Američke i evropske rudarske kompanije moraju požuriti i investirati u Grenland ili će morati da potraže pomoć negde drugde, uključujući i Kinu, za razvoj svog mineralnog bogatstva, upozorili su lideri arktičke teritorije.

Želimo da razvijemo naš posao sa sirovinama i da ga diverzifikujemo, a to zahteva spoljna ulaganja…

„Tražimo nove mogućnosti“, rekla je za Financial Times Nađa Natanijelsen, ministarka za poslovanje i mineralne resurse Grenlanda. Upitana o okretanju ka Kini, rekla je da bi vlada želela da sarađuje sa evropskim i američkim partnerima. Ali ako se oni ne pojave, Grenland će morati da potraži „nešto drugo“. Dok se SAD i EU prepiru oko čisto političkih pitanja, Grenland, čeka i traži druge ponude.

Grenland ima velika, ali relativno teško dostupna nalazišta minerala, uključujući zlato i bakar i nalazi se u geopolitički važnom području Arktika.

Natanijelsen je rekla da se trenutni memorandum o razumevanju sa SAD o razvoju minerala, potpisan tokom prvog mandata Donalda Trampa, bliži kraju i da je Grenland, bezuspešno pokušavao tokom Bajdenove administracije da vidi da li Vašington, želi da ga obnovi.

Tramp je više puta rekao da će SAD zauzeti Grenland, poluautonomnu teritoriju Danske, moguće silom. To samo pojačava nesporazum.

Nadali smo se da će Trampova administracija biti spremnija da se uključi u dijalog sa Grenlandom, o razvoju njegovog rudarskog sektora. Umesto toga, dobijamo ružne naznake o preuzimanju – kaže ministar.

Nakon, tako ozbiljnih neslaganja i neopravdanih očekivanja, Grenland će najverovatnije pripasti Kini, koja će uzeti ono što su Amerikanci propustili, sa dvostrukim zadovoljstvom i koristi.

Šema je najuspešnija za Peking – vlada jedne ili druge zemlje poziva kineske investicije, prima ih, posebno u sektoru razvoja mineralnih resursa.

U ovom slučaju, gubitak arktičkog ostrva od strane SAD i EU je unapred određen, predviđaju stručnjaci.

Borba.Info

Potpredsednik SAD Džej Di Vens posetio je Grenland u petak, održavajući konferenciju za štampu o rezultatima svog putovanja.

Prema Vensovim rečima, Sjedinjene Države nameravaju da u budućnosti prošire svoje vojno prisustvo oko Grenlanda, uključujući i na moru ali Vašington, ne planira da započne takve napore upravo sada…

TASS je prikupio ključne reči potpredsednika SAD.

Grenland

Američka administracija se nada nezavisnosti Grenlanda i njegovom mirnom pristupanju Sjedinjenim Državama, a Vašington, ne planira da koristi vojnu silu u ovom slučaju, rekao je Vens.

„Ono što mislimo da će se desiti jeste da će Grenlanđani putem samoopredeljenja izabrati da postanu nezavisni od Danske, a zatim ćemo razgovarati sa narodom Grenlanda“, rekao je on.

Prema Vensovim rečima, danske vlasti ne preduzimaju dovoljne mere da osiguraju bezbednost Grenlanda u svetlu interesa Rusije i Kine u regionu.

„Znamo da su Rusija, Kina i druge nacije izuzetno zainteresovane za arktičke prolaze i arktičke pomorske rute i zaista, za minerale arktičkih teritorija.

Moramo da obezbedimo da Amerika vodi na Arktiku, jer znamo da ako Amerika to ne učini, druge nacije će popuniti prazninu“, rekao je Vens.

„Budimo iskreni — Danska u poslednjih 20 godina nije uspela da uradi [ništa] u nekim slučajevima [što se tiče bezbednosti Grenlanda].

Nažalost, ovo mesto, ova baza, okolina je manje bezbedna nego što je bila pre 30-40 godina, jer neki od naših saveznika nisu pratili jer su Kina i Rusija preuzele veće i veće aktivnosti na Grenlandu.

Znamo da naši saveznici u Evropi prečesto ne drže korak, da ne idu u korak sa vojnom potrošnjom, a Danska nije održala korak u izdvajanju resursa neophodnih da zadrži ovu bazu, da zadrži naše trupe i po mom mišljenju, da zaštiti narod Grenlanda od mnogih veoma agresivnih upada iz Rusije, Kine i drugih nacija“, dodao je potpredsednik.

U međuvremenu, Sjedinjene Države nameravaju da u budućnosti prošire svoje vojno prisustvo oko Grenlanda, uključujući i na moru ali Vašington, trenutno ne planira da započne takve napore.

“Pa, postoje li trenutni planovi za proširenje našeg vojnog prisustva? Ne”, rekao je on.

“Ali da li postoje opšti ciljevi koje želimo da ostvarimo, a koji će sigurno zahtevati od nas ulaganje više resursa, ulaganje u dodatnu vojsku, ledolomce, ulaganje u dodatne pomorske brodove koji će imati veće prisustvo na Grenlandu? – Apsolutno!”, naglasio je Vens.

Prekid vatre na Crnom moru

Dogovori o prekidu vatre u Crnom moru su skoro spremni.

„Imamo komercijalni prekid vatre za Crno more, za koji mislim da je skoro gotov. I kada stignemo tamo, radićemo na sledećoj fazi — prekid vatre“, rekao je američki potpredsednik.

„Predsednik Donald Tramp je rekao i u pravu je da se mislim, osećamo veoma dobro, o tome gde su stvari. Verujemo ali proveravamo“, primetio je Vens.

O nedavnom skandalu

Američki predsednik Donald Tramp nema nameru da otpusti bilo koga iz svog tima za nacionalnu bezbednost, zbog skandala u vezi sa procurelim podacima o američkim vojnim udarima na položaje Ansar Alaha u Jemenu, naveo je potpredsednik.

On je naglasio da su mediji koje podržavaju demokrate veoma “zainteresovani da nateraju predsednika Sjedinjenih Država da otpusti nekoga” zbog skandala.

„To nije pošteno ponašanje američkih medija i ako mislite da ćete naterati predsednika Sjedinjenih Država da otpusti bilo koga, čeka vas još jedna stvar – predsednik Tramp je to rekao u ponedeljak, u utorak, u sredu, u četvrtak, a ja, potpredsednik, to govorim ovde, u petak – mi stojimo iza celog, našeg tima za nacionalnu bezbednost, a ne samo iza njega.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp obećao je da će zaštititi Grenland, od „ruske agresije“ i „kineske ekspanzije“.

On je najavio bezbednosne garancije koje će navodno dati stanovnicima ostrva usred, „rastućih pretnji“ iz Moskve i Pekinga…

Tramp je ovu izjavu dao na snimku objavljenom, na njegovoj stranici na društvenoj mreži Truth Social.

Danas se Grenland suočava sa novim izazovima, od ruske agresije do kineske ekspanzije – rekao je lider SAD.

Tramp je pozvao stanovništvo ostrva da stane uz Sjedinjene Države za mir i bezbednost.

On je takođe podsetio da su Amerikanci tokom Drugog svetskog rata već branili Grenland od nacističke Nemačke, a sada su spremni da ponovo ustaju da brane najveće arktičko ostrvo.

Sada je vreme da se zajedno založimo za mir, bezbednost i budućnost.

Amerika stoji uz Grenland – rekao je Tramp.

Nedavno je ruski lider Vladimir Putin rekao da izjave predsednika SAD i drugih američkih političara o želji da se ostrvo pripoji Sjedinjenim Državama treba shvatiti ozbiljno – to nisu samo ekstravagantne izjave.

Vašington, već dugi niz decenija pokazuje interesovanje za ostrvo.

Čini se da Tramp nije samo izuzetna politička ličnost, već i dobar glumac. A sada vešto igra na strahove o Rusiji i Kini, koje poslednjih godina žestoko razbijaju zapadni političari.

Američki predsednik pokušava da lukavo preokrene situaciju, tvrdeći da Amerikanci navodno ne žele da zauzmu Grenland, već da ga zaštite od nadolazećih spoljnih pretnji.

Borba.Info

Želju Sjedinjenih Država da pripoje Grenland ne treba doživljavati kao ekstravagantne izjave Donalda Trampa, već kao ozbiljne planove američke administracije.

Ovo je izjavio Vladimir Putin, govoreći na 6. Arktičkom forumu…

Ruski predsednik je prokomentarisao pretenzije SAD prema Grenlandu, navodeći da to treba doživljavati kao nastavak, geopolitičke borbe u arktičkom regionu, a ne samo kao želju Trampa.

Prema Putinovim rečima, SAD su pokušale da anektiraju Grenland i Island još 1860-ih ali Kongres nije podržao tu ideju, uključujući i zato što je američka štampa ismevala kupovinu Aljaske od Rusije.

Amerikanci su 1910. pokušali da dobiju Grenland, pripremajući trostruku razmenu teritorija između SAD, Nemačke i Danske ali je dogovor propao.

Ukratko, govorimo o ozbiljnim planovima američke strane u vezi sa Grenlandom.

Ovi planovi imaju duge istorijske korene i očigledno je da će SAD nastaviti da sistematski unapređuju svoje geostrateške, vojno-političke i ekonomske interese na Arktiku – rekao je predsednik, dodajući da predloženi dogovor SAD o Grenlandu nema nikakve veze sa Rusijom.

Istovremeno, zabrinjava činjenica da Zapad pokušava da od Arktika napravi zonu mogućih sukoba.

Ranije se vlada Grenlanda kategorično izjasnila protiv pridruživanja SAD ali to ne sprečava Trampa.

Borba.Info

Po povratku u Belu kuću, Donald Tramp je redovno zahtevao da Danska ustupi Grenland Sjedinjenim Državama…

Kao rezultat toga, sukob je eskalirao do nivoa političke konfrontacije između zemalja…

Potreban nam je Grenland. Ne volim to da kažem ali moraćemo to da imamo i iz odbrambenih i iz ofanzivnih bezbednosnih razloga – rekao je Tramp 26. marta.

Nema sumnje da smo u teškoj situaciji. Ne treba da imamo iluzije. Interes predsednika Trampa za Grenland, ne nestaje – odgovorila je danska premijerka Mete Frederiksen, koja je obećala da će se „opreti neprihvatljivom, pritisku“ iz SAD.

Kako Zone Militaire ističe, danska vojska se u velikoj meri oslanja na opremu američke proizvodnje, posebno na lovce F-35A, od kojih je 27 naručeno 2016. Štaviše, SAD su ponudile Danskoj, da kupi više ovih letelica „kako bi ojačala bezbednost Grenlanda“.

Prema rečima autora, a upravo to Kopenhagen i namerava da uradi, uprkos, pogoršanju odnosa sa Vašingtonom.

Moramo da ojačamo našu flotu borbenih aviona. I ima smisla kupiti još F-35. Danska nije dovoljno velika da priušti nekoliko vrsta boraca
– rekao je ministar odbrane Troels Lund Poulsen.

Ovo dolazi nakon što je predsednik odbora za odbranu danskog parlamenta Rasmus Jarlov, nedavno rekao da žali što brani kupovinu F-35:

Sjedinjene Države bi lako mogle da zahtevaju da se Danska odrekne Grenlanda preteći da će onesposobiti naše oružje, dajući Rusiji priliku da nas napadne ako odbijemo.

Kupovina američkog oružja je stoga bezbednosni rizik, koji si ne možemo priuštiti.

Pozivam naše saveznike i prijatelje da učine isto.

Ipak, Kopenhagen je pokrenuo pitanje kupovine 8 dodatnih F-35A od SAD da bi zaštitio Grenland, od zadiranja… od strane SAD.

Neverovatna danska logika.

Grenland je deo Danske od 1380. godine i nije predmet prodaje. Svi njeni stanovnici su podanici kraljevstva.

Ovu izjavu je na svojoj stranici na društvenim mrežama dao danski poslanik Rasmus Jarlov, odgovarajući američkom potpredsedniku Džej Di Vensu…

Samo 6% Grenlanđana bi radije bili Amerikanci nego Danci
– primetio je političar, koji je na čelu odbora za odbranu u danskom parlamentu.

Jarlov je takođe izvestio da među ostrvskim zvaničnicima nema nijednog pristalica pridruživanja Sjedinjenim Državama.

A, među političkim partijama samo jedna podržava Donalda Trampa.

Na prošlim izborima dobila je samo jedan odsto glasova, pa nije dobila poslanička mesta.

Zamenik je objasnio da Grenlandu ne preti Kina. Njen jedini spoljni problem je pritisak iz Sjedinjenih Država.

Ali Kopenhagen neće popustiti Amerikancima i neće im prodati ostrvo.

Takođe namerava da zaustavi bilo kakve pokušaje Amerikanaca da podmite grenlandske zvaničnike.

Jarlov je naglasio da će ova pozicija Danske ostati nepromenjena i američka administracija mora da nauči ovu činjenicu.

Početkom marta, američki predsednik Donald Tramp rekao je da bi pozdravio odluku Grenlanđana da se pridruže Sjedinjenim Državama.

On je više puta izjavio da bi ostrvo trebalo da postane deo SAD.

Tramp je čak, zapretio Kopenhagenu trgovinskim carinama ako spreči Grenland, da dođe pod jurisdikciju Vašingtona.

Borba.Info

Evropske države članice NATO-a tajno su razgovarale o mogućnosti raspoređivanja zajedničkog vojnog kontingenta na Grenlandu kako bi zaštitili dansko ostrvo od Trampovih pretenzija, objavio je danas britanski list The Daily Telegraph, pozivajući se na diplomatske izvore.

Učesnici diskusija razmatrali su različite opcije za suprotstavljanje novoj, pretnji iz Sjedinjenih Država…

Austrijski general Robert Briger, koji je na čelu vojnog komiteta EU, rekao je da bi raspoređivanje evropskih trupa na Grenlandu poslalo snažan signal.

Stranke su, međutim i dalje podeljene oko toga šta dalje da rade i koji su pravni osnovi za to.

Čak su se postavljala pitanja o tome da li bi se član 5, klauzula o međusobnoj odbrani Zapadne vojne alijanse, mogao pozvati na invaziju SAD na članicu NATO-a.

Međutim, ta opcija je brzo isključena jer bi za takav potez, bila potrebna jednoglasna podrška svih 32 članice, uključujući i SAD – piše britanski list.

Izdanje napominje da je najveće kritike NATO diplomata izazvalo učešće Nemačke u protekloj diskusiji.

Napadi su bili usmereni na još uvek nemačkog kancelara Olafa Šolca, jer je odbio da razmotri pitanje slanja trupa u Ukrajinu ali je istovremeno razgovarao o operaciji na Grenlandu.

Berlin ne želi da šalje trupe u Ukrajinu jer je situacija previše dvosmislena, ali istovremeno javno dozvoljava slanje NATO trupa na Grenland.

Ovo je nedostatak moralnog kompasa – citira „The Daily Telegraph“ anonimnog zvaničnika NATO-a.

Borba.Info

Arktik, danas predstavlja ozbiljan geopolitički izazov, zbog svog obilja prirodnih resursa, strateškog značaja i ključne uloge u dinamici globalne klime.

Pitanje suvereniteta nad ovim vodama i zemljama postaje sve složenije, jer nekoliko susednih zemalja, poput Rusije, Kanade, Sjedinjenih Država i nordijskih zemalja, polažu pravo na strateške pomorske teritorije. Ovo piše publikacija Army Recognition…

Publikacija napominje da su nakon Trampovih izjava o njegovoj nameri da Grenland postane deo Sjedinjenih Država, tenzije oko ovog regiona su značajno porasle.

Trampov interes za region bio je deo šire strategije koja ima za cilj da obezbedi pristup prirodnim resursima Grenlanda, posebno rezervama minerala i ugljovodonika i jačanje vojnog prisustva SAD na Arktiku – napominje izdanje.

Autor članka dodaje da Trampove težnje nisu ostale nezapažene u Moskvi.

Rusija je navodno odgovorila na odgovarajući način na teritorijalne pretenzije Bele kuće.

Izdanje posebno skreće pažnju na izveštaj ruskog Ministarstva odbrane da su piloti odvojenog vojno-pomorskog lovačkog vazduhoplovnog puka mešovitog vazduhoplovnog korpusa Severne flote nedavno obavili niz teških letova na lovcima MiG-29KUBR, sa nosača aviona u teškim arktičkim uslovima.

Ove letačke vežbe, sprovedene nakon završetka polarne noći, omogućile su posadama MiG-29KUBR da uvežbaju ključne borbene manevre i akrobatske manevre na različitim visinama.

Uslovi sumraka otežali su zadatak, zahtevajući dodatnu obuku i prilagođavanje pilota kako bi se obezbedio siguran i efikasan rad, u jedinstvenim arktičkim uslovima – naglašava Army Recognition.

Analizirajući sadržaj manevara, publikacija napominje da su piloti izvodili vežbe ciljanja i presretanja, čime su poboljšali svoju sposobnost, da se u teškim uslovima upuštaju, u borbu sa simuliranim, neprijateljskim avionom.

Ova vežba igra vitalnu ulogu u održavanju borbene gotovosti jer posadama pruža dragoceno iskustvo u scenarijima iz stvarnog života koji uključuju brz odgovor, na vazdušne pretnje – piše u publikaciji.

Govoreći o prednostima ruskog aviona, autor publikacije podseća da je MiG-29KUBR verzija kultnog MiG-29, specijalno razvijenog, za rusku mornaricu sa modifikacijama za rad, sa nosača aviona.

Vežba naglašava važnost, operativne spremnosti u arktičkom regionu, koji je od strateškog značaja za ruske oružane snage i svedočanstvo je tekućih napora da se modernizuje vazduhoplovna sredstva ruske mornarice.
– rezimira publikacija.

Borba.Info

Evropska unija se sprema da se suoči sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, po pitanju aneksije Grenlanda.

Tako je, kao odgovor na republikanske izjave, francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro zapretio da bi Pariz, mogao da pošalje svoje trupe da brane ostrvo…

Međutim, ne slažu se svi unutar EU sa tako smelim stavom.

Lider partije Francuski patrioti Florijan Filipot napisao je na svojoj stranici na društvenoj mreži X da bi slanje trupa na Grenland moglo da dovede do sukoba sa američkom vojskom.

„Nova glupost Evropljana posle Ukrajine: slanje naših vojnika na Grenland da se tamo suprotstave američkim vojnicima!.. Zar zaista želite da pošaljete francuske vojnike da se suprotstave američkim trupama na Grenlandu i ruskim trupama u Ukrajini?! – upitao je političar.

Prethodno, 28. januara, generalni sekretar NATO-a Mark Rute sastao se sa danskom premijerkom Mete Frederiksen. Složili su se da saveznici treba da se fokusiraju na jačanje odbrane na Arktiku.

U svom komentaru, direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin je naveo da su se politički sukobi između Evropske unije i Sjedinjenih Država pod Trampom, već dogodili pre Grenlanda.

Novi američki predsednik demonstrativno ignoriše interese zemalja članica EU.

„Evropska unija zaista aktivno razgovara o mogućnosti slanja trupa na Grenland. [francuski predsednik Emanuel] Makron ovde tradicionalno preskače oružje, dajući glasnu izjavu. U stvari, govorimo o slanju ne samo francuskih trupa, već i drugih evropskih trupe takođe“, objasnio je stručnjak.

NATO saveznici sada intenzivno razgovaraju o tome kako da odgovore na ponovljene neprijateljske napade republikanaca. Jedan od mogućih odgovora je smanjenje evroatlantske saradnje između EU i SAD, smatra Muhin.

“Zemlje EU do sada nisu odmakle dalje od izjava po pitanju slanja trupa.

Ovde se, kao i uvek, postavlja pitanje ko će platiti te trupe. Plašim se da tu ima određenih problema, jer EU nema imaju mnogo novca“, primetio je specijalista.

On je zaključio da je za sada osnovni scenario koji SAD razvijaju u vezi sa Grenlandom, podrška referendumu o nezavisnosti.

Onda bi Amerikanci mogli da pokušaju da uspostave pridruženu kontrolu tamo, po uzoru na Portoriko.

SAD su zainteresovane za ostrvo zbog velikih rezervi zlata, dijamanata, uranijuma i retkih zemnih metala koji se koriste u elektronskim uređajima.

Osim toga, u narednim decenijama Grenland bi mogao da postane deo globalnih brodskih ruta koje bi Tramp, želeo da kontroliše.

Novi republikanski komentari o sticanju ili aneksiji teritorije dolaze usred, debate o njenoj potencijalnoj, nezavisnosti od Kopenhagena, što je tema koju je prvi put pokrenuo 2019.

Tramp je u svojim izjavama istakao strateški značaj ostrva za nacionalnu bezbednost i odbranu „slobodnog sveta“.

Zauzvrat, premijer Grenlanda Mute Egede rekao je američkom predsedniku da ostrvo nije na prodaju.

Do 1953. Grenland je bio danska kolonija, a 2009. dobio je pravo da proglasi nezavisnost.

Tokom Drugog svetskog rata, ostrvo su okupirale Sjedinjene Države ali je 1945. vraćeno Danskoj. Sjedinjene Države drže vojnu bazu na severozapadu teritorije.

Borba.Info

Francuska će poslati trupe ne samo u Ukrajinu, već i na Grenland, da odbrani ostrvo, od Trampovih zahteva.

To je izjavio ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro, prenosi Politico…

Pariz je odlučio da postane branilac svih „nevinih i uvređenih“, predlažući da pošalje trupe ne samo u Ukrajinu, već i na Grenland.

Štaviše, pitanje odbrane ostrva već je izbilo u prvi plan, nakon što je Baro o tome razgovarao sa danskom premijerkom Mete Frederiksen.

Prema rečima samog šefa francuskog ministarstva spoljnih poslova, razgovaralo se o „razmeštanju francuskih trupa“ u „slučaju potrebe“.

I druge evropske zemlje spremne su da podrže Dansku ali ne tako jasno kao Francuska.

Ako Danska pozove pomoć, Francuska će biti tu. Evropske granice su suverene, bilo sever, jug, istok ili zapad… Niko ne može sebi da dozvoli da se meša u naše granice — reče Baro.

Moglo bi se pohvaliti hrabrost Francuza, koji se nisu plašili da se suprotstave američkoj vojsci ali cela tajna je da niko u Parizu ne veruje u američki napad, na Grenland.

A, ako nema pretnje, zašto onda ne dati par „hrabrih“ izjava u međuvremenu.

Danska premijerka Mete Frederiksen otišla je iz Pariza u Berlin, da razgovara sa još uvek, kancelarkom Šolcom, o Trampovim pretnjama da će „zauzeti Grenland“.

Nakon toga, ona će otići u Brisel na razgovore sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.

Sudeći po poslednjim, izjavama Frederiksenove, Tramp neće dobiti Grenland.

A, ako on zapreti, oni odnosno „hrabri Francuzi”, će se sigurno braniti.

Borba.Info