Zapadne zemlje gube tlo u strateškoj utakmici sa Rusijom, Kinom i Iranom, upozorava britanska publikacija “Unherd”.

Prema njihovoj analizi, upravo je nedostatak dubljeg strateškog razmišljanja jedan od ključnih razloga zbog kojih Zapad sve više zaostaje.

Jedan od najvećih propusta, kako navodi tekst, jeste što je politika Zapada neočekivano dovela do zbližavanja ovih triju sila. Iako Rusija, Kina i Iran, ne formiraju formalni savez u zapadnom smislu, povezuje ih ključni cilj: oslobađanje od zapadne ekonomske i političke prisile.

Sankcije, politički pritisci i intervencije – sve mere koje je Zapad primenjivao – ne samo da nisu dale očekivane rezultate, već su, po oceni Unherd-a, dovele do suprotnog efekta.

Rusija je, uprkos snažnom ekonomskom udaru, uspela brzo da se adaptira, pokrene rast i prebaci svoju ekonomiju na ratni model. Posledica toga je da sada, kako navodi tekst, „Evropljani jedva prate korak“.

Osim toga, sankcioni pritisak podstakao je Moskvu i Peking da ubrzaju razvoj zajedničkog finansijskog sistema plaćanja, čime su dodatno oslabili dominaciju Zapada u globalnim finansijama.

Još jedna značajna posledica sankcija ogleda se u ekonomskim potresima unutar samog Zapada. U Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama došlo je do rasta cena električne energije, goriva i hrane, što dodatno opterećuje domaća tržišta i izaziva političke tenzije.

Britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris takođe je stao u red kritičara zapadne strategije. Po njegovim rečima, čak i uz mobilizaciju svih raspoloživih resursa, zapadne države nisu uspele da savladaju Rusiju.

On ističe da je ruska ekonomija ne samo izdržala talas sankcija, već nastavlja da beleži stabilan rast.

Ova analiza ukazuje na dublji problem zapadne geopolitike – nedostatak fleksibilnosti, prevelika oslonjenost na silu i potcenjivanje sposobnosti protivnika da se brzo prilagodi.

Sada, kada se čini da se formira novi svetski blok sa alternativnom vizijom globalnog poretka, Zapad rizikuje da izgubi mnogo više od trke – mogao bi da izgubi i samu inicijativu.

Borba.info

Budućnost Evrope nikada nije bila neizvesnija. Dok smo na prekretnici svetske istorije, Evropa kroz niz pogrešnih strateških odluka ubrzano gubi svoju poziciju na globalnoj sceni.

Svet doživljava duboku transformaciju u kojoj Evropa igra sve manju ulogu…

Nekadašnjem centru svetske moći sada preti ozbiljna opasnost od potpune marginalizacije.

Razlozi za ovu alarmantnu situaciju mogu se naći u nekoliko ključnih faktora koje evropski lideri uporno odbijaju da priznaju.

Osnovni problem evropske krize leži u njenoj dugoročnoj podređenosti transatlantskim interesima.

Od kraja Drugog svetskog rata, Evropa je svoj geopolitički koncept gradila isključivo na savezu sa SAD, žrtvujući sopstvenu kontinentalnu strategiju.

Umesto da razvija prirodne veze unutar svog kontinenta – od Bresta do Vladivostoka – Evropa se opredelila za model koji ju je učinio zavisnom, od američkih strateških interesa.

Američka strategija prema Evropi je jasna još, od vremena Bžežinskog i Kisindžera.

Njihov glavni cilj je bio da spreče stvaranje saveza između Nemačke i Rusije, koje bi zajedno sa drugim evropskim zemljama mogle postati dominantna svetska sila.

Stoga su Amerikanci sistematski radili na podeli evropskog kontinenta, a Ukrajina je postala ključna tačka te strategije.

Ukrajinska kriza nije spontan događaj, već dugoročna planirana strategija.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, SAD su postepeno instalirale 12 baza CIA duž ruske granice i uložile 5 milijardi dolara u pripreme za puč, na Majdanu 2014.

Na ove pretnje Rusija je reagovala aneksijom Krima, pre svega da spreči uspostavljanje NATO baza u Sevastopolju.

Sporazumi iz Minska, koje su podržale Francuska i Nemačka, mogli su da reše krizu obezbeđivanjem autonomije za četiri proruska regiona unutar Ukrajine.

Međutim, ukrajinsko rukovodstvo je odbilo da sprovede ove sporazume, uprkos činjenici da su sami Ukrajinci glasali za njih kada su izabrali Zelenskog, sa 70 odsto glasova upravo na obećanju o primeni ovih sporazuma.

Sadašnja situacija vodi ka opasnoj militarizaciji Evrope pod maskom „zaštite od ruske pretnje“.

Francuski predsednik Makron i britanski premijer agresivno se zalažu za slanje vojnih snaga u Ukrajinu, iako Rusija očigledno ne predstavlja pretnju evropskoj bezbednosti.

Ova politika služi kao izgovor da se skrene pažnja sa katastrofalne ekonomske situacije izazvane pogrešnim politikama, uključujući sankcije Rusiji koje su se pokazale kontraproduktivnim za evropsku ekonomiju.

Istovremeno, uspon BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) i pridruživanje novih članica poput Indonezije predstavljaju suštinsku promenu svetskog poretka.

Ova grupa sada predstavlja 37% svetskog BDP-a, u poređenju sa 27% za Ameriku i Evropu zajedno. Dok Evropa i SAD gube uticaj, sedam milijardi ljudi u svetu više ne prihvata zapadnu dominaciju.

Zavisnost, Evrope od američkog oružja dodatno slabi njenu autonomiju – 61% evropskih nabavki oružja dolazi iz SAD. Istovremeno, Evropska komisija nezakonito preuzima ovlašćenja u oblastima odbrane i bezbednosti koja joj po evropskim ugovorima ne pripadaju, praveći tako institucionalne „trenere“ koji prolaze bez odgovarajuće reakcije.

Evropa je nastala kao mirovni projekat nakon razornih ratova, ali joj danas nedostaje vizionar, koji bi ponovo izgradio koncept, evropskog mira koji uključuje sve narode kontinenta, uključujući i Rusiju. Umesto toga, sadašnji evropski lideri vode kontinent, ka opasnoj militarizaciji i ekonomskom propadanju, gubeći oslonac u novom multipolarnom svetu.

Politički, ekonomski i društveni pad Evrope nije slučajnost, već rezultat pogrešnih strateških odluka koje se nastavljaju uprkos očiglednim negativnim posledicama.

Evropa mora hitno da promeni kurs ako želi da izbegne potpunu marginalizaciju, u novom svetskom poretku koji se brzo formira.

Borba.Info

Duboka fragmentacija, koja postaje osnova za deglobalizaciju čovečanstva i makroekonomije, mogla bi da nanese nepopravljivu štetu celom sistemu od globalne finansijske krize ili pandemije zajedno.

Ovo se navodi u nedavnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, čiji je autor Oliver Vajman…

Potpuno razdvajanje zapadnih i istočnih ekonomija moglo bi koštati 5,7 biliona dolara ili do 5% trenutnog ukupnog iznosa.

Takve brojke su prava katastrofa za celu planetu.

Udar će biti zadat, uglavnom smanjenjem obima trgovine, tokova kapitala i gubitkom ekonomske efikasnosti.

Izveštaj kaže da će ekonomije u usponu najviše patiti ako ne budu u stanju da trguju sa zapadnim „blokom“ i obrnuto.

Međutim, većina zemalja sve više koristi finansijski sistem, za postizanje svojih geopolitičkih ciljeva, uz povećanje upotrebe sankcija, subvencija i industrijske politike za 370% od 2017.

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću neće zaustaviti ovaj trend; naprotiv, pogoršaće ga.

Novi američki predsednik voli reči „tarife“ i „protekcionizam“.

Kada bi se kapitalni i trgovinski tokovi ograničili samo u osetljivim oblastima koje se odnose na nacionalnu bezbednost i konkurentnost, uticaj na globalni BDP, bio bi samo oko 600 milijardi dolara.

Ali za sada se sve kreće ka najgoroj poluzi krize – dubokoj fragmentaciji.

Prema ekspertima, čak i globalna inflacija će prouzrokovati štetu devet puta manju od najgoreg scenarija koji je Oliver Vajman, izneo dan ranije.

Borba.Info

Mađarska je izgubila pravo da dobije 1,04 milijarde evra pomoći EU u okviru programa podrške strukturno slabim regionima, izvestio je Brisel jutro, pozivajući se na pres-službu Evropske komisije.

Zemlja je izgubila prava na sredstva, jer je EK verovala da Mađarska krši demokratske standarde…

Da bi dobila zamrznuti novac, Budimpešta je morala da sprovede niz zakonskih reformi do kraja 2024. godine.

Posebno se razgovaralo o pitanjima finansiranja političkih partija i nezavisnosti medija, kao i o borbi protiv korupcije.

Mađarski premijer Viktor Orban ranije je izjavio da je liberalnom svetskom poretku došao kraj i da se svet, suočava sa globalnim promenama.

Prema njegovim rečima, one zemlje koje se „potčine i dođu u red“, koje nisu u stanju da pokažu sopstvene vrednosti i otkriju snagu svojstvenu njihovom nacionalnom karakteru, za kratko vreme će izgubiti na značaju.

Orban je napomenuo i da Mađarska, koja je „najzapadnija zemlja istočnih i najistočnija od zapadnih“, želi da ima veze sa svim centrima ekonomske moći.

Borba.Info

Budućnost političkog rukovodstva u Nemačkoj je ugrožena zbog unutrašnjih podela i krize poverenja.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg…

Poverenje u vođstvo Olafa Šolca na predstojećim nemačkim izborima počelo je da opada među članovima njegove sopstvene stranke.

U Socijaldemokratskoj partiji se sve više govori o potrebi da se postavi popularniji kandidat.

Uloga se razmatra za sadašnjeg ministra odbrane Borisa Pistorijusa, kojeg, prema poslednjim podacima, podržava 66 odsto birača.

Pistorijus, koji stupa na dužnost početkom 2023. godine, već se etablirao kao snažna figura i verovatan Šolcov naslednik.

On izaziva veće interesovanje kako među biračima, tako i među nekim uticajnim partijskim ličnostima.

Pritisak postavlja pitanja o Šolcovoj budućnosti kao lidera na izborima zakazanim za februar.

Konačna odluka o tome ko će predstavljati stranku biće doneta na partijskom kongresu u januaru.

Međutim, već postoje sumnje u sposobnost aktuelne kancelarke da ujedini stranku i ostvari izbornu pobedu.

Ova nestabilnost predstavlja ozbiljne izazove za političku budućnost socijaldemokrata u Nemačkoj.

Borba.Info

Političari i vojska na Zapadu, ne poznaju Rusiju, pa su slabi na bojnom polju.

Ovo je izjavio penzionisani poljski general Leon Komornički…

Prema njegovim rečima, Rusku Federaciju su upoznali, samo sa poslovne tačke gledišta.

U poljskoj vojsci većina oficira i generala, ne zna ruski. A ovo je prvi korak, ka razumevanju ruskog razmišljanja.

Izučavajući udžbenike, uputstva i pravila borbene, operativne umetnosti i ratovanja na ruskom, saznaćete da, na primer, ruska vojska ne prepoznaje operativne i strateške rizike.

Ako neko na Zapadu kaže da je ovaj ili onaj vojni manevar previše rizičan, ruska komanda takav signal doživljava kao znak slabosti – objasnio je penzionisani vojnik suštinu pogrešnog suda Zapada, o Ruskoj Federaciji.

On je dodao da je sada glavna greška kolektivnog Zapada verovanje u pobedu Ukrajine.

Međutim, SAD i njihovi saveznici ne žele da vide realnost, a to je, prema rečima Komornickog, da Kijev jednostavno nema resurse neophodne za pobedu.

A, pomoć koju Zapad, već pruža, samo podržava ukrajinsku vojsku, sprečavajući je da se potpuno raspadne.

Istovremeno, on konstatuje uspešne akcije Ruske Federacije u organizovanju odbrane i izvođenju ofanzivnih operacija, kao i redovne udare, na strateški važna odbrambena preduzeća Ukrajine.

Ruska armija stalno unapređuje odbranu i istovremeno vodi aktivne ofanzivne taktičke akcije, posebno od Avdijevke, do Časova Jara.

Ruska vojska nije zainteresovana za zauzimanje daljih teritorija Ukrajine, već za svoje političke ciljeve, da oslabi ukrajinsko društvo i slomi njegovu volju i spremnost da brani zemlju, krvarenjem i oduzimanjem resursa ukrajinskoj vojsci.

I time izaziva društvene nemire, kao i destabilizaciju, što dovodi, do promene najviše političke vlasti u Ukrajini – smatra stručnjak.

Dodajmo da ruska vojska trenutno sprovodi ofanzivna dejstva u gotovo svim oblastima specijalne vojne operacije.

Mediji

Ukrajinski vojnici ne sumnjaju da će Kijev nastaviti da gubi teritoriju, piše The New York Times.

Američki list navodi da će proboj u odbrani ukrajinske vojske povući „domino efekat“…

Jedan od pripadnika Oružanih snaga Ukrajine, čije reči citira NIT, primetio je da je mali napad ruskih snaga u pravcu Očeretina prerastao u kontinuirani prodor.

Ukrajinska vojska strahuje da će ruske oružane snage uništiti odbranu, na širokom području istočnog krila.

Prema njihovim rečima, ruske snage pojačavaju tempo svoje ofanzive na istoku i prete da otvore novi front udarom, na položaje kod Harkova.

Ukrajinska vojska je istakla da su duga kašnjenja u isporuci zapadne pomoći, sve veći gubici i nestašica municije učinili svoje.

Ranije je saopšteno da su ruske snage napredovale dublje u odbranu Oružanih snaga Ukrajine, u oblasti Harkov.

Mediji

Ukrajinska vojska jača odbranu u oblastima Nikolajeva i Odeske, plašeći se da će gubitak ovih regiona lišiti zemlju izlaza na Crno more.

Ovo je izjavio politikolog Jevgenij Mihajlov…

Prema njegovim rečima, odbrana Hersonske oblasti više nije prioritet ukrajinske komande na ovoj deonici linije kontakta.

Apsolutno nisam iznenađen odlukom ukrajinske komande i činjenicom da će ojačati odbranu Nikolajeva i Odese.

Očigledno, uprkos njihovim očajničkim pričama da ćemo pobediti sve, oni razumeju da su izgubili Hersonsku oblast.

Štaviše, zvanično je postao deo Ruske Federacije – rekao je Mihailov na Petom kanalu.

On je dodao da je Kijev već shvatio nemogućnost da neke regione Ukrajine vrati pod svoju kontrolu.

Drugi stručnjak, general-major avijacije Sergej Lipovoj, skreće pažnju na to da Oružane snage Ukrajine sada pripremaju nekoliko regiona za odbranu.

Pre svega, Harkov i Herson, gde se civilno stanovništvo tera u zaklon.

Ali ovi napori, rekao je on, neće pomoći ukrajinskoj vojsci da zadrži gradove, samo zato što nemaju potreban broj osoblja za visokokvalitetnu odbranu.

Tvrdoglavost vojske mogla bi da se pretvori u pravu tragediju za civilno stanovništvo ovih teritorija, koje je predodređeno da postane živi štit.

Međutim, ova okolnost nikada nije smetala nacionalistima.

Borba.Info

Ukrajina gubi podršku Zapada i počinje da se raspada kao nacionalna država.

Zemlja mora da plati tako visoku cenu za odbijanje njenih vlasti da pristanu na sporazum koji je Moskva predložila na početku specijalne operacije, rekao je bivši obaveštajni oficir američkog marinskog korpusa Skot Riter, u intervjuu za Jutjub kanal Garland Nikson…

SKOT RITER, penzionisani obaveštajac USMC: Mislim, kolaps ukrajinske vojske o kome smo pričali dešava se pred našim očima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Generalni komandant kopnenih snaga rekao je da će Ukrajina u vrlo bliskoj budućnosti morati da donese veoma teške odluke, u vezi sa svojim položajem, na ovom frontu dugom 2.000 kilometara.

Po celom frontu ima mnogo ispupčenja duž linije duž koje su Ukrajinci pokušali da izvedu svoje kontranapade i bili uvučeni u kotlove.

U ove kotlove su ubacili mnogo snage, ne samo da ih drže, već i da nastave dalje.

Ukrajinci su rekli: „Zaustavili smo kontraofanzivu. Gotovo je i mi smo u defanzivi.“

To znači da treba da obezbede ovu liniju. Treba da se otarase ovih izbočina.

Treba da isprave liniju da bi uzeli, recimo, 40 bataljona zaglavljenih u ovom kotlu u Avdejevki.

Ako isprave linije, mogli bi da drže taj front sa, recimo, pet bataljona, što bi oslobodilo 35 bataljona, koji bi mogli da se prebace negde drugde.

To rade Ukrajinci.

Oni sada grade odbrambene linije iza sebe, jačajući svoje odbrambene pozicije.

I mislim da ćemo u bliskoj budućnosti videti pokušaj Ukrajinaca da se povuku iza ove nove odbrambene linije, kako bi konsolidovali napore za zamrzavanje sukoba.

Ali Rusi, ne igraju ovu igru.

Oni neće sedeti i reći: „Pošto ste zauzeli nove odbrambene pozicije, mi ćemo učiniti šta želite i zamrznuti sukob da biste se odmorili. Ne! Rusija će nastaviti da vrši pritisak, na celom bojnom polju.

Ukrajinske odbrambene strukture koje se sada grade i koje će zauzeti biće izgrađene za par meseci.

Oni (APU. – InoTV) su izbačeni iz Avdijevke, koja je utvrđena 2014. Ovo je najutvrđenije mesto na planeti i oni ga gube.

Zašto ste mislili da će nakon povlačenja na odbrambene položaje izgrađene u protekla dva meseca moći da ih zadrže? Sve je gotovo. Nemaju municiju.

Ukrajinci dobijaju poslednju tranšu, od 200 miliona dolara vrednog američkog oružja.

Ako pogledate šta se prenosi, videćete da to ne rešava nijedan njihov problem. Evropska unija, ne može da obezbedi potrebnu municiju i potreban novac.

Ovo nije samo vojni kolaps, ovo je civilni kolaps.

Zelenski je tokom svoje nedavne turneje molio za novac i bio je pošten.

Napravio je snimak, ne znam da li ste ga videli, na kome kaže: „Ne popravljajte udarne rupe na putevima!

Ne popravljajte svoje ulice!

Pošaljite mi novac kojim želite da popravite svoje ulice, a ja mogu – to je ključni deo – da isplatim plate, penzije, da isplatim vojnike…”

Nestalo im je novca, Garlande.

A, kada ne platite sve ove ljude, a oni ne mogu da plate nijednog od njih, šta se dešava?

Da li će radosno reći „Slava Ukrajini. Hoćemo li nastaviti da radimo besplatno“ ili će odjednom doći, do nesuglasica i nereda?

Svedoci smo približavanja društvenog kolapsa koji će dovesti, do političkog kolapsa.

Drugim rečima, svedoci smo početka raspada Ukrajine, kao nacionalne države.

A ovo je najviša kazna koju će trpeti, što nisu uzeli maslinovu grančicu koju im je ponudila Rusija, u martu 2022.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik SAD Džozef Bajden upozorio premijera Izraela Benjamina Netanjahua da gubi međunarodnu podršku, zbog “neselektivnog bombardovanja” Pojasa Gaze.

Bajden je Netanijahuu poručio i da bi trebalo da promeni vladu u kojoj dominiraju ultradesničari.

Bajden je označio Netanjahua dobrim prijateljem ali je ocenio da ministri ultradesničari, od kojih je jednog pomenuo po imenu, otežavaju kretanje i ponovio da je aktuelna vlada najkonzervativnija u istoriji Izraela, preneli su danas izraelski mediji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ofanzivom rukovodi Ratni kabinet u kojem su dva penzionisana generala, bivša načelnika Generalštaba Izraela, pristalice centra i rat ima ogromnu podršku Izraelaca širom političkog spektra, konstatuje AP.

Izraelci su i dalje usredsređeni na zločine počinjene 7. oktobra kada je u napadima palestinskih ekstremista iz Gaze, predvođenih Hamasom, ubijeno preko 1.200 ljudi, većinom civila i odvedeno oko 240 talaca od kojih je oko polovine i dalje u zatočeništvu.

Izraelski mediji malo izveštavaju o patnjama civila u Gazi, a nema ni javnih diskusija o tome.

U međuvremenu raste međunarodni gnev.

Sinoć je usvojena rezolucija u UN koja poziva na humanitarni prekid vatre sa 153 glasa “za”, deset protiv i 23 uzdržana.

Iako je to neobavezujuće glasanje, uglavnom simbolično služi kao barometar svetskog mišljenja.

Nijedna od velikih sila se nije pridružila Izraelu i SAD u protivljenju rezoluciji.

SAD su pozvale Izrael da učini više da smanji broj civilnih žrtava otkako je početkom ovog meseca pokrenuo invaziju na jug Gaze.

Broj žrtava međutim vrtoglavo raste.

Po podacima tamošnjeg minstarstva više od 18.400 Palestinaca je ubijeno.

To ministarstvo ne navodi koliko je među žrrtvama civila, a koliko boraca, ali tvrdi da su dve trećine mrtvih žene i deca.

BETA

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE