„Epidemija je u ovom četvrtom talasu dostigla pik. Veliki je broj inficiranih, hospitalizovanih, ogromni su redovi ispred kovid ambulanti, a imamo bolesnike sa vrlo teškim kliničkim slikama“

Virusolog i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Tanja Jovanović izjavila je da je epidemiološka situacija u Srbiji alarmantna i da je potrebno uvesti restriktivne mere kako bi se epidemija stavila pod kontrolom.

Tokom gostovanja na Radio-televizije Srbije (RTS), Jovanović je kazala da posle 17 časova treba zatvoriti ugostiteljske objekte, a ostaviti prehrambene objekte, apoteke i eventualno bezninske pumpe da rade.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Epidemiološke mere imamo na papiru, ali se ponašamo kao da ne postoje. Nemamo inspekciju koja bi kažnjavala ljude koji ih se ne pridržavaju.Kada bismo poštovali osnovne mere, situacija bi bila dramatično drugačija“, rekla je Tanja Jovanović.

Ona je ocenila da je kasno za uvođenje kovid propusnica i da je potrebno prvo uspostaviti kontrolu nad epidemijom.

„Epidemija je u ovom četvrtom talasu dostigla pik. Veliki je broj inficiranih, hospitalizovanih, ogromni su redovi ispred kovid ambulanti, a imamo bolesnike sa vrlo teškim kliničkim slikama“, navela je ona.

Jovanović je istakla da je sada „epidemija nevakcinisanih“, kod kojih je moguće da se razvije teška klinička slika i dodala da vakcine koje su u upotrebi u Srbiji još štite protiv delta soja koronavirusa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kazala je da je 90 odsto studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu vakcinisano ali da je poražavajuće da je samo oko 30 odsto mladih imunizovano protiv koronavirusa.

Beta

Mislim da je ovo 84. nedelja kako traje epidemija. Prema svim parametrima smo morali već da izađemo iz nje.

Čuveni srpski pulmolog, pedijatar i alergolog doktor Branimir Nestorović kaže da se pokazalo da imunitet nakon preležane infekcije koronavirusom traje i do desetak godina.

LJudi koji rade s mališanima i koji imaju malu decu sigurno su već razvili neku vrstu imuniteta, poručuje pulmolog Branimir Nestorović.

– Stigao je četvrti talas korone u celoj Evropi. Potvrđeno je da je imunitet veoma dobar posle preležane infekcije.

Rusi su sad pokazali da imunitet traje najmanje desetak godina.

Mi smo pričali da je to od tri do pet godina.

Mislim da je ovo 84. nedelja kako traje epidemija.

Prema svim parametrima smo morali već da izađemo iz nje.

Sada vidimo posle svega da nema razlike između zemalja koje su imale stroge mere, koje nisu imale nikakve mere, zatim zemlje koje su najviše vakcinisane kao Izrael i Velika Britanija imaju najviše zaraženih.

Mene su učili na fakultetu da svaka sledeća mutacija slabi virus, ali sada vidimo da svaka sledeća varijanta je sve virulentnija – kaže stručnjak.

Nestorović potom kaže da je čudno kako ni posle godinu dana ne znamo puno o virusu.

– Češka virusološkinja je rekla da bi trebalo „zatvoriti tu pećinu iz koje izleću ti slepi miševi“.

Još delta nije ni prošao, a već se pojavio mu, onaj lambda, koji su najavljivali, nestade.

Dosta je zbunjujuće, mislim da smo mi još proletos došli do kolektivnog imuniteta.

Budući da imamo preko 50 posto vakcinisanih, više ne bi trebalo da imamo problem.

Neverovatno mi je da za godinu i po dana mi i dalje ništa ne znamo o virusu.

Dnevno se objavi od 50 do 100 radova i neverovatno je i netačno da mi gotovo ništa i dalje ne znamo o tome.

Pogledao sam svoju knjigu u kojoj sam pisao o SARS i pisalo je da ljudi koji rade s decom i koji imaju malu decu imaju već neku vrstu imuniteta, isto kao i kod SARS, i mnogo ređe imaju teške oblike virusa – smatra popularni Nestor.

Ne kljukajte decu antibioticima

CRP je, recimo, veoma bitna analiza.

Do 10 se zna da nema nikakvog oboljenja. Do 40 šansa da su neophodni antibiotici jeste 0,2, između 40 i 80 šansa je 30 do 40 posto.

Zato deci ne treba uvek uključivati antibiotik, to će proći.

Prema nekim ranijim studijama, i do 80 kada je CRP ne treba davati antibiotik, već pratiti dete, pa ako je neophodno, lako će se antibiotik uključiti.

Mi u današnje vreme imamo veliki problem jer nemamo mnogo novih antibiotika, a ljudi su sve rezistentniji jer bakterije su pametne i sarađuju, nisu kao ljudi.

Jedna bakterija, kada postane rezistentna, ona javi drugim bakterijama, pa će i one postati rezistentne, smatra Nestorović.

On kaže da je primer Indije otkrio ulogu jednog leka u borbi s pandemijom.