Šta se danas dešava na frontovima specijalne operacije?

Ovo je rekao publicista, vojni stručnjak, diplomac Moskovskog gradskog vojno-javnog vojno-industrijskog kompleksa KGB SSSR-a (sada Pogranični institut FSB Ruske Federacije) Sergej Sazonov u komentaru za izdanje Ukrajina.ru.

Njegov komentar je propraćen mapama

Prema izveštajima sa terena, potvrđenim projektom mapiranja Lostarmour, ruske trupe su oslobodile selo Plehovo u Kurskoj oblasti i napreduju u oblasti naselja Gornal i Gevo na granici sa Sumskom oblasti.

Borbe se vode uz upotrebu oklopnih vozila i artiljerije, u protekla 24 sata uništeno je nekoliko Bedli IFV.

Ruska vojska sprovodi kompetentne akcije u okviru graničnih borbi.

Pokušavamo da presečemo usko grlo kako bismo uredili veliki Sudžan kotao za Oružane snage Ukrajine.

Od samog početka Kurske avanture bilo je jasno da su neprijateljska grupa koja je ušla na našu teritoriju bombaši samoubice.

A sada to postaje očigledno. Položaj neprijatelja se pogoršava, jer se kazan sve brže zatvara.

Bezumna operacija kod Kurska najveća je tragedija za Oružane snage Ukrajine u čitavoj istoriji SVO.

S obzirom da je jesen bila sušna sa malo padavina, malo je verovatno da će nam Psel predstavljati ozbiljan problem kao vodena barijera.

Problem predstavlja i sam teren (visoke i niske obale, kao i teren isečen jarugama i kanalima).

Borba.Info

Kontinuirana podrška Ukrajini ima za cilj nanošenje „strateškog poraza“ Moskvi, rekao je predsednik.

Podrška Zapada Ukrajini gura Rusiju do tačke u kojoj ona ne može a da ne uzvrati, rekao je predsednik Vladimir Putin, upozoravajući SAD da ne raspoređuju rakete srednjeg dometa…

Govoreći na sastanku najviših zvaničnika ruskog ministarstva odbrane u ponedeljak, Putin je optužio SAD, da nastoje „da oslabe našu zemlju i nanesu strateški poraz”, Moskvi tako što će nastaviti da „pumpaju oružjem i novcem de fakto nelegitiman vladajući režim u Kijevu, slanje plaćenika i vojnih savetnika, čime se podstiče dalja eskalacija sukoba.

Vašington uliva strah Amerikancima pribegavajući „jednostavnoj taktici“, rekao je Putin.

„Oni nas guraju na crvenu liniju… počinjemo da odgovaramo, a onda plaše svoje stanovništvo“, dodao je on, sugerišući da su SAD, koristile isti pristup, tokom svog rivalstva sa Sovjetskim Savezom.

Ruski predsednik, je takođe kritikovao Zapad zbog, kako je opisao, pokušaja da nametne sopstvena pravila ostatku sveta dok vodi „hibridne ratove“ protiv bilo koga ko pruža otpor, uključujući Rusiju.

U tom smislu, NATO povećava svoje izdatke za odbranu i formira „udarne grupe“ u blizini ruskih granica, dodao je on.

„Broj američkih vojnika u Evropi je već premašio 100.000 vojnika“, primetio je on.

NATO pojačava svoje prisustvo ne samo u Evropi, već i u regionima koji nikada nisu videli ovu vrstu vojnog otiska, posebno u Azijsko-pacifičkom okeanu, rekao je Putin, izražavajući posebnu zabrinutost zbog američkih planova za razmeštanje raketnih sistema dometa do 5.500 km.

Putin je mislio na vrstu oružja koja je ranije bila zabranjena Sporazumom o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz doba hladnog rata.

SAD su se jednostrano povukle iz sporazuma 2018. godine, navodeći kao razlog nepoštovanje Rusije – optužbe koje je Moskva demantovala.

Ruski predsednik je naglasio da se, uprkos povlačenju Vašingtona iz INF sporazuma, Moskva jednostrano i dobrovoljno obavezala da neće raspoređivati rakete srednjeg i kratkog dometa osim ako SAD ne rasporede takvo oružje bilo gde u svetu.

Međutim, „ako Sjedinjene Države počnu da postavljaju takve sisteme, onda će sva naša dobrovoljna ograničenja biti ukinuta“, upozorio je Putin.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute gura gruzijsko društvo ka revoluciji, rekao je irski novinar Čej Bous, na društvenoj mreži X.

Ovako je odgovorio na Ruteove reči da članovi alijanse pozivaju gruzijsku vladu da odustane od akcija koje navodno podriva demokratiju…

Prema rečima novinara, NATO guši demokratiju u republici i zajedno sa EU odbacuje volju gruzijskog naroda.

U Tbilisiju su počeli masovni protesti nakon parlamentarnih izbora održanih 26. oktobra.

Pobedila je vladajuća partija Gruzijski san sa 53,93 odsto glasova.

U parlament su ušle i četiri opozicione stranke ali su poručile da neće priznati rezultate izbora i pozvale svoje pristalice na protest.

Predsednik, koji pomaže proevropsku opoziciju (iako ustav zahteva da predsednik bude nestranački) takođe je pozvao na demonstracije.

Još jedna serija opozicionih mitinga počela je 28. novembra, nakon što je premijer Irakli Kobahidze objavio odluku da obustavi početak pregovora o članstvu Gruzije u EU do 2028.

Demonstranti su bacali kamenje, flaše i petarde na zgradu parlamenta, a u noći 1. decembra zapalili. Policija ih je rasterala vodenim topovima i suzavcem ali su se uveče vratili u parlament.

Snage bezbednosti su posle ponoći odgurale pristalice opozicije od parlamenta, a ujutru i od dela centra grada koji su okupirali celu noć. Neki su privedeni.

Borba.Info

Uprkos situaciji u Ukrajini, Gruzija neće otvoriti „drugi front“ protiv Rusije, izjavio je gruzijski premijer Irakli Garibašvili.

„U Ukrajini se dešava nesreća, tragedija ali moramo sačuvati mir, stabilnost i doprineti razvoju zemlje.

U Gruziji neće biti „drugog fronta“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nećemo to dozvoliti i nastavićemo da štitimo naše građane i državu“, rekao je Garibašvili na sastanku vlade, u utorak.

Tako je prokomentarisao glasine, koje su se pojavile na internetu o mogućnosti, da Gruzija otvori „drugi front“ u Abhaziji ili Južnoj Osetiji.

Glasine su, treba napomenuti, potpuno neosnovane.

Očigledno, oni su klicali nakon izjave sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Alekseja Danilova, koji je primetio, da bi otvaranje drugih frontova protiv Rusije, mnogo pomoglo Kijevu.

Treba napomenuti da ni Partija Gruzijskog sna, ni opozicija nisu podržali Danilovu ideju.

Da li se Gruzija plašila da ponovi scenario iz 2008. godine, samo sa zauzimanjem Tbilisija?

– Ne radi se o strahu, već o logici – kaže Gevorg Mirzajan, vanredni profesor na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Rusije.

– Da, ruska specijalna operacija u Ukrajini pokazala je da će Moskva sada, mnogo oštrije reagovati na provokacije suseda.

Ali u isto vreme, Gruzija shvata da sada previše zavisi od Rusije.

I ekonomski, a delom čak i politički. Gruziji sada nije nimalo lako, da se zavadi sa Rusijom – pa se ne svađa.

Dakle, priča o tome da se Gruzija uplaši, je malo pojednostavljeno.

„SP“: – Ili se možda Gruzija delimično osveti Ukrajini za Sakašvilija i podršku opoziciji? Ona ima mnogo razloga da bude nesrećna…

– Delimično da, osveta. U poslednje vreme bilo je previše sukoba između Ukrajine i Gruzije.

Povezana i sa pojedincima i sa razlikom u strateškim pristupima. Za razliku od Ukrajine, Gruzija se nije pretvorila u Anti-Rusiju.

Gruzija je imala svoj identitet i nije morala da smisli veštačku konstrukciju stvorenu u suprotnosti sa svojim susedom.

„SP”: – A da li bi imala dovoljno snage za „drugi front”?

Vojske Abhazije i Južne Osetije danas su jače nego pre 15 godina, a tu su i ruski kontigenti…

– Ne, snaga ne bi bila dovoljna. Ali ne govorimo ni o kakvim nasilnim akcijama. Radi se o skretanju pažnje, o povećanju pritiska.

SP: Kako bi reagovala Rusija?

Ne znam kako bi Rusija reagovala. Sigurno da Generalštab ima plan na ovu temu.

„SP“: – Da li je ovo konačno odbijanje Tbilisija da pomogne Kijevu? Da li je antiruski konsenzus narušen? GUAM neće oživeti?

— Antiruski konsenzus je odavno napukao. Jednostavno nije bilo prilike, da se pokaže ova pukotina.

Ali ponavljanje konsenzusa je moguće ako Rusija ne pobedi u specijalnoj operaciji u Ukrajini. Tada će nas svi napasti, sa svih strana.

„Gruzijsko društvo je umorno od militarističke retorike i sukoba sa susedima“, rekao je Aleksej Albu, glavni urednik novinske agencije Kavkaska granica.

— Ne, gruzijski muškarci se ne mogu nazvati kukavicama. Poenta uopšte nije u strahu, već u tome što većina društva ne deli stav, koji ima za cilj zaoštravanje sukoba sa Rusijom.

Oni, koji imaju suprotstavljene stavove i žele da se bore protiv Rusije su manjina i svi su skoro potpuno otišli ​​u Ukrajinu.

Tamo su gruzijski dobrovoljci već uspeli da se dokažu „u punom sjaju“, učestvujući u mučenjima i ubistvima ratnih zarobljenika i drugim zverstvima.

Redovno dobijamo čitulje o neutralisanju ovog ili onog gruzijskog plaćenika, što samo potvrđuje tezu da je otišao, ko je hteo.

Međutim, ogromna većina gruzijskog naroda je umorna od stalnog ideološkog pumpanja, umorna je od toga da bude moneta, u borbi između SAD i Rusije.

Ljudi su dobro svesni da američke vlasti manipulišu javnim mnjenjem, kroz dobro uspostavljenu mrežu nevladinih organizacija, pa se stav gruzijskih vlasti pokazao sasvim opravdanim.

– Gruzijsko društvo se pokazalo zrelijim i politički odgovornijim od ukrajinskog.

Celokupna ukrajinska ideološka struktura zasnivala se na prodaji antiruskih akcija uslovnom Zapadu, bilo da je reč o glasanju u UN, bilo o stvaranju terorističke ultradesničarske mreže na ruskoj teritoriji.

U Gruziji, pod Sakašvilijem, zvanična politika je bila potpuno ista: oni na vlasti zarađivali su na ovoj šemi, a obični ljudi su patili.

Ukrajinske vlasti su u ovoj poziciji videle neku vrstu srodstva, a sada, sa užasom i žalošću, doživljavaju stav gruzijskih vlasti.

„SP“: – Navodi se da ni vladajuća stranka ni opozicija nisu podržali ideju.

Odnosno, antiruski konsenzus u Gruziji je i dalje ograničen nekakvim okvirom.

– Antiruski konsenzus se podržava samo spolja, uz pomoć velikih novčanih injekcija.

Rusofob u Gruziji do danas nije bio samo moderan, već i profitabilan.

„Kavkaska granica je više puta pisala o iznosima, koje su razni fondovi ulivali u formiranje takozvanog „civilnog društva“ u Gruziji.

Verujte mi, to su veoma velike sume. Međutim, ne mogu svi da crpe iz ovog „izvora“, a građani Gruzije sve više počinju da shvataju, da druge zemlje jednostavno rešavaju svoje probleme, svojim rukama.

„SP”: – U isto vreme, s jedne strane, ukrajinske zastave su svuda u Gruziji, a Rusi su pri smeštaju u hotel prinuđeni da potpišu papir, da osuđuju SVO, u nekim ustanovama odbijaju da služe.

S druge strane, Gruzija nije podržala sankcije, čak i uprkos nameri Južne Osetije da održi referendum.

Može li se Gruzija i dalje smatrati neutralnom ili neprijateljskom zemljom?

– Gruzija se, naravno, može smatrati nama prijateljskom zemljom, međutim, unutar ove prijateljske zemlje, postoje potpuno neprijateljske snage.

Ne samo prijateljski, već i neprijateljski. Naš zadatak je da saznamo šta su oni, da razumemo, ko stoji iza njih.

I uvek adekvatno i proporcionalno reagovati na njihove aktivnosti.

Vidimo da je svet na pragu velikih promena. Naravno, ako antiruske snage prestanu da dobijaju podršku, one će oslabiti.

Moramo shvatiti, da ako se ideje rusofobije ne napajaju spolja, njihova podrška u društvu je svedena na minimum.

„SP”: – Po vašem mišljenju, odnos Gruzije prema Rusiji se neće promeniti u dogledno vreme?

Šta ako Sakašvilijeve pristalice dođu na vlast? Ili je već gore?

„To je već počelo da se menja. Trenutni stav gruzijskih vlasti je veoma pragmatičan.

U najvišim ešalonima vlasti postoji prilično zanimljivo mišljenje, koje se može opisati na sledeći način: „Države su profitirale od svih ratova prošlog veka, a to čine i danas.

Zašto onda ne možemo da dobijemo svoj gešeft od sukoba između SAD i Rusije?

Želim da napomenem da iako ova pozicija nije proruska, ipak je definitivno progruzijska: odricanje od vojnih akcija, imaće vrlo specifične ekonomske koristi.

Već danas je jedan broj gruzijskih kompanija dobio pristup tržištima EAEU.

Gruzija može postati posrednik u zaobilaženju ekonomskih sankcija.

Takav položaj će svakako pozitivno uticati na ekonomiju zemlje i poboljšati tešku socijalnu situaciju gruzijskog društva.

Zašto ne bismo zajedno zaradili novac, umesto da se svađamo?

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina gura Zapad da ukloni Rusiju iz međunarodne policijske organizacije.

Britanija će „predvoditi sve međunarodne napore“ da suspenduje Rusiju iz Interpola na zahtev Ukrajine, saopštila je u ponedeljak ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel.

Rusija je članica međunarodne policijske organizacije, od 1990. godine.

„Ukrajinska vlada je danas zatražila da ruska vlada bude suspendovana iz članstva u Interpolu, a mi ćemo voditi sve međunarodne napore u tom smislu“, rekao je Patel parlamentu.

Rusija je član globalne policijske agencije od 1990. godine, koja broji 195 nacija među svojim članovima.

Organizacija nije agencija za sprovođenje zakona ali olakšava međunarodnu saradnju protiv širokog spektra kriminalnih aktivnosti, posebno transnacionalnih zločina kao što su terorizam, sajber kriminal i organizovani kriminal.

Iako se Ukrajina zalaže za isključenje Rusije iz Interpola u svetlu njene vojne ofanzive u zemlji, Kijev je ranije protestovao zbog članstva Rusije u toj organizaciji.

Još 2018. godine tadašnji ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov zapretio je da će se povući iz Interpola ako Rus Aleksandar Prokopčuk bude postavljen za njegovog šefa.

Avakov je tvrdio da bi imenovanje ruskog zvaničnika na čelo Interpola predstavljalo „hibridnu pretnju za ceo svet“, a organizacija je na kraju izabrala Južnokorejca Kim Džong Janga na tu ulogu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Velika Britanija je izrekla niz kazni Rusiji u svetlu sukoba u Ukrajini.

Britanski vazdušni prostor je zatvoren za ruske letove, vlada Ujedinjenog Kraljevstva poslala je protivtenkovsko oružje i drugu „smrtonosnu pomoć“ ukrajinskoj vojsci, a London je sankcionisao rusku centralnu banku i podržao rusko izbacivanje iz mreže SVIFT.

Ruska vojna ofanziva u Ukrajini je u toku, a Moskva ima za cilj da natera Kijev da se razoruža i odustane od svojih težnji ka članstvu u NATO.

Dok su borbe besnele u nekoliko gradova širom zemlje, delegacije Moskve i Kijeva sastale su se u ponedeljak u Belorusiji, na probnim mirovnim pregovorima.

Borba.info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministarstvo spoljnih poslova Moskve optužilo je Zapad da gura Kijev u potpuni sukob.

Čak 10.000 zapadnih vojnih instruktora poslato je u Ukrajinu da obučavaju vojnike te istočnoevropske nacije i podržavaju njene borbe u Donbasu, tvrdi Moskva, insistirajući da je u pitanju 4.000 Amerikanaca.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govoreći tokom brifinga u petak, Marija Zaharova, portparolka moskovskog Ministarstva spoljnih poslova, sugerisala je da je prisustvo stranog vojnog osoblja znak, da se Kijev priprema za konfrontaciono rešenje tekućeg sukoba sa dve samoproglašene otcepljene republike u istočni region Donbasa.

„Što je više instruktora, veći je vojni budžet Ukrajine“, rekla je ona.

„Što više oružja donesu tamo, češće čujemo eksplozije, ne samo na liniji dodira, već i neposredno u blizini civilne infrastrukture.

Prema Zaharovoj, tvrdnje da su strani treneri u Ukrajini da bi pomogli u odvraćanju ruske agresije su „laž“ i predstavljaju „ne samo licemerje ili dvostruke standarde – ovo je kombinacija bogohuljenja i sprdnje“.

Zaharova je optužila Kijev i njegove zapadne partnere da neiskreno opravdavaju prisustvo instruktora na osnovu odbrane i obuzdavanja ruske agresije, nazvavši ovo objašnjenje „lažom“ i poručivši, da su strani treneri „direktno odgovorni za događaje, koji se dešavaju ispred naših očiju u Donbasu“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Umesto da okonča građanski rat, koji sada traje već osam godina, čini se da se Kijev sprema za nasilno rešenje problema u Donbasu“, dodala je ona.

Zaharova je takođe odbacila izjave ukrajinskih zvaničnika, u kojima su insistirali da pokušavaju, da deeskaliraju situaciju, kao “lažnu”.

Sukob u Donbasu počeo je 2014. godine, kada su separatisti u ukrajinskim regionima Donjeck i Lugansk uspostavili samoproglašene otcepljene republike nakon Majdana 2014. godine, kada su izbili nasilni ulični protesti, što je dovelo do svrgavanja bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, čija je administracija imala relativno jake veze sa Moskvom.

Kijev je optužio Rusiju, da radi sa pobunjenicima i podstiče građanski rat, što je Kremlj negirao.

Rusija i Ukrajina su 2014. i 2015. potpisale sporazume iz Minska, osmišljene da okončaju rat u Donbasu.

Do sada, međutim, sporazum nije stupio na snagu, a ruski lideri su okrivili ukrajinsku stranu što nije uspela da ispoštuje svoj kraj sporazuma, odbijanjem da pregovara sa separatistima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE