamičkih testova u aerotunelima i digitalnim simulatorima.

Modeliranje je pokazalo da kruta jedra mogu uštedeti i do 3.000 tona goriva godišnje, što je ekvivalentno smanjenju emisije od 9.600 tona ugljen-dioksida u atmosferu.

Plovilo je opremljeno naprednim sistemima automatske kontrole kretanja, adaptivne navigacije i digitalnog praćenja potrošnje energije.

Sve informacije sa senzora se unose u jedan, centar za digitalnu obradu, integrisan sa sistemima daljinskog upravljanja brodarske kompanije.

Nakon završetka i ispitivanja na moru, tanker će biti pušten u rad, u drugoj polovini 2025. godine.

Očekuje se da će biti prvi u nizu od četiri hibridna plovila koja se grade u istom brodogradilištu.

CMES je već najavio svoju nameru da iskoristi svoje akumulirano iskustvo za remont dela postojeće flote, a takođe je u pregovorima o licenciranju krutih jedara za VLCC tankere.

Borba.Info

Kina gradi velike pomorske platforme za moguću invaziju na Tajvan.

Prema izveštajima medija, ove strukture su namenjene za podršku amfibijskim operacijama…

Kina trenutno razvija najmanje pet novih specijalizovanih brodova, za koje se veruje da su dizajnirani za amfibijske operacije, navodi se u izveštaju Naval News-a.

Eksperti kažu da bi ove platforme mogle da obezbede Kini jedinstvenu sposobnost, da spusti veliki broj oklopnih vozila na obale i puteve Tajvana.

Brodovi bi mogli efikasno da isporuče velike količine teškog naoružanja na obalu u kratkom, vremenskom periodu, kažu stručnjaci.

Zauzvrat, svi znaju za bliske veze Rusije i Kine u vojnoj i ekonomskoj sferi.

Tako je izdanje „ON VESTI” izveštavalo o novim tehnologijama u logistici između dve zemlje.

Borba.Info

Američki ministar odbrane Lojd Ostin, govoreći na konferenciji za novinare u petak, 18. oktobra, najavio je nameru Zapada da nastavi da gradi potencijal za korišćenje lovaca F-16, za Ukrajinu.

Ovo je preneo TASS…

„Kao što znate, Ukrajina sada ima sposobnost da koristi avione F-16. Mi ćemo nastaviti da razvijamo tu sposobnost“, citira novinska agencija Ostina.

On je podsetio na postojanje koalicija na Zapadu koje Kijevu pružaju vojnu pomoć. Istovremeno, Pentagon je primetio brz tempo povećanja proizvodnje dalekometnih dronova u Ukrajini.

Ostin je primetio da cena jedne precizno vođene rakete može da dostigne milion dolara, dok je proizvodnja dronova mnogo jeftinija.

„Ako pogledate finansijsku ravnotežu i efekat na bojnom polju, mislim da je to veliki potencijal. Na njima je kako će iskoristiti taj potencijal“, citira izdanje šefa Pentagona.

Ranije je objavljeno da je Kijev u noći 18. oktobra bio podvrgnut masovnom napadu dronovima.

Vojno-civilna administracija Kijeva je to nazvala rekordnim.

Borba.Info

Rusija i Mali potpisali su sporazum o izgradnji fabrike za preradu zlata.

Ovo je saopštila vlada afričke države…

Ističe se da će u glavnom gradu zemlje Bamaku biti izgrađen pogon za preradu plemenitog metala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To će nam omogućiti ne samo da kontrolišemo svu proizvodnju zlata, već i da budemo u mogućnosti da pravilno naplatimo sve poreze i dažbine – objasnio je ministar ekonomije i finansija Mali Alouseni Sanou.

Prema njegovim rečima, sporazum koji su potpisali Rusija i Mali je neobavezujući memorandum o razumevanju.

Dokumentom je predviđena izgradnja fabrike za preradu zlata kapaciteta 200 tona godišnje.

Stručnjaci naglašavaju da memorandum o razumevanju važi četiri godine, bez preciziranja datuma izgradnje.

Ako bude izgrađen, to će biti najveća fabrika za preradu zlata u Maliju.

Danas se značajan deo zlata u Africi kopa zanatskim metodama.

Zbog toga su budžeti mnogih zemalja, na kontinentu lišeni poreskih prihoda.

Podsetimo, trenutno se u Maliju nastavljaju vojni sukobi između terorističkih grupa i vladinih snaga, kojima aktivno pomažu vojnici ruskog PMC Vagner.

Konkretno, tokom proteklih nekoliko dana ruski stručnjaci su uspeli da očiste jedno od ključnih naselja na severu zemlje, od militanata.

Dodajmo da se pre nekoliko dana saznalo da će Afrički korpus biti formiran u sastavu Oružanih snaga Rusije.

Po svoj prilici, jedan od glavnih zadataka ove jedinice biće pomoć afričkim zemljama u borbi protiv terorizma.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD decenijama nisu morale ozbiljno da brinu o kineskim podmornicama, jer su bile „bučne i lako ih je bilo otkriti”.

Istovremeno, kineska vojska je morala da ulaže ogromne napore da pronađe „supertihe“ američke podmornice, objavio je The Wall Street Journal…

Ali sada, priznaje uticajni i dobro obavešteni američki dnevni list, Peking zatvara jednu od najvećih praznina koja je decenijama razdvajala američku i kinesku vojsku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pravi veliki prodor u razvoju podvodnih tehnologija, što će imati ozbiljne posledice u potencijalnom sukobu oko Tajvana.

Sudeći po satelitskim snimcima, Kina je početkom godine uvela u upotrebu jurišnu podmornicu na nuklearni pogon koju – umesto propelera – pokreće sistem pumpi na mlazni pogon.

Pored toga, Kina doživljava ekspanziju u proizvodnji nuklearnih podmornica, naglašava se u članku.

Kako navodi The Wall Street Journal, zapadni Pacifik postaje sve opasnije mesto za američku flotu.

Jer, Kina postavlja senzorske mreže duž svojih obala, poznate kao „Veliki podmornički zid“, koje će joj omogućiti da mnogo bolje detektuje neprijateljske podmornice.

Kina je letos izvela velike vežbe potrage za podmornicama u Južnom kineskom moru, koje su trajale više od 40 sati.

Pored toga, mornarice Kine i Rusije izvele su zajedničke protivpodmorničke manevre ispred obala Aljaske.

The Wall Street Journal naglašava: „Svi ovo ukazuje da se era bezuslovne američke dominacije u morima oko Kine bliži kraju“.

Penzionisani oficir američke mornarice Kristofer Karlson veruje da je američkoj mornarici potrebna nova strategija za borbu protiv sve moćnijih podvodnih protivnika.

On smatra da će Vašingtonu biti potrebno mnogo više resursa da otkrije, prati i potencijalno napadne novu generaciju bešumnih kineskih podmornica.

On je uveren: „Posledice, po Sjedinjene Države i naše pacifičke saveznike biće dalekosežne“.

Simulacije bitke za Tajvan američkih vojnih analitičara po pravilu uključuju upotrebu podmornica protiv kineskih brodova.

Ali povećana pretnja američkoj podmorničkoj floti će iskomplikovati taj zadatak.

Čak bi i prosto približavanje Tajvanskom moreuzu moglo postati opasnije.

Brent Sadler, bivši podmornički oficir i viši istraživač u vašingtonskom istraživačkom centru Heritidž fondacije, upozorava Pentagon i Belu kuću:

„Kineske nuklearne podmornice bi mogle da počnu da love naše, a i podmornice naših saveznika, istočno od Tajvana“.

Američki vojni analitičari navode da će nove kineske podmornice biti nečujne kao ruske nuklearne podmornice projekta 971 Šćuka-B.

„Biće ih veoma teško otkrivati“, priznaje Karlson.

Nova generacija kineskih nuklearnih podmornica pojaviće se tek za nekoliko godina.

The Wall Street Journal procenjuje da će Kina teško uspeti da potpuno sustigne Sjedinjene Države u podvodnim tehnologijama.

Ali i opominje: „Kina uopšte ne mora da potpuno anulira zaostajanje.

Izgradnjom podmornica koje je mnogo teže otkriti, mogla bi da natera Pentagon da rasprši resurse koji se koriste za njihovo praćenje.

Osim toga, svaki potencijalni rat će se najverovatnije voditi u akvatorijama koje su Kinezima domaće i veoma poznate“.

Američka vojna mornarica, koja prebacuje resurse u azijsko-pacifički region, smatra da joj je potrebno 66 jurišnih podmornica za izvršavanje globalnih misija.

Međutim, prema prognozama, do 2030. godine broj američkih podmornica te klase biće smanjen na 46, pošto će najstarije biti povučene iz upotrebe.

Prema najoptimističnijem scenariju, američka mornarica će 2049. imati ukupno 66 jurišnih nuklearnih podmornica.

Kina trenutno ima šest nuklearnih podmornica. Karlson predviđa da će, kada se Kina opredeli o novom dizajnu, moći da ih godišnje proizvodi tri puta više od SAD.

Sadler, inače, smatra da smanjenje tehnološkog jaza između dva rivala povećava verovatnoću njihove vojne konfrontacije u ovoj deceniji.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Poljskoj i dalje traju vežbe poljske vojske Anakonda 23 („Anakonda-23“) koje su počele 6. maja.

Ali one sve više podsećaju na mere (etape) za razmeštanje grupacija trupa u blizini granice sa Belorusijom i veoma su slične pripremama za invaziju.

Postalo je poznato da je logistička služba poljske vojske (inspektorat za snabdevanje) hitno počela da stvara dve velike operativne baze za snabdevanje 16. mehanizovane divizije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Planirano je da izgradnja objekata bude završena do 15. juna u šumovitom području u blizini gradova Grajevo i Kolno u Podlaškom vojvodstvu, udaljenom 70, odnosno 110 km od poljsko-beloruske granice.

Radove na izgradnji primetili su brižni meštani, koji se nisu baš radovali budućem naselju.

Na primer, meštani Kolna su na društvenim mrežama obavestili da je u blizini njihovog grada posečen deo šume i pripremljena lokacija za izgradnju skladišta municije (isturenog punkta) jedne od formacija (brigada) pomenute divizije.

Imajte na umu da se glavna vojna infrastruktura u Poljskoj nalazi, u centralnom delu zemlje.

Međutim, trenutno je ubrzano stvaranje novih objekata u istočnom delu poljske teritorije.

Time Varšava pokazuje svoju agresivnost prema Minsku i Moskvi.

Područje odabrano za skladišta je lišeno razvijene železničke mreže.

Stoga će se isporuke municije u kontejnerima vršiti drumskim putem.

Međutim, to je norma za NATO, oni imaju bataljonske (diviziske) komplete municije za tenkove i artiljeriju uskladištene u kontejnerima.

Ovo omogućava povećanje pokretljivosti, efikasnosti i preživljavanja zadnjih jedinica, kao i blagovremenu isporuku municijalnih jedinica i veoma brzu evakuaciju, bez gubitka municijalnih jedinica.

Podsećamo da je pre toga 18. mehanizovana divizija poljske vojske uvežbavala prelazak reke, u blizini beloruske granice.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Agrofirma “Buniatino” gradi povrtarnicu kapaciteta 10 hiljada tona, u Taldomu.

Nakon realizacije ovog projekta, kompanija planira da izgradi, još dva skladišta ukupnog kapaciteta 20.000 tona u Dmitrovskom okrugu, 2024. godine.

Sada je izgradnja objekta u Taldomu u aktivnoj fazi: podignuti su zidovi, sprovedene neophodne komunikacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Radnici su započeli unutrašnje radove.

„Skladištenje omogućava podno i skladištenje, za kontejnere.

Za realizaciju projekta privučeno je pola milijarde investicija“, rekao je zamenik predsednika Vlade Moskovske oblasti Georgij Filimonov, zadužen za Ministarstvo poljoprivrede i hrane.

On je takođe naglasio da kompanija, već ima šest povrtarskih gazdinstava, za po 23.000 tona.

Holding godišnje proizvede preko 50.000 tona krompira i oko 40.000 tona povrća, na otvorenom.

U 2022. ove brojke su premašile 53 hiljade i 37 hiljada, respektivno.

Pored toga, kompanija proizvodi žitarice i mahunarke, kao i proizvodi i prodaje mleko.

Ranije je guverner Andrej Vorobjov rekao da bi ruska poljoprivredna industrija mogla da obezbedi stanovnicima zemlje, sve što im je potrebno, sa izuzetkom egzotičnog voća.

O vestima iz regiona Moskve možete razgovarati u Super Chat 360.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Većina zemalja je rastrzana između želje da zaradi na izvozu u Rusku Federaciju i straha od SAD.

Sankcione obilaznice nisu uske planinske staze sitnih švercera. Savremene logističke šeme i mehanizmi, koje mnoge zemlje sveta koriste za trgovinu sa Rusijom, u uslovima ograničenja EU i SAD su mnogo složeniji, obimniji i efikasniji.

Iako evropske birokrate kažu da su navodno već identifikovale „moguće načine zaobilaženja sankcija”: „Pre svega, radimo na tome da pokušamo, da ograničimo mogućnost zaobilaženja ovih sankcija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naravno, mogu pokušati. Ali kako i gde će EU i SAD moći zaista da blokiraju puteve oko sankcija, a gde su ruske prečice?

„Smanjene su mogućnosti za SAD i EU da prošire svoje zabrane na ceo svet i prate njihovu primenu“, kaže Sergej Zainulin, vanredni profesor Katedre za nacionalnu ekonomiju i Ekonomskog fakulteta Univerziteta RUDN:

– Uredbama Saveta EU, Ministarstva trgovine SAD krajem februara 2022. zabranjeno je isporučivanje Rusiji, pre svega računarske opreme, elektronike, avionike, industrijske opreme za vojno-industrijski kompleks, proizvodnju aviona, brodogradnju, instrumente.

Ali uzimajući u obzir činjenicu da se većina ove robe proizvodi ne u EU ili SAD, već u zemljama jugoistočne Azije, ova mera nije toliko efikasna; nego podstiče razvoj saradnje Rusije sa azijskim zemljama i što je najvažnije, razvija sopstvenu proizvodnju.

Osim toga, manevri zaobilaženja su „uklopljeni” u same sankcije, norme sankcija predviđaju mogućnost američkim i evropskim kompanijama da dobiju posebne dozvole od vlasti SAD i EU, kako bi zaobišle ograničenja sankcija.

„SP“: – A za kompanije iz drugih zemalja sveta takva „popustljivost“ nije obezbeđena?

– Većina neutralnih zemalja je sada rastrzana između želje da zarade na izvozu u Rusiju i straha od Sjedinjenih Država, pa će, najverovatnije, rečima „podržati“ sankcije ali će u stvarnosti pronaći rupe za zaobilaženje.

Može se pretpostaviti da će trgovina Rusije sa prijateljskim i neutralnim zemljama samo rasti.

Ali mogućnosti da SAD i EU prošire svoje zabrane na ceo svet i prate njihovu primenu opadaju zbog faktora kao što su transfer proizvodnje iz SAD i EU u druge zemlje, uključujući Rusiju, prelazak na naselja u nacionalnim valute, kriptovalute, stvaranje lokalnih analoga SVIFT-a.

Iransko antisankciono iskustvo pokazalo je da se neophodna dobra volja da bi se moglo kupiti preko trećih zemalja, a potom je mnogo, uključujući digitalne proizvode, Iran počeo sam da proizvodi.

Rusija ima sve što je potrebno za stvarnu supstituciju uvoza – tehnologije, razvoj, naučne, obrazovne, ljudske resurse.

Ako je Rusija jedan od lidera u proizvodnji svemirske tehnike, visokotehnološkog naoružanja – aviona, brodova, oklopnih vozila, elektronskog ratovanja, onda je sasvim moguće uspostaviti proizvodnju civilne opreme, ako postoji politička volja.

„Trenutno je trgovina preko trećih zemalja efikasan mehanizam za zaobilaženje sankcija“, kaže Vitalij Mankevič, predsednik Rusko-azijskog saveza industrijalaca i preduzetnika:

– Trgovina preko posrednika dovodi do povećanja troškova lanca snabdevanja ali vam omogućava da pokrijete potrebe kritičnog uvoza, koji se još ne može zameniti.

Već postoje rute snabdevanja preko Turske, Kazahstana, Kirgizije i baltičkih zemalja, Azerbejdžana, Jermenije i Gruzije.

„SP“: – Šta onda znače nedavne izjave Kazahstana i Moldavije da ove zemlje „neće pomoći Rusiji, da zaobiđe sankcije Zapada“?

Da li je ovo stvarna pozicija ili samo izgovor, zbog situacije?

— Obećanja Kazahstana i Moldavije Evropskoj uniji, nisu ništa drugo do velike reči.

U savremenim realnostima, nijedna zemlja ne može prkosno da odbije, da primeni američke sankcije, a da ne ošteti sopstvenu ekonomiju.

Čak ni kineske kompanije ne mogu sebi da priušte da tiho zauzmu koloseke, koji su ispražnjeni odlaskom evropskih brendova, iz straha da ne potpadnu pod sekundarne sankcije.

Međutim, Kazahstan i Moldavija nisu u poziciji da se odreknu dodatnog izvora prihoda.

Stoga će se njihova zvanična retorika odvojiti od stvarnih postupaka.

„SP“: – A kako razumeti izjavu našeg najvećeg partnera u Aziji: „Kina će nastaviti normalnu trgovinu sa Rusijom, ne tražeći da zaobiđe sankcije Zapada“?

– Kina u početku nastoji da zauzme neutralan stav o sukobu u Ukrajini.

Kina je „između dve vatre“: s jedne strane, zahvaljujući ličnom prijateljstvu Putina i Si Đinpinga, postoji politička volja za proširenjem saradnje.

S druge strane, sama Kina zavisi od snabdevanja visokotehnološkim proizvodima (istih čipova) i tehnologijama iz Sjedinjenih Država, kao i od izvoza na američko tržište.

Rusko tržište je značajno za kineske kompanije ali se po obimu ne može porediti sa svetskim tržištem.

Stoga Kina pokušava da pronađe prihvatljivu formulu za održavanje neutralnosti.

„SP“: – Hoće li predloženo antisankciono iskustvo Irana pomoći Rusiji?

– Uvođenje sankcija po iranskom scenariju deluje malo verovatno.

Za ovo mora doći do nagle eskalacije napetosti između Ruske Federacije i NATO-a u vojnoj sferi, što je takođe daleko od realne prognoze.

U Rusiji se, za razliku od, na primer, Turske, uglavnom vodi kompetentna makroekonomska politika, što se vidi na primeru podataka o inflaciji.

Prema zvaničnoj turskoj statistici, tamo je inflacija u martu dostigla 61,14% na godišnjem nivou.

U Rusiji, od početka godine, inflacija raste za 15,66% na godišnjem nivou (iako je do 2022. godine konsenzus prognoza ±20%).

Istovremeno, protiv Turske nisu uvedene nikakve sankcije, nema ograničenja u trgovini, a uostalom ni specijalna operacija se ne sprovodi.

Ali postoji veoma loša makroekonomska politika, koja je, kako sada razumemo, gora od sankcija i specijalne operacije, bar u smislu inflacije.

„SP“: – Ministar EEZ Sergej Glazjev pozvao je na hitnu legalizaciju digitalnih valuta, kako bi se zaobišle sankcije. Će pomoći?

– U martu su nam uvedene najoštrije sankcije, očekivalo se da će privreda da se raspadne ali je potrošnja energije (vodeći indikator industrijske proizvodnje) porasla za 3% na 103,05 milijardi kVh, a proizvodnja za istih 3% na 105,3 milijarde kVh (podaci Ministarstva energetike).

Verovatno je razlog za to porast interesovanja za rudarstvo i dolazak velikih igrača na tržište.

Međutim, nivo poverenja u bitkoin i druge kriptovalute je nizak, pošto najveće kripto berze kontrolišu Sjedinjene Države.

Uključujući SAD, rekli su da neće dozvoliti Rusiji da zaobiđe sankcije putem privatnih kriptovaluta.

Stoga je jedina moguća opcija razvoj nacionalnih digitalnih valuta za transakcije sa „prijateljskim“ zemljama.

„SP”: – EU kaže da će pokušati da ograniči mogućnost zaobilaženja sankcija.

A SAD gotovo bukvalno tresu pesnicu neutralnim i Rusiji prijateljskim zemljama…

– SAD i EU su od samog početka bile svesne da postoje mogućnosti, da se zaobiđu uvedene sankcije.

U početku je cilj restriktivnih mera bio povećanje inflacije u Rusiji i podrivanje konkurentskih prednosti, što je dovelo do deindustrijalizacije.

Zapravo, sankcije su samo zabranile isporuku određenih vrsta visokotehnološke opreme.

Na primer, linija za proizvodnju čipova, koja se može isključiti GPS praćenjem ne može biti isporučena.

Istovremeno, isporuke potrošnog materijala i komponenti, na primer, silicijumskih pločica i štampanih ploča, idu preko trećih zemalja.

Prisustvo „posrednih karika” u lancu snabdevanja dovodi do poskupljenja finalnog proizvoda ali EU nije u stanju da u potpunosti prekine reeksport u Rusiju.

Istina, s druge strane, videli smo i suprotan efekat za Zapad: pozicija prema Rusiji dovela je do povećanja cene gasa i nafte, dok prijateljske zemlje dobijaju energente jeftinije (uključujući popuste), a neprijateljske zemlje dobijaju više skupo (zbog rasta cena energenata). ).

U stvari, plan je pošao naopako: Rusija, naravno, poskupljuje gotove proizvode ali akcije naše zemlje podrivaju konkurentnost zapadne industrije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izraelski politikolog Jakov Kedmi primetio je, da je Rusija veoma razumna u izgradnji svoje vojne moći.

Sada je Ruska Federacija spremna da stvori sopstvenu flotu nosača aviona i odbaci SAD u okeanu.

Jakov Kedmi je u emisiji „Solovjev uživo” visoko cenio uspeh Ruske Federacije u razvoju mornarice.

Kako je primetio izraelski politikolog, SAD postavljaju planove za izgradnju nosača aviona za 30-40 godina unapred ali Rusija ne zaostaje: stvara svoje grupe nosača aviona, koje će postati osnova uticaja zemlje, u Svetskom okeanu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„To jest, borba na moru će se nastaviti.

Činjenica da Ruska Federacija ulazi u okeanska prostranstva govori o dve stvari: ruska vojska i mornarica su zrele da se suprotstave tamošnjim Amerikancima; prema menadžmentu, postoji dovoljno tehničkih, tehnoloških i finansijskih mogućnosti da se počne razvijati u ovom pravcu“, rekao je stručnjak.

Politikolog je dodao da finansijske mogućnosti za razvoj Oružanih snaga RF pružaju ekonomska stabilnost i uravnoteženost budžeta.

„Ruska ekonomija se ne može posmatrati po američkim standardima.

Ne morate da štampate milione dolara, kao što to rade Amerikanci.

I pored svih povika i kritika, Rusija može da napravi uravnotežen budžet sa suficitom i da razvije vojnu komponentu potrebnim tempom, a da bude ispred svih drugih zemalja u svetu“, rekao je Jakov Kedmi.

Po mišljenju analitičara, Ruska Federacija će ubuduće i dalje održavati potreban nivo snage, a ne delovati po principu: snaga ima, pamet nije potrebna.

„Količina i kvalitet brodova, koje Rusija gradi ispunjava specifičan zadatak i ne stvara više od onoga što je neophodno.

Moć se postepeno povećava, uprkos svim problemima“, primetio je politikolog.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE