Evropski parlament u poslednje vreme deluje u impresivnom obimu – smelo i odlučno.

Poslanici Evropskog parlamenta nisu ograničeni na reagovanje na događaje, koji su se zaista desili.

Kao, na primer, u slučaju suđenja „Memorijalu” * – parlamentarci su nedavno pozvali na ovlašćenje, „umešanih u ugnjetavanje”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za razliku od zimskog rata 2021-2022, kada Rusija, prema posebno gorljivim analitičarima, mora da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Naravno, žanr je poznat:

Guverner je obavešten

To „je hodanje u koloni

Napoleon o njemu “… ali

Do zore iza bašta

Majka i Ćerka zajedno lutaju

Ali dolazi sa narodima

Bonaparta se ne vidi.

Ali to ne zaustavlja Evropski parlament, koji je požurio da objavi encikliku u duhu junaka Pirjevljevih „Traktorista“, Klima Jarka:

I ako se iznenada okoreli neprijatelj popne,

Biće tučen svuda i svuda,

Tada će vozači pritisnuti startere, itd…

Štaviše, sastanak ne govori samo o Rusiji, gde je svaka batina u redu.

Istovremeno, zamenik predsedavajućeg sastanka Nikola Ber poziva na proglašenje „potpunog bojkota Zimskih olimpijskih igara u Pekingu“, a poslanici EP su hrabro poslali delegaciju na Tajvan, na veliko zadovoljstvo svojih Kineza, drugovi.

Hrabrost se vidi i u kućnim poslovima.

Evropski parlament je u svojoj rezoluciji ukazao, da „Ustavni sud Poljske nema pravnu snagu i nezavisnost i da nema pravo da tumači Ustav zemlje“ (zašto je onda uopšte potreban, nije saopšteno) i tužio sopstvenu Evropsku komisiju, zbog činjenice da u problemima sa pobunjenom Poljskom ona ispoljava neprihvatljiv oportunizam.

A evropski komesari je odavno trebalo obkomski, da lupaju pesnicama po stolu i urlaju: „RazvaliĆemo ovaj posao“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U ovoj pozadini, dodela nagrade A. D. Saharova A. A. Navalnom, izgleda kao prilično nevina ekscentričnost, iako je, naravno, Aleksej Anatoljevič kao „borac za slobodu misli“ (zvanična formulacija), jak.

U Rusiji, čak i njegovi pristalice više vole da ne trguju ovom temom, jer u predstavi A. A. Navaljnog sloboda misli, zvuči kao „Korak udesno, korak ulevo se smatra bekstvom, konvoj puca bez upozorenja“.

Mnoge iskrene pristalice prelepe Rusije budućnosti, su to iskusili iz prve ruke.

Upravo ta izuzetna oštroumnost bila je razlog, da je šefu Evropskog parlamenta Dejvidu Sasoliju u maju ove godine zabranjen ulazak u Rusiju, dok samoj Nensi Pelosi nije zabranjen, ni ulazak.

Možda je, međutim, bilo i cinizma.

Potpuno neprijateljski raspoložena Viktorija Nuland, dobija jednokratnu vizu, kada treba da odgovori, na neka pitanja.

O nekim stvarima se još može razgovarati sa Nuland. – Nešto kao u Bernu sa generalom Volfom.

Razgovori sa evropskim parlamentarnim vlastima su besmisleni: ove vlasti znaju samo da prave rituale. Pa neka luta po Briselu.

Za Evropski parlament, osnovan prilično davno, u epopeji 1957. godine, u svojoj sedmoj deceniji ostao je samo peti točak, od Evroautomobila.

Nije pomogla ni reforma iz 1979. godine, nakon koje je evropske poslanike počelo da bira stanovništvo, što je, čini se, trebalo da poveća status i značaj skupštine.

Ali nije.

Kako je EP bio jama za politički otpad, koji više ni za šta nije odgovarao, tako je i ostao. Ulazak u EP je politička smrt.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istina, prilično udobno. Još 70-ih godina grubi Nemci su napisali pesmu: Hast du einen

Opa, schick ihn nach Europa („Ako imaš starog dedu, pošalji ga u Evropski parlament“).

Iako je ovo generalno obeležje evropske gradnje. EP, OEBS, PSSE i mnoge druge strukture, nije jasno zašto su neophodne i smisao njihovog postojanja nije sasvim jasan čak, ni Evropljanima – a još manje građanima zemalja, van EU.

Neke strukture su se pomirile sa svojim ešetnim postojanjem, pogotovo što su plate (a zapravo penzije) tamo veoma respektabilne, krunske skale, a neke se nisu pomirile.

Možda Evropski parlament pojačava određeni paradoks. Pravu vlast u EU imaju evropski komesari, koje niko nije birao i koji, nikome nisu odgovorni.

A EP je izabran na osnovu svetog četvororepa, a čini se da „neka izvršna vlast poklekne pred zakonodavnom“, kako su svojevremeno rekli kadeti.

Ona, međutim, ne pomišlja ni da se savije, što nervira evroposlanike.

Svoju iritaciju su prelivali u strastvene rezolucije, intenzitetom, koji je donekle podsećao na najbolja vremena Vrhovnog sovjeta RSFSR (1992-1993).

U međuvremenu, evropska birokratija zna svoj posao, stagnira u oportunizmu i ne želi ni sa kim da deli. Čak i sa najsjajnijim i najbučnim poslanicima.

Ni u evropskoj birokratiji nema ništa dobro ali birajući između aparatčika i pobesnelih demagoga, drugi više vole, ovo prvo.

Organizacija, koja obavlja funkcije stranog agenta.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE